Ivan Lacković Croata - komplet vaza unikatno ručno oslikane vaze i posude sa motivom Međugorja potpisane na svakom predmetu od ruke autora

Barka, Ivan Milovanovic Vanja, ulje na platnu, sa 61×81 cm, bez 50×70 cm, sertifikat, 190 eura

12 Deca, ulje na platnu, 100×100 cm, Ivan Vanja Milanovic. sertifikat, 700 evra

Prodajem srebrne manzetne (dugmad) za kosulju. Na sebi imaju ugraviran grb Kraljevine Srbije. Za sve dodatne informacije pozvati na broj 060/6496-501 IVAN

Sigurna i bezbedna kupovina. Poručivanje svim danima 00-24h. Garancija na ispravnost predmeta i povraćaj novca do 15 dana od dana kupovine.Poruči lako!!! Brzo i lako poručivanje. Pronadjite predmet koji želite na našem sajtu, slikajte ekran i posaljite nam sliku na viber.Ili poručite direktno preko sajta dodavanjem predmeta u korpuIli na pošaljite sms sa Vašim podacima (ime, prezime,adresa za isporuku) i navedite predmet koji želite da poručite Mogućnost dodatnog slikanja predmeta na zahtev, i slanja slika na viber. Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију                овлаживач ваздуха Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију 130мл - ХУМИ М137902 - Дрвени       kontakt osoba: IVAN Ултразвучни дифузор уља за ароматерапију

NIKOLA P. ILIĆ JUŽNA SRBIJA U NARODNOOSLOBODILAČKOM RATU I REVOLUCIJI 1941-1945 - u izveštajima, publikacijama, govorima, sećanjima, svedočenjima Izdavač - Medjuopštinski odbor SUBNOR, Leskovac Godina - 1988 256 strana 20 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima pečat prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PredgovorUvod U IZVEŠTAJIMAJosip Broz TitoIvo Lola RibarRatomir - Rato DugonjićPK KPJ za Srbiju U PUBLIKACIJAMAMoma MarkovićDr Gojko MiljanićPetar VišnjićPeko DapčevićMihajlo ApostolskiBogdan Perov IvanovićSlobodan BosiljčićBoro Mitrovski dr Venceslav Glišić – Tomo RistovskiRadisav NikolićMilan ObradovićDr Venceslav GlišićDr Milan BorkovićDr Petar KačavendaDr Dragoslav OgnjanovićDr Žarko JovanovićMr Milica BodrožićDr Jovan MarjanovićDr Ivan Džina GligorijevićMilorad JankovićBogdan GledovićVidoe SmilevskiMilutin VujovićVladimir DedijerStrana štampa„ Pravda“ „ Njujork tajms“ Dr Stojan PribićevićKonstantin Simonov U GOVORIMASreten ŽujovićAleksandar RankovićPetar StambolićMoša PijadeDragoslav MarkovićDr Blagoje NeškovićKoča PopovićLjubodrag BurićŽivan Vasiljević Nikola LjubičićSlavko ZečevićDr Tihomir VlaškalićMirko JovanovićUroš Bajić U SEĆANJIMASvetozar Vukmanović TempoRadivoje Jovanović BradonjaMiloš Minić U SVEDOČENJIMA SAVEZNIČKIH VOJNIH PREDSTAVNIKAFicroj MaklejnDejvis MostonElizabeta BarkerAntolij GorškovParamuškin Izvori i literaturaRezimeaBeleška o piscu Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Narodnooslobodilački Rat Narodno Oslobodilački Narodno Oslobodilačkom

Novčanica od 50 ex-yu dinara iz 1968godineBoja – plavaDimenzije – 140 X 66Motiv – Reljef Ivana Meštrovića Kosovka devojkaStanje – odličnoBroj novčanice – GO543272Izdata – 01.05.1968.Isporuka je preko Posexpress-a. Troškovi slanja su na teret kupca.Plaćanje je preko pouzeća.

Novčanica od 50 ex-yu dinara iz 1968godine Boja – plava Dimenzije – 140 X 66 Motiv – Reljef Ivana Meštrovića Kosovka devojka Stanje – odlično Broj novčanice – GK 672757 Izdata – 01.05.1968. Isporuka je preko Posexpress-a. Troškovi slanja su na teret kupca. Plaćanje je preko pouzeća.

Stari Čačak stampani crteži Dragana Ćirkovića 10 stampanih crteza veci format cena po komaduDragan Ćirković (Čačak, 1909 — Čačak, 1976) bio je prvi čačanski akademski slikar.Rođen je u Čačku, u uglednoj građanskoj porodici, 1909. godine. Tokom školovanja u Čačanskoj gimnaziji, posle jedne preležane bolesti, ostaje potpuno gluv, što je na neki način preusmerilo njegova dalja interesovanja ka vizuelnom stvaralaštvu. Školovao se u Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu, preteči Likovne akademije u Beogradu, od 1932. do 1938. godine. Tu klasu je vodio poznati srpski slikar Ivan Radović, a među predavačima su bili Beta Vukanović i Simeon Roksandić. Toj generaciji studenata pripadala su velika imena poput Ljubice Sokić, Milivoja Nikolajevića, Bogdana Šuputa i drugih.[1] Nakon školovanja vraća se u Čačak gde nastavlja sa radom. „Svaki opis njegove slike mora zastati na boji, čistoj, neposrednoj, bez polutonova.. Ćirković boju oseća unutarnjim slikarskim čulom, kao primarnu materiju kojom se postavljaju i rešavaju sva pitanja pikturalne prirode.”[2] Pored slikarstva, bavio se vajarstvom. Radio je kao scenograf u Narodnom pozorištu u Čačku, a zatim kao ilustrator i karikaturista u novinama Čačanski glas. Bio je član ULUS-a.Preminuo je 1976. godine u Čačku.ReferenceУреди^ Nikolajević, Milivoj (1988). Sećanje na Umetničku školu u Beogradu. Novi Sad: Letopis Matice srpske.^ Bošnjak, Sreto (1994). Dragan Ćirković. Čačak: Narodni Muzej Čačak.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROBata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Loza na obaliTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1963.Dimenzija sa ramom:78,2x58Dimenzija bez rama: 69,2x49cmŠifra: 788Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović,Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “Gradovi Evrope i Amerike”. Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti.Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“.UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Zimski predeoTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:14,5x18cmDimenzija bez rama: 7,5x11cmŠifra: 887Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Bata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: PoljeTehnika: Ulje na kartonuGodina nastanka: 1966.Dimenzija sa ramom:17,5x16,5cmDimenzija bez rama: 10,5x9,5cmŠifra: 886Branko Stanković (1915 – 1989)  studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović, Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva  pod nazivom “ Gradovi Evrope i Amerike” . Samostalno je izlagao na više izožbi,   od kojih je prva realizovana 1936. Postavku  čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi –  pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti. Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici  da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „ Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „ čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „ Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“ .UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Olivera Kangrga (Skoplje, 1923 - Beograd, 1999) je bila slikarka koja pripada opusu posleratnog slikarstva.Tehnika: Ulje na platnuNaziv: RazličakDimenzija sa ramom: 58x41cmDimenzija bez rama: 54x37cmŠifra:906Tokom studija na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu bila je u klasama profesora Mihajla Petrova, Mila Milunovića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Tabakovića i Marka Čelebonovića. Akademiju završava 1948. godine, potom provodi dve godine na postdiplomskim studijama u Državnoj majstorskoj radionici Mila Milunovića. Povremeno se bavi primenjenom umetnošću. Pet godina, od 1952. do 1957, radi kao likovni pedagog, a od 1957. do smrti radi kao slobodni umetnik. Prvi put je izlagala 1948. godine na Festivalu omladine Jugoslavije u Beogradu, a samostalno prvi put izlaže 1953. godine u Kruševcu. Bila je član "Beogradske grupe", član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Saveza likovnih umetnika Jugoslavije

Ljubica Cuca Sokić (Bitolj, 9. decembar 1914 — Beograd, 8. januar 2009) bila je srpska slikarka i akademik SANU.Tehnika: Ulje na lesonituDimenzija bez rama:55x38Dimenzija sa ramom:50x47Godina nastanka: oko 1984.Šifra:845Rođena je kao kćerka Manojla Sokića (1887—1941), prvog vlasnika i glavnog urednika beogradskog lista „Pravda“ i njegove supruge Ruže, rođene Kuzmanović. Gimnaziju je pohađala u Beogradu, gde joj je profesor crtanja bila Zora Petrović, a kasnije upisuje i Kraljevsku umetničku školu. Slikanju su je učili profesori Beta Vukanović, Ljuba Ivanović, Jovan Bijelić i Ivan Radović. Ljubica Sokić je radila i izlagala u Parizu u godinama od 1936. do 1939. Po povratku iz Pariza, prvi put je samostalno izlagala svoje radove februara 1939. u beogradskom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Jedan je od osnivača umetničke grupe „Desetoro“. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1948. do 1972. Godine 1968. postala je dopisni član SANU, a od 1978. bila je redovni član. Pored slikarstva, bavila se ilustracijom dečjih knjiga i časopisa, kao i izradom skica za filmove.Njeno slikarstvo se opisuje kao intimističko. U početku je slikala mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete. Kasnije je težila ka uprošćavanju formi, geometrizaciji i umerenoj apstrakciji. Povremeno je koristila tehnike kolaža i eksperimentalnih materijala.Bavila se crtanjem stripa. Preminula je 8. januara 2009. u Beogradu i sahranjena 13. januara na Novom groblju u Beogradu.Sačuvan je njen dnevnik iz 1940-1941 godine.Slikarska grupa „Desetoro“[uredi | uredi izvor]Slikarska grupa „Desetoro“ je zajednički izlagala 1940. godine u Beogradu i Zagrebu. Grupu su sačinjavali: Danica Antić, Borivoj Grujić, Nikola Graovac, Dušan Vlajić, Milivoj Nikolajević, Jurica Ribar, Ljubica Sokić, Stojan Trumić, Aleksa Čelebonović i Bogdan Šuput. Iako po svom sastavu heterogena, grupa se sastojala od 2 žene i 8 muškaraca, bilo je tu akademskih slikara, sa fakultetskim obrazovanjem, ali i slikara po vokaciji, pripadali su raznim društvenim slojevima od radništva do buržoazije. Zajedničko ovoj grupi je bilo to što su svi bili slikari i đaci Jovana Bijelića. Neki od ovih umetnika su stradali u Drugom svetskom ratu, a oni koji su preživeli bili su značajni likovni stvaraoci u posleratnom periodu.NagradeGran pri Prvog bijenala jugoslovenske minijaturne umetnosti (1989) - za tempere na platnu „Bez naziva“, Gornji Milanovac.Nagrada "Boža Ilić" (2006) - nagradu dodeljuje opština Prokuplje i Narodni muzej Toplice

SVOJSTVO KULTURNOG DOBRAUZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjubinka Jovanović Mihailović (Beograd, 6. oktobar 1922. — Pariz, 3. avgust 2015) bila je srpska slikarka.Tehnika: Kombinovana tehnika na platnuDimenzija sa ramom:Dimenzija bez rama: 60x 115,5Vreme nastanka: oko 1988.Šifra:877Ljubinka Jovanović je studirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ivana Tabakovića. Sa budućim suprugom Miloradom Batom Mihailovićem i drugovima iz klase Mićom Popovićem, Petrom Omčikusom, Kosarom Bokšan i Verom Božičković napustila je studije 1947. godine i otišla i Zadar gde su formirali umetničku komunu Zadarska grupa. Bila je i član grupe 'Jedanaestorica'. Izlaže od 1951. godine. Imala je brojne samostalne i kolektivne izložbe i zemlji i inostranstvu. Sa Batom Mihailovićem nastanjuje se u Parizu 1952. godine. Njen brat je bio arhitekta Miroslav Mirko Jovanović. Poput svih pripadnika posleratne generacije srpskih slikara i Ljubinka Jovanović je prošla kroz nekoliko faza, koje su, međutim, u odnosu na druge ipak bile manje dramatične u stilskim promenama. U osnovi, ona se uvek oslanjala na snagu boje u slici te je manje poklanjala pažnju formi. Oblik je u njenim slikama, posle neoapstraktnog perioda, već krajem šezdesetih godina prošlog veka poprimio značenje znaka koji ima blisko i direktno poreklo u asketizmu formi srpskog srednjovekovnog fresko-slikarstva i ikonopisa. Po takvoj plastičkoj prizornosti ona je izgradila jedno od autorski najprepoznatljivijih opusa u našoj savremenoj umetnosti druge polovine 20. veka.1952. Galerija ULUS-a, Beograd1953. Galerie Marseille, Paris1964. Galerie Ariel, Paris1965. Galerie Peintres du Monde, Paris, Long Island University, New York1967. Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd1976. Gradska galerija, Ruan1977. Galerie Aritza, Bilbao1977. Galerie Toroves, Santiago, Galerie Rive gauche, Paris1980. Arcus, Paris1981. Moderna Galerija, Budva1990. Umetnički paviljon „ Cvijeta Zuzorić“ , Beograd (retrospektivna izložba)1992. Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo1995. Galerija Nadežda Petrović, Čačak1996. Galerija „ Nikola I“ , Centar za kulturu, Nikšić1998. Galerija Haos, Beograd2000. Galerija Rajka Mamuzića, Novi Sad2002. Galerija Centra za kulturu, Despotovac2003. Moderna galerija, Budva2006. Galerija RTS, Beograd2010. Kulturni centar Srbije, Pariz (retrospektivna izložba)

SVOJSTVO KULTURNOG DOBRAUZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjubinka Jovanović Mihailović (Beograd, 6. oktobar 1922. — Pariz, 3. avgust 2015) bila je srpska slikarka.Tehnika: Kombinovana tehnikaDimenzija sa ramom:Dimenzija bez rama: 64,5x45,5Vreme nastanka: oko 2000.Šifra:876Ljubinka Jovanović je studirala slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ivana Tabakovića. Sa budućim suprugom Miloradom Batom Mihailovićem i drugovima iz klase Mićom Popovićem, Petrom Omčikusom, Kosarom Bokšan i Verom Božičković napustila je studije 1947. godine i otišla i Zadar gde su formirali umetničku komunu Zadarska grupa. Bila je i član grupe 'Jedanaestorica'. Izlaže od 1951. godine. Imala je brojne samostalne i kolektivne izložbe i zemlji i inostranstvu. Sa Batom Mihailovićem nastanjuje se u Parizu 1952. godine. Njen brat je bio arhitekta Miroslav Mirko Jovanović. Poput svih pripadnika posleratne generacije srpskih slikara i Ljubinka Jovanović je prošla kroz nekoliko faza, koje su, međutim, u odnosu na druge ipak bile manje dramatične u stilskim promenama. U osnovi, ona se uvek oslanjala na snagu boje u slici te je manje poklanjala pažnju formi. Oblik je u njenim slikama, posle neoapstraktnog perioda, već krajem šezdesetih godina prošlog veka poprimio značenje znaka koji ima blisko i direktno poreklo u asketizmu formi srpskog srednjovekovnog fresko-slikarstva i ikonopisa. Po takvoj plastičkoj prizornosti ona je izgradila jedno od autorski najprepoznatljivijih opusa u našoj savremenoj umetnosti druge polovine 20. veka.1952. Galerija ULUS-a, Beograd1953. Galerie Marseille, Paris1964. Galerie Ariel, Paris1965. Galerie Peintres du Monde, Paris, Long Island University, New York1967. Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd1976. Gradska galerija, Ruan1977. Galerie Aritza, Bilbao1977. Galerie Toroves, Santiago, Galerie Rive gauche, Paris1980. Arcus, Paris1981. Moderna Galerija, Budva1990. Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd (retrospektivna izložba)1992. Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo1995. Galerija Nadežda Petrović, Čačak1996. Galerija „Nikola I“, Centar za kulturu, Nikšić1998. Galerija Haos, Beograd2000. Galerija Rajka Mamuzića, Novi Sad2002. Galerija Centra za kulturu, Despotovac2003. Moderna galerija, Budva2006. Galerija RTS, Beograd2010. Kulturni centar Srbije, Pariz (retrospektivna izložba)

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEMilorad Bata Mihailović (Pančevo, 8. februar 1923 — Pariz, 23. april 2011) bio je srpski slikar i akademik.Publikovano u knjizi "Bata i prijatelji"Tehnika: Ulje na platnuDimenzija sa ramom:Dimenzija bez rama:Naziv: Velika PričaŠifra:874U Beogradu je završio osnovnu školu. Otac Petar ga je, dok je bio u vojsci, upisao na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu na koji je otišao, kaže, samo jednom - da se ispiše. Na Likovnu akademiju je 1946. godine primljen odmah na drugi semestar u klasu profesora Ivana Tabakovića. Odlaskom u Zadar 1947. godine gde nastaje Zadarska grupa napustio je Akademiju 1947. godine, potom osniva grupu Jedanaestorica sa kojom izlaže do 1951. U Pariz odlazi, sa suprugom Ljubinkom Jovanović, 1952. godine. gde živi i radi povremeno se vraćajući u Beograd.Od 1947. kada prvi put izlaže u Beogradu, imao je stotinak grupnih izložbi na svim kontinentima. Prvu samostalnu izložbu priredio je 1951. godine u Beogradu a retrospektivnu u Umetničkom paviljonu 'Cvijeta Zuzorić' 1981. godineGodine 1985. izabran je za člana van radnog sastava SANU, u odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti. Povodom 100 godina od njegovog rođenja 2023. godine u Galeriji SANU priređena je izložba.1951. Galerija ULUS, Beograd1953. Galerie Marseille, Paris, Galerie Paul Moihien, Paris1957. Galerie Rive Gauche, Paris1958. Galerie Rive Gauche, Paris1958. Galerie Jeanne Bucher, Paris1959. Galerie Rive Gauche, Paris1961. Galerie Ariel, Paris1962. Galeria Nova Spectra, Hague1963. Galerie 'Le Zodiaque' - Galerie Gérard Moneyn, Brisel, Galerie Ariel, Paris1964. Galerie Birch, Copenhagen1965. Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd1966. Galerie Ariel, Paris, Tama Gallery, London1967, Galerie Nord, Lille1968. Galerie Rive Gauche, Paris1969. Galeria Haaken, Oslo1970. Galerie Ariel, Paris, Galerie Nord, Lille1974. Galerie Ariel, [[Paris]1975. Galeria Eklunds, Umea (Sweden)1976. Galerie Médicis, Ostend (Belgium), Kunsthandel M. L., De Boer, Amsterdam, Galeria Galax, Gothenburg1978. Galerie Nadar, Casablanca1979. Galerija likovnih umetnosti, Pokon zbirka Rajka mamuzića, Novi Sad, Moderna galerija, Zrenjanin1980. Galerie Erval, Paris, Galerie Ariel, Paris1981. Umetnički paviljon 'Cvijeta Zuzorić, (retrospektivna izložba), Beograd, Galeria JMC, Oslo, Izložbeni paviljon u Tvrđavi, Niš1983. Galerie Nadar, Casablanca1985. Galerie Ariel, Paris, Galerie Noriot, Apac1986. Galerie Syn'art, Paris, Galerie Fouché-Saillenfest, Le Havre1987. Mairie de Naully-sur-Siene, Galerie Fouché-Saillenfest, Le Havre1988. Galerie Ariel, [[Paris], Galerija 'Astrapas', Niš1989. Galerija SANU, (retrospektivna izložba), Beograd