Vitraž Ikona na staklu Raspeće Isusa Hrista, replika originala iz Nemačke, 16 veka koju sam radio 3 meseca predstavlja izuzetni period predbaroknog doba. Radjena je vitraž tehnikom na staklu. Uramljena, dimenzija: 120 X 65cm Samostalni umetnik, vitražista Vladimir Trajanović Beograd, tel 060 513 6893

Umetnička slika - FiguracijaNaziv - Sveti Georgije ubija aždajuTehnika - Ulje na platnu ( platno na blind ramu ) Bočne strane su takođe oslikane.Dimenzija - 45x60 cmGodina - 2023Autor slike - Akademski slikar M. MarušićSertifikat - Potvrda autora o autentičnostiZa sve dodatne informacije stojim Vam na raspolaganju. Slike radim i po narudžbini Slanje kurirskom službom po dogovoru a za lično preuzimanje moguće je u Čačku , Novom Sadu i Bečeju.

Metalni ukrasni predmetRadionica: Arapski kujundžijski radTehnika: Graviranje u bakarnoj pločiSignatura: Nema nikakvih signaturaDimenzije : 63x92Težina: 7kgOvalni ukrasni predmet. Tehnika gradviranja izvedena je ručno. Graviranje je izvedeno u bakru , al je predmet delimično kalajisan. Predmet su radili istočnjački verovatno Persijski majstori. Ovaj primerak je izradjen u nekoj Pariskoj radionici. U najboljoj tradiciji starog arapskog kujundzjskog zanata. Prikazani su ornamentalni motivi i figuralni prizor pustinjskih karavana.Visina 63 Sirina 92 teska oko kg 7Kontakt putem poruka ili na broj 063/365-452sms  poziv  viber

Vuka Dukić DisGodina nastanka:1967Dimenzija sa ramom: 128x92cmDimenzija bez rama: 114x 78cmTehnika: Ulje na platnuVrhunska srpska slikarka.Bila je udata za direktora pozorišta u Rusiji gde je živela do1917., kada se zbog oktobarske revolucije vraća u Srbiju u Beograd.Tu je slikala i radila do smrti. Jedine podatke o slikarki jeImao novinar Miloš Vasić koji je imao nekoliko njenih slika.Vuka je bila bliska prijateljica sa majkom Miloša Vasića koja je imala krojački salon u Kosovskoj ulici u Beogradu.Na žalost odlskom G-dina Vasića otišli su i bilo kakvi podatci o slikarki.Šifra:208

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEZora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962)Tehnika: AkvarelDimenzija sa ramom:40,5x31,5Dimenzija bez rama:29x20Šifra:776Zora Petrović (Dobrica, 17. maj 1894 — Beograd, 25. maj 1962) je bila srpska slikarka koja se ubraja u najznačajnije predstavnike ekspresionizma u slikarstvu Srbije između dva rata.Srednju školu je pohađala u Pančevu 1907 — 1909. godine. Upisala se na Umetničko-zanatsku školu u Beogradu 1912—1914. u kojoj su joj predavali Milan Milovanović, Đorđe Jovanović i Marko Murat. Slikarstvo je studirala u Pešti kod profesora Deak-Ebnera, i učestvovala na kursevima profesora Retija u tzv. 'Barbizonu u Nađbanji'. Period od 1915. do 1919. provodi na Kraljevskoj Madžarskoj Zemaljskoj Slikarskoj Velikoj Školi kod profesora Lajoša Deaka Ebnera. U Beograd se vraća 1919. kada završava Umetničko-zanatsku slikarsku školu kod profesora Ljube Ivanovića i zapošljava se kao nastavnica u Realci u Beogradu, a od 1921. do 1944. predaje u Drugoj ženskoj gimnaziji 'Kraljica Natalija'. U Pariz 1925. -1926. godinu dana boravi u ateljeu Andre Lota. Radila je najpre kao učitelj crtanja, a u Slikarskoj školi Mladena Josića kao honorarna profesorka slikarstva od 1942. do 1944. Godine 1952. dobila je posao profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i tu radila do kraja života. Preminula je u Beogradu 25. maja 1962. i sahranjena u Pančevu. Prvi put je izlagala 1921. godine u Somboru, a prvu samostalnu izložbu priredila je 1927. u Salonu prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić na Kraljevskom trgu (sada Studentskom trgu). Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bila članica Društva srpskih umetnika 'Lada' (1924 — 1927), Umetničke grupe 'Oblik' (1928 — 1931), „ Dvanaestorica“ (1938) i „ Samostalni“ (1951 — 1954).1927. Salon prijatelja umetnosti Cvijeta Zuzorić (na Kraljevskom trgu, sada Studentskom trgu), Beograd1930. Umetnički paviljon, Beograd1933. Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd1937. Umetnički paviljon, Beograd1951. Umetnički paviljon, Sarajevo1952. Umetnički paviljon, Beograd1955. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1957. Galerija Savremenog doma, Beograd1958. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1959. Mala galerija Ateljea 212, Beograd1960. Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd1962. Zrenjanin, Kikinda, (posthumno Subotica, Pančevo)

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Ulje na tankom slikarskom platnu kaširano na papirnu podloguDimenzija sa ramom:52,3x65Dimenzija bez rama:23,3x37,7Godina nastanka: Oko1962Šifra:358Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

Ljuba PopovićTehnika: Bakropis listNaziv: Android 19341410 Broj je datum rođenja Ljube PopovićaDimenzija sa ramom:8070Dimenzija bez rama:76x56Godina nastanka: Osma decenija dvadesetog vekaŠifra:361Fotografije su orginalne , bakropis list je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.