Rječnik Hrvatsko - Talijanski 1901 Vocabolario Croato - Italiano Carlo A.Parčić ZARA Tipografia editrice `Narodni List` Odlično očuvano.

Hutte - Des Ingenieurs Taschenbuch Hute - inženjerski priručnik Autor: akademik Verein Hutte 25. auflage - 25. izdanje Gesamtsachverzeichnis Izdata 1928. godine u Berlinu Verlag Wilhelm Ernst & Sohn Berlin Buch Book Das Hütte – Des Ingenieurs Taschenbuch (heute Hütte – Das Ingenieurwissen) ist ein Nachschlagewerk für Ingenieure verschiedener Richtungen. Zusammengestellt wurde es erstmals 1857 vom Akademischen Verein Hütte, aus dem auch der Verein Deutscher Ingenieure (VDI) hervorging. Die verschiedenen Autoren waren Mitglieder der Verbindung. Die Erstellung der technischen Abbildungen wurden in Holzschnitttechnik von Otto Ebel erstellt. Es wird bis heute in ständig überarbeiteten Auflagen verlegt und gilt deshalb als das älteste heute noch erhältliche ingenieurwissenschaftliche Nachschlagewerk. Tvrd povez 160. strana Stanje za svoje godine odlicno Originalno, nemačko, izdanje inženjerskog priručnika, građevinske i mašinske struke. Retko. U odlicnomstanju za svoje godine. kljucne reci za pretragu nemacka nemacki knjiga knjige retko retka antikvitet antikvarna knjiga antikvarne knjige inzenjerska inzenjerski germany gradjevina masinstvo hute hutte hitte hite masinstvo knjiga knjige iy iz masinstva nemacki jezik na nemackom jeziku masinske knjige germany kljucne reci za pretragu turisticki vodic kroz nemacku nemacka republika republike dobro dosli u nemacku na nemackom jeziku nemacki jezik germany turizam u nemackoj turisticki turisticke vodiciknjiga knjige destinacija destinacije stara staro knjiga knjizica knjizice reklama reklame odmor u nemackoj odmora odmori turisticke destinacije sta videti u nemackoj berlin bavarska brpsura brosure dbajovic rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeti merac meraci insriment ya za nivo goriva nivoi gorivo sat satovi kljucne reci za pretragu sat satovi zenski rucni sta za zenu zenski rucni satovi ya za zene ženski žena žene ženu stara stari antikvitet antikviteti kolekcionarstvo kolekcionarski primera primerci akcesoar akcesoari zara zare Boden Edelstahl 14 karat stossgesichertGlashutte 17 Rubis runin zlato poylaceni sa pozlatom nemacka nemacki zapa zara запа зара SLAVA 17 jewels Soviet wrist watch for women Made in the USSR kljucne reci za pretragu sat satovi zenski rucni sta za zenu zenski rucni satovi ya za zene ženski žena žene ženu stara stari antikvitet antikviteti kolekcionarstvo kolekcionarski primera primerci akcesoar akcesoari zara zare Boden Edelstahl 14 karat stossgesichertGlashutte 17 Rubis runin zlato poylaceni sa pozlatom nemacka nemacki zapa zara запа зара oreks oraks orax VINTAGE OREX ROSE COLLECTION ROMANIA MECHANICAL LADIES WATCH 19 RUBIS yenski sat ya za zene dame damski gold rumunija rumunski iz rumunije rusija ruski iz rusije russia rusia watch rubina rubine Yellow Gold yutu zuto zlato OREX Watch Mechanical Movement Slava (Russian: Cлава , meaning `Glory`) watches were classic `civil` Russian watches. The Slava factory (known originally as the Second Moscow Watch Factory) was the second non-military watchmaker established in the Soviet Union, in 1924. The watches of this brand have always been intended for civilian consumption, without military or aerospace pretensions. metalna narukvica narukvice za zenski sat za zenske satove muski muske unisex uniseks sovjetski savez zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeti

Izdavač pariski Calmann-Levy,nema godine izdanja,na predlistu upisana 1904 god.,tvrd povez,format 18x12 cm,384 str.,sitnija oštećenja ponegde na ivicama korica,unutra na jednom listu pred kraj,kao de je palo sitno parče od žara cigarete,veličine bukvalno jednog slova,sve ostalo lepo očuvano.

ТРИ ЕВРОПСКЕ ДРАМЕ ОСКАР ПАНИЦА АЛФЕРД ЖАРИ РОЖЕ ВИТРАК .................................................................. ПРЕВОД СА ФРАНЦУСКОГ И ПРЕДГОВОР МИРОСЛАВ КАРАУЛАЦ ФИЛИП ВИШЊИЋ БЕОГРАД 2010 БРОШ ЋИРИЛИЦА 306 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО дб36

BIBLIOTEKA ZA ĐAKE OSNOVNIH ŠKOLA, NAJLEPŠA KNJIGA ZA PREDŠKOLSKU DECU, UVOD U SAVREMENU SRPSKU KNJIŽEVNOST ZA NAJMLAĐE, NOVA DELA SAVREMENIH SRPSKIH PISACA. - Desanka Maksimović, ZELJOV MEĐU VUCIMA, - Branko Ćopić, UČITELJ, RAZBOJNIK I PTICE, - Dušan Đukić, DAROVI SUNCA I ZEMLJE, - Kosta Stepanović, LETEĆI ODRED, - Branko V.Radičević, PESME O MAJCI, - Stevan Raičković, KRAJCARA I DRUGE PESME, - Dragan Lukić, BROJALICE, - Brana Crnčević, KAPETAN I LULA, - Milija Stanić, PISCI I NJIHOVA DELA, pouke o jeziku, - SRPSKA NARODNA PRIPOVETKA, BAŠ - ČELIK i - Janko Veselinović, VEČNOST Urednik Branko V. Radičević Vrlo lepo očuvane knjige, ukupno ih ima 11.U zaštitnoj kutiji. Izdavač NIP Borba, beograd, 1971. Svaka ima od 40 do 60 strana. Jedinstveno i retko

САВА БАБИЋ ГРАНИЦЕ ИШЧЕЗАВАЈУ, ЗАР НЕ? Роман Књига прва: УЛАЗАК СЛОБОДАН МАШИЋ БЕОГРАД 1999 НОВА142 Роман о БЕЛА ХАМВАШУ ******** ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 18 ЦМ 184 СТРАНИЦЕ АПСОЛУТНО НОВО ******** НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ ЕКСТРА *********

SAVA BABIĆ GRANICE IŠĆEZAVAJU, ZAR NE`? Izdavač: Slobodan Mašić B e o g r a d 1 9 9 9 NOVA Knjiga o Bela HAMVAŠU !!! Zanimljiva knjiga !!! Latinica Tvrde korice 1 8 2 stranice NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ******** kondicijA: 1O

MOMKE JE LAKO OSVAJATI, ZER NE? PRIRUČNIK ZA TINEJDŽERKE ARETA BEOGRAD 1995 Biblioteka A M O R a) Međupolni odnosi - Adolescenti ........................................................... Broš Latinica 140 strana NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Pažnja! ODJEĆA UMJETNOST IDENTITET TEHNIČKI FAKULTET U BIHAĆU 2O14 ZBORNIK RADOVA B I H A Ć 2O14 R e f e r e n c e ODIJEVANJE RASKOŠ KAD KUPOVINA NIJE RAZONODA MODA POTROŠNJA ZAKON O ZABRANI NOŠENJA ZARA I FEREDŽE IZ 195O. U BOSNI i HERCEGOVINI NOVIJE ZABRANE ŽENSKIH MUSLIMANSKIH ODIJEVNIH PRAKSI U EVROPI MODA I IDEOLOGIJA `NEVJERNIK PRVE KLASE` - MODERNA VOJNA UNIFORMA TRENERKA I ZLATNI LANAC MODNI ADVERTISING IMJETNOST I MUŠKOST VEO I GRUDI KABANICA ILI LJUBAVNICA MODA, TRADICIJA I/ILI MODERNOST. SRPSKO SLIKARSTVO 1918-1941 (Simona Čupić) ............................................................... FOTOGRAFIJE U KOLORU !!!!!!! BROŠ LATINICA 199 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!! s

zivot 5 mcmxxv zagreb casopis život hegelizam u italiji a. alfirević narodnosno otpadnuće spačil zar su katolici izvan Crkve Hristove? podolšak teorija o granama i jedinstvu u crkvi lončar brikner / Bruckner Natrag k Tomi Akvinskom / Toma Akvinski Misijska izlozba u Vatikanu / Vatikan knjizevnost ... izlazio je u zagrebu svakog drugog meseca veoma dobro očuvano za svoje godine tags: hrišćanstvo katolicizam katolička crkva istorija katoličke crkve hrvatske hrvata religije hrvatska teologija filozofija ...

Зар да сечемо грану на којој стојимо? (Проблем верске наставе у средњој школи), Београд 1934. Књига комплетна, одлично очувана. Лично преузимање или слање поштом.

U dobrom stanju, retko Miljenko i Dobrila : [dalmatinski historički roman iz XVII stoljeća] / Marko de Kazoti ; prevod Ante Ivačića Jedinstveni naslov Milienco e Dobrilla. hrvatski jezik Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1929 Split : Jadranske pošte, 1929 (Split : E. Desman) Fizički opis 160 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ivačić, Ante ISBN (Broš.) Naslov izvornika: Milienco e Dobrila / di Marco de Casotti. Marko, 1804-1842 = Kažotić, Marko, 1804-1842 KAŽOTIĆ, Marko (Kažoti, Kazoti, Casotti; Marco), pisac (Trogir, 22. VII. 1804 — Zadar, 9. V. 1842). Gramatičke razrede završio 1817. u Splitu, a »classes humanitatis« (sa završnim 6. razredom gimnazije) 1819. u Zadru. God. 1820–21. polazio je »studia superiora« u bečkom Theresianumu te, prekinuvši školovanje, proveo neko vrijeme u Veneciji. Prateći bečka i venecijanska društvena, likovna i kazališna zbivanja i novinstvo (družio se s T. Locatellijem, izdavačem lista Gazzetta privilegiata di Venezia), upoznao se s djelima europskih klasicista, predromantičara, sentimentalista i romantičara, a kako je stvarao gotovo istodobno s A. Manzonijem, W. Scottom, V. d’Arlincourtom, F. D. Guerazzijem, na njih se umnogome uglédao. Njegovoj izobrazbi pridonijelo je i višegodišnje druženje s učenim rođakom Antunom Cipikom u Trogiru, gdje se bavio proučavanjem domaće povijesti, narodnih običaja i književnim radom na talijanskom jeziku. Prešavši nakon 1835. u Zadar, uključio se u zadarski književni krug te do kraja života bio suradnik i od 1837. urednik lista Gazzetta di Zara. U njem je 1835–42. objavljivao putopisnu prozu – u lirskim pismima zamišljenoj prijateljici Evelini (Lettere sulla Dalmazia. A Evelina) i opisima Šibenika, Trogira, Trajanova vodovoda i narodnih običaja – te povijesno-zemljopisne, arheološke i beletrističke priloge, oglede o F. Salghettiju i V. Hugou, životopise i nekrologe znamenitih Dalmatinaca (I. Lučića, Cipika, I. B. Marinija, L. Burića), kazališne prikaze i kraća humoristična kazivanja (bizzarie), a kao urednik prenosio je vijesti o Novinama horvatskim i njihovu prilogu Danici, »slavenskom« jeziku i književnosti te odrazima ilirizma u Dalmaciji. Prigodom posjeta cara Franje I. Zadru ispjevao je elegiju od šest dvostiha Epigramma, otisnutu u školskom zborniku Alla maestà di Francesco Primo, imperatore e re, il Provvisorio Istituto di pubblica istruzione in Zara (Zadar 1818), te šezdesetak stihova u čast carskoga rođendana Per il natalizio di S. M. I. R. Francesco I. Inno (Zadar 1832). Nadahnut legendom na »iliričkom« jeziku iz 1679. o kobnoj sudbini mladih kaštelanskih zaljubljenika Miljenka i Dobrile, objavio je 1833. djelo Milienco e Dobrilla, prvi povijesni roman u Dalmaciji. U njem je progovorio i o otvorenosti domaćega puka te s romantičarskim zanosom i lirizmom opisao zavičajne krajolike. Roman su zapazili češki i njemački slavisti, a rano je prihvaćen i u književnosti na hrvatskom Sjeveru. Više je puta preveden na hrvatski (A. i I. Mažuranić potkraj 1830-ih; njihov nedovršeni i neobjavljeni prijevod čuva se u Zbirci rukopisa NSK, R 5864; B. Matijaca, Dom i sviet, 1889. i samostalno 1890–1908; A. Ivačić 1929; N. Bućan 1985; M. Zorić 2004) te dramatiziran (M. Ban 1889, A. Gavrilović 1933, D. Morović 1952, M. Slade Šilović 1955; na talijanskom jeziku V. Donzelli 1886, A. Porlitz 1889, G. Zarbarini 1910). Prema romanu napisana su i libreta (A. Ghislanzoni za talijansku operu S. Strina 1894, M. Koludrović za svoju operu skladanu 1942), nadahnuo je slikara P. Vučetića te bio najprodavanija hrvatska knjiga uoči I. svjetskoga rata. Znatno manji bio je odjek romana s povijesnim okvirom bune hrvatskih velikaša na čelu s Ivanišem Horvatom, jednim od vođa u borbama oko prijestolja nakon smrti Ludovika I. Anžuvinca, Il bano Horvath (1838), u kojem prevladava mračno ozračje. Posmrtno tiskano djelo Il berretto rosso (1843) ocijenjeno je njegovim najboljim ostvarajem (I. Franceschi, N. Tommaseo); Ida von Düringsfeld objavila je 1857. njemački prijevod, a 1889. dramatizirao ga je Donzelli. Taj »pučki«, folklorno-egzotični roman iz života biokovskoga sela, koji je K. pisao na temelju osobnih dodira sa svijetom Dalmatinske zagore, ali i literature, uz opise običaja i života sadržava i talijanske prijevode devet hrvatskih narodnih pjesama. Žaljenje zbog toga što njegovi školovani sunarodnjaci slabo poznaju hrvatsku narodnu pjesmu izrazio je 1840. u najopsežnijem djelu Le coste e isole della Istria e della Dalmazia, u kojem opisuje hrvatsku obalu na putovanju parobrodom od Trsta do Budve. U toj romantičnoj pripovjedno-putopisnoj prozi, obogaćenoj književnim, folklornim i kulturno-povijesnim prisjećajima, u jednom se ulomku govori i o guslanju, Hasanaginici te Guzli P. Mériméea. Te je godine s V. Poiretom objavio prvi svezak djela Album pittoresco della Dalmazia, napisavši povijesne i zemljopisne osvrte uz slikarove kamenotiske dalmatinskih krajolika i gradskih veduta; pisao je Tommaseu o namjeri da napiše povijest i statistiku svih dalmatinskih gradova, u kojoj bi bilo spomena o umjetničkim znamenitostima i uglednim osobama, ali taj naum nije ostvario. U pripremi za pisanje romana i putopisne proze služio se djelima D. Farlatija, A. Fortisa, I. Lovrića, J. Thuróczyja i dr., no izvornim ga piscem čini izbor građe, zaokupljenost domaćom poviješću, životom i običajima. Noviji povjesničari hrvatske književnosti uglavnom ga drže regionalnim piscem talijanskoga izričaja (V. Lozovina, M. Kombol, K. Šegvić, Zorić), Dalmatinom (S. P. Novak) i hrvatskim pučkim piscem (Zorić). DJELA: Milienco e Dobrilla. Zara 1833 (hrv. prijevodi: Dom i sviet, 2(1889) br. 1–15; Zagreb 1890, 4 izd. do 1908; Split 1929; Kaštel-Lukšić 1985; Split 2004). — Il bano Horvath. Venezia 1838. — Album pittoresco della Dalmazia (suautor V. Poiret). Zara 1840. — Le coste e isole della Istria e della Dalmazia. Zara 1840. — Il berretto rosso ossia Scene della vita morlacca. Venezia 1843.

МАЛИШАНИ И ВЕЛИКАНИ РАДОМИР МИЋУНОВИЋ БОНАРТ БЕОГРАД 2ОО2 Библиотека ЖАР ПТИЦА Пажња !!! ПОСВЕТА песника !!!!!!! ................................................................ Поговор ДУШКО ТРИФУНОВИЋ ИЛУСТРАЦИЈЕ Ћирилица Тврде корице 67 страница НЕКОРИШЋЕНО Екстра за поклон !!!!!!!!!!

МИРОЉУБ ТОДОРОВИЋ ПЛАВИ ВЕТАР П е с м е НОЛИТ БЕОГРАД 2006 ПЛАВИ ВЕТАР Ко ће одгонетати. Говор заумни, Бруј звона већ одјекује. Тамнило олује. Жар твог ока. На цвету различка. Ћук нас буди. У праскозорје. Више не препознајем свет. Путеви никуд не воде. .............................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 90 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ НЕКОРИШЋЕНО

Časopis Časopis Srpski Sokolski Glasnik - Organ Srpskog Sokolstva za juni 1914. (godina II, broj 1 ). Zbog balkanskih ratova časopis nije izlazio od septembra 1912. Urednik: Dr. Laza Popović Beograd 1912. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 20 strana. Za godine, veoma dobro očuvano. Sadržaj: 1.) Čitaocima. 2.) Pred sletom u Ljubljani, dr. Milan Metikoš — Glina. 3.) Stara Majka, Sv. Borisavljević. 4.) Naše Sokolstvo. 5.) Zar nebi i mi mogli tako? Dr. Milan Metikoš — Zagreb. 6.) O sokolskom pozdravljanju, D. I. 7.) Zapisnik. 8.) Iz župa i društava. 9.) Beleške.

Prvo izdanje Beograd 1927. Mek povez, ćirilica, 123 strane. Napomena: na prednjim koricama tragovi olovke; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: 1. Zapis o darovima moje rođake Marije 2. Reč o životu oca Todora ovog i onog sveta 3. Reč o zlom udesu Marte devojke i momka Đenadija 4. Priča o nedozvanoj gospođi i gladnom putniku 5. O čika Janku 6. O Neznancu 7. Lagarije po noći: I. `Marijano, Marijano, cvete ubavi!` II. `U popove Stojane ruse kose kažu` III. `Ej, zar da umrem kad mi vreme nije!` 8. Spomen o Radojci 9. Viđenje 1915 10. San brata bez noge avangarda, Rastko Petrovic, Isidora Sekulic, Milos Crnjanski, albatros, Stanislav Vinvaver, ekspresionizam, nadrealizam, Vasko Popa

MK 7 59900) Iz tamnog vilajeta , Momčilo Nastasijević ,prvo izdanje , Izdanje S.B. Cvijanovića Beograd 1927 , Sadržaj: 1. Zapis o darovima moje rođake Marije 2. Reč o životu oca Todora ovog i onog sveta 3. Reč o zlom udesu Marte devojke i momka Đenadija 4. Priča o nedozvanoj gospođi i gladnom putniku 5. O čika Janku 6. O Neznancu 7. Lagarije po noći: I. „Marijano, Marijano, cvete ubavi!“ II. „U popove Stojane ruse kose kažu“ III. „Ej, zar da umrem kad mi vreme nije!“ 8. Spomen o Radojci 9. Viđenje 1915 10. San brata bez noge mek povez, format 13,5 x 20 cm , ćirilica, na nekoliko stranica zapisana po reč na margini , na kraju knjige zapisan utisak o čitanju u jednoj rečenici , 121 strana

Ivan Sergejevič Turgenjev PESME U PROZI Beograd izdanje Sveslovenske Knjižarnice 1922 strana 102 Meki povez , sardžaj na slikama ,desni ćošak prednje korice popravljan sa unutrašnje strane ostalo dobro očuvano `Na svetu ne postoji ništa jače... ni nemoćnije od reči.` ` U dane sumnji, u dane mučnih razmišljanja o sudbini moje otadžbine - jedina si mi podrška i potpora ti, veliki, moćni, pravični i slobodni ruski jeziku! Kad tebe ne bi bilo, zar bih mogao da odolim očajanju, videvši sve što se dogadja u mojoj zemlji. Ali nemoguće je verovati da takav jezik nije dat velikom narodu!` U potrazi za smislom činimo, nažalost, mnogo besmislenog. Za trenutke koje volimo i kojih se rado sećamo, zahvalimo sebi i onima koji su tu zbog nas. Čuvajmo one koji imaju smisla za pažnju,smeh i ljubav. 23.03.2022

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ona, koja je ljubila svakim atomom svoga života, nije mogla pojmiti, da muškarac može doista ljubiti i željeti jednu ženu, a da ga u isto vrijeme privlači neka druga. Priča je to o Gyp, kćerci ponosnog umirovljenog časnika g. Wintona, koja se zaljubljuje u svjetski poznatoga guslača Gustava Fiorsena. Nakon vjenčanja, Fiorsen nastavlja s boemskim stilom života, čak i nakon rođenja njihove kćerke. Galsworthy je i u ovome romanu usredotočen na ženu u nesretnom braku, kao i njenu ponovnu priliku da nakon takvoga braka pronađe sreću u ljubavi. `Sišavši u vrt, Gyp se žurno udalji. Nije prešla preko polja, već ispred kućice i zakrenula u malu šumicu iza nje. Tamo sjedne na jedan panj, dlanove pritisne na obraze, a laktove o grudi, i stane zuriti u suncem obasjanu paprat i u muhe, koje su se ondje naganjale. Ljubav! Zar je ljubav uvijek mrska i tužna? Strelovito pogađajući, uzimajući, pa onda strelovito nestajući! Ili navalivši na oboje, prebrzo se gubeći! Zar se nikada nije desilo, da se dvoje zbližilo, sljubilo i zauvijek ostalo jedno? Ljubav! ... Ljubav je dolazila, kad je čovjek nije tražio, a nikada, kad ju je želio. Zloban putnik, koji je umarao duh prije tijela ili opet tijelo prije duha. Bolje, mnogo bolje, da čovjek s njome nema posla. Koji bi slobodan čovjek želio postati robom ... I gledajući sunce na paprati, Gyp pomisli: »Ljubavi! Daleko ti kuća od mene!«` Džon Golsvordi (engl. John Galsworthy; Kingston na Temzi, 14. avgust 1867 — London, 31. januar 1933), bio je engleski romanopisac i dramaturg. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1932. godine. U svojim delima kritikovao je britanski klasni sistem i materijalizam viših klasa. Još jedan čest motiv bile su nesrećno udate žene. Najpoznatije delo mu je „Saga o Forsajtovima“ (The Forsyte Saga, 1906—1921) i njeni nastavci „Moderna komedija“ (A Modern Comedy) i „Kraj poglavlja“ (End Of The Chapter). Dramu „Srebrna kutija“ (The Silver Box) napisao je 1906. Godine 1921. postao je prvi predsednik međunarodnog PEN centra.

ВОЛАС СТИВЕНС ПЕСМЕ НАШЕГ ПОДНЕБЉА - ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ МАТИЦА СРПСКА / ЦИЦЕРО / ПИСМО 1995 БИБЛИОТЕКА ПИСМО ... Чувени амерички критичар ХАРОЛД БЛУМ ставља ВОЛАСА СТИВЕНСА у сам центар модерне америчке поезије и поетике ******** ................................................................ С енглеског превела МАЈА ХЕРМАН-СЕКУЛИЋ 1. Био сам тросвестан Као дрво Са три коса 2. Кос се ковитлао у јесењим ветровима Само као делић подражавања 3. Човек и жена једно су. Човек и жена и кос Једно су 4. Не знам шта више волим, Лепоту промена Или наговештаја; Коса кад звижди, Или кад умине. 5. Река тече. Кос мора да лети 6. Цело поподне било је вече. Снежило је И снежиће. Кос седео На грани кедра. 7. О мршавко из Хадама, Што замишљаш златне птице? Зар не видиш да се кос врти Око стопала Блиских ти жена? ................................................................ БРОШ ЋИРИЛИЦА 83 СТРАНЕ НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧНО Екстра за ПОКЛОН **********

8 Ady-illusztráció 8 ilustracija Adijevih pesama predgovor: Kornel Senteleki / Kornél Szenteleky pesme: Endre Adi / Endre Ady ilustrovao: Arpad G. Balaž / Árpád G. Balázs prevod: Danilo Kiš pogovor: Imre Bori Újvidék : Forum Könyvkiadó, 1977. Novi Sad grafike i listovi sa tekstom su formata 32 x 41 cm tekst je na posebnim listovima štampan i na srpskom i mađarskom jeziku RARITET!!! u stanju kao na slikama Endre Adi (мађ. Ady András Endre 22. novembar 1877, Ermindsent[1], danas Adifalva, Rumunija – 27. januar 1919, Budimpešta - Terezvaroš), pravnik, novinar, najznačajniji i najslobodniji lik modernog mađarskog pesništva. Njegova poezija je obuhvatala glavne segmente ljudskog postojanja[2]. Bio je veliki patriota, voleo je kako svoju zemlju, tako i celu Evropu. Svoje pesme je posvetio osnovnim izrazima ljudskog postojanja, slobodi, jednakosti, veri, kao i prolaznim aspektima pisanja pesama. Adi je potomak stare erdeljske plemićke porodice. Buntovnički temperament ga vuče iz malograđanske letargije, i 1904. odlazi u Pariz, gde ga novi život menja, preobražava, izgrađuje njegov pesnički dar. Uj Versek (Nove pesme), štampane 1905, izazivaju uzbunu u mađarskoj javnosti. Odišu revolucionarnim duhom i radikalnim političkim shvatanjem velike borbe. Potom je je svaka njegova pesma i svako njegovo novo delo događaj! Od svih mađarskih pisaca najviše spominjan i najviše napadan. Pobedila je ipak spoznaja njegove vrednosti i Ady postaje najznačajnijim pesnik modernog mađarskog pesništva. Najviše efekta imaju političke pesme pune tragičnih vizija mađarskog naroda, koji pred mrakom svoje epohe srlja u bunu i u njoj propada. Napadao je posebnom snagom političara Ištvana Tisu i njegovu politiku. Refren njegovog celokupnog pesništva su čežnja, patnja i misao o smrti. U poslednjoj knjizi A halottak elen (Na čelu povorke mrtvih), 1918, otkriva divlje dubine i govori u dubokoj rezignaciji o mrtvačkom pokrovu i seni rata, koja preti njegovom narodu. Imao je ogroman uticaj na mađarsku javnost, a njegovi su stihovi postali jednom od osnova novog mađarskog shvatanja života. 12 knjiga pesama daju mađarskom čoveku širok i jedinstven pogled na svet i borbu ljudske snage sa životom za nove ideale. Reči su mu sugestivne, jezik mu zvuči duboko i lično, misli izvorne i pune žara. Smatra se da osim Šandora Petefija nema premca. Adi je ne samo najkrupnija pojava mađarske književnosti 20. veka, već i jedan od velikana u modernom svetskom pesništvu. Prevodili su ga Danilo Kiš i Miroslav Krleža. 8 illustracio avangarda, ekspresionizam, moderna poezija, modernizam, mađarska književnost, mađarska poezija andre adi endre adi

T.S. ELIOT PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 8 Књига из легендарног плавго Кола СКЗ !!! P E S M E Prufrok i druga zapažanja (1917), Pesme (1928), Pusta zemlja (1922), Šuplji ljudi (1925), Čista sreda (1930), Pesme iz kolekcije `Arijel`... ............................................................ Predgovor: SIRIL KONOLI Pogovor: JOVAN HRISTIĆ P r e v o d i l i: Ivan V.Lalić, Raša Livada, David Albahari, Svetozar Brkić, Jovan Hristić, Novica Petrović, Isidora Sekulić ............................................................. BERT NORTON IV Dan su saHranili vreme i zVuk zvona, Crni obLak nosi sunce s neboSklona. Da l` će nam se sunce obratiti, lozice paViti Dole sVratiti, k nama saViti; vreže i vitice Čvrsto sViti se? Studeni zar neće Prsti tise saviti se Dole k nama? Kad krilo voDomara Svetlošću svetlosti odVrati, i smiri se svetlost miruje U mirnoj tački sveta što se oKreće. . . . РАПСОДИЈА ЈЕДНЕ ВЕТРОВИТЕ НОЋИ Дванаест часова. Дуж просторa` улица Садржаних у некој лунарној синТези, Шапћући лунарне инкантације Растварају се спратови памћења И све његове јасне релације, Вишезначности и тачности, Свака улична лампа коју пређем Ко судбоносни бубањ бубња умом И кроз просторе таме Поноћ сећањем тресе Ко лудак што тресе мртвим геранијумом. Пола два, Улична лампа је проМунђала, Улична лампа је заГунђала, Улична лампа рече: `Гледај ту жену Што оклева ка теби у светлости врата Отворених за њом као да се кезе. Видиш да је поРуб сукње њене ИсКидан и умрљан песком, И видиш да се угао њеног ока Уврће попут чиоде искривљене.` Памћење избацује суво у висину Гомилу уврнутих ствари, Уврнуту грану на обали Глатко оглодану, и углачану Као да је свет одао Тајну свога костура, крутог и белог. Сломљену оПругу у фабричком дворишту, Рђу што приања уз облик ког напусти снага, Жилава и свијена и спремна да сегне. Пола четири, Лампа је проМунђала Лампа је заГунђала у таму. Лампа је зујала: `Гледај луну. La lune ne garde aucune rancune, Намигује малаксалим оком, Осмехује се у углове. Она глади косу траве. Лампа рече: `Четири часа, Ево броја на вратима Памћење! Имаш кључ, Мала лампа шири /п р с т е н/ по степенику. Попни се, Кревет је намештен, четкица за зубе је о зиду, Стави ципеле око врата, спавај, спреМај се за живот.` Нож, последње увртање криво. . . . ... Па зар ови Елиотови стихови нису чудО по себИ, чистО певање суштине поезијЕ, надстварни звуци оностраноГ светА и нешто што дира у срж свако људско бићЕ !!! Па ко издржИ !!! Није Бранко Миљковић узалуд певао: `Уби ме прејака реч` !!! ....................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ !!! Ћирилица Тврде корице Шивен повез 221 страница Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО перфекТ гаранцијА кондицијА: 1О ++++++++ Ово је нестварна књигА за поклоН драгој особИ !!!

S.B.Cvijanović, Beograd, 1919. 60 strana, manji format. Spoljašnosti kao na slikama. Potpis prethodnog vlasnika. Po koji list zacepljen. Povez popustio. Rodi se u Nišu 12. oktobra 1893. I umre u Nišu 21. juna 1975. A život prožive posvuda kao Miloš Đorić i `Uzdah Sutončić` (pseudonim u književnosti). Potiče iz poznate lekarske i priznate književničke porodice (otac Nikola okružni fizikus, upravnik bolnice, pesnik, romanopisac). Zar čudi što Miloš Đorić uspešno korača očevim stazama! I više. I ostaje upamćen kaolekar, književnik, novinar, ratnik i političar. Za priču nedopričanu. I muku namučenu kako izmeriti sve božje darove Miloša Đorića? Medicinu uči u Nansiju. Za kratko. Po objavi rata 1914. prekida studije i žuri otadžbini u pomoć. Kao medicinar. Najpre u Rezervnoj vojnoj bolnici u Kragujevcu, kojom rukovodi dr Nikola Vučetić, književnik, a, potom, u Moravskoj vojnoj bolnici (kraj Ćele Kule), na čijem čelu je dr Vladimir Stanojević, istoričar. Sa srpskom vojskom kreće i Moravska vojna bolnica. Put svoje golgote kroz Albaniju. Do Peći stiže. Preko Čakora ne može. Zbog bespuća. Dr Vladimir Stanojević poverava jedno bolničko odeljenje Milošu Đoriću. Da sprovede preko Suve Reke i Prizrena do matične jedinice u Andrijevici. I dalje.(13) Dvokolica puna ranjenika. Dan brzo dotrajava. Kad noć uveliko zavlada pokaza se bez srca. Oni polegli oblaci. I sitna kiša što je vetar zanosi. Sve zaćutano. Kao pred nesrećom. Miloš Đorić korača kraj kolone ranjenika. Smrknutog lica. Zarasle brade. Nataknute šajkače do čela. Znojem orošenog. Raskopčanog kolira na koporanu. Nagorelog šinjela. Sa velikom torbom o smršalom vratu. I drvenom palicom u smrznutoj ruci. U tišini, što ojačava, jekne neko onako bezglasno. I beznadno. Kad kolona zamače meć kamenitim liticama, snegom prošaranim, začu se arnautski pucanj. Neće to biti poslednji put da čovek `nanišani` u Miloša Đorića! Tako stiže do Krfa i Vida. Božjim naumljenjem. I pomoći. Na 1 Ostrvu smrti` ostaje spomen Milošu Đoriću na spomeniku srpskim ratnicima uklesanim stihovima njegovim: `Siroti naši čestiti mladići Pali u teškim olujama rata Orlova surih žutokljuni tići Gde su nam vaša odlutala jata?`.( 13) Studije medicine nastavlja u Tuluzu. Za doktora medicine biva promovisan odbranjenom doktorskom disertacijom „Nephrite syphilitique associée` 1923. Od 1924. službuje kao sekundarni lekar u Dermatološkom odeljenju Opšte državne bolnice u Beogradu kod dr Vojislava Mihajlovića, istoričara medicine. Pre početka Drugog svetskog rata, kao specijalista dermatolog, prelazi u Aermatološko odeljenje Bolnice milosrdnih sestarau Zemunu. Tada postaje predsednik Opštine u Zemunu. U dnevnom listu `Vreme` (1931.) piše: `… Zemun je, kao i Beograd, obnoć izmenio svoju situaciju: od jedne pogranične varoši postao je, posle rata, najbliži sused državnog i kulturnog centra. Svi oblici njegove građanske radinosti osetili su naglu promenu Lamartinu spomenik podiže, pesniku uzbudljivog opisa Ćele Kule.( 17) (On unosi `žaljenje za jednom izgubljenom ljubavlju, svoju težnju za vraćanje u spokojstvo, svoje doživljaje prirode i svoje misli o čovekovoj sudbini …`).(17) U vreme okupacije tamnuje u Logoru na Banjici.(ZZ) Odbi da potpiše poziv srpskom narodu na `red i poslušnost`. Zajedno sa drugim istaknutim beogradskim intelektualcima. U Niš dolazi 1946. Za načelnika Dermatovenerološkog odeljenja Državne bolnice. Kad ga ustroji. I uobliči. Zar je blistavi um Miloša đorića suvišan Beogradu? Niš prepun bolestima. U to poratno vreme. Bori se protivu naraslih kožnih i polnih oboljenja. Onako strpljivo. Osniva `leprozorijum`.(34) I beleži opipljive uspehe. Rano ulazi u književne krugove. I novinarske. Još kaoučenikTreće beogradske gimnazije. Sarađuje u listu `Pijemont`. A kao lekar piše za časopise `Misao` i `Srpski književni glasnik` i listove `Politika` i `Jež`. I druga književna glasila. Kritika Milana Bogdanovića je ohrabrujuća. U listu `Politika` ima svoje rubrike (`beogradske nedelje`, `izveštaji`). Miloša Đorića odlikuje oštro pero. I britki jezik. I štetu donosi. Njegova nemerljiva intelektualna vrednost čami pred zatvorenim vratima moćnih. Druguje sa Ivom Ćipikom, Sibom Milačićem, Milutinom Bojićem i Nestorom Žučnim. Stanislav Vinaver umire na njegovim rukama. Oni mu dela svoja posvećuju (Ivo Ćipiko `Iz ratnih dana`, Sibe Milačić `Knjiga radosti`, Milutin Bojić `Pesme bola i ponosa`). U medicinskom opusu i književnom stvaralaštvu Miloša đorića nezaobilazna su: O gladi preko Albanije (1919.), Pod šatorskim krilom (1919.), Kad mlidijah mreti (1922.), Nephrite syphilitique associée (1923.), Reklinhauzenova bolest (1924.), Dermatološke studije, prilozi i prikazi (1940.), Povodom rednje sveže zarazne plikovnjače (1947.), Retke kožne bolesti (1951.), Odgovor Medicinskom glasniku (1952.), Dermatološke studije, prilozi i prikazi sa slikama (1953.), Misaone pesme prepevi iz francuske lirike (1954.), Humo reske (1955.), Pisma s kožnog odeljenja (1956.), Laza K. Lazarević, lekar i pisac medicinskopsihološki ogled(1958.). I sada živi slika Miloša Đorića: - onaj smireni hod bolničkim krugom, - i ona reč na lekarskom poselu, - i francuski Orden legije časti na grudima, - i ono razumevanje za mlade lekare … Samo mudar čovek mladost razume. I mladosti popušta. I zar Miloš Đorić ne naliči opevanom `zmaju ognjenom`: (`… kroz ponoć muklu hram tajanstven blesne, vatrena svoja kad zanija krila, poleti gordo prepun vere svesne, kar zmaj ognjen…`). s

Ž. O. Dačić: S Bregalnice i Vardara. Beleške iz našeg poslednjeg rata. U Beogradu, izdanje uredništva Narodnih Novina, 1913. Cena 1 dinar. Na dušak pročitao sam ovu snažnu Dačićevu knjigu. Koliko uspomena, tuge, i koliko zapretane ljubavi probudile su u mojoj duši ove jednostavne, iskrene bilješke, — pa opet tako jake i upečatljive. Dačić je priznati narodni pisac — poznat po svojim pričama, još poznatiji po svome neumornome radu u korist svoga naroda. On je srećan covjek, našao je svoj put — našao ga je i ne može da skrene sa toga svoga pravoga puta. A zar ima smisla ovaj naš život, ako nije namijenjen jednoj velikoj ideji? Ta nas ideja, kao svjetlost, vodi kroz trnje smiješne i glupe svakidašnjice. „A zašto brate! zar i ovo nisu ljudi?` — odgovora srpski vojnik, stražar pun saucešca i dobrote onima, te mu prigovoriše što pruža čuturicu svježe vode, ožednjelu bugarskome zarobljeniku, svom ljutom dušmaninu. — Kako je prostrana i velika narodna duša, koliko razumijevanje i opraštanje! Čitava knjiga napisana je prostim neizvještačenim stilom. Sva je zadahnuta jednim toplim tonom punim ljubavi i samilosti; tužnim, dirljivim, a opet, tako jakim i utješljivim. Ova knjiga najbolji je dokaz čiste ljubavi prema svojoj krvi i bez fraza i bez zapjevke i bez grčeva. „U čeljustima smrti` i „Na rastanku sa onim svetim humkama`, dvije su glave ove knjige, pod koje bi se moglo, sa ponosom, da potpiše najvrsnije naše pero. To nisu novinarski članci, to su dvije odjelite, izrazite umjetničke stvari, koje u dušu diraju i u njoj ostaju. „U čeljustima smrti` (Sećanje na pok. dr. Boška Petrovića) nižu se reči o koleričnoj zarazi što kao ljetni požar, na njivi, hara gordi cvijet srpske mladosti. „Sad je u putu do Štipa umrlo devetero njih!` Ili: „Noćas je umrlo sto sedam! Ili: „Nema više bolničara! Od šesnaest dvanaest ih je noćas palo. Kako te gole riječi teško padaju na dušu! I sve tako redom, nekim čudnim pregaranjem, snažnom vjerom i izrazitom plastikom, priča se o žrtvama božjega biča i — ne očajava se. Smrt Petrovićeva tek je u zadu sa nekoliko riječi spomenuta. A tako i mora da bude: što znači ta jedna smrt prema smrti hiljada njih poznatih i nepoznatih . . . I što je to jedna smrt prema uskrsnuću i spasu jednoga naroda? „Na rastanku sa onim svetim humkama` je pjesma sjećanja, boli i — života. Čista i prostodušna pjesma, kao svi veliki događaji i sve velike istine. Pred oči dolaze nevjerovatno jasne vizije: „Eto ovde je pao Kosta Mihajlović`, „Onde na visoravni sahranjen je Milan Vasić`, „Onde su grobovi nepoznatih`. Bože moj, koliko tuge, boli, pregaranja . . . I meni dolaze pred oci mirne palanke, pitoma sela, dubrave, rijeke, oštra besjeda što kao mač siječe . . . I sve je to ostalo na svome mjestu, sve će da oživi... A oni?... Ja sam ih gledao kako u prenapunjenim vozovima, načičkani na prozore, na vrata, svojim dubokim očima gledaju sela, polja, mašu rukama i pjevajući žure se u — smrt . . . „Umrli su da večito žive`. A sada gledam pusti prostor i puteljke što vijugaju oko tih svijetlih grobova i stope — široke stope njihovih živih drugova. A snijeg lagano, tiho pada i pokriva ih ... čisti, djevičanski snijeg, jedini dostojan smrtni pokrov: „Zbogom, o vi, sveti grobovi naši! Komentar: Ivo Ćipiko 1913., meki povez, 91 strana, par podvlačenja, par potpisa. **

Bernarden de Sen Pjer - Pavle i Virginija `Bernardenov talenat u slikanju Prirode je najvidljiviji u njegovom delu “Pol i Virdžinija” (Pariz, 1787). Bernardenovo remek-delo, “kojem bi bilo teško pronaći pandan u nekog drugoj književnosti”, predstavlja, u senci jednog novog i velikog pejzaža, dve ljupke mlade osobe, i slika ljudsku strast u svom njenom cvatu i žaru. “Gotovo sve je”, kaže Sent-Bev, “jednostavno i savršeno, pristojno i dirljivo, umereno i zanosno. Slike se stapaju sa pričom i diskretno krunišu svaki njen deo, bez nametljivosti i pretencioznosti... Ono što će zauvek izdvajati ovu divnu pastoralu je to što je istinita, što proizilazi iz stvarne ljudskosti i osećajnosti. Nakon draži i radosti detinjstva ne dolazi idealna i bajkovita mladost. Govori se o strasti, i tu ljupku malu knjigu, koju Fontan pomalo banalno stavlja između “Telemaha” i “Abelove smrti”, ja bih svrstao između “Dafnid i Hloja” i one besmrtne četvrte knjige u slavu Didone. Ona odiše genijem koji sliči Vergiliju. ”Rukopis “Pola i Viržinije” čitan je u salonu Suzane Neker, pred Bifonom, Tomasom, itd... i nije bio dobro prihvaćen, ali, odmah po izlasku iz štampe delo je počelo biti cenjeno u svojoj pravoj veličini.` Izdavač: U spomen preminulom prevodiocu izdali roditelji, Beograd Godina: 1926 Broj strana: 110 Mekii povez Biblioteka: Skladište: 2880 Ima posvetu unutra. Ocena: 3. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija