Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice i ilustracije za pricu: Uros Predic Nazvana po jednoj od priča, zbirka Tera baba kozliće prikazuje bajkoviti svet u kome su sva bića i prirodne pojave žive, imaju šta da kažu, pokazuju osećanja, druže se sa decom i otkrivaju im čudesa, ali i pojave iz stvarnosti. U ovom izboru se nalaze i druge pripovetke: Puna kola priča, Kako je došlo proleće u gradinu.... Danica Bandić Telečki (Zagreb, 30. septembar 1871 — Beograd, 26. oktobar 1950) bila je srpska učiteljica, autorka drama i dečije književnosti.[1] Biografija Rođena je u Zagrebu, 1871. godine, od majke Ane i oca Laze Telečkog, glumca i dramskog pisca. Dok je imala samo 19 meseci, preminuo joj je otac, a majka Ana kada je Danica imala samo osam godina. Starateljstvo nad njom preuzeo je njen stric, dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, Rista Telečki, koji je odškolovao Danicu i trudio da ona ne oseti prazninu i teškoću odrastanja bez roditelja[2]. Obrazovanje U periodu od 1877 – 1881 godine pohađala je osnovnu školu u Zrenjaninu, a potom u Kikindi. Nakon završetka osnovne škole, Danica odlazi u Suboticu, gde upisuje Višu devojačku školu 1881. godine i završava je 1888. godine. Zbog odličnog uspeha u školi, Danica nakon više škole upisuje Učiteljsku školu u Somboru, koju takođe završava sa izuzetnim uspehom[3].[1] Porodica Nakon zapošljavanja u školi u Kikindi, Danica se udaje za Miloša Bandića, koji je bio učitelj, upravnik škole, glumac, član Srpskog narodnog veća i delegat Velike narodne skupštine Vojvodine. Suprug ju je podržavao u učiteljskom poslu, a nakon penzionisanja i selidbe u Beograd 1922. godine i u pisanju i prevođenju. Miloš Bandić preminuo je 1941. godine u Beogradu. Iz braka za Bandićem imala je dvoje dece, Milana Batu i Jelisavetu Milicu Bandić, koji su takođe bili glumci. Milica je bila glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je za vreme Prvog svetskog rata igrala je u Bosanskohercegovačkom putujećem pozorištu. Njihov sin Milan Bata Bandić je igrao u velikom broju pozorišta širom zemlje, a preminuo je u 37. godini života[2]. Karijera Nakon završetka Učiteljske škole, Danica se iste, 1888. godine, sa sadamnaest godina zapošljava kao učiteljica u Kikindi. Kao školovani učitelj, 1890. godine, dobija od Srpskog narodnog pozorišta 1000 forinti skupljane 17. godina od strane prijatelja pozorišta i poštovalaca Laze Telečkog. Godine 1892[4]. Danica počinje književni rad objavivši pripovetke Silom u preparandiju, za časopis Ženski svet, čiji je kasnije postala saradnik. Bila je stručni prevodilac i poznavala više jezika, pa je prevodila dela sa nemačkog na ruski jezik. Napisala je šaljivu igru Emancipovana, koju je Matica Srpska nagradila i štampala u svom Letopisu[2]. Neki od njenih dramskih dela igrana su u Srpskom narodnom pozorištu. odine 1922. Danica se penzioniše sa poslom učiteljice i seli se sa svojim suprugom u Beograd, gde nastavlja sa pisanjem i prevođenjem. Svoju najznačajniju priču Tera baba kozliće objavila je 1923. godine, a ilustraciju je uradio srpski slikar Uroš Predić[4]. Nakon toga, objavila je veliki broj naslova, kao što su Oproštaj Sneška Belića, Puno kolo priča, Šta lasta pripoveda i mnogi drugi[3]. Tokom svoje karijere pisanja objavila je oko dvadeset knjiga priča i pozorišnih komada. Prvo se bavila radovima za odrasle, da bi se kasnije okrenula dečijoj književnosti[5]. Zbog velikih dostignuća koje je postigla na polju dečije knjićevnosti, Marko Car, književni kritičar nazvao je Danicu „čika Jovom“ u prozi[2]. Sarađivala je sa velikim broje časopisa i to : Ženski svet (1892—1902, 1904, 1906, 1908, 1911), Spomenak (1893—1897, 1908), Bosanska vila (1895—1901, 1903, 1905, 1907-1908), Letopis Matice Srpske (1895), Brankovo kolo (1896, 1898-1899, 1902-1904, 1906, 1908-191 0), Golub (1908), Naš list (1921-1923), Zorica (1925), Podmladak Crvenog krsta (1926-1940) i sa časopisom Književni sever (1927)[3]. Bibliografija Ljubičice: darak dobroj deci od tetka Darinke i tetka Dane (1896) Tetka Danina knjiga (1908) Tera baba kozliće: čudnovati doživljaji Zvezdana Sveznana iz ravnog Banata (1923) Šta lasta pripoveda (1924) Začarani šegrt (1925) Vilin dar: priča iz vremena starih (1927) Puna kola priča (1927)[6] Prva zapovest: čarobna igra u dve slike (1927) Dialozi (1928) Monolozi (1928) Tamo amo po prirodi (1928) Priče iz zverinjaka (1930) Doživljaj pastirčeta Jovana: dramska slika za decu (1930) San i java: priče i bajke (1931) Od proleća do zime: priče i bajke o cveću, pticama i deci (1932) Vilinska priča: čarobna igra; Šućkovo stradanje: šala u jednom činu (1932) Vesela čitanka, Čarobna igra (1934) Slike iz dečjeg carstva: male priče zgodne za čitanje i prikazivanje pri raznim školskim i domaćim svečanostima (1934) Oproštaj Sneška Belića: čarobna igra u jednoj radnji (1934) Pravi put: čarobna igra u jednom činu; Devojka sa zlatnim rukama: dramska bajka z dva dela i epilog (1934)[7] Priče iz gradine (1935) Smrt Danica Bandić preminula je u 79. godini života, 26. oktobra 1950. godine u Beogradu Zlatna knjiga

Izdanje knjižarnice Rajkovića i Đukovića, Beograd, 1924. 52 strane. Veoma očuvana, požutela. Iako je u našoj književnosti mali broj istaknutih i poznatih spisateljica, posebno u prošlosti, tužno je to što su i one koje su ostvarile izvestan uspeh gotovo zaboravljene, kakvih nije malo u Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava. Takav je slučaj i sa Danicom Bandić (Telečki). Možda najpre prepoznajemo upečatljivo prezime njene porodice – rođena je u Zagrebu, 1871. godine, ali je život provela u Vojvodini. Njen otac je bio Laza Telečki, poznati glumac i dramski pisac, po kome i danas nosi ime jedna od centralnih novosadskih ulica, ali ova autorka nije imala priliku da od njega dobije prve smernice za umetničko stvaralaštvo, jer je još kao malo dete izgubila oca, a i majku u svojih osam godina. Ipak, starateljstvo nad Danicom preuzeo je stric, dramaturg Srpskog narodnog pozorišta, Rista Telečki. On ju je školovao i verovatno uticao na njen izbor profesije. Danica Bandić se školovala najpre u Zrenjaninu, a potom u Kikindi i Subotici. Nije slučajno ni to što je za životnog saputnika odabrala čoveka koji je takođe bio povezan sa svetom umetnosti i pedagogije. Udala se za Miloša Bandića, koji je bio upravnik škole, glumac i viđeniji čovek – član Srpskog narodnog veća i delegat Velike narodne skupštine Vojvodine. Pisanjem je počela da se bavi stvarajući pripovetke od kojih je prva izašla u časopisu Ženski svet, sa kojim je nastavila da sarađuje, ali je zanimljivo da je umela i da se našali na račun ženske borbe kroz duhovitu dramsku igru Emancipovana. Njeno ime se pre svega vezuje za stvaralaštvo za decu u okviru koga se posebno ističe priča Tera baba kozliće, sa kojom je Danica Bandić i stupila u književni svet. Nakon nje Danica je izdala i druge naslove za decu: Oproštaj Sneška Belića, Šta lasta pripoveda, Puna kola priča itd. Zanimljivo je i da je sarađivala i sa časopisima NevenJove Zmaja kao i Zorica, gde je bila na mestu urednika. Jedan od ciljeva edicije Otrgnuto od zaborava je i očuvanje kvalitetnih dela dečije književnosti nastalih u prošlosti, a pisanje Danice Bandić je u tom kontekstu pravi biser. Njen pristup dečijem stvaralaštvu nadovezuje se na tradiciju, nosi u sebi ton onog nežnog, toplog pripovedanja kakav smo slušali u detinjstvu od svojih baka. Majstorski, poput Šeherezade Danica Bandić u knjizi Tera baba kozliće nastoji da se priča nikada ne završi, da zadovolji dečiju želju za novim, interesantnim, čarobnim, i da im, pre svega, probudi maštu. U njenom bajkovitom svetu sva bića i prirodne pojave su žive, imaju šta da kažu, pokazuju osećanja, druže se sa decom i otkrivaju im čudesa, ali i pojave iz stvarnosti. Sama priča Tera baba kozliće, po kojoj je naslovljena i cela knjiga, predstavlja nadograđeno i domaštano narodno verovanje prema kome je nebeska pojava dobila ime. Deca imaju priliku da otkriju kako je došlo do toga da baba i kozlići završe na nebu, da ih upoznaju i prožive avanturu kroz glavnog junaka, dečaka Zvezdana, koji je, verovatno zadremavši pod drvetom, dospeo u babine dvore… Slično je i sa junacima Ljubicom i Ljubišom, koji uživaju u čarolijama prirode u priči Kako je proleće došlo u gradinu, koja je deo zbirke Tera baba kozliće. Uopšte, Danica Bandić uspeva da lepotu prirode i prostor za maštanje koji ona stvara prikaže mladim čitaocima u najboljem svetlu. Pa svako ko čita prosto poželi da što pre bude na livadi ili u šumi, priča sa pticama, cvećem, otkriva, saznaje. U bajkama nailazimo i na omiljene ličnosti iz narodnih bajki, careve i carice, njihova deca, vile. Ali ovde nema borbe dobra i zla, već nekog mirnog života i situacija koje više govore o ljudima, osećanjima, karakterima. Puna kola priča takođe predstavlja niz storija Danice Bandić, koje su međusobno povezane i isprepletane, i deo su našeg izdanja knjige Tera baba kozliće. Odišu istom tom atmosferom uživanja u čarolijama prirode, gde zapravo priče izviru iz običnog bitisanja u njoj – dečak Miloš upoznaje Skakavca i njegove muke, zatim Majčinu Dušicu, Lepog Čoveka, Ježa. s