Kao novo. Bez posvete. Aforizmi iznad proseka - Miodrag Stošić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 104 Povez: Mek „Kao i svako dete i ja sam probao da radim mnoge stvari koje su mi se dopadale. Probao sam da budem kečer, košarkaš, glumac, slikar... Ipak, sa aforizmima je bilo drugačije. NJih sam umeo da pišem. Čuveni aforističar i karikaturista iz Vladičnog Hana, Srđan Jovanović bio je moj guru i odskočna daska do „Ježa“, Milovana Vržine i Radivoja Bojičića a kasnije i drugih imena uz koja sam odrastao i smejao se. Ne, Gorane Dokna, neću te pomenuti. Opušteno. Da nije bilo aforizama ne bih postao deo scenarističkog tima emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ i ostvario američki san u Srbiji – da radim ono što volim i živim od toga. To me je odvelo i do Radija S i emisije „Mali Marko“ gde sam četiri godine bio opet dete, uz tada malog Marka Daraboša i zezao pošten svet, kao Haklberi Fin uz Toma Sojera. Bez aforizama ne bih deset godina bio voditelj „Satira festa“ i „Novogodišnjeg satirikona“ na Kolarcu. Takođe, moje stend ap rutine bi bez aforističarskog „skeleta“ u poentama, bile oslonjene samo na moj prirodni šarm, a sa tim ne bih daleko dogurao. Realno. Aforizmi su oblikovali način na koji razmišljam i pričam. Oplemenili su moj život i učinili me pametnijim, mentalno vrednim i življim. Oni su alat uz koji moja romantika ne zvuči kao patetika. I najviše od svega, ostali su svih ovih decenija, moja tajna vračka. Moj šareni lenjir kroz koji posmatram svet. Oni su moja dioptrija smeha koja život čini lepšim a da ga pritom i dalje vidim surovo realno. Gutljaj su mamine tople čokolade uz koju se gorka pilula lakše proguta. Kada je Mark Tven rekao: „Ako nekom želiš ka kažeš istinu u licu, najpre ga nasmej. Inače će te ubiti“ – mislio je i na sebe. I sebe moramo najpre da nasmejemo. Od aforizama se nisam obogatio, nisam postao superstar ali sam dobio nešto mnogo važnije – preživeo sam. I naučio sam kako da opstajem. U nekim mračnim, kišnim, hladnim noćima, u minijaturnim podstanarskim sobama, u krevetima vojničkih kasarni, u zgužvanim vozilima GSP-a, daleko od svih – kada nisam imao nikoga, imao sam aforizme. Nisam bio sam. A to se ne zaboravlja. Nikada! Ka takvom nečemu imaš ogromno strahopoštovanje. Dug. Koji ti niko ne traži ali je baš zbog toga najveći. Neću preterati ako kažem da bih bez aforizama u mom životu, ja danas bio drugačiji čovek. Bio bih živ, ali to ne bih bio ja. Bio bi to neko drugi. Neko gorak, besan, ciničan, star u duši i nadasve - poražen čovek. A takav ne bih smeo Hemingveju na oči.“ Miodrag Stošić, autor

Kao novo. Bez posvete. Avanture pod pločnikom - Dilan Tomas Godina izdanja: 2019 Broj strana: 105 Povez: Mek Dilan Tomas 1914-1953 jedan je od najvećih pesnika svog vremena na engleskom govornom području. Rođen je 27. oktobra 1914. u mestu Svonsi, u Zapadnom Velsu, na obali Atlantika. Ime Dilan znači „sin mora“, i more je najsnažniji simbol u njegovoj poeziji. Ovaj „Rembo iz Velsa“, već do svoje dvadesete godine napisao je ono najbolje u svom pesničkom opusu. Čuven po svojim pijanim skandalima, u mnogome podseća na Jesenjina.Nakon knjige „Portret umetnika kao mladog psa“ (1940) piše Avanture pod pločnikom (Adventures in the Skin Trade), knjigu o pobuni jednog adolescenta protiv učmale sredine u kojoj živi, njegovom bekstvu od kuće (kada prethodno spaljuje sve mostove za sobom) i prepuštanje talasima sudbine, koji ga vode u potpuno nepoznatom pravcu... U jednom pismu kaže: „Moj roman je mešavina Olivera Tvista, Male Dorit, Kafke, Bičkombera, i dobrog starog Tomasa, Remboa iz Kamdonkin drajva. . .“„Napred, uzmite Alisu Filips, vodite je u žbunje. To je direktorova ćerka. Uzmite starog Beneta i jurite ga niz hodnike, natrpajte mu u usta datume, umočite njegov uštirkani okovratnik u mastilo kojim ispisuje ocene, a lenjirom kojim udara po zglobovima nabijajte mu zube natrag u njegovu krutu, ćelavu, dosadnu glavu. Zavrtite gospodina Nikolsona na njegovom telurionu, dok mu se peševi ne izgube iz vida. Kažite gospodinu Parsonu da su videli njegovu ženu kako iz Kompasa izlazi na leđima pijanog mornara, i gura novac u svoje podvezice. To je isto toliko istinito koliko i istorija.“Na četvrtoj turneji po Americi (prva je bila 1950), gde je više puta nastupao pred publikom od preko hiljadu ljudi, odmah posle svog 39. rođendana, pesnik iznenada umire. Postoji priča pod naslovom „Ovo je ubilo Dilana Tomasa“ Čarlsa Bukovskog iz antologije „Tako mrtvi vole“.Neko je rekao da je pesnik umro od toga što je bio Dilan Tomas.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Avanture pod pločnikom - Dilan Tomas Izdavač: LOM Godina izdanja: 2019 Broj strana: 105 Format: 19 cm Povez: Broširani Dilan Tomas 1914-1953 jedan je od najvećih pesnika svog vremena na engleskom govornom području. Rođen je 27. oktobra 1914. u mestu Svonsi, u Zapadnom Velsu, na obali Atlantika. Ime Dilan znači „sin mora“, i more je najsnažniji simbol u njegovoj poeziji. Ovaj „Rembo iz Velsa“, već do svoje dvadesete godine napisao je ono najbolje u svom pesničkom opusu. Čuven po svojim pijanim skandalima, u mnogome podseća na Jesenjina. Nakon knjige „Portret umetnika kao mladog psa“ (1940) piše Avanture pod pločnikom (Adventures in the Skin Trade), knjigu o pobuni jednog adolescenta protiv učmale sredine u kojoj živi, njegovom bekstvu od kuće (kada prethodno spaljuje sve mostove za sobom) i prepuštanje talasima sudbine, koji ga vode u potpuno nepoznatom pravcu. . . U jednom pismu kaže: „Moj roman je mešavina Olivera Tvista, Male Dorit, Kafke, Bičkombera, i dobrog starog Tomasa, Remboa iz Kamdonkin drajva. . .“ „Napred, uzmite Alisu Filips, vodite je u žbunje. To je direktorova ćerka. Uzmite starog Beneta i jurite ga niz hodnike, natrpajte mu u usta datume, umočite njegov uštirkani okovratnik u mastilo kojim ispisuje ocene, a lenjirom kojim udara po zglobovima nabijajte mu zube natrag u njegovu krutu, ćelavu, dosadnu glavu. Zavrtite gospodina Nikolsona na njegovom telurionu, dok mu se peševi ne izgube iz vida. Kažite gospodinu Parsonu da su videli njegovu ženu kako iz Kompasa izlazi na leđima pijanog mornara, i gura novac u svoje podvezice. To je isto toliko istinito koliko i istorija.“ Avanture pod pločnikom Na četvrtoj turneji po Americi (prva je bila 1950), gde je više puta nastupao pred publikom od preko hiljadu ljudi, odmah posle svog 39. rođendana, pesnik iznenada umire. Postoji priča pod naslovom „Ovo je ubilo Dilana Tomasa“ (Čarls Bukovski: Tako mrtvi vole, LOM, 2018). Neko je rekao da je pesnik umro od toga što je bio Dilan Tomas.

Novo, nečitano, nema posvete. Sedam stubova mudrosti. Ustanak u pustinji - T. E. Lorens Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2020 Broj strana: 662 Format: 25 cm Povez: Tvrdi „Moje učešće u obmanjivanju Arabljana ne mogu pripisati slabosti karaktera niti urođenoj hipokriziji; mada, naravno, mora da sam imao neku sklonost i sposobnost za obmanjivanjem, jer inače ne bih obmanjivao ljude tako vešto, niti bih istrajao čitave dve godine u staranju da dovedem do uspešnog kraja prevaru koju su drugi zasnovali i otpočeli.“ Brojne su slične misli T. E. Lorensa, poznatijeg kao Lorens od Arabije, nakon proslavljenog filma iz 1962, u kojima preispituje svoju ulogu u podizanju, jačanju i delom predvođenju arapskog ustanka protiv Turaka u toku poslednje dve godine Prvog svetskog rata. Znao je da će obećanja kojima su Arapi motivisani da uđu u krvavi rat „biti samo parče hartije“. „Da sam bio častan savetnik, poslao bih svoje ljude kući i ne bih pustio da reskiraju svoje živote za takvu jednu stvar. Ali arabljanski pokret bio je naše glavno sredstvo za sticanje pobede u Istočnom ratu. Stoga sam ih uverio da će Engleska održati svoju reč u slovu i duhu. Verujući u to Arabljani, su vršili divne podvige, ali, naravno, mesto da sam se ponosio onim što smo zajedno postizali, ja sam se stalno i gorko stideo.“ T. E. Lorens je znao za postojanje Sajks-Pikovog plana iz 1916, prema kojem će Britanija i Francuska bezobzirno podeliti region Bliskog istoka veštačkim granicama (ponekad i lenjirom), što i dalje destabilizuje region, i iskreno priznaje da je „poštenje prodao radi održanja Engleske“. Radi „održanja Engleske“ učestvovao je u „oslobađanju strasne mržnje prema Turcima“ (za koje najčešće govori da su „glupi“), davao prve lekcije Arapima iz miniranja, „bacanja šina i mostova u vazduh“, i podučavao ih brojnim drugim diverzantskim akcijama (koje se danas, kada se izvode na tlu Zapadne Evrope, zovu terorističkim). Takođe je nebrojeno puta reskirao i vlastiti život i kao vojnik postao „isto tako svirep, iznenadan i bezobziran kao moja garda“. Zbog njegove iskrenosti, nesebičnog zalaganja u arapskom ustanku, avanturističkog duha, zbog griže savesti, jer je, kao „nesavesna varalica“, svesno „uvlačio Arabljane u igru na život i smrt“, prilično je lako bilo T. E. Lorensa stilizovati u filmskom spektaklu kao „belog spasioca“ (white savior) koji razume obespravljene i štiti ih od beskrupulozne moći, pa makar to bila ona oholih i arogantnih sunarodnika. Ali za filmske klišee, selektivnost i svesna narativna odstupanja, tekst „Sedam stubova mudrosti. Ustanak u pustinji“ nije odgovoran; on je mnogo kompleksniji i ne dopušta jednostavne heroizacije. Štaviše, danas je on, rekli bismo, zanimljiviji kao tekst za izučavanje rasnih i kulturnih predstava i predrasuda, orijentalizma i za postkolonijalne studije, nego kao istorijski tekst opisa ratne epopeje. T. E. Lorens ne zna za današnju političku korektnost i njegova iskrenost je brutalna. On neskriveno govori o tome da su „za nas Arapi vašljivi dronjci i prljave kože“. To su „niži oblici života“ i pri njihovom posmatranju u njemu se pojavljivalo, kako kaže: „neprijatno osećanje koje je vređalo moj ponos. … Slično crncima, svako veče dovodili su sebe bubnjanjem, hukom i bukom u divlji zanos. Njihova lica, budući različita od naših, mogla su se još i trpeti, ali me je bolelo što su po svim udovima svojih tela bili potpuno slični nama.“ Prosto, oni su „divljačka rasa“, jedna u nizu, a uočavanje sličnosti s njom ga je duboko uznemiravalo. Otuda ga nije lako „odengleziti“, i pored činjenice što svoje sunarodnike mestimično kritikuje jer sebe smatraju „izabranim nedostižnim bićima“ i što je za njega „ponižavajuće videti da smo mi, uprkos svega našeg čitanja o svima zemljama i vremenima, još uvek puni predrasuda kao pralje, ali bez njihove govorljivosti, pomoću koje uspevaju da se sprijatelje sa strancima.“ „Sedam stubova mudrosti“ je monumentalno delo koje i danas pleni zbog obilja informacija (poglavlja posvećena narodima i religijama Sirije su i danas izuzetno dragocena), inteligentnih uvida (što mu je omogućavalo i poznavanje arapskog jezika), žovijalnog stila i narativne dinamike koja ne ostavlja prostora dosadi. Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence, 1888–1935), britanski arheolog, pisac, prevodilac, diplomata, oficir, špijun i nacionalni heroj. Najpoznatiji po autobiografskom delu „Sedam stubova mudrosti. Ustanak u pustinji“, u kom opisuje arapski ustanak protiv Osmanskog carstvu u Prvom svetskom ratu. Preveo je Homera na engleski i vodio bogatu prepisku, delom publikovanu, sa Dž. B. Šoom, V. Čerčilom, E. M. Forsterom, Dž. Konradom, R. Grejvsom, E. Elgarom, i dr. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1935. godine.