TANESI REČI POD LUPOM Zbornik radova o leksici srpskog jezika FILOLOGIJA Šifra artikla: 305342 Isbn: 9788680430249 Autor : grupa autora, priredila Rajna Dragićević Izdavač : TANESI Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog... Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković. Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Detaljnije Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković. Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Ostavi komentar Ime/Nadimak Email adresa Kako biste ocenili uslugu ove ordinacije(rezultat, kvalitet, ljubaznost, izgled ordinacije? Poruka PošaljiObrada Trenutno nema komentara Karakteristika Vrednost Kategorija FILOLOGIJA Autor grupa autora, priredila Rajna Dragićević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač TANESI Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2017 Format 13x20 Strana 160 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

SLUŽBENI GLASNIK FRANCUSKO SRPSKI REČNIK FRANCUSKI JEZIK Šifra artikla: 271239 Isbn: 9788651917854 Autor : Slobodan A. Jovanović Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK Pri pripremi novog izdanja Jovanovićevog Rečnika, redaktori Saša Marjanović i Jelena Mijatović osmislili su i razradili lingvističku podlogu i uskladili celokupan tekst prethodne verzije Rečnika sa principima savremene leksikografske nauke i prakse, dosledno sprovodeći unapred utvrđenu koncepciju... Pri pripremi novog izdanja Jovanovićevog Rečnika, redaktori Saša Marjanović i Jelena Mijatović osmislili su i razradili lingvističku podlogu i uskladili celokupan tekst prethodne verzije Rečnika sa principima savremene leksikografske nauke i prakse, dosledno sprovodeći unapred utvrđenu koncepciju na obimnoj rečničkoj građi. Iz novog izdanja, obogaćenog sa više od 4.000 odrednica, čime je obim rečnika povećan na preko 30.000 članaka, isključena je Gramatika koja predstavlja zasebnu celinu, preopširnu za priručni rečnik ovog formata. U odnosu na prvobitno izdanje (Prosveta, 1991), u ovom odrednice nisu grupisane u porodice reči već je svaka data u posebnom rečničkom članku, svaka je praćena podacima o izgovoru datom standardizovanim znacima međunarodne fonetske azbuke, informacijom o gramatičkoj kategoriji (sa znatno drugačijim sistemom oznaka i preglednijom segmentacijom kategorija) i odgovarajućim kvalifikatorima. Značenja reči, nizana po istorijsko-logičkom principu, razgraničena su i razdvojena brojkama, a ekvivalenti potpisani pod značenja na koja se odnose. Novi prelom, u kojem je korišćeno više tipova slova raznih veličina i stilova, olakšava korišćenje Rečnika i čini ga preglednijim i čitljivijim. Verujem da će novo izdanje Francusko-srpskog rečnika Slobodana A. Jovanovića predstavljati značajan doprinos domaćoj romanistici i napredak u oskudnoj francusko-srpskoj leksikografiji na našim prostorima. Prof. dr Veran Stanojević Detaljnije Pri pripremi novog izdanja Jovanovićevog Rečnika, redaktori Saša Marjanović i Jelena Mijatović osmislili su i razradili lingvističku podlogu i uskladili celokupan tekst prethodne verzije Rečnika sa principima savremene leksikografske nauke i prakse, dosledno sprovodeći unapred utvrđenu koncepciju na obimnoj rečničkoj građi. Iz novog izdanja, obogaćenog sa više od 4.000 odrednica, čime je obim rečnika povećan na preko 30.000 članaka, isključena je Gramatika koja predstavlja zasebnu celinu, preopširnu za priručni rečnik ovog formata. U odnosu na prvobitno izdanje (Prosveta, 1991), u ovom odrednice nisu grupisane u porodice reči već je svaka data u posebnom rečničkom članku, svaka je praćena podacima o izgovoru datom standardizovanim znacima međunarodne fonetske azbuke, informacijom o gramatičkoj kategoriji (sa znatno drugačijim sistemom oznaka i preglednijom segmentacijom kategorija) i odgovarajućim kvalifikatorima. Značenja reči, nizana po istorijsko-logičkom principu, razgraničena su i razdvojena brojkama, a ekvivalenti potpisani pod značenja na koja se odnose. Novi prelom, u kojem je korišćeno više tipova slova raznih veličina i stilova, olakšava korišćenje Rečnika i čini ga preglednijim i čitljivijim. Verujem da će novo izdanje Francusko-srpskog rečnika Slobodana A. Jovanovića predstavljati značajan doprinos domaćoj romanistici i napredak u oskudnoj francusko-srpskoj leksikografiji na našim prostorima. Prof. dr Veran Stanojević Ostavi komentar Ime/Nadimak Email adresa Kako biste ocenili uslugu ove ordinacije(rezultat, kvalitet, ljubaznost, izgled ordinacije? Poruka PošaljiObrada Trenutno nema komentara Karakteristika Vrednost Kategorija FRANCUSKI JEZIK Autor Slobodan A. Jovanović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2014 Format 17x24 Strana 592 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

DUH I DAH BEOGRADA ESEJI I ZAPISI ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Šifra artikla: 371823 Isbn: 9788662634276 Autor : Mirko Magarašević Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogr... Detaljnije Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Autor Mirko Magarašević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AKADEMSKA KNJIGA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 14x20,5 Strana 338 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ZBORNIK ČUVARA TRADICIJE POEZIJA Šifra artikla: 341867 Isbn: 9788664031011 Autor : Grupa autora Izdavač : KREATIVNA RADIONICA BALKAN MIRIŠE DELA TVOJIH TRUD, BLISTAJU UČENjA TVOGA REČI – Tijana Našpalić ŠKOLSKA BIBLIOTEKA – Suzana Veljković POGLED – Maja Savić KOVAČI NOĆI – Maja Savić ČEŽNjA – Maja Savić IZBOR – Maja Savić UPOTREBA REČI – Mirjana Đapo SLIKE MOGA ZAVIČAJA – Marijana Lazarević TIHI LJUDI – Dušica Maticki NESTAŠL... Detaljnije MIRIŠE DELA TVOJIH TRUD, BLISTAJU UČENjA TVOGA REČI – Tijana Našpalić ŠKOLSKA BIBLIOTEKA – Suzana Veljković POGLED – Maja Savić KOVAČI NOĆI – Maja Savić ČEŽNjA – Maja Savić IZBOR – Maja Savić UPOTREBA REČI – Mirjana Đapo SLIKE MOGA ZAVIČAJA – Marijana Lazarević TIHI LJUDI – Dušica Maticki NESTAŠLUK II - Dušica Maticki DEVOJČICA I GUŠTER – Dušica Maticki ZAVIČAJ U MISLIMA – Nadica Ilić LOV NA ZJALE – Vesna Đukanović IMAŠ SVE KAD IMAŠ MENE – Vesna Đukanović SLIKA NA SVILI: PESMA – Vesna Đukanović USPOMENE IZ DETINJSTVA – Vesna Zazić PITOMA RAVNICA – Saša Milivojev OSTATAK PANONSKOG MORA – Saša Milivojev JABUKA – Slađana Liptak CREPAJAČKE LJULJAŠKE – Jasmina Isajlov JABUKE I TRADICIJA U CREPAJI – Jasmina Isajlov FOTOGRAFIJE - Jasmina Isajlov AFORIZMI – Jovan Bajc ZAGONETKA – Verica Milosavljević ŽIVOT PROLAZI PORED NAS – Maja Grčić Sara NAROD MOJ – Nebojša Stojoski ZAVET RODU MOM – Nebojša Stojoski SVETOM SAVI – Nebojša Stojoski ZEMLjA – Nebojša Stojoski JE LI KRIVA SABAH ZORA – Mubera Šabanović ČAROBNO DRVO – Marina Raičević DAR – Marina Raičević FOGRAFIJE – Mladomir Knežević MOJA KUĆA – Mladomir Knežević LIPNICA – Mladomir Knežević VOLIM DA ME NE VOLE – Biba Mujačić DUŠECI MAJKE MOJE – Suada Kovačević GLAS PROTIV – Ranko Grebović STREPIM NEPOGODE – Mileva Mihajlović SAMOĆA – Ismeta Mujačić NE PITAJ ME – Ramiz Šaćirović KADA SE BUDEMO SRELI – Ramiz Šaćirović FOTOGRAFIJE – Ana Žigić SELO MOJE – Ana Žigić OGLAS – Azem Gvozden HAIKU – Mr Jovanka Božić OTETO – Zora Davidović NEDELJNI RUČAK – Zora Davidović VREME KAO DA STOJI – Đuro Sekulić ZIMA - Đuro Sekulić SLIKE – Biserka pl Vuković MOLITVA ANĐELU – Biserka pl Vuković DRAGI MOJI PRIJATELJI – Biserka pl Vuković GLADNE PTICE – Spomenka Denda Hamović ČAROLIJA – Spomenka Denda Hamović ČULNI PIR - Spomenka Denda Hamović MOZAIK – Vahida Mušović SKRIVALICA – Ljiljana Lukić RAJSKA PTICA – Ljiljana Lukić OSVETA – Ljiljana Lukić SVEĆA – Ljiljana Lukić BUNAR – Ljiljana Lukić SVOJA - Ljiljana Lukić PUN MJESEC – Avdulah Ramčilović ENO SUNCA – Avdulah Ramčilović TVOJA NJEŽNOST – Avdulah Ramčilović SJEĆANJE – Avdulah Ramčilović HRABAR LUKA, NEMA MUKA – Ilinka Marković KLINCI I KLINCEZE – Ilinka Marković MISLI – Ilinka Marković MOJA MUZA – Biljana Hukić SLIKE – Margita Zmijanović ČUDNA BILJKA – Margita Zmijanović KRAJ – Margita Zmijanović NEOSTVARENE ŽELJE – Margita Zmijanović JEDNOM – Plamenka Đogo Vulić JOŠ JEDAN DAN – Plamenka Đogo Vulić MESEČEV SRP – Plamenka Đogo Vulić NE BUDI – Plamenka Đogo Vulić AFORIZMI – Zoran Stanojević EMPATIJA JE LAŽ – Mirjana Milenković PEČURKE – Mirjana Milenković DOSADNA PESMA – Jasminka Nikolić PREPOZNAJ TRENUTAK RADOSTI – Jasminka Nikolić KONTRA – Gordana Radovanović ČETVORE OČI – Gordana Radovanović CRNO ZNAMENJE – Gordana Radovanović SENKA – Gordana Radovanović MEĐAŠI – Gordana Radovanović HAIKU – Gordana Radovanović SUDBINA – Tanja Stanojević KASNOĆA DODIRNUTE UDIVLJENOSTI – Goran Krapić MALO – Goran Krapić JEDNOM GRIJAT ĆEMO – Goran Krapić USKRŠNJA FOTOGRAFIJA – Lejla Kerimović SEHARA – Merima Mustafić STARAČKI DOM – Emir Bajrović LAŽNI BOG – Emir Bajrović RIJEČ – Emir Bajrović TEK PONEKAD – Lela Vučković U KRILU BILOGORE – Lela Vučković SUTRA JE PRAZNIK – Ognjenka Kalajdžić ISTINITA PJESMA – Ognjenka Kalajdžić DA SI ODLAZIO – Ognjenka Kalajdžić RASTANAK – Nebojša Đurđević – Neca USPLAHIRANA POKVARA – Nebojša Đurđević – Neca ILUSTRACIJE – Mirjana Milačić Bajić RECITE MI – Mirjana Milačić Bajić *** - Mirjana Milačić Bajić CRKVA SVETOG PETRA NA LJUTU – Dubravka Š Jovanović FOTOGRAFIJE – Milan S Kosović GLEDANjE U ŠOLjU – Milan S Kosović STIDNA TRAVA – Petar Rajin Vasić ČARI PETROVDANA – Petar Rajin Vasić INAT – Milica Lesjak NE BUDITE IH – Milica Lesjak OTISCI – Milica Lesjak SUTRA – Milica Lesjak U IME RAZUMA – Milica Lesjak MOLITVA BOGORODICI TROJERUČICI – Svetlana Janković Mitić FRUŠKA GORA DO PONOVNOG UJEDINJENJA I NAKON – David Vukmir AFORIZMI – Jasmina Valentić LJUBAV – Jasmina Valentić ZVAO SE ALEN – Jasmina Valentić PITANJA – Jasmina Valentić HIMNA VINU – Mariana Kunbar NOSTALGIJA – Danijela Stojanović FOTOGRAFIJE – Danijela Stojanović KAD OTAC GUSLA – Dragica Beka Savić STARAC MLADOŽENjA – Milosav B Vlajić FOTOGRAFIJE – Svetlana Dimić Ćulum TAS – Svetlana Dimić Ćulum LUTANJE – Svetlana Dimić Ćulum MASKA – Svetlana Dimić Ćulum ŽENA – Svetlana Dimić Ćulum TOČAK VREMENA – Svetlana Dimić Ćulum HAIKU – Dejan Ivanović SATIRIČNI REKLAMNI SLOGANI – Dejan Ivanović OPASNI PSI – Dejan Ivanović NEDOSTAJEŠ – Dejan Ivanović U SAMOĆI – Jadranka Ćulum KAKO SE DANAS PIŠE BIOGRAFIJA ZA POSAO – Milorad Č Ćosić Ćosa POGLAVICA DžERI – Veroslava Vlastić SVEDOCI JEDNOG VREMENA – Violeta Penić SLIKE – Teodora Tea Ilić VERUJEM – Sava Ilić VETROPIR – Sava Ilić DALjINE – Sava Ilić KAJANjE – Sava Ilić JESEN ŽIVOTA – Sava Ilić MIRIS BAGREMA – Sava Ilić POETA – Sava Ilić SETNA PESMA – Sava Ilić RAPSODIJA DUŽE – Sava Ilić DEKUPAŽ – Katarina Savić DEKUPAŽ – Zorica Mijatović MOJOJ MAJCI – Milena Zlateska NA MOJATA MAJKA – Milena Zlateska CRNA BAJKA - Hajro Ikić MAČKA I TAČKA – Hajro Ikić PRAZNE RUKE – Hajro Ikić SLOVA – Hajro Ikić STRAH OD OGLEDALA – Hajro Ikić ZIMA – Hajro Ikić SVADBA - Tanja Ajtić VISKI I SAV TAJ JAZZ – Amela Vejzović KRUNA – Amela Vejzović LJUBAVNICA – Amela Vejzović KO JE KO, KOJEKOKALO – Amela Vejzović KASNO, JASNO JE – Amela Vejzović PERUNIKA – Amela Vejzović FAŠIRANA PJESMA – Amela Vejzović NIGHTLIFE U SARAJEVU – Amela Vejzović KIŠNI DAN – Amela Vejzović AD VERBUM U PRIJEVODU (DOSLOVNO U PRIJEVODU) – Amela Vejzović JEDNOM MLADIĆU – Amela Vejzović FEUDALAC ILI ENTITERITORIJALAC /ius primae noctis/ - Amela Velzović DESPOT NA ČETIRI DUNUMA – Amela Vejzović NISAM UMORNA – Čedna Radinović Lukić Lalić SVEDOCI – Gordana Vladisavljević AFORIZMI – Senka Rakoćević Đekić PROLEĆE I ONA – Senka Rakočević Đekić MOJE DOBRE VILE – Jelena Jeka Kočović SAN – Slobodan Gluvajić SKRIVENI/OTKRIVENI DAROVI – Siniša Mitrić ČEKAM TE – Siniša Mitrić VINO I KAMEN - Siniša Mitrić HEROJI – Violeta Aleksić PETRONIJE ALEKSIĆ – Violeta Aleksić SREĆA – Jelena Grujić ODLUKE I DILEME – Jelena Grujić ZVEZDE – Jelena Grujić ĐAK PRVAK – Zoran Tankosić KOZJI SVET – Zoran Tankosić PUT KUĆI – Zoran Tankosić ČEŽNjA – Zoran Tankosić NE SPAVAŠ – Milan Marjanović GOTOVO JE – Milan Marjanović OTISAK NOĆI – Milan Marjanović MAJKA – Milan Marjanović ĆUKOVO DVORIŠTE – Martin Marek PITAM SE – Nevia Kožljan ZAJEDNO U SNOVIMA – Nevia Kožljan IGRA VODE – Nevia Kožljan FRMAJ SE/ZAUSTAVI SE – Nevia Kožljan ŠTORIJE ŽIVLJENJA/PRIĆE KOJE ŽIVOT PIŠE – Nevia Kožljan MORE – Nevia Kožljan DEŠTIN/SUDBINA – Nevia Kožljan NADALEKO – Snežana Marko – Musinov SIJASET PORUKA – Snežana Marko – Musinov SVUDA RADA, IZBEGAVAJUĆI TRAPAVI PAD – Snežana Marko – Musinov AFORIZMI – Snežana Marko – Musinov IMA JEDAN GRAD – Vesna Oborina SLIKA – Vesna Oborina PROBUDI ME POLJUPCEM – Vera Bosazzi USPOMENA – Vera Bosazzi JA ZA LJUBAV ŽIVIM – Vera Bosazzi NE KRADITE MI SNOVE – Vera Bosazzi AFORIZMI – Bojana Milovanović PROKLETA STAROSTI – Goran Ivić OD LjUBAV SI UMIRAM – Nevenka Bošnjak-Čolić U SELO NA ORO DA SI OTIDEMO – Nevenka Bošnjak-Čolić KROŠNJA – Matija R Drljača OPROŠTAJ SA PLAVO-ZELENOM PLANETOM – Tamara Kuzmanović – Tamkuz Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač KREATIVNA RADIONICA BALKAN Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2019 Format 14,5x20,5 Strana 300 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

MILOVAN ĐILAS LJUBAV I DRUGE PRIČE Meki povez Oštećenje na rikni Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac. Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966. Đilas je tokom života menjao stavove, pa je od tvrdokornog boljševika, komuniste i revolucionara, nakon rata počeo da se izjašnjava kao demokratski socijalista.[4] Takođe je menjao stavove o crnogorskoj samobitnosti — od zastupanja teze da su Crnogorci zasebna nacija, postala od Srba, do tvrdnje da Crnogorci čine sastavni deo srpske nacije.[5] Neki autori Đilasa drže odgovornim za streljanja ideoloških protivnika tokom Drugog svetskog rata u Crnoj Gori.[6] Drugi smatraju da je kampanja protiv Đilasa, koja je vođena četiri decenije, zasnovana na dve laži: da je harao po Crnoj Gori skoro sve vreme rata, i da je `izmislio` crnogorsku naciju.[7] Sadržaj 1 Biografija 1.1 Revolucionarni studentski pokret 1.2 Robija u Sremskoj Mitrovici 1.3 Rad u Partiji do početka rata 1.4 Oslobodilački rat i revolucija 1.4.1 Ustanak u Crnoj Gori 1941. 1.4.2 Slom ustanka u Srbiji 1.4.3 Streljanja u Crnoj Gori 1942. 1.4.4 Prelazak u Bosnu 1.4.5 Bitke na Neretvi i Sutjesci 1.4.6 Misija u SSSR 1944/45. 1.5 Sukob sa Informbiroom 1.6 Nova misao 1.7 Vanredni Plenum CK SKJ protiv Đilasa 1.8 Ponovo robija u Sremskoj Mitrovici 1.9 Inostranstvo i povratak u domovinu 2 Dela 3 Stavovi 3.1 O crnogorskoj naciji 4 Nasleđe 5 Literatura 6 Izvori 7 Vanjske veze Biografija `Triput sam u životu bio slobodan — veoma blizu nepostojećoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi — dvared u zatvoru, a jedared u ratu.[8]` Milovan Đilas `Đido` je rođen 4. 6. 1911. u selu Podbišće kod Mojkovca. Otac mu je bio granični oficir crnogorske vojske, a majka domaćica.[9] Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem poezija i pesama. Stekao je veliku slavu kod učenika i nastavnika. Milovan Đilas se za vreme gimnazijskih dana sve više opredeljivao za radnički pokret u zemlji. Revolucionarni studentski pokret Glavni članak: Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu Milovan Đilas u beogradskom tramvaju 1930-ih. Posle svršetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu 1932. godine. Tada se povezuje da ilegalnom Skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a u septembru 1932. Za vreme svojih studija, aktivno je radio i kao Skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Bio je jedan od organizatora revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas od aprila 1933. pristupio KPJ. Iste godine je stekao diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[10] Robija u Sremskoj Mitrovici Milovan Đilas na robiji u Sremskoj Mitrovici 1933. godine. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započene štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala, prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Za vreme svog boravljenja u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira. jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov `Izgubljeni raj`, za koji je 1989. dobio nagradu “Miloš N. Đurić”. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograd. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939. Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na Partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje srpskih dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet KPJ. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmartnoj Gori kao delegat iz Srbije. Početkom 1940. Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka `Za čistoću i boljševizaciju Partije`, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: `Naša Stvarnost`, `Sodobnost` `Književni Savremenik`, `Mlada Kultura` itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beogradu da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na SSSR, učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Oslobodilački rat i revolucija Ustanak u Crnoj Gori 1941. Glavni članak: Ustanak u Crnoj Gori 1941. Od 13. jula do 9. avgusta oslobođeno 6 srezova: Bijelo Polje, Kolašin, Berane, Andrijevica, Danilovgrad i Šavnik. Bili opsednuti Cetinje, Podgorica i Nikšić. Po 15 dana bili slobodni Petrovac i Vir Pazar. Ustanak organizovali đeneralštabni kapetan Arso Jovanović i profesor Milovan Đilas.[11] — Izveštaj britanske misije jugoslovenskoj vladi od septembra 1941. Đilas je bio upućen u julu 1941. u Crnu Goru radi pripremanja i pokretanja borbe protiv italijanskih okupatora. Na njega se prenose izvanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja lokalnog rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog Štaba NOVJ. U Crnoj Gori zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizuje ustanak koji je bio opštenarodni, veliki delovi Crne Gore su oslobođeni i kod ustanika nije bilo ozbiljnijih podela i sukoba izmedju komunista i nekomunista. Prvo naređenje koje je Đilas izdao 9 dana posle izbijanja ustanka u Crnoj Gori zagarantovalo je ličnu slobodu, nepovredivost stana i vlasništva, slobodu vere i veroispovesti, slobodu misli i govora, slobodu organizovanja, sastajanja i razmene mišljenja.[12] Isto naređenje je legalizovalo sve demokratske političke partije, dalo opšte pravo glasa (žene tada prvi put u Crnoj Gori mogu da biraju i budu birane), uvelo obavezno izvođenje optuženih pred sud najdalje 48 časova posle hapšenja i uz obavezno angažovanje advokata.[13] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju koju je predvodio kapetan Dvejn Hadson u Petrovcu na moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni Štab u Užicu. Slom ustanka u Srbiji Đilas u novembru 1941. stiže u oslobođeno Užice i preuzima rad u listu `Borba`, glavnom partijskom glasilu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazi s Vrhovnim štabom u Sandžaku gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle sloma ustanka u Srbiji, Đilas sprovodi mere na održavanju discipline i morala boraca, uključujući i mere streljanja. Posle odstupanja glavnine partizana u Bosnu, Đilas ostaje u Novoj Varoši, na granici Srbije i Crne Gore, odakle se usred zime i u teškim okolnostima povlači s jedinicama pod njegovom komandom i pridružuje Vrhovnom štabu. Streljanja u Crnoj Gori 1942. Glavni članci: Četničko-partizanski sukob i Leva skretanja Wikiquote „Streljati nekoga to je tehničko pitanje, kako kaže drug Crni, ali je osnovno ubediti masu u neophodnost toga streljanja.[14]“ (Pismo Milovana Đilasa CK KPJ od 27. marta 1942.) Dok je Đilas bio odsutan, u Crnoj Gori je došlo do pojave levih skretanja i `pasjih grobalja` za ideološke protivnike.[7] U martu 1942. godine Đilas se vraća u Crnu Goru, gde se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički sukob. Momčilo Cemović smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce. Đilas u to vreme piše Centralnom komitetu KPJ kako se „kulački elementi` po selima plaše da će komunisti sve komunizirati, da će uskoro kod nas biti sovjeti, da su NOO škola za sovjete, da je objavljen rat londonskoj vladi i da sve to unosi paniku u srednje seljaštvo; da se „tutnjavom o revoluciji` zaboravlja na fašizam i borbu protiv njega.[14] U aprilu 1942. godine, Milovan Đilas je učestvovao u donošenju presude o streljanju četvoro mladih partizana iz porodice Tadića, braće poznatog filozofa Ljubomira Tadića, koji je `jedini izbegao streljanje, jer smo ga smatrali premladim da bismo ga ubili`.[15] Prema Đilasovoj verziji, oni su streljani jer je Tadija Tadić, politički komesar bataljona, upozorio svog strica Spasoja, koji je bio u četnicima, da ga partizani traže da ga ubiju, što je proglašeno izdajom.[16] Prema verziji Ljube Tadića, njihova krivica je izmišljena, a ubijeni su za odmazdu `posle blamaže i neuspeha`, nakon što je partizanska potera nastradala od starog komite Spasoja Tadića. Tadić navodi da su oni streljani jer su odbili da lično likvidiraju svog strica.[17] Hapšenja partizana iz porodice Tadića je izvršeno na prevaru, tako što su pozvani na razgovor o prekomandovanju.[17] Pored braće Tadića, ubijeni su još neki mladići koji su se stavili na njihovu stranu. Neki od streljanih u Gornjem Polju nisu imali više od osamnaest godina.[17] U posleratnoj prepisci sa profesorom Ljubom Tadićem, Đilas je odgovorio kako bi ponovo učinio isto[17], odnosno `ne bi drukčije postupio ni s rođenom braćom`.[18] Wikiquote „Pohapšene Tadiće su sproveli u Gornje Polje. Istragu su vodili Dakić i Sava Kovačević, ali smo i Milutinović i ja bili u toku i odobrili presudu.[17]“ (Milovan Đilas) Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, smatra da je profesor Tadić bio obmanut `policijskim dezinformacijama`, koje su plasirane protiv Đilasa nakon rata. Prema njegovim rečima, profesor Tadić i Milovan Đilas su nakon prepiske postali prijatelji.[19] Prelazak u Bosnu Radio je na uređivanju partijskog lista `Borba` koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Drinićima. Radio je i na uređivanju organa CK `Proletera`, izrađivao je `biltene Vrhovnog štaba`, radio je na radio-stanici `Slobodna Jugoslavija` , na rasturanju članka `Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe` po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji.