ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

MILOVAN ĐILAS LJUBAV I DRUGE PRIČE Meki povez Oštećenje na rikni Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac. Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966. Đilas je tokom života menjao stavove, pa je od tvrdokornog boljševika, komuniste i revolucionara, nakon rata počeo da se izjašnjava kao demokratski socijalista.[4] Takođe je menjao stavove o crnogorskoj samobitnosti — od zastupanja teze da su Crnogorci zasebna nacija, postala od Srba, do tvrdnje da Crnogorci čine sastavni deo srpske nacije.[5] Neki autori Đilasa drže odgovornim za streljanja ideoloških protivnika tokom Drugog svetskog rata u Crnoj Gori.[6] Drugi smatraju da je kampanja protiv Đilasa, koja je vođena četiri decenije, zasnovana na dve laži: da je harao po Crnoj Gori skoro sve vreme rata, i da je `izmislio` crnogorsku naciju.[7] Sadržaj 1 Biografija 1.1 Revolucionarni studentski pokret 1.2 Robija u Sremskoj Mitrovici 1.3 Rad u Partiji do početka rata 1.4 Oslobodilački rat i revolucija 1.4.1 Ustanak u Crnoj Gori 1941. 1.4.2 Slom ustanka u Srbiji 1.4.3 Streljanja u Crnoj Gori 1942. 1.4.4 Prelazak u Bosnu 1.4.5 Bitke na Neretvi i Sutjesci 1.4.6 Misija u SSSR 1944/45. 1.5 Sukob sa Informbiroom 1.6 Nova misao 1.7 Vanredni Plenum CK SKJ protiv Đilasa 1.8 Ponovo robija u Sremskoj Mitrovici 1.9 Inostranstvo i povratak u domovinu 2 Dela 3 Stavovi 3.1 O crnogorskoj naciji 4 Nasleđe 5 Literatura 6 Izvori 7 Vanjske veze Biografija `Triput sam u životu bio slobodan — veoma blizu nepostojećoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi — dvared u zatvoru, a jedared u ratu.[8]` Milovan Đilas `Đido` je rođen 4. 6. 1911. u selu Podbišće kod Mojkovca. Otac mu je bio granični oficir crnogorske vojske, a majka domaćica.[9] Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem poezija i pesama. Stekao je veliku slavu kod učenika i nastavnika. Milovan Đilas se za vreme gimnazijskih dana sve više opredeljivao za radnički pokret u zemlji. Revolucionarni studentski pokret Glavni članak: Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu Milovan Đilas u beogradskom tramvaju 1930-ih. Posle svršetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu 1932. godine. Tada se povezuje da ilegalnom Skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a u septembru 1932. Za vreme svojih studija, aktivno je radio i kao Skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Bio je jedan od organizatora revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas od aprila 1933. pristupio KPJ. Iste godine je stekao diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[10] Robija u Sremskoj Mitrovici Milovan Đilas na robiji u Sremskoj Mitrovici 1933. godine. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započene štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala, prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Za vreme svog boravljenja u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira. jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov `Izgubljeni raj`, za koji je 1989. dobio nagradu “Miloš N. Đurić”. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograd. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939. Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na Partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje srpskih dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet KPJ. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmartnoj Gori kao delegat iz Srbije. Početkom 1940. Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka `Za čistoću i boljševizaciju Partije`, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: `Naša Stvarnost`, `Sodobnost` `Književni Savremenik`, `Mlada Kultura` itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beogradu da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na SSSR, učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Oslobodilački rat i revolucija Ustanak u Crnoj Gori 1941. Glavni članak: Ustanak u Crnoj Gori 1941. Od 13. jula do 9. avgusta oslobođeno 6 srezova: Bijelo Polje, Kolašin, Berane, Andrijevica, Danilovgrad i Šavnik. Bili opsednuti Cetinje, Podgorica i Nikšić. Po 15 dana bili slobodni Petrovac i Vir Pazar. Ustanak organizovali đeneralštabni kapetan Arso Jovanović i profesor Milovan Đilas.[11] — Izveštaj britanske misije jugoslovenskoj vladi od septembra 1941. Đilas je bio upućen u julu 1941. u Crnu Goru radi pripremanja i pokretanja borbe protiv italijanskih okupatora. Na njega se prenose izvanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja lokalnog rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog Štaba NOVJ. U Crnoj Gori zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizuje ustanak koji je bio opštenarodni, veliki delovi Crne Gore su oslobođeni i kod ustanika nije bilo ozbiljnijih podela i sukoba izmedju komunista i nekomunista. Prvo naređenje koje je Đilas izdao 9 dana posle izbijanja ustanka u Crnoj Gori zagarantovalo je ličnu slobodu, nepovredivost stana i vlasništva, slobodu vere i veroispovesti, slobodu misli i govora, slobodu organizovanja, sastajanja i razmene mišljenja.[12] Isto naređenje je legalizovalo sve demokratske političke partije, dalo opšte pravo glasa (žene tada prvi put u Crnoj Gori mogu da biraju i budu birane), uvelo obavezno izvođenje optuženih pred sud najdalje 48 časova posle hapšenja i uz obavezno angažovanje advokata.[13] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju koju je predvodio kapetan Dvejn Hadson u Petrovcu na moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni Štab u Užicu. Slom ustanka u Srbiji Đilas u novembru 1941. stiže u oslobođeno Užice i preuzima rad u listu `Borba`, glavnom partijskom glasilu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazi s Vrhovnim štabom u Sandžaku gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle sloma ustanka u Srbiji, Đilas sprovodi mere na održavanju discipline i morala boraca, uključujući i mere streljanja. Posle odstupanja glavnine partizana u Bosnu, Đilas ostaje u Novoj Varoši, na granici Srbije i Crne Gore, odakle se usred zime i u teškim okolnostima povlači s jedinicama pod njegovom komandom i pridružuje Vrhovnom štabu. Streljanja u Crnoj Gori 1942. Glavni članci: Četničko-partizanski sukob i Leva skretanja Wikiquote „Streljati nekoga to je tehničko pitanje, kako kaže drug Crni, ali je osnovno ubediti masu u neophodnost toga streljanja.[14]“ (Pismo Milovana Đilasa CK KPJ od 27. marta 1942.) Dok je Đilas bio odsutan, u Crnoj Gori je došlo do pojave levih skretanja i `pasjih grobalja` za ideološke protivnike.[7] U martu 1942. godine Đilas se vraća u Crnu Goru, gde se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički sukob. Momčilo Cemović smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce. Đilas u to vreme piše Centralnom komitetu KPJ kako se „kulački elementi` po selima plaše da će komunisti sve komunizirati, da će uskoro kod nas biti sovjeti, da su NOO škola za sovjete, da je objavljen rat londonskoj vladi i da sve to unosi paniku u srednje seljaštvo; da se „tutnjavom o revoluciji` zaboravlja na fašizam i borbu protiv njega.[14] U aprilu 1942. godine, Milovan Đilas je učestvovao u donošenju presude o streljanju četvoro mladih partizana iz porodice Tadića, braće poznatog filozofa Ljubomira Tadića, koji je `jedini izbegao streljanje, jer smo ga smatrali premladim da bismo ga ubili`.[15] Prema Đilasovoj verziji, oni su streljani jer je Tadija Tadić, politički komesar bataljona, upozorio svog strica Spasoja, koji je bio u četnicima, da ga partizani traže da ga ubiju, što je proglašeno izdajom.[16] Prema verziji Ljube Tadića, njihova krivica je izmišljena, a ubijeni su za odmazdu `posle blamaže i neuspeha`, nakon što je partizanska potera nastradala od starog komite Spasoja Tadića. Tadić navodi da su oni streljani jer su odbili da lično likvidiraju svog strica.[17] Hapšenja partizana iz porodice Tadića je izvršeno na prevaru, tako što su pozvani na razgovor o prekomandovanju.[17] Pored braće Tadića, ubijeni su još neki mladići koji su se stavili na njihovu stranu. Neki od streljanih u Gornjem Polju nisu imali više od osamnaest godina.[17] U posleratnoj prepisci sa profesorom Ljubom Tadićem, Đilas je odgovorio kako bi ponovo učinio isto[17], odnosno `ne bi drukčije postupio ni s rođenom braćom`.[18] Wikiquote „Pohapšene Tadiće su sproveli u Gornje Polje. Istragu su vodili Dakić i Sava Kovačević, ali smo i Milutinović i ja bili u toku i odobrili presudu.[17]“ (Milovan Đilas) Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, smatra da je profesor Tadić bio obmanut `policijskim dezinformacijama`, koje su plasirane protiv Đilasa nakon rata. Prema njegovim rečima, profesor Tadić i Milovan Đilas su nakon prepiske postali prijatelji.[19] Prelazak u Bosnu Radio je na uređivanju partijskog lista `Borba` koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Drinićima. Radio je i na uređivanju organa CK `Proletera`, izrađivao je `biltene Vrhovnog štaba`, radio je na radio-stanici `Slobodna Jugoslavija` , na rasturanju članka `Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe` po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi nastao je na osnovu zajedničkog interfakultetskog istraživanja teorijsko-istorijskih terminoloških pretpostavki komparativne književnosti. Prilikom izrade ovog rečnika, koji umnogome predstavlja pionirski poduhvat, izbegnute su jednostranosti i ograničenja u pristupu ovoj problematici. Njime su postavljene sasvim solidne osnove za proces standardizacije komparatističke terminologije kod nas, koji se, dakle, vrši prema jedinstvenim metodološkim i naučnim standardima, koji su jasno definisani, ali i dovoljno široko postavljeni. Rečnik je primer fleksibilnog osavremenjivanja i standardizacije stručne terminologije u jednoj naučnoj disciplini, koja ima bogatu tradiciju i nesumnjive perspektive. Termini koji su obuhvaćeni ovim Rečnikom obrađeni su u složenijoj leksikografskoj deskripciji, tako da svaka odrednica sadrži neophodnu meru informativnosti i pouzdanosti. (Iz recenzije Stojana Đorđića) Bojana Stojanović Pantović rođena je 1960. godine u Beogradu. Profesor je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše književnoistorijske i komparativne studije, kritike, eseje, poeziju i prozu. Prevodi sa slovenačkog i engleskog jezika. Priredila je i prevela više knjiga srpskih i slovenačkih pisaca, kao i tematske brojeve časopisa i naučnih zbornika. Predavala je honorarno na Filološkom fakultetu u Beogradu (1995–2001). Od 1998. do 2008. godinebila je stalna kritičarka lista Politika za savremenu srpsku poeziju. Objavila je sledeće knjige: Poetika Mirana Jarca (na slovenačkom), Dolenjski muzej, NovoMesto 1987. Linija dodira (studije i ogledi iz srpske i južnoslovenskih književnosti), Dečje novine, Gornji Milanovac 1995. Nasleđe sumatraizma – poetičke figure u srpskom pesništvu devedesetih, Rad, Beograd 1998. Srpski ekspresionizam, Matica srpska, Novi Sad 1998. Srpske prozaide – antologija pesama u prozi, Nolit, Beograd 2001. Kritička pisma, Rad, Beograd 2002. Morfologija ekspresionističke proze, Artist, Beograd 2003. Raskršća metafore (eseji i kritike o srpskom pesništvu 20. veka), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2004. Beskrajna (pesnička zbirka), KD Sveti Sava – Beogradska manufaktura snova, Beograd 2005. Nebolomstvo – Panorama srpskog pesništva kraja XX veka, HDP i Durieux, Zagreb 2006. Pobuna protiv središta (novi prilozi o modernoj srpskoj književnosti), Mali Nemo, Pančevo 2006. Oštar ugao (eseji, kritike, polemike), Agora, Zrenjanin 2008. Zaručnici vatre (lirska proza), Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo 2008. Isijavanje, pesnička zbirka, Arka, Smederevo 2009. Naučni radovi, kritika i poezija prevođeni su na engleski, francuski, nemački, španski, slovenački, grčki, makedonski, poljski i švedski jezik. Dobitnica je nagrada : ”Milan Bogdanović” (2000), ”Isidorijana” (2000), ”Gordana Todorović” (2005) i Zlatne značke kulturno-prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos kulturi (2006). Živi u Beogradu. Miodrag Radović rođen je 1945. godine u Kamenjači kod Trstenika. Osmogodišnju školu završio je u Trsteniku, a gimnaziju u Kruševcu. Na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za Opštu književnost sa teorijom) diplomirao je 1968. Magistrirao je sa temom „Funkcija snova u romanu Zločin i kazna F. M. Dostojevskoga” (1976), a doktorirao sa temom „Poetika Laze Kostića i njeni izvori u zapadnoevropskim književnostima” (1980). Kao stipendista francuske vlade završio je postdiplomske studije u Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju (1969–1970). Bio je i stipendista Humboltove fondacije u Minhenu i Hajdelbergu. Kao bibliotekar radio je u Biblioteci Matice srpske (1970–1972). Kao lektor, predavač i profesor radio je na univerzitetima u Lionu, Renu, Banjaluci, Nikšiću, Frankfurtu na Majni i Novom Sadu. Realizator je ideje o osnivanju Katedre za komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Autor je više knjiga, priređivač zbornika i antologija i prevodilac sa francuskog i nemačkog jezika. Objavljene knjige: Poetika snova Dostojevskoga, Vrnjačka Banja, 1978; Luj Vensan Toma, Antropologija smrti (prevod sa francuskog u saradnji sa Zoranom Stojanovićem), Beograd 1980; Laza Kostić i svetska književnost, Beograd, 1983; Umetnost tumačenja poezije (zbornik), priređen u saradnji sa Draganom Nedeljkovićem, Beograd, 1979; Književna aksiologija, Novi Sad, 1987; Vilhelm Jensen, Gradiva (prevod sa nemačkog), Sremski Karlovci, 1992; Oslovljeni svet ili čarobna reč Raška Dimitrijevića, Novi Sad, 1998; Liber amicorum (zbornik u počast ak. Radomiru Ivanoviću), Novi Sad, 2001; Pčela i med u cvetniku svetske i srpske poezije (antologija, u saradnji sa Nikolom Strajnićem), Banja Luka, 2002; Lijepo li ova knjiga čita (studije i ogledi), Novi Sad, 2001; Književna retorika danas (zbornik), Beograd, 2008; David I. Goldstejn, Dostojevski i Jevreji (prev. M. Radović), Novi Sad, 2010; Pregledni rečnik komparatističke terminologije u književnosti i kulturi (uredio u saradnji sa Bojanom Stojanović Pantović i Vladimirom Gvozdenom), Novi Sad, 2011. Vladimir Gvozden Akademska karijera ◦ 2011. godine – Izbor u zvanje – docent, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 2010. godine – doktorat, Filozofski fakultet, Novi Sad („Hronotop susreta u srpskom putopisu 1914-1939.“) ◦ 2004. godine - Izbor u zvanje - asistent, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 2003. godine - Magistratura, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti ◦ 1998. godine – Izbor u zvanje – asistent-pripravnik, Filozofski fakultet, Novi Sad ◦ 1996. godine - Diploma, Filozofski fakultet, Novi Sad, Oblast: Nauka o književnosti Oblasti interesovanja i istraživanja ◦ komparativna književnost ◦ teorija književnosti Monografije: Jovan Dučić putopisac: ogled iz imagologije, Novi Sad: Svetovi, 2003. Чинови присвајања: Од теорије ка прагматици текста, Нови Сад: Светови, 2005. Književnost, kultura, utopija, Novi Sad: Adresa, 2011. Српска путописна култура 1914-1940: студија о хронотопичности сусрета, Службени гласник, Београд, 2011. Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури, ур. Бојана Стојановић Пантовић, Миодраг Радовић, Владимир Гвозден, Академска књига, Нови Сад, 2011. Nine Serbian Poets: Anthology of Contemporary Serbian Poetry / Девет српских песника: Антологија новије српске поезија, edited and with an Afterword by Vladimir Gvozden, састављач и писац поговора Владимир Гвозден, Нови Сад: Адреса, 2012. Gordost (grupa autora), Adresa, Novi Sad, 2014. Poglavlja u monografijama: Na stranim jezicima: Sebastian Donat, Vladimir Gvozden, Martin Sexl, „Osteuropa“, Handbuch Komparatistik: Theorien, Arbeitsfelder, Wissenpraxis, Hrs. Rüdiger Zymner, Achim Hölter, Stuttgart, Weimar: J. B. Metzler, 2013, str. 39-44. „Akte des Reifens, Figuren des Gegenwärtigen und die symbolische Stellung des Vaters in der zeitgenössischen serbischen Literatur“, Kind und Jugendlicher in der Literatur und im Film Bosniens, Serbiens, Renate Hansen-Kokoruš, Elena Popovska (Hrsg.), Verlag dr. Kovač, Hamburg, 2013 (Grazer Studien zur Slawistik, Band 1), str. 93-109. Vladimir Gvozden, Alexander Wöll, Matija Bećković Biogramm, Milorad Pavić „Hazarski rečnik“, Dobrica Ćosić Biogramm,, Milorad Pavić Biogramm, Laza Kostić Biogramm, Laza Kostić Das lyrische Werk, Laza Kostić „Maksim Crnojević“, Laza Kostić „Pera Segedinac“,Petar Petrović Njegoš „Luča mikrokozma“, Sima Pandurović Biogramm, Sima Pandurović Das lyrische Werk, Rastko Petrović „Otkrovenje“, Borislav Pekić Das erzählerische Werk, Branko Radičević Biogramm, Miodrag Bulatović „Ljudi sa četiri prsta“, Svetozar Ćorović Biogramm, Jovan Jovanović Zmaj „Đulići“, Kindlers Literatur Lexicon, 3, Hrsg. Von Heinz Ludwig Arnold, Stuttgart/Weimar, Verlag J. B. Metzler, 2009. (leksikografske odrednice) „Writing Difference/Claiming General Validity: Jovan Dučić's Cities and Chimaeras and the West“. Balcan Departures: Travel Writing from Southeastern Europe, ed. Wendy Bracewell, Alex Drace-Francis, New York, Oxford, Berghahn Books, 2009, 75-86. „Some Remarks on the Relationship between European Identity and the European Union“,EU=Europe? Euroskepticism and European Identity, Kenneth Hanshew (Hrsg.), Forost Arbeitspapier, München, Nr. 45, Juni 2008, 9-18. Vladimir Gvozden, Jelena Novaković, „Introduction“, Modern Canada: Prejudices, Stereotypes, Authenticity/La Canada Moderne: Préjugés, Stéréotypes, Authenticité, ur. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Belgrade: Megatrend University, Serbian Association of Canadian Studies, 2013, str. 7-21. „Introduction“, (Re)connecting through Diversity: Canadian Perspectives, ed. Jelena Novaković, Vladimir Gvozden, Slobodan Pajović, Megatrend University, Serbian Association for Canadian Studies, Belgrade, 2011, 9-21. ISBN 978-86-7747-429-4 „Comparative literature in Canada and the context of Multiculturalism“. Images of Canada: Interiors and Exteriors. Ur. Jelena Novaković, Radojka Vukčević. Beograd: Filozofski fakultet u Nišu; Jugoslovenska asocijacija za kanadske studije, 2007, 137-150. “Tensions of Travel Writing”. Serta Musarum: Essays in Honor of István Fried. Ed. Thomas Bremer, Katalin Kürtösi, Szeged, 2006., pp. 29-38. "Images of Canada in the Contemporary Serbian Novel: David Albahari's The Man of Snow and Vladimir Tasic's Farewell Gift". Other Language - Otherness in Canadian Culture / L'Autre Langue / L'Alterite dans la Culture Canadienne. Prir. Vesna Lopičić, Jelena Novaković. (Zbornik radova sa prve medjunarodne konferencije iz oblasti kanadskih studija sa temom Drugi jezik - Drugost u kanadskoj kulturi. Nis: Tibet, 2005, pp. 123-132. “Comparative Literature and Visual Culture”, Littérature et Média, Ed. Pavle Sekeruš, Département d’études romanes de la Faculté des lettres de Novi Sad, Novi Sad, 2003, 85-97. "Danilo Kiš jako pisarz środkowoeuropejski: przyczinek do pisania i czytania tożsamości", u: Narodowy i ponadnarodowy model kultury: Europa Środkowa i Połwysep Bałkański , ur. Bogusław Zieliński, Wydawnictvo naukowe Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza, Poznań, 2002 (Seria Filologia Słowiańska nr 7), 83-94. Na srpskom: „Два савремена Bildungsroman-a и традиција путовања у Италију: Венеција Владимира Пиштала и Ултрамарин Милете Продановића“, Acqua Alta: медитерански пејзажи у модерној српској и италијанској књижевности (Међународни зборник радова) / Acqua Alta: Paesaggi Mediterranei nelle literature italiana e serba del novecento. Ур. Светлана Шеатовић Димитријевић, Марија Рита Лето, Персида Лазаревић ди Ђакомо. Институт за књижевности и уметност, Београд, 2013, стр. 779-794. „Бранко Радичевић и заједница растанка“, Бранко Радићевић: зборник радова, ур. Јован Зивлак, Нови Сад: Друштво књижевника Војводине, 2013, стр. 51-67. „Поетика, естетика и политика романтизма у схватањима Драгише Живковића“, Српска књижевна критика друге половине XX века, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXV; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 15), стр. 145-161. „Српска књижевна мисао и 'укрштаји' Лазе Костића“, Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века: теоријско-проблемски зборник радова, ур. Милан Радуловић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2013 (Институт за књижевност и уметност, годишњак XXVI; Серија Ц: Теоријска истраживања, књ. 16), стр. 15-45. „Ћутање разлика: напомена о лирској ситуацији у песми Santa Maria della Salute“, Век песме Santa Maria della Salute, прир. Хаџи Зоран Лазин, Академска књига, Нови Сад, 2009, 180-186. „Љубав и патња“, поговор у Вилијам Шекспир, „Ромео и Јулија“, прев. Живојин Симић, Сима Пандуровић, прир. Владимир Гвозден, Београд, Драганић, 2012, стр. 123-142. „Школарац и луда Франсоа Вијон“, поглавље у: Сретен Марић, О Вијону и Хелдерлину, Службени гласник, Београд, 2009, стр. 137-167. Владимир Гвозден, Зорица Хаџић, „Дневничке белешке Милана Шевића о путовању у Италију“, Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности, ур. Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад, 2014, стр. 169-182. „Милан Дединац и генеза чисте лирике“, Поезија и поетика Милана Дединца: зборник радова, ур. Слађана Јаћимовић и Светлана Шеатовић Димитријевић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2014, стр. 135-148. „Дискурзивно и епифанијско у поезији Јована Дучића“, Поезија и поетика Јована Дучића, ур. Јован Делић, Београд : Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет; Требиње : Дучићеве вечери поезије, 2009. (Наука о књижевности. Поетичка истраживања, књ. 9), стр. 95-116. „Путовање и лагање: неколико напомена о путописним дискурсима у античкој Грчкој“, Зборник у част Марији Клеут, ур. Светлана Томин, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Наташа Половина, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013, стр. 299-318. УДК: 82-992.09 (38) ISBN 978-86-6065-186-2 „Катманду или кабинет чудеса Стевана Пешића“, Стеван Пешић – Живот и дело: зборник радова, ур. Драган Којић,Градска библиотека, Нови Сад, 2013, стр. 17-24. „Путописне репортаже Иве Андрића“, Научни састанак слависта у Вукове дане (Иво Андрић у српској и европској књижевности), 41/2, Београд, 2012, стр. 249-256 „Поверење у трансценденцију“, Хелиотропна мисао: рецепција стваралаштва Драгана Стојановића, прир. Зорица Бечановић-Николић, Биљана Дојчиновић-Нешић, Јован Попов, Досије – Катедра за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, Београд, 2011 „Књига питања, слика пораза (белешка о новом горком стилу)“, поговор у Фрања Петриновић, Граматика поремећаја, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2013, стр. 217-226. „Хронотоп – седамдесет година касније“, Теорија - естетика – поетика, ур. Гојко Тешић, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2008, 169-183. „Неколико напомена о паратекстовима у Новом Јерусалиму Борислава Пекића“, Научни састанак слависта у Вукове дане, 37/2, Београд, 2008, 415-426. „Компаратистика и култура“. Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба. Ур. Бојана Стојановић-Пантовић. Београд: Књижевно друштво „Свети Сава“, 2007, стр. 7-31. „О границама добре књиге“. Шта чини добру књигу? Прир. Светлана Гавриловић. Београд: Народна библиотека Србије, 2007, стр. 83-94. “Компаратистика и култура“. Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба. Ур. Бојана Стојановић-Пантовић. Београд, 2007, стр. 7-31. (ISBN 978-86-86143-80-8) „Постмодерни хронотоп у роману Киша и хартија Владимира Тасића“. Књижевност и стварност. 36. научни састанак слависта у Вукове дане. Међународни славистички центар, Београд, 2007, sтр. 475-483. UDK 80; ISSN 0351-9066. “Књижевна путовања, књижевни посредници и компаративна књижевност», Теоријско-историјски преглед компаратистичке терминологије код Срба, ур. Бојана Стојановић-Пантовић, Књижевност друштво «Свети Сава», Београд, 2006, стр. 119-136. „Hronotop susreta u putopisima Miloša Crnjanskog.“ Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim književnostima / uredio Miodrag Maticki. - Beograd : Institut za književnost i umetnost, 2006. - (Posebna izdanja; #knj. #30). Str. 189-197. „Чињеница, траума и фикција: ars memorativa у Гробници за Бориса Давидовича Данила Киша“, Жанрови српске књижевности бр 3, ур. Зоја Карановић, Нови Сад, Филозофски факултет, 2006, 426-441. “Kako čitati putopis”. Kako čitati: o strategijama čitanja tragova kulture. Prir. Saša Ilić. Beograd: Narodna biblioteka Srbije, 2005, str. 43-63. “Opšta književnost i uopštavanje književnih fenomena”, Proučavanje opšte književnosti danas, ur. Adrijana Marčetić, Tanja Popović, Katedra za opštu književnost, Filološki fakultet, Beograd, 2005, str. 237-250. “Tišmina književnost rascepa”. Povratak miru Aleksandra Tišme: zbornik radova. Ur. Jovan Delić, Svetozar Koljević, Ivan Negrišorac. Novi Sad, SANU (ogranak u Novom Sadu), Matica srpska, 2005, str. 74-92. “Tenzije putopisa (Ka poetici srpskog modernističkog putopisa)”. Žanrovi srpske knji`evnosti: poreklo i poetika oblika, br. 2. Ur. Zoja Karanović. Novi Sad: Filozofski fakultet, Orfeus, 2005, str. 277-295. "Slike balkanskih kultura u putopisnoj prozi Jovana Dučića". Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd-Novi Sad, 11-15.09.2002. 32/2. Beograd, 2004, str. 167-180 (separat). "Putopis o Italiji u srpskoj književnosti između dva rata: primer žanrovskog prožimanja". Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd, 10-14.09.2003. 33/2. Beograd, 2004, str. 179-191 (separat). "Izazovi savremenih književnih teorija: nove mogućnosti ili opasan nihilizam", Književne teorije XX veka, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2004, 93-106. “Mukotrpno oživljavanje istine”, Predgovor, Aleksandar Tišma, Knjiga o Blamu, Akademska knjiga, Novi Sad, 2011 (Celokupna dela Aleksandra Tišme), str. 5-19. „Стреле и обреди“, у: Драго Кекановић, Вепрово срце, Београд: Српска књижевна задруга, Инвеј, 2013,стр. 194-198. (добитник награде Златни сунцокрет за 2012. годину). „Bez razloga za strah“, pogovor u Slobodan Vladušić, Forward, Beograd, Stubovi kulture; Vrbas, Vital; Beograd, Invej, 2010, 397-400 (Vitalova knjiga godine). „Украдено братско писмо“, поговор у Угљеша Шајтинац, Сасвим скромни дарови, Архипелаг – Београд, Витал – Врбас, Инвеј – Београд, 2012, стр. 152-156 (добитник 16. награде Златни сунцокрет). „Сан о обичном животу“ (поговор), Драгослав Михајловић, Преживљавање, Завод за издавање уџбеника, Београд; Витал, Врбас; Инвеј, Београд, 2011 (Награда Златни сунцокрет за 2010. годину), 219-224. „Књижевност и уметност преживљавања“, Поговор у Давид Албахари, Сваке ноћи у другом граду (Виталова књига године), Српска књижевна задруга, Београд, 2009, стр. 249-252. ISBN 978-86-379-1056-5 UDK 821.163.41-32 Radovi u časopisima (izbor): „Џојсово књижевност лукавство“, Поља, бр. 485, јануар-фебруар 2014, стр. 37-49 (темат „Уликс“, прир. Владимир Гвозден). „Ослушкивање говора робе: историзовање вредности“ (коаутор Алпар Лошонц), Златна греда, бр. 147-148, 2014, стр. 12-16 „Савремени универзитет. Фрагменти критичког речника“, Летопис Матице српске, књ. 493, св. 5, мај 2014, стр. 628-649 (темат: „Идеја универзитета“, прир. Слободан Владушић и Зоран Димић). „Ово није крај (један поглед на српски роман у 2012. години)“, Поља, бр. 479, 2013, стр. 49-63. Владимир Гвозден, Слободан Владушић, „Песнички субјект, обогаћивање, путовање: савременост Растка Петровића“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 61. св. 2, 2013, стр. 447-457. „Уметност бодљикаве мисли – савршена пукотина Томаса Бернхарда“, Поља, бр. 482, 2013, стр. 146-152 (темат „Томас Бернхард“) „Новосадски роман и урбана нелагодност (Седам напомена и једна „опомена“)“, Летопис Матице српске, год. 189, књ. 491, св. 1-2, 2013, стр. 101-117. „O bičevima, točkovima, razninama i drugim (ne)bitnim stvarima: postkolonijalizam, kultura, politika“, Stvar: časopis za teorijske prakse, Gerusia, Novi Sad, br. 5, 2013, str. 201-215 (temat „Uvod u radikalne teorije“) „Тајни приручник, скривени бог“ (Роберт Јанг, Постколонијализам: сасвим кратак увод),Летопис Матице српске, књ. 493, св. ½, 2013, стр. 203-206. „'Sve ono što je materijalno': uvod u politiku putopisa“, Pravo i društvo: časopis za pravnu i političku teoriju, br. 1, Beograd, 2012, str. 89-101. „Кант као Јорик“, Књижевни живот: часопис за књижевност Срба у Румунији, Темишвар, бр. 1, год. 56, јануар-јун, 2012, стр. 20-23. „Има ли путопис своју теорију?“, Путопис: часопис за путописну књижевност, Београд, год. 1, бр. 1-2, 2012, стр. 183-194. “Zebaldova politika književnosti”, Polja, god. LVI, br. 469, maj-jun 2011, str. 86-98 (temat o Zebaldu, ur. Alen Bešić, Vladimir Gvozden). „Ostrva pobednog umetničkog smisla? Međuratni putopisi i estetska ideologija (o jednom toku srpskog modernizma), Treći program, Beograd, god. 42, br. 148, 2010 (obj. 2011), str. 211-225. “'Две размакнуте тачке': српски међуратни путопис и модерна култура времена и простора“, ЛМС, год. 186, новембар 2010, књ. 486, св. 5, 830-847. „Критичко стихотворение“, Словото, Друштво књижевника Бугарске, Софија, август 2010, 70-73 (ISBN 978-954-443-836-4) (тематски број „Савремена српска књижевност“). „Литература и изкуството да оцелееш“, Словото, Друштво књижевника Бугарске, Софија, август 2010, 81-82 (ISBN 978-954-443-836-4) (тематски број „Савремена српска књижевност“). “The Critical Poem”, Golden Beam/Zlatna greda, no. 95-96, vol. IX, september-october 2009, 67-69. ISSN 1451-0715 “Literature and the art of survival”, Golden Beam/Zlatna greda, no. 95-96, vol. IX, september-october 2009, 75. ISSN 1451-0715 „Текстови, огледала, оквири и херменеутичка етика“ (Зорица Бечановић-Николић, Шекспир иза огледала), Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 56, св. 3, 2008, 704-707. „Књижевност и неизвесности“ (Јован Попов, Читање неизвесности: огледи из компаратистике, Нови Сад, Светови, 2006). Филолошки преглед, XXXIV, 2007, 2 (2008). ISSN 0015-1807; UDK 80+82(05), 152-154. Приказ књиге Гвозден Ерор, Књижевне студије и домен компаратистике, Београд, Институт за књижевност и уметност, 2007. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 73, св. 1-4, 2007 (штампано мај 2008), стр. 220-227. “A szerb irodalom ma – egy nézöpont (tunulmány)”, prev. Csernik Elöd, Hid, Novi Sad (Forum), 3. mart, 2006, str. 49-57. “O knjigama razmišljanja i razgovora (Blago cara Radovana i Jutra sa Leutara Jovana Dučića), Letopis Matice srpske, knj. 477, sv. 1-2, 2006, str. 87-97. "Aleksandar Tišma és a Holocaust-effektus", Tiszatáj, Szeged, 1/59, 2005, 82-97 (prev. Orcsik Roland). “Književna imagologija u perspektivi”, Ostrvo: časopis za knji`evnost i umjetnost, Tuzla, br. 4, april 2005, str. 3-21. “Odre|enje i klasifikacija figure antiklimaksa” (Sr|an Bogosavljevi}, Antiklimaks, Beograd, 2003), Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Novi Sad, knj. 52, sv. 3, 2004 (št. 2005), str. 643-648. “Odmrzavanje stranosti i mogućnost poetike” (Mladen Šukalo, Odmrzavanje jezika: poetika stranosti u djelu Miodraga Bulatovića), Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. LII, sv. 2/2004, str. 460-464. "La poesia serbia del siglo XX", Quimera (temat La literatura Serbia), 248, Septiembre 2004, Barselona, 22-28. “Gradovi i himere” Jovana Dučića i tradicija evropskog putopisanja: Ka poetici srpskog putopisa, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. LI, sv. 3, 2003, str. 649-663. "Podsticaji i usmerenja: Uz osamdeseti rođendan Zorana Konstantinovića", Zbornik MS za književnost i jezik, N. Sad, XLIX, sv. 1-2/2001, 310-312. "Teme i sadržaji međunarodnog skupa Književne teorije XX veka", Zbornik MS za književnost i jezik, Novi Sad, XLIX, sv. 1-2/2001, 313-315. "Polazišta i ciljevi imagološkog proučavanja književnosti", Zbornik MS za književnost i jezik, Novi Sad, knj. XLIX, sv. 1-2/2001, 211-224. (Knjiga je objavljena u junu 2002). "Марвин Пери и пишувањето на интелектуална Европа“, Наше писмо, прев. Сузана В. Спасовска, Скопје, 2000, br. 36, januar-februar, str. 31-2, 2001. „Теме и содржини на мегународниот собир „Књижевни теории на 20. век (Белград, Југославија, 27-29, ноември 2000.)", Spektar: Spisanie na Institutot za makedonska literatura, god. 18, br. 35-36, Skopje, 2000, str. 289-292. "Hamlet kao čitalac i pisac", Polja, 407/408, 1997/98, str. 47-51. Prevedene knjige: Linda Hačion, Poetika postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1996. Sajmon Blekburn, Filozofski rečnik (oksfordski), prev. Vladimir Gvozden et al, Svetovi, Novi Sad, 1999. Rečnik razvoja: vodič kroz znanje kao moć, prir. Volfgang Zaks, Svetovi, Novi Sad, 2001. Vil Kimlika, Multikulturalno građanstvo: liberalna teorija manjinskih prava, Cantar za multikulturalizam, Novi Sad, 2002. Džin H. Bel-Viljada, Umetnost radi umetnosti i književni život: Kako su politika i tržište doprineli uobličavanju ideologije i kulture esteticizma, 1790-1990. Novi Sad: Svetovi, 2004. Alberto Mangel, Istorija čitanje. Novi Sad: Svetovi, 2005. Težina 1 кг Dimenzije 166 × 240 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo ćirilica Povez tvrd Broj stranica 484 ISBN 978-86-86611-85-7 Dimenzije 166x240 Đorđe Pisarev, ,,Knjiga kao palimpsest", Blic, br. 177, god. IV, 08. april 2012. Stojan Đorđić, ,,Pionirski poduhvat srpske komparatistike", Književne novine, januar–februar 2012.