Izdavač PČELICA / Biblioteka SRPSKI KLASICA / Tvrd povez / 196 str. : vinjete ; 21 cm. - Ćirilica / KNJIGA JE APSOLUTNO NOVA

Tiraž: 135000 Autor: Laza Lazarević Oblast: beletristika Pismo: latinica Izdavac: Ringier Axel Springer doo, Beograd Povez: mek Stranica: 64 Stanje: odlično očuvana Dimenzije: 190x135 mm Sadržaj: 1.Sve će to narod pozlatiti 2.Školska ikona

PRIPOVETKE - Laza Lazarević Izdavac Narodna knjiga, Beograd 1961. Sadrzaj: Sve ce to narod pozlatiti, Prvi put s ocem na jutrenje, Na bunaru, U dobori cas hajduci, Skolska ikona, On sve zna. Mek povez, 105 strana. L.. SAJ.D. O.1. . P. 4

Cuvar vetrova, Borba petlova, Ikona koja kija, Konji svetoga Marka, Duga nocna plovidba... Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1985. Iz izabranih dela Milorada Pavica knjiga 2. Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 20 cm,200 str. (50)

Tvrd povez, 200strana, izdavač: Prosveta, Beograd sadržaj - Čuvar vetrova - Suviše dobro urađen posao - Borba petlova - Jedanaesti prst - Ikona koja kija - Zapis na konjskom ćebetu - konji svetoga Marka - Krčma kod sedam sisa - Duga noćna plovidba - Blato - Akseanosilas - Zapis u znaku device - Anđeo s naočarima - Dopis čoveku koji objavljuje snove

Radosav Stojanović : MOLITVA ZA DEČANSKU IKONU , Prosveta Niš 1998, str. 176. Pripovetke. Očuvanost 3; ima štambilj Besplatan primerak. Pripovetke o kosovsko-metohijskoj drami i njenim prelamanjima u ljudskim dušama i srpskom nacionalnom biću.

37389) SRPSKE PRIČE , Milorad Pavić , Prosveta Beograd 1985 , pripovetke ; sadržaj : Čuvar vetrova Suviše dobro urađen posao Borba petlova Jedanaesti prst Ikona koja kija Zapis na konjskom ćebetu Konji svetoga Marka Krčma kod sedam sisa Duga noćna plovidba Blato Akseanosilas Zapis u znaku Device Anđeo s naočarima Dopis časopisu koji objavljuje snove tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, 200 strana

AGM KNJIGA REČNIK LIKOVNIH UMETNOSTI I ZANATA ENGLESKO SRPSKI I SRPSKO-ENGLESKI REČNICI ENGLESKOG JEZIKA Šifra artikla: 357007 Isbn: 9788686363978 Autor : Branko Vukičević Izdavač : AGM KNJIGA Ova knjiga je praktikum (priručnik) na dva jezika za upoznavanje, srpavljanje i rukovanje materijalima u likovnoj umetnosti, sa tehnologijom vajarstva i tehnologije ikona, kao i ikonografske teme iz srednjeg veka. Ovaj rečnik (engelsko-srpsko-engleski) biće koristan svima onima koji se bave slika... Ova knjiga je praktikum (priručnik) na dva jezika za upoznavanje, srpavljanje i rukovanje materijalima u likovnoj umetnosti, sa tehnologijom vajarstva i tehnologije ikona, kao i ikonografske teme iz srednjeg veka. Ovaj rečnik (engelsko-srpsko-engleski) biće koristan svima onima koji se bave slikarstvom i onima koji koriste raznu stručnu literaturu na engleskom jeziku. Detaljnije Ova knjiga je praktikum (priručnik) na dva jezika za upoznavanje, srpavljanje i rukovanje materijalima u likovnoj umetnosti, sa tehnologijom vajarstva i tehnologije ikona, kao i ikonografske teme iz srednjeg veka. Ovaj rečnik (engelsko-srpsko-engleski) biće koristan svima onima koji se bave slikarstvom i onima koji koriste raznu stručnu literaturu na engleskom jeziku. Ostavi komentar Ime/Nadimak Email adresa Kako biste ocenili uslugu ove ordinacije(rezultat, kvalitet, ljubaznost, izgled ordinacije? Poruka PošaljiObrada Trenutno nema komentara Karakteristika Vrednost Kategorija REČNICI ENGLESKOG JEZIKA Autor Branko Vukičević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AGM KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2018 Format 14,8x21 Strana 840 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Milorad Pavić : SRPSKE PRIČE , Zajedničko izdanje : Просвета : Српска књижевна задруга : Народна књига ; Матица српска ; Јединство, 1985 , tvrdi povez, Fizički opis 199 стр. : илустр. ; 21 cm Izbor Raša Livada Zbirka Изабрана дела Милорада Павића ; 2 Sadržaj С а д р ж а ј: Чувар ветрова (7-16); Сувише добро урађен посао (17-25); Борба петлова (27-57); Једанаести прст (59-70); Икона која кија (71-80); Запис на коњском ћебету (81-87); Коњи светог Марка или роман о Троји (89-98); Крчма код седам сиса (99-115); Дуга ноћна пловидба (117-122); Блато (123-144); Аксеаносилас (145-158); Запис у знаку девице (159-178); Анђео с наочарима (179-198); Допис часопису који објављује снове / М. П. (199-[200]). Pavić, Milorad, 1929-2009 Očuvanost 4 ; ima posvetu na prvoj strani.

Izdavač: Kulturni centar Vrnjačke Banje Biblioteka „Zamak kulture“ Povez: broširan Broj strana: 278 Ilustrovano. Veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: - Božo Vukadinović: ANTOLOGIJA SRPSKE FANTASTIKE - Gavrilo St. Venclović: POVEST O TRGOVCU - Dr. P. Mihailović: MRTVA A ŽIVA - Dragutin Ilić: POD ZEMLJOM / IGUMANOVA SEN - Ilija Vukićević: PRIČA O SELU VRAČIMA I SIMI STUPICI - Jovan Grčić Milenko: U GOSTIONICI KOD „POLU ZVEZDE“ NA IMENDAN ŠANTAVOG TORBARA - Milovan Glišić: POSLE DEVEDESET GODINA ZADUŠNICE - Danica Marković: DOZIV NEČASTIVOG - Momčilo Nastasijević: ZAPIS O DAROVIMA MOJE ROĐAKE MARIJE - Miloš Crnjanski: VRT BLAGOSLOVENIH ŽENA - Radojica Živanović - Noje: SAN - Rastko Petrović: NEMOGUĆI RATAR - Aleksandar Vučo: LJUSKARI NA PRSIMA - Miodrag Bulatović: RAT JE BIO BOLJI - Miro Glavurtić: KONJOKRADICA - Mirko kovač: ELIDA UMIRE MEĐU SVOJIMA - Borislav Pekić: ČUDO U GADARI - Dobrica Ćosić: PEPEO - Filip David: ČETIRI PRIČE / BUNAR U TAMNOJ ŠUMI - Vladan Radovanović: NOĆNIK - Božidar Milidragović: UMETNIK ZOLT - Mitko Mandžukov: GENERAL - Milorad Pavić: IKONA KOJA KIJA / BAHUS I LEOPARD - Miodrag Janković: GRABOVICA - Dušan Jaglikin: VISOKOMORALNI UBICA (K-149)

LIRSKI KRUGOVI TAMNOG VILAJETA POEZIJA Šifra artikla: 361095 Isbn: 9788660340292 Autor : Sumatra izdavaštvo Izdavač : SUMATRA IZDAVAŠTVO NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je... Detaljnije NAJBOLJE PESNIČKO I NAJBOLJE PROZNO DELO MOMČILA NASTASIJEVIĆA U JEDNOJ KNJIZI – zbirka pesama “7 lirskih krugova” i zbirka priča “Iz tamnog vilajeta”! “Svaka je njegova pesma ikona našeg devičanskog maternjeg jezika. (…) Bio je to veliki pesnik naš. Veliki svetski pesnik našeg jezika. Ime mu je svemoguća smernost. (…) Prekasno se javio, prerano je otišao.” – Vasko Popa “Zamislite ga (M. Nastasijevića) kako nekim savršeno ugođenim uhom sluša i prisluškuje, i traži, spravom nenadmašnom, samo onaj jedini svileni ton u sveopštem zvučnome tkanju. Našao ga je: i onda drži u svom dohvatu i biće, i njegov svet, i božanstvo toga sveta. Kod Nastasijevića se stalno traži — ali i nalazi.” – Stanislav Vinaver “Velika, samonikla pesnička ličnost. Zaverenik jezika, mistike, predanja. Jedini naš zaista folklorni pesnik u dubokom smislu te reči. Sav od sluha, od iskoni, od tajanstva.” – Borislav Mihajlović Mihiz Momčilo Nastasijević (1894—1938) bio je srpski pesnik, prozni pisac i prevodilac. Rođen u Gornjem Milanovcu, studirao u Beogradu gde i ostaje do kraja života i radi kao gimnazijski profesor. Njegovi “Lirski krugovi” su odjeknuli među čitaocima i kritikom čim su izašli, a pažnju publike izazivaju i danas. Pripovetke “Iz tamnog vilajeta” su njegovo najbolje prozno delo. Stanislav Vinaver je Nastasijevića nazivao „svecem srpskog jezika i srpskog književnog izraza”. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POEZIJA Autor Sumatra izdavaštvo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SUMATRA IZDAVAŠTVO Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2021 Format 14x20 Strana 210 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Tvrd povez - 96 strana - veći format 31 cm PARTENON BEOGRAD 2013 Korice sa vidljivim znacima korišćenja - malo okrznuta na rikni - vidi se na slici Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja K7 Gorski vijenac - likovno čitanje - Petar II Petrović Njegoš, ilustrovao Predrag Dragović Ovo, sigurno najlepše izdanje Gorskog vijence, sa ilustracijama slikara Predraga Dragovića izašlo je povodom 200 godina od rođenja ovog velikana. „Likovno čitanje „Gorskog vijenca“ obnavlja sećanje na srećnija vremena i davno uspostavljeno, a odnedavno raskinuto bratstvo pesnika i slikara. Kao onaj Moračanin koji je na sahrani heroja kome su uskratili počasni plotun izvadio levor i u njegovu čast ispalio preko sanduka ceo šaržer u nebo, kako bi ga dostojno ispratio sa ovoga sveta, i slikar Predrag Peđa Dragović nije dopustio da proslava 200. „rođendana“ Njegoša prođe nečujno, već je kao rođendanski poklon ispalio u bezdan večnosti svoje raskošno likovno čitanje „Gorskog vijenca“. Možda je u naše vreme pravi put ka Njegošu slikarstvo i možda ćemo preko slika (i ikona) pre doći do Njegoša. Slikom u tišini svakako ćemo mu lakše prići i odati poštovanje, pošto smo se u međuvremenu postarali da brbljanjem oskrnavimo i Njegoša i ugrozimo svaku veličinu i lepotu.“ - Matija Bećković

Preveo Vladimir Radonjic Izdavac - Arte, Beograd Godina - 2014. Bozanstveni bezboznici, Ikone dvadesetog veka Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja,sa malim ostecenjem na prvoj zastitnoj strani,bez ispisane posvete,mek povez,format 20 cm,250 str. (09)

Rad, 1997. 12 x 20 cm, 99 strana. Lepo očuvana knjiga. Posveta autora na predlistu. Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971) objavio je deset knjiga: „Coated brain / Pohovani mozak“ (drama, dvojezično), „Sveto Trojstvo Georgija Zecowskog“ (poezija), „Sjajan naslov za pantomimu“ (priče), „Antologija najboljih naslova“ (roman), „Kazimir i drugi naslovi“ (roman), „Kroz pustinju i prašinu“ (roman), „Kuvarove kletve i druge gadosti“ (roman), „Alternativni vodič kroz Vavilon“ (izabrane kolumne, priredio Neven Ušumović), „Ispod crte“ (pripovetke) i „Priče s Marsa“ (pripovetke). S Davidom Albaharijem priredio je tematsku antologiju savremene srpske priče „Starost“ (Arhipelag, Beograd, 2012). Roman „Kuvarove kletve i druge gadosti“ preveden je na slovenački 2009. godine („Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva“, Aleph, Ljubljana, prevod Sonja Polanc) i 2012. godine na makedonski („Kletvite na gotvačot i drugi gadosti“, Ikona, Skoplje, prevod Jasmina Aleksova). Roman „Kroz pustinju i prašinu“ preveden je na nemački 2012. godine („Durch Wüste und Staub – Ein Abenteuerroman“, Drava Verlag, Klagenfurt, Österreich, prevod Elena Messner). Dobitnik je književne stipendije „Borislav Pekić“ za 2004. godinu za roman „Kuvarove kletve i druge gadosti“. Dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za zbirku pripovedaka „Ispod crte“ (2011). Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Proza mu je prevođena na francuski, engleski, nemački, poljski, češki, makedonski, mađarski, albanski i slovenački jezik. Glavni i odgovorni urednik književnog časopisa „Severni bunker“ (Kikinda).

Izdavač: `Lira`, Kragujevac Broj strana: 64 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 21cm Sveti Sava je bio srpski princ, monah, književnik i prvi arhiepiskop nezavisne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je 1175. godine kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i Ane Nemanjić, kćerke carigradskog imperatora Romana. Još kao dete je obožavao i redovno prisustvovao crkvenim službama, a ikone su ga posebno zanimale. Kada mu je bilo 17 godina, upoznao je jednog monaha i s njim se ubrzo uputio ka manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori, napustivši očevu kuću. U tom manastiru se zamonašio 1192. godine kada je i dobio ime Sava. Podržavanjem nadležnosti patrijarha tadašnjeg Konstantinopolja, a današnjeg Istanbula, osigurao je privrženost srpskog hrišćanstva istočnjačkom. Takođe je imao veliki uticaj na kulturno-umetnički razvoj Srbije, posebno na razvoj srpske srednjovekovne književnosti, pišući hronike o vladavini svoga oca. Tvrd povez. Osim bledih tragova starosti na koricama - knjiga je odlično očuvana.

Radosav Stojanović - Aritonova smrt Radosav Stojanović - Aritonova smrt Radosav Stojanović rođen je 1950. godine u Mlačištu, u Crnoj Travi. Tri decenije živeo je na Kosovu i Metohiji, odakle je prognan juna 1999. godine. Živi u Nišu. Objavio je zbirke pesama: `Inoslovlje`(1979), `Rukopis čemerski` (1982), `Đavolja škola` (1988), `Povratak na kolac` (1990), `Sidro` (1993) i `Netremice` (2003. i 2004.), `Trepet` (2007) Knjige pripovedaka: `Aritonova smrt` (1984), `Apokrifne priče` (1988), `Mrtva straža` (1988. i 1997), `Kraj sveta` (1993), `Gospodar uspomena` (1996), `Živi zid` (izbor,1996), `Molitva za dečansku ikonu` (1998), `Hristovi svedoci` (2001), `Crnotravske priče` (izbor, 2002) i `Vlasinska svadba` (2oo4). Romani: `Divlji kalem` (2002) i `Angelus` (2004), `Mesečeva lađa` (2005) Drame: `Mrtva straža` (1993), `Propast sveta na Veligdan` (1999) i `Krivovo i druge drame` (2003). Publicistika: `Živeti s genocidom` (1990). Zbirka pripovedaka `Euridikini prosioci`, 2007. godine Izdavač: Jedinstvo, Priština / Prosveta, Beograd Godina: 1984 Broj strana: 148 Povez: Meki Biblioteka: Jedinstvo Knjiga u PERFEKTNOM stanju 2k

SVETILIŠTA I NADALIŠTA ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Šifra artikla: 299339 Isbn: 9788652123674 Autor : Novo Tomić Izdavač : LAGUNA Čudotvorna mesta i sveti predmeti u verovanju Srba. MANASTIRI ■ VODICE ■ CRKVE ■ MOŠTI ■ ČUDOTVORNE IKONE I STATUE Ovo je prva knjiga u kojoj su detaljno prikazana najznačajnija mesta na koja je srpski narod vekovima dolazio i na koja i danas dolazi kako bi potražio pomoć, verujući u čudotvornu... Detaljnije Čudotvorna mesta i sveti predmeti u verovanju Srba. MANASTIRI ■ VODICE ■ CRKVE ■ MOŠTI ■ ČUDOTVORNE IKONE I STATUE Ovo je prva knjiga u kojoj su detaljno prikazana najznačajnija mesta na koja je srpski narod vekovima dolazio i na koja i danas dolazi kako bi potražio pomoć, verujući u čudotvornu moć materijalnih stvari koje su bile u dodiru sa višim silama. Uz obilje podataka, dokumenata, svedočenja i priča, knjiga Svetilišta i nadališta je najtemeljniji vodič za upoznavanje sa jednim važnim poljem nacionalne kulture, koje postoji vekovima i koje je, na različite načine, neizbežan deo svačijeg života. Svetilišta i nadališta namenjena su svima koji veruju, koji žele da bolje razumeju srpski narod i njegovu kulturu, kao i svima koji žele da prošire granice svog znanja. Nenametljiva, prijemčiva i edukativna, ova mala enciklopedija podeljena je na teritorije i regione u Srbiji i van nje i detaljno opisuje mesta na kojima ljudi traže kako telesno izlečenje tako i najvažnije utočište – utehu i nadu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ESEJISTIKA I PUBLICISTIKA Autor Novo Tomić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2016 Format 17x24 Strana 384 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

ANTOLOGIJA ARAPSKE NARODNE PRIČE SRPKO LEŠTARIĆ, preveo sa /a r a p s k o g!/ VREME KNJIGE B e o g r a d 1 9 9 4 A N T O L O G I J E a) Arapske naRodne pripovetke - Prevodi, srpskohrvatski b) Arapski jezik - PreVođenje ....................................................... 35 priča/ 1. Priča o kralju Kereka 2. Priča o kralju Betiru, 3. Ali Dembel u Damasku 4. Priče o kćeri kineskog kralja (1,2) 5. Priča o jerusalimskom kralju Nedžibu 6. Priča o zlatoPeroj ptici 7. Hasan i Husejn 8. Gazela devojka 9. Priča o ikoni i zlatnom kanDilu 10. Priča o kralju Sirije 11. Merjema, beduinka iz Hidžaza 12. JednoZuba i DvoZuba ........................................ Na koricama - Farhad i Širina na planini Bisutun. Minijatura iz Nizamijevog rukopisa `Hamsa` (1941) SRPKO LEŠTARIĆ (1949. Vrelo kod Uba) Orijentalistiku studirao u Beogradu i Alepu (Sirija), veći deo u periodu 1974-1994. proveo u zemljama Arapskog istoka (Mašreka) čije izvorne naRodne govore izučava... saRadnik časopisa Et-tegafa el alemiyya (Svetska kultura) koji izlazi u Kuvajtu BELEŠKA O IZVORNIKU: Izvornik je naučno izdanje s početka veka. Knjiga je namenjena vrlo uskom krugu korisnika. Ne pominje se ni u jednoj od velikih svetskih enciklopedija. Ukupno 35 /i z v o r n i h/ naRodnih pripovedaka stalo je na 272 strane arapskog teksta. Autor, znameniti nemački orijentalista Eno LITMAN (1875-1958), saKupio je ove priče kao član jedne američke arheološke ekspedicije na tlu tadašnje Velike Sirije... Broš Latinica, 317 stranica LEPO OČUVANO Bez podvlačenih stranica, Bez potpisa, Bez pečata! Č i s t o KOndicija: 1O

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano Autor - osoba Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 Naslov Srbijanka / Sima Milutinović Sarajlija ; priredio Nikola Strajnić Ostali naslovi Serbianka Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Bačka Palanka : Društvo za nauku i stvaralaštvo Logos, 2008 (Čelarevo : Grafoofset) Fizički opis 578 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Strajnić, Nikola, 1945-2023 = Strajnić, Nikola, 1945-2023 Zbirka Sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije ǂBiblioteka ǂSrpska kulturna baština Sadržaj S a d r ž a j: Hristofor (9-12); Blagorazumni čitatelju! (13-14); Sret (17-20); Priziv (21); Pobud (22-23); Neprekid (24-26); Dokazi noviji (27-33); Velikačka malešnost (34-50); Obzor istorije Slavjan` (51-61); Čestitost (62-67); Polza frajkorstva (68-69); Podstrek (70-73); Načalo ustanka Serbov` (74-80); Puškaranja (81-84); Prvi važni boj (85-86); Prvi pohod na Užice (87-89); Uzetje Poreča i Ključa (90); Boj na Čučugam` (91-92); Rasprostran k Nišu (93); Pohod na Kruševac (94-95); Boj na Dživdži - bari (96-97); Predšestva Mišarskog boja (98-111); Boj na Mišaru polju (112-121); Prva opsada Deligrada (125-128); Rođenje i neke čerte Voždova nrava (129-145); Spasenije istoga (146-150); Narodnji vožda izbor (151-153); Pomazanje vožda (154-155); Sopernik vožda (156-161); Istreb sopernika (162-167); Pospjesi uzet Beograd (168-173); Priziv Gušanca (174-176); Turak` u Beogradu stanje (177-179); Ravnodušje Turstva (180-188); Pokušenija Gušanca (189-190); Veličestvenovidnost (191-194); Postavak sovjetstva (195-196); Slavotaštnost (197-199); Doček muhasila (200); Konde pribjeg (201-202); Juriš na Beograd (203-207); Stališ Turak` u tvrdinji (208-209); Uzetje Beograda konečno (210-215); Radovan (216-217); Uzetje Šapca (218-220); Uzetje Užica (221-222); Spasenije Ička (223-225); Serpski arsenal (226-228); Intrige u Beogradu (229-231); Blagonamjernost (232-233); Nečuvenost (234-239); Uzeće Kladova (240-242); Najvećost (243-244); Nazovost (245-249); Prosvit (250-257); Krivoslavje (258-260); Narodoljubje (261-263); Divotnik (267-281); Božestvenomoćije (282-284); Rudokopnja (285-287); Jedincatost (288-290); Ciganstvo (291-293); Kačestva Petra Ičkoglije (294-295); Poziv Moraita (296-297); Selačinost (298); Rumun (299-302); Vožda barjaktar (303-306); Sraženje malajničko (307-310); Niskodušje (311-316); Besmrtnik (317-319); Dika slijepaca (320-322); Samostalnost (323-329); Neoprostnost (330-336); Opažnost (337-339); Osnovanje učišta (340-343); To gore (344-355); Blagorazumija sila (356-361); Najusuđenost (362-368); Istoželanije (369-372); Primjernost istorodija (373-375); Nadobičnost (376-377); Boj suhodolski (378-380); Juriš na Novi Pazar (381-388); Otpobjedije (389-392); Vtorična opsada Deligrada (395-398); Pohod na Srebrnicu (399-401); Oslobod Loznice (402-405); Boj na Runjan`ma (406-409); Slavni boj na polju Tičaru (410-417); Nes`otvjetna sljedstvija (418-422); Pustošnost je štetnost (423-426); Srpska vječitost (427-436); Odaja Loznice (437-439); Razbitije Zasavice (440-443); Naročni sunovrat (444-446); Izgub Šapca (447-452); Provid (453-455); Pritjeha (456-458); Serpskost (459-468); Vraždebnosti otreba (469-475); Strašnosudja nepremjenost (476-480); Otnošnja k Srbam` Austrije (481-483); Nesreće ščednost (484-486); Raspjev slavom otečestva ushićena Srpčića (487-488); Mrtca vaskrs (489-492); Bitka na Dublju (493-495); Sodjejstva postranska (496-498); Vid mira (499-502); Srpska najvažnost (503-504); Povratak nesrećan (505-514); Najveća žertva (515-517); Otpjev (518-520); Dodatak (523-526). Rječnik manje poznatih riječi (527-560). Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić (561-577); Napomena / N. S. (578). (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000. Rječnik manje poznatih riječi: str. 527-560 Str. 561-577: Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić Str. 578: Napomena / N. S. Predmetne odrednice Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 -- `Srbijanka` Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847), srpski pesnik i Njegošev učitelj. U društvu beogradskih književnih ljudi na početku druge polovine XIX veka Milutinović je bio pretpostavljan Gunduliću dok je Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Koristio je ponekad u svojim djelima pseudonim Čubro Čojković. Sima Milutinović ima veliki značaj kao prvi zapisivač više od stotine srpskih narodnih pjesama, koje su time sačuvane od zaborava. Životopis Rođen je u trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac je rodom iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, pa je zbog kuge prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina. Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Slavonski Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Sima je bio pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda. Učestvuje u ustanku protiv Turaka u četi „golaća“. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Nemačku, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta“. Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje Crkve Svetog Marka. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi). Njegov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti. Delo Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo (čiju prvu pesmu je posvetio svojoj prijateljici Katarini Ivanović), epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: „Istorija Srbije“, koja obuhvata samo vreme od 1813. do 1815, i „Istorija Crne Gore“ od davnih do novijeg vremena. Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom „Serbijankom“ napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Tragedija „Obilić“ je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a „Dika crnogorska“ je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet“. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Nemačkoj upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod, napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu u Beogradu se zove Čubrina ulica. MG91 (L)

Kao novo Autor - osoba Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 Naslov Srbijanka / Sima Milutinović Sarajlija ; priredio Nikola Strajnić Ostali naslovi Serbianka Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Bačka Palanka : Društvo za nauku i stvaralaštvo Logos, 2008 (Čelarevo : Grafoofset) Fizički opis 578 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Strajnić, Nikola, 1945-2023 = Strajnić, Nikola, 1945-2023 Zbirka Sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije ǂBiblioteka ǂSrpska kulturna baština Sadržaj S a d r ž a j: Hristofor (9-12); Blagorazumni čitatelju! (13-14); Sret (17-20); Priziv (21); Pobud (22-23); Neprekid (24-26); Dokazi noviji (27-33); Velikačka malešnost (34-50); Obzor istorije Slavjan` (51-61); Čestitost (62-67); Polza frajkorstva (68-69); Podstrek (70-73); Načalo ustanka Serbov` (74-80); Puškaranja (81-84); Prvi važni boj (85-86); Prvi pohod na Užice (87-89); Uzetje Poreča i Ključa (90); Boj na Čučugam` (91-92); Rasprostran k Nišu (93); Pohod na Kruševac (94-95); Boj na Dživdži - bari (96-97); Predšestva Mišarskog boja (98-111); Boj na Mišaru polju (112-121); Prva opsada Deligrada (125-128); Rođenje i neke čerte Voždova nrava (129-145); Spasenije istoga (146-150); Narodnji vožda izbor (151-153); Pomazanje vožda (154-155); Sopernik vožda (156-161); Istreb sopernika (162-167); Pospjesi uzet Beograd (168-173); Priziv Gušanca (174-176); Turak` u Beogradu stanje (177-179); Ravnodušje Turstva (180-188); Pokušenija Gušanca (189-190); Veličestvenovidnost (191-194); Postavak sovjetstva (195-196); Slavotaštnost (197-199); Doček muhasila (200); Konde pribjeg (201-202); Juriš na Beograd (203-207); Stališ Turak` u tvrdinji (208-209); Uzetje Beograda konečno (210-215); Radovan (216-217); Uzetje Šapca (218-220); Uzetje Užica (221-222); Spasenije Ička (223-225); Serpski arsenal (226-228); Intrige u Beogradu (229-231); Blagonamjernost (232-233); Nečuvenost (234-239); Uzeće Kladova (240-242); Najvećost (243-244); Nazovost (245-249); Prosvit (250-257); Krivoslavje (258-260); Narodoljubje (261-263); Divotnik (267-281); Božestvenomoćije (282-284); Rudokopnja (285-287); Jedincatost (288-290); Ciganstvo (291-293); Kačestva Petra Ičkoglije (294-295); Poziv Moraita (296-297); Selačinost (298); Rumun (299-302); Vožda barjaktar (303-306); Sraženje malajničko (307-310); Niskodušje (311-316); Besmrtnik (317-319); Dika slijepaca (320-322); Samostalnost (323-329); Neoprostnost (330-336); Opažnost (337-339); Osnovanje učišta (340-343); To gore (344-355); Blagorazumija sila (356-361); Najusuđenost (362-368); Istoželanije (369-372); Primjernost istorodija (373-375); Nadobičnost (376-377); Boj suhodolski (378-380); Juriš na Novi Pazar (381-388); Otpobjedije (389-392); Vtorična opsada Deligrada (395-398); Pohod na Srebrnicu (399-401); Oslobod Loznice (402-405); Boj na Runjan`ma (406-409); Slavni boj na polju Tičaru (410-417); Nes`otvjetna sljedstvija (418-422); Pustošnost je štetnost (423-426); Srpska vječitost (427-436); Odaja Loznice (437-439); Razbitije Zasavice (440-443); Naročni sunovrat (444-446); Izgub Šapca (447-452); Provid (453-455); Pritjeha (456-458); Serpskost (459-468); Vraždebnosti otreba (469-475); Strašnosudja nepremjenost (476-480); Otnošnja k Srbam` Austrije (481-483); Nesreće ščednost (484-486); Raspjev slavom otečestva ushićena Srpčića (487-488); Mrtca vaskrs (489-492); Bitka na Dublju (493-495); Sodjejstva postranska (496-498); Vid mira (499-502); Srpska najvažnost (503-504); Povratak nesrećan (505-514); Najveća žertva (515-517); Otpjev (518-520); Dodatak (523-526). Rječnik manje poznatih riječi (527-560). Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić (561-577); Napomena / N. S. (578). (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000. Rječnik manje poznatih riječi: str. 527-560 Str. 561-577: Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić Str. 578: Napomena / N. S. Predmetne odrednice Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 -- `Srbijanka` Simeon Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847) bio je srpski pesnik i učitelj.[1] U društvu beogradskih književnih ljudi u početku druge polovine 19. veka Sima je bio pretpostavljan Ivanu Gunduliću, dok je Johan Volfgang Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Bio je privatni učitelj Petra II Petrovića Njegoša. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1791. godine u pravoslavnoj trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac Milutin, rodom je iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, a starinom iz sela Komarnica u plemenu Drobnjak.[2] Zbog kuge je prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina.[3][4] Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Zatim je u Karlovcima započeo gimnaziju, a završio u Segedinu.[5] Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Otac i sin Simo učestvovali su u Prvom srpskom ustanku. Sima je bio pisar u Pravitelstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda (1806—1813)[6]. U Beogradskom Liceju je zamenio Dositeja Obradovića kao učitelj. Učestvuje u ustanku protiv Osmanlija u četi „golaća” i biva zatočen zbog veze sa grčkom Heterijom u Vidinu. Bio je u izgnanstvu u Vidinu, radeći kao baštovan (bostandžija) i učitelj osnovne škole. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Saksoniju u Lajpcig 1825. godine, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje prvi vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva prosvete i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta”. Dopisivao se sa Vukom. [7] Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje crkve Svetog Marka. Godine 1891. je skromno obeležena njegova stogodišnjica rođenja. Sarajevski odbor se spremao da mu postavi dostojan spomenik. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi).[8] Oženio se 1838. godine Marijom rođenom Popović (1810—1875). Njihov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti.[9] Bio je blizak sa mlađom srpskom slikarkom Katarinom Ivanović koja ga je portretisala i posećivala u Beogradu. Delo[uredi | uredi izvor] Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo, epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: Istorija Srbije, koja obuhvata samo vreme od 1813—1815, i Istorija Crne Gore od davnih do novijeg vremena. Njegova knjiga Istorija Srbije 1813—1815 je bila zabranjena 1837. godine.[10] Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom Serbijankom napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Objavio je četrdesetih godina 19. veka mnogo pesama u Pavlovićevom „Srbskom narodnom listu”, potpisujući se sa pseudonimom Srb Milutin.[11] Tragedija Obilić je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a Dika crnogorska je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Sima Milutinović Sarajlija na poštanskoj markici Srbije iz 2016 Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet”. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Saksoniju upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu `Čubro Čojković`, u Beogradu se jedna ulica zove Čubrina ulica.[5]