Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Početkom XX veka u korejskoj književnosti se javlja poezija slobodnog stiha, a vodeći poetski žanr je lirska pesma. U ovom izboru odabrano je osamdesetak pesama četrnaest veoma poznatih korejskih pesnika koji su objavljivali svoje pesme u prvoj polovini XX veka. Sve ove pesme napisane su prefinjenim poetskim jezikom i stilom, a karakteriše ih iskrenost i istinska doživljenost. Ono što ih tematski povezuje to su ljubav prema voljenoj osobi, ljubav prema izvornoj prirodi, ljubav prema domovini i dostojanstvenom životu.

Opis O autoru Dodatne informacije OGRANIČENI BROJ PRIMERAKA SA POTPISOM AUTORA, SAMO NA NAŠEM SAJTU Ova je knjiga jedan od onih retkih, dragocenih evropskih romana koji sažimaju cele epohe, te kao takva teško će danas naći premca. Cornelius Hell, Ö1, Ex libris Šnajderov tako dojmljiv, humani roman ne objavljuje nikakvu poruku, već prodornim okom proniče jedan svet koji se nadaje nepopravljivim. Gisela Trahm, Tagesspiegel Šnajderu je tim romanom pošlo za rukom da ispiše remek-delo evropske književnosti, panoramu sveta što se raspao, a koji se ponovo spaja jedino u oku pisca zagledanog u prošlost. Gerhard Zeillinger, Der Standard Koliko Odiseja može podneti jedan čovek? Živi i mrtvi, priroda i povest, razdaljeni prostori i doba agiraju na način koji može omogućiti jedino mašta pesnika. Ilma Rakusa, NZZ

Opis O autoru Dodatne informacije Poslednja knjiga Brižit Žiro, Živeti brzo, nastavlja da se bavi omiljenim temama ove autorke, smeštenim na obodima autobiografskog pisanja. Autorka se u pripovesti vraća na okolnosti tragičnog gubitka svog muža Kloda, nastradalog u saobraćajnom udesu dvadeset godina ranije. U ovom iscrpnom i opsesivnom svođenju računa, ono što drži čitaočevu pažnju nije njegov karakter intimne ispovesti već njegova struktura, zasnovana na popisu okolnosti koje su prethodile nesreći. Dok se nižu irealni kondicionali – „šta bi bilo da je bilo“ – koji u ovu autobiografsku pripovest unose malo fikcije, čitalac stiče utisak da se najavljena smrt možda neće dogoditi. Ili barem da će se na neko vreme odgoditi. Roman Živeti brzo nagrađen je Gonkurovom nagradom za 2022. godinu. Bojan Savić Ostojić

Opis O autoru Dodatne informacije Tajna mišjesive sobe je roman u kojem su glavni protagonisti fraze. Kroz njihovu glumu na sceni se pletu razne istine i razne romanse. Roman je objavljen pre skoro pola veka na mađarskom i na engleskom jeziku. Najveći broj protagonista su tada iznedrile beskrajne sednice socijalističkog samoupravljanja. U međuvremenu, samoupravljanje je nestalo, no fraze su preživele. Došlo je i do mutacija, ali su i dalje među nama – i u Srbiji i drugde. Nastoje da sakriju svoje korene, ali su oni ipak razotkriveni u ovom romanu. *** „Najbolji trener na svetu. Ja ga i lično poznajem. Ivić je moj dobar prijatelj. Najpametniji čovek na svetu. Ja ga i lično poznajem… A znate li zašto toliko poštujem Ivića? Znate zašto? Jer je on kao Danton. Da, kao Danton! Robespjer! Lenjin! Da-da, Lenjin. Vladimir Iljič! Zapravo, čak kao drug Tito! Uzalud sad bečite oči… Da, naravno, dobro ste razumeli. Josip Broz! U redu, pijan sam, ali znam ono što znam, i ono što kažem, to je istina. Ivić je naš Lenjin. Spojio je teoriju sa praksom. Nedavno sam barem u pet novina čitao, i to svaki put u glavnom naslovu, da treba povezati teoriju i praksu… A Ivić je to uradio!…“ *** „Stvarnost je zapravo stalni okvir, jedino se menjaju ljudi koji se u njemu kreću. Stvarnost nije pravougaonog oblika, jer da jeste, onda bi broj palih heroja uvek bio paran.“

Opis O autoru Dodatne informacije Bila je od posebne vrste: ni „od kamena“ ni „od gline“ bila je sazdana. Pa čak – ni „od ploti“. Kao „varlјiva pena morska“. Od vazduha i vode – ne vazduh i ne voda. Od talasa i stene – ne talas i ne stena. Na granici stihija – u sudaru stihija. Sudar stihija. Tek što se popela na vrh talasa, razigrana i šumna – a već je poput čipke nestajala u pesak, pokorno i bez kreta. Ona, što umire u trenu rođenja i vaskrsava pri svakom novom udaru vala – „srebreći se i sjakteći“. Trenutna i večna, promenlјiva i nepromenjena – Psiha. Živa Duša. Pavel Jevgenjevič Fokin Marina Ivanovna Cvetajeva (Марина Ивановна Цветаева, Moskva, 1892 – Jelabuga, 1941) bila je ruska i sovjetska lirska pesnikinja i prozna književnica. Studije je završila na Sorboni. Njena poezija prevedena je na mnoge svetske jezike. Težina 0,63 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 432 ISBN 978-86-6263-269-2 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Prividno daleko od rata i zla, prividno oslobođen ograničenja koje nameće nestalnost jezika, putopis je ipak izazovno žanrovsko mesto ambivalentnosti: kako prepoznati sistem i trajnost mesta koja se samo nakratko posete, kako selektovati utiske, kako lutanje pretvoriti u pravilnost, kako biti presuditelj i arbitar mestima, situacijama, naravima i konceptima koje vidimo kratko, iz jedne perspektive? Kako tog Aleksandra Tišmu, koji je znamen Novog Sada, fukoovski autor-funkcija, premestiti u ulogu putnika-izveštača? Osam Tišminih putopisa pred nama, i u njima izukrštani predeli Amerike i Indije, institucije Poljske, ulice Berlina i Budimpešte, višednevna vožnja biciklom prema jugu kroz mesta od Novog Sada, preko Stepojevca i Lazarevca, Guče, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Raške i do krajnjeg odredišta Kosovske Mitrovice, sve ove avanture slažu se u mozaik reminiscencija, u poetičko i stilsko napredovanje prema sazvežđu iskustva. Pred svakim iskustvom pozicioniran kao radoznali stranac, Tišma razlaže drugost sve dok u njoj ne prepozna samosvojnost, originalnost, neponovljivost, i samo takva iskustva čuva. Vladislava Gordić Petković

Opis O autoru Dodatne informacije Roman Oblomov je socijalno-psihološki roman u 4 dela koji kroz sudbinu glavnog junaka Ilje Iljiča tretira fenomen „suvišnog čoveka“, ali i daje oštru kritiku ruskog društva prve polovine XIX veka. Oblomov je talentovan, mlad čovek, pun neiskorišćenih potencijala, koji zbog slabe volje, zastarelog vaspitanja i nerealnih strahova od života ne uspeva da se ostvari ni na poslovnom, ni na društvenom, ni na ličnom planu. Lik Oblomova postao je veoma brzo tipski lik svetske književnosti, sinonim za bezvoljnost i pasivnost društveno nekorisnog pojedinca, dok je pojam „oblomovština“ postao simbol inertnosti i apatije onog dela ruskog plemstva koje i pored sveg obrazovanja i plemenitosti nema u svojim redovima aktivne i za život sposobne ljude koji bi Rusiju mogli povesti putem napretka.

Opis O autoru Dodatne informacije Darvaši slika današnju mađarsku unutrašnjost, očeve sa kćerkama sa mentalnim smetnjama, porodice s izgubljenom decom, napuštene starce, kafane, krčme, devastirane stanove. Protagonisti ovih priča su alkoholičari, neutešni, prestravljeni, nemoćni, bolesni ljudi. Nema u tim pričama mnogo sunca, mnogo radosti. I usred najveće bede, pri opisu najbolnijih tragedija, Darvašijeve rečenice su lepe. U toj lepoti se krije njihova energija. Ove novele govore i o nama, o našim snovima i vrednostima kojima smo nekad hteli da ostanemo verni, pa su nas ipak prevarili.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Uoči Drugog svetskog rata, u jednu zagrebačku dvokatnicu, koju je podigao jevrejski veletrgovac u Ilici kako bi je iznajmljivao, dolazi da stanuje mlada, lepa i veoma bistra devojka, Anđa Berilo. Bila je bez porekla i statusa, služila je kod gospode. U teškim ratnim vremenima ona će saznati kakav je ko od njenih suseda i poslodavaca – jedni će završiti u logoru, drugi će se pridružiti ustašama, treći će otići na lečenje u sanatorijum. Anđa će se zaljubiti u mladog komunistu i prigrliti ideale ravnopravnosti i slobode. Njen skromni sobičak postaće utočište jednom posebno važnom ilegalcu i poratnom državniku. Međutim, mladić koga je zavolela, nakon hapšenja će stradati na Trgu N., a ona će morati da pobegne u partizane. Kada se vratila u oslobođeni Zagreb, ne prihvata privilegije. Pravedna i nepotkupljiva postaje sumnjiva svojim drugovima koji je odvode na Goli otok. Nanesenu nepravdu Anđa Berilo želi da ispravi, ali novo vreme će dotući i nju i kuću u kojoj je živela. Anđeo nestajanja Slobodana Šnajdera veličanstveni je povesni ep i autorova posveta Zagrebu i njegovim tihim herojima. Sudbina glavne junakinje Anđe Berilo, sudbina je jednoga naroda i grada, priča o onima koji veruju u ideale čak kada se u njih nepovratno razočaraju. Slobodan Šnajder (Zagreb, 8. jul 1948) je istaknuti, međunarodno izvođeni i objavljivan hrvatski dramski pisac, prozaista, teoretičar i publicista. Diplomirao je filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bio je suosnivač i urednik teatrološkog časopisa Prolog, te urednik edicije izdavačke kuće Cekade (Centar za kulturnu djelatnost omladine, Zagreb). Novele, eseje i pozorišne komade objavljuje od 1966. godine. Od januara do juna 1993. bio je kolumnista dnevnika Glas Slavonije (Početnica za melankolike), a od 1994. do 2013. riječkog Novog lista (Opasne veze). Izbor političkih kolumni koje je pisao u riječkom Novom listu od 1994. do 1999. objavio je u knjizi Kardinalna greška, a od 1999. do sredine 2004. u knjizi Umrijeti pod zvijezdom. Kolumne, kao i drame, imaju svojih poštovaoca i oponenata. Od 2001. do 2004. bio je ravnatelj Zagrebačkog kazališta mladih. Čest je saradnik 3. programa Hrvatskoga radija. Svoj prvi roman „Morendo„ objavio je 2012. U januaru 2010. za crnu komediju „Enciklopedija izgubljenog vremena“ dobio je priznanje za najbolji dramski tekst inspirisan djelom i životom Danila Kiša, na osnovu takmičenja Kraljevskog pozorišta Zetski dom sa Cetinja, objavljenog na cjelokupnom prostoru bivše Jugoslavije. Dobitnik je Gaveline nagrada za dramu (SFRJ) i trostruki Držićeve nagrade (RH). Dobio je počasni doktorat Univerziteta za audiovizuelne umjetnosti ESRA sa sjedištem u Skoplju 2011. godine. Dobio je 2016. regionalnu nagradu „Meša Selimović” (Tuzla) za roman Doba mjedi. Težina 0,8 кг Godina izdanja 2023 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 448 str. ISBN 978-86-6263-484-9 Dimenzije 150 × 225 Anđelka Cvijić, INTERVJU Slobodan Šnajder: Na sve strane patuljci uređuju svijet, Danas, oktobar 2023.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Knjiga Benhamina Labatuta Kada prestanemo da razumemo svet jedinstvena je i fascinantna proza koja govori o velikim naučnim dostignućima i ispituje krupne promene u našem razumevanju sveta. U toj prozi zastrašujuće lepote i spontane ubedljivosti, simbiozi različitih svetova, književnost ispituje nauku, a nauka se pretvara u literaturu. Čitajući stranice Labatutove proze susrećemo se sa istorijatom prvog modernog sintetičkog pigmenta, „pruskog plavetnila”, koji je nemački fizičar jevrejskog porekla Fric Haber iskoristio za stvaranje otrova korišćenog docnije u nacističkim logorima smrti; učestvujemo u matematičkim istraživanjima Aleksandra Grotendika koja će ga odvesti do socijalne otuđenosti, mističnog delirijuma i, najposle, do samog ludila; prisustvujemo čitanju pisma sa rešenjima jednačine relativiteta i prvim nagoveštajima pojma crne rupe koje iz rovova Velikog rata Ajnštajnu upućuje prijatelj na samrti; svedoci smo i rivalstva između osnivača kvantne mehanike – Ervina Šredingera i Vernera Hajzenberga, utemeljivača principa neizvesnosti, kao i čuvenog odgovora koji Ajnštajn upućuje Nilsu Boru: „Bog se ne kocka sa univerzumom!” * Kada prestanemo da razumemo svet Benhamina Labatuta najčudnija je i najoriginalnija knjiga koju sam pročitao u poslednjih ko zna koliko godina. Ona lebdi u stanju između fikcije i dokumentarnosti, između talasa i čestica, i čini priču o modernoj matematici i nauci jezivom poput stare dobre priče o duhovima. Filip Pulman Benhamin Labatut je napisao distopijski dokumentarni roman smešten ne u budućnost, već u sadašnjost. Da li su moderna nauka i njene mašine i matematika već osigurale naše uništenje? Kako je Grotendik rekao: „Atome koji su rasparčali Hirošimu i Nagasaki nije razdvajao nekakav general svojim masnim prstima, nego grupa fizičara naoružana šakom jednačina.“ Džon Banvil

Predsmrtna mladost, Istorija i iluzija 1-2 Antologija najnovije srpske drame (1995-2005) Vesna Jezerkić, Svetislav Jovanov Izdavač: Grupa izdavača, Novi Sad 2006; biblioteka Prizor: knj. 1 Detaljnije: tvrd povez, strana 262+286, 24cm, stanje: odlično.

Savremeni japanski pjesnici Lionello Fiumi, Kuni Matsuo, Ante Cettineo Izdavač: Pariz, Tokio, Split, Ljubljana 1936; 1. izd. Detaljnije: mek povez, strana 96, 19cm, stanje: dobro.

Opis O autoru Dodatne informacije Više od trideset pesnika sa kojima razgovara Radmila Gikić Petrović (uglavnom za književne časopise, ali i za dečji list Neven, recimo) intervjuisani su u impresivnom vremenskom rasponu od polovine sedamdesetih godina prošlog veka pa sve do danas. Tokom više od četiri decenije portretisani su precizno i hronološki, sa pedantnom pažnjom koja sagovornike vodi od jednog do drugog pitanja koja razotkrivaju uspomene i uticaje, stvaralačke poticaje i izazove kreativnih i životnih odluka. Svaki od razgovora je sa jedne strane lična karta i kroki za autobiografiju, a sa druge poniranje u poetiku i razlaganje faza i kategorija umetničkog stvaranja. Radmila Gikić Petrović nastoji da obuhvati biografije i stvaralaštvo eminentnih pesnika, obraćajući se Vesni Parun, Mirjani Stefanović, Radmili Lazić, Vujici Rešinu Tuciću, Floriki Štefan, Palju Bohušu, Miroslavu Antiću, Ileani Ursu, Radetu Tomiću, Jasni Melvinger, ali se spisak sagovornika nikako ne ograničava na taj šareni multietnički prostor. Vladislava Gordić Petković

Opis O autoru Dodatne informacije ESTERHAZIJEV LAKEJ. Barokni zamak kneza Esterhazija na ivici Panonske nizije u predvečerje Francuske revolucije bio je tajni centar srednjoevropske kulture. Pozorište, dvorska opera, sjajan orkestar i međunarodni operski zbor pod rukovodstvom genijalnog kompozitora Jozefa Hajdna velikodušno je finansirao sam knez. Italijanske pevačice, češki i nemački muzičari, mađarski i srpski husari, austrijski činovnici i kreolski komornik stvaraju jedinstvenu atmosferu u kojoj talentovani umetnici teže da se emancipuju i uzdignu na društvenoj lestvici. Psihološka a takođe i erotska dinamika tog muzičkog društva čini pozadinu težnje za integracijom Isaka Abelesa, jevrejskog lakeja u službi liberalnog kneza, koji naposletku od lakeja postaje operski intendant. Dušan Šimko (Košice, 1945), slovački književnik, publicist, docent geografije na Univerzitetu u Bazelu. Od 1968. godine živi u Švajcarskoj. Njegova proza prevedena je na nemački, češki, mađarski i srpski jezik. ESTERHAZIJEV LAKEJ u biblioteci Savremeni roman: https://akademskaknjiga.com/biblioteka/savremeni-roman/

Opis O autoru Dodatne informacije Abistan, ogromno carstvo, dobilo je ime po proroku Abiju kojeg je Jolah poslao na zemlju. Podanici Abistana su izgubili pamćenje, a svako lično mišljenje im je zabranjeno. Pokorni su jednom bogu i srećni. Sveprisutan sistem nadzora omogućava da se otkrije svako drugačije mišljenje ili ponašanje. Narod je zvanično jedinstven, posvećen svojoj veri i ne postavlja nikakva pitanja. Glavni junak, Ati, posumnja u nametnutu stvarnost i kreće u potragu za otpadničkim narodom koji živi u getima i ne veruje u boga. Ova raskošna pripovest, podrugljivo naivna, puna komičnih, ali i opasnih otkrića, oslanja se na Orvelovo nasleđe da pokaže kako versko zastranjivanje i hipokrizija verskog radikalizma predstavljaju pretnju demokratskim društvima.

Opis O autoru Dodatne informacije Pansion je filozofska priča o opštoj prolaznosti. Glavni junak posećuje mesto u kom je kao dete boravio s bakom – jevrejsko odmaralište nadomak Varšave, gde sreće nekoliko starih gostiju, koji ga se sećaju iz vremena kada je bio dete. Odmaralište – čiji su žitelji Jevreji koji su preživeli Holokaust – nekada puno života, danas je ispunjeno senima prošlosti. Prošlost sreće sadašnjost – stari ljudi vide prošlost kao nešto blisko, gotovo nadohvat ruke, ali s druge strane, sećanja su im iskrivljena pod uticajem njihovih opsesija ili praznina u pamćenju. Oni su poslednji živi svedoci predratnog sveta poljskih Jevreja i autor nam prikazuje na koji način poljska jevrejska tradicija živi u današnje vreme. Knjiga je ispunjena atmosferom tople i nežne ironije. Ali za razliku od mnogih postkomunističkih autora jevrejskog porekla pre njega, Pazinjski nije fokusiran na nostalgičnu idealizaciju ili beskompromisnu kritiku. Umesto toga on kao čarolijom vraća čitaocu davno zatureni svet jevrejskog načina života, njihovih običaja, sve to protkano zdravim humorom, suptilnom ironijom i elementima magičnog realizma. Ovo je pre svega priča o sporom umiranju posleratnog sveta, sveta koji je izgubio svoju životnu snagu.

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Sneško u tropima dr Draginje Ramadanski posvećena je fenomenu umetničkog prevođenja (stvarnosnog teksta u umetnički jednog jezika na drugi, jednog medija u drugi). Ne radi se o pukom leksikografskom naporu, kome je takođe posvećeno nekoliko eseja, već o visoko kreativnim poduhvatima u domenu književnosti, slikarstva, muzike, dramske umetnosti, graditeljstva, fotografije, sve do minucioznog kritičarskog doprinosa. Naslovna metafora govori o dodatnom žrtvenom naporu stvaraoca u okruženju koje često potpisuje tuđa autorska individualnost. Portretišući prevodilačke muze pedesetak autora, Ramadanski portretiše i naš napor za međusobnim razumevanjem (na nivou vremena, prostora i stvaralačkih individualnosti, uključujući i nezaobilazne rodne razlike). U knjizi se analizira stvaralaštvo ruskih, mađarskih i srpskih autora, u međusobnom prepletu (G. Skovoroda, N. Ljvov, A. Puškin, N. Gogolj, A. Čehov, L. Tolstoj, V. Rozanov, I. Bunjin, J. Babelj, B. Pasternak, G. Ajgi, J. Brodski, Č. Simić, S. Dovlatov, A. Genis, J. Šifers, P. Esterhazi, Š. Marai, B. Hamvaš, I. Erkenj, O. Tolnai, J. Siveri, I. Konc, J. Bogdan, L. Agošton, I. Besedeš, M. Pavić, R. Beli Marković, S. Babić, R. Šajtinac, M. Latinović, I. Bakić, Z. Sarić, Đ. Gregović, D. Dujmov, M. Cvetajeva, M. Beškirceva, J. Šalgo, E. Uzon, K. Ladik, I. Grickat, M. Stojnić, F. Grimberg, M. Stepanova, I. Mašinskaja). Iz recenzije Petra V. Arbutine

Opis O autoru Dodatne informacije Tišmina poezija nije poezija sentimenta već je pre objektivizovana u sagledavanju, analitički racionalna u refleksiji, neutralna u stavu i izrazu, pa i šokantna u isticanju ključnih motiva i naturalnih detalja. Pritom, postupak pesničkog oneobičavanja kod Tišme ne odvija se toliko na jezičko-stilskom nivou, koliko na nivou cele pesme. Takođe, moglo bi se reći da jedna od karakteristika ove poezije ne leži u okrenutosti fenomenu lepog, vedrog, uzvišenog, već najpre onom što bi pre odgovaralo estetici ružnog i šokantnog, onom posustalom ili propadljivom u životu. Tišmini tekstovi u Zapisima u žanrovskom pogledu pripadaju kritičko-esejističkoj književnoj praksi. Među njima su oni koji su pisani kao prikazi aktuelnih knjiga tadašnje književne produkcije, i koje autor piše uglavnom na početku svoga ulaska u književnost, ali i esejistički tekstovi koje karakteriše slobodnija unutrašnja uređenost. (Iz predgovora Đorđa Despića) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 284 ISBN 978-86-86611-94-9 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više U knjizi priča Čudo u Banatu pisac je zahvatio život u svoj njegovoj mnogostrukoj konkretnosti, vešto ga prožimajući fantazijom i snoviđenjima. Reč je o pripovesti istorijske boje sa puno dramskih obrta. U njoj, u kompleksnom traganju za istinom, pisac osvetljava događaje u Banatu, na novoustanovljenoj jugoslovensko-rumunskoj granici posle Velikog rata. Ispisuje, u stvari, moralnu hroniku banatskog življa posle svetske katastrofe u 20-im godinama 20. veka. Milan Micić majstorski vlada formom kratke priče. Poput Pavića, njegova stvarnosno zasnovana proza aromatizovana je raskošnom imaginacijom. To znači da se, u pripovedanju, realne i istorijske činjenice prepliću sa maštom i snovima. Tačnije, realistička naracija kombinuje se sa magijskim i mističnim elementima. Vidljivo se pretapa u nevidljivo, fakcija u fikciju i vice versa, zbog čega priče nalikuju bajkama. Ksenija Katanić

Opis O autoru Dodatne informacije BUKEROVA NAGRADA „Namera da ne znam ništa bila je zapravo suština mog čitanja-u-hodu.“ Ovu rečenicu izgovara glavna junakinja romana Mlekadžija, srednja sestra iz mnogočlane katoličke porodice, koja odrasta i sazreva u hermetički zatvorenoj zajednici oštro polarizovanog društva Severne Irske sedamdesetih godina prošlog veka. U gradu bez imena, jer imena su iz ovog romana prognana kao nepoželjne izdajice ličnog i kolektivnog identiteta, ova osamnaestogodišnjakinja suočava se sa onim što se u njenoj sredini zove „političkim problemima“, a što je u novijoj istoriji podjednako eufemistički nazvano „nevoljama“, dok je zapravo reč o krvavim sukobima vezanim za borbu za otcepljenje Severne Irske od Velike Britanije. U sredini u kojoj nema nesvrstanih i neutralnih, u kojoj nema nijansi između crnog i belog, a nasilje je poželjno i prihvaćeno kada dolazi od „naših“ i sprovodi se protiv „njihovih“, onih koji pripadaju zajednici od „preko puta“ ili „preko bare“, srednja sestra brani se od stvarnosti zadubljena u knjigu dok hoda gradskim ulicama. Izuzetna knjiga u kojoj se prepliću užas i humor i brutalnost i nežnost i nerazumevanje i opraštanje, u kojoj bajkovita atmosfera kao nameran iskorak iz konkretnog hronotopa samo pojačava efekat životnosti, uveravajući čitaoca da se sve odigralo baš tako, da se sve ovo događalo i da se događa uvek i svuda.

Opis O autoru Dodatne informacije Došavši iz Švedske u rodno Trebinje da proda kuću u kojoj je odrastao, Besim otvara album slika, sećanja i živih rana. Prizor po prizor, nižu se uspomene na fatalnu ljubav, rafalni početak rata, na druženja i rastanke, poraze i smrti. Namik Kabil nam otkriva ličnu priču emigranta koji želi da se raskoreni, da srce i pamet iščupa iz balkanskog mikrosveta detinjstva i patnje ne bi li mirnije živeo u ustajalom raju Skandinavije. Pisac izvodi na svetlost raskošne glasove svih onih koji su deo Trebinja, deo njegove nemirne istorije i njegove delikatne osećajnosti. Koloplet sudbina čitaocu kida dah i otvara oči: od davne zabranjene ljubavi koja je progovorila ekavski i utonula u crninu za bratom poginulim u ratu, do stamene i odlučne majke koja je duže mogla roniti pod vodom nego boraviti u Sarajevu pa je ipak umrla u izgnanstvu… U lirski čvor stegnute su muke stranstvovanja i izbeglištva, ali u bogatom jeziku ovog romana žive sve neugasive odanosti zavičaju. Jer, „trebinjstvo je endemska bolest, rak duše od kojeg ne umireš, živiš s dijagnozom“. Vladislava Gordić Petković

Opis O autoru Dodatne informacije Ljubav u doba globalnih klimatskih promena. Panekov junak ume s užitkom i sarkazmom da kritikuje poredak savremenog sveta, položaj nauke, mentalitet češkog naroda, ksenofobiju i rasizam. On je odavno emigrirao iz Češke i ne zna više gde pripada. Srednja Evropa uopšte ne postoji, izjasniće se sporedna junakinja u romanu, koja nema postkomunističke traume. U vremenu globalizacije i opštih migracija, pojmovi kao što su dom, nacija i rasa, Panekovom junaku deluju kao ostaci prošlosti koji više nemaju smisla. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, nedostaje mu ukorenjenost. Intenzivno će to osetiti došavši u indijski Bangalore, na naučnu konferenciju. Kulturni šok pojačaće usađene fobije i naglasiti predrasude koje neguju čak i najobrazovaniji ljudi. Kroz ljubavni susret sa Indijkom, uzajamne ispovesti o životnim iskustvima boravka na Islandu, u Americi i Australiji, zaokružiće se priča, sirovim hrabalovskim stilom ispisana, o tome kako moderni nomad, otišavši daleko od svega što mu je poznato, susreće samoga sebe.

Opis O autoru Dodatne informacije Čitalac zbirke Žena koja zaustavlja satove zaista će imati mnogo razloga da se oseti privilegovanim, jer će kao uzdarje za poverenje piscu dobiti priliku da zaroni u svet opojnog magijskog realizma u čijim će lavirintima na svakoj stranici, u svakoj rečenici otkrivati nove dokaze neprolazne moći priče i pripovedanja, moći govora. (…) Zbirka priča Žena koja zaustavlja satove svojevrsno je majstorsko pismo Kornelija Kvasa i ubedljiv zalog za nove velike domete. Iz Pogovora prof. dr Zorana Paunovića. Kornelije Kvas rođen je 1970. godine u Beogradu. Redovni je profesor opšte (svetske) književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je više od šezdeset naučnih studija i tri monografije. Piše prozu. Njegova knjiga Zenonov put (2022) bila je u najužem izboru za nagradu Matice srpske „Beskrajni plavi krug” za najbolji roman objavljen u protekloj godini. Živi u Beogradu. Težina 0,2 кг Godina izdanja 2023 Pismo ćirilica Povez broš Broj stranica 128 str. ISBN 978-86-6263-486-3 Dimenzije 120 × 190

Opis O autoru Dodatne informacije U ovoj knjizi, koja neodoljivo podseća na onu pod naslovom Apologia Sokratis, čitaocu na uvid stavljamo književnu paskvilu koja je pokrenula lavinu i hajku na Brodskog, njegovo pismo uredniku novina Večernji Lenjingrad, zapisnik sa suđenja koji je sačinila Frida Vigdorova, neka od reagovanja savremenika, njegovo pismo Brežnjevu na dan kad je morao da emigrira i poeziju koja je, u stvari, oduvek i bila njegovo glavno uporište, pribežište i duhovna spona sa ruskim jezikom. Zapisnik Fride Vigdorove postao je jedan od prvih samizdata koji su se tada u Rusiji upravo pojavljivali i silno širili. Suđenje je pročitalo na hiljade ljudi u zemlji, a stenogram se nekako prelio i preko granica i zapljusnuo Zapad. Upravo je taj stenogram i preokrenuo sudbinu Josifa Brodskog. Brodski je, kako to sâm često podvlači, imao sreće u nesreći. Bio je proteran u duhovni raj – u maternji ruski jezik! Pridružio se pesnicima srebrnog veka ruske poezije i pomogao Anatoliju Streljanom da zaključi: „Ako išta pred Bogom može opravdati dvadeseti vek – onda je to ruska poezija.” Radojica Nešović

Sto izabranih pesama duhovne lirike svetskih i naših pesnika svih vremena, koji kroz stihove potvrđuje da je svaka umetnost najvrednija kada pruža putokaz sa duhovnu samospoznaju i unutrašnju potragu za Bogom. Od Psalma, Upanišada, vizantijskih i sufi svetaca, velikih mistika srednjeg veka Franje Asiškog, Tereze Avilske, Svetog Jovana od Krsta, klasika Dantea, Petrarke, Mikelanđela, preko Miltona i velikih romatičara do modernih svetskih i naših pesnika, traje potraga bez kraja za unutrašnjom tajnom duhovne sudbine čoveka.