Detalji predmeta Stanje Polovno U malo losijem stanju. Hrbat ostecen u gornjem delu. Prednja korica ostecena. Vecina listova zacepljena oko 1-2 cm

IZMEĐU DELA I PREDMETA ISTORIJA UMETNOSTI Šifra artikla: 311960 Isbn: 9788687107809 Autor : Nikola Dedić Izdavač : FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Knjiga Između dela i predmeta. Majkl Frid i Stenli Kavel između moderne i savremene umetnosti počiva na dve ravni analize. Prva pripada domenu istorije umetnosti, u čijem je fokusu analiza načina na koji moderna umetnost tretira problem teatra i teatralnosti, te analiza razloga i načina na koji j... Detaljnije Knjiga Između dela i predmeta. Majkl Frid i Stenli Kavel između moderne i savremene umetnosti počiva na dve ravni analize. Prva pripada domenu istorije umetnosti, u čijem je fokusu analiza načina na koji moderna umetnost tretira problem teatra i teatralnosti, te analiza razloga i načina na koji je ova problematika sa pojavom savremene umetnosti napuštena. Drugi nivo analize pripada domenu filozofije, a u okviru te analize pokazuje se veza između filozofskog koncepta skepticizma i istorijsko-umetničkog koncepta teatralnosti, pri čemu se oba koncepta tiču moderne kao doba epohalne, strukturalne krize. Ovu problematiku iz svojih domena analiziraju Majkl Frid kao istoričar umetnosti, sa jedne strane, i Stenli Kavel, kao filozof sa druge. Ova studija stoga jeste metateorijska diskusija o Fridovoj istoriji umetnosti kroz prizmu Kavelove filozofije jezika, i obrnuto: knjiga daje uvid u Kavelovu filozofiju jezika kroz postavke Fridovog istorijsko-umetničkog metoda. Uvod u jedan dijalog istorije umetnosti i filozofije / 13 KAVEL, MODERNIZAM I SKEPTICIZAM 1. Skepticizam i legitimnost modernog doba Kavel i filozofija običnog jezika / 29 Problem a priori kriterijuma jezika / 32 Problem skepticizma / 35 Vitgenštajn kao filozof istorijske ‘katastrofe’ / 39 2. Filozofski problemi moderne umetnosti Kavelova filozofija umetnosti / 45 Univerzalnost estetskog suda / 48 Modernizam, intencija i kriza kriterijuma / 50 ‘Ontologija’ umetničkog medija / 54 FRID, MODERNIZAM I TEATRALNOST 3. Umetnost modernog doba, teatralnost i skepticizam Fridov ‘formalizam’ / 63 Klement Grinberg: revizije i kontinuiteti / 67 Teatralnost i skepticizam: Frid i Kavel / 71 Teatralnost i ne-celo umetničkog dela / 76 4. Art and Objecthood, prezentnost i apstraktna umetnost 60-ih Fridova kritika minimalizma / 81 Presentness is grace / 85 Između moderne i savremene umetnosti / 89 Pitanje umetničke aksiologije: transgresija vs. vrednost / 93 5. Rađanje estetskog režima umetnosti: Didro, Kurbe, Mane Od likovne kritike ka istoriji umetnosti / 97 ‘Autentično’ u doba prosvećenosti: drama i pastorala / 101 Telesnost / 105 Slika kao slika / 109 NAKON MODERNIZMA 6. Fridov povratak savremenoj umetnosti Umetnost nakon minimalizma / 117 Novi piktoralni režim fotografije / 121 ‘Otkrivalački’ karakter umetničkog medija: fotografija i obični jezik / 126 O prezentnosti, još jednom / 130 7. Kavelova kritika dekonstrukcije i postmodernizma Između poststrukturalizma i postmodernizma / 135 Dekonstrukcija i obični jezik: Kavel vs. Derida / 139 Kavelova kritika postmodernizma / 144 Obični jezik i transgresivnost: Kavel vs. Kraus / 149 Literatura / 153 Reprodukcije / 159 Indeks imena / 173 Biografija autora / 179 .............. Nikola Dedić je istoričar i teoretičar umetnosti koji postavlja osnovna pitanja – koja je etički prihvatljiva pozicija umetnika u bavljenju društveno „osetljivim“ pitanjima – reč je o razlici izmedju ‘socijalno odgovornog’ art aktivizma i distancirane pozicije dokumentovanja društvene stvarnosti. Takođe, istražuje i na koji način umetnost doprinosi dekonstruisanju ili reprodukovanju dominatnih, hegemonih ideoloških i kulturnih modela kao što je, na primer, rasizam. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA UMETNOSTI Autor Nikola Dedić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač FAKULTET ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE Pismo Latinica Povez Broš Godina 2017 Format 17x24 Strana 178 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

DOBA GOMILE 1-2: Serž Moskovisi Potpuno nove, nekorišćene knjige. Naslov Doba gomile. 1 / Serž Moskovisi ; preveo s francuskog Nikola Bertolino Jedinstveni naslov L`age des foules Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 306 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/1 ISBN 86-81493-27-2 Napomene Prevod dela: L`age des foules / Serge Moscovici Na nasl. str. mesto izd.: Beograd Tiraž 1000. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa Naslov Doba gomile. 2 / Serž Moskovisi ; preveo s francuskog Nikola Bertolino Jedinstveni naslov L`Age des foules Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/2 ISBN 86-81493-27-2 Napomene Prevod dela: L`Age des foules / Serge Moskovici Tiraž 1000 Beleške uz tekst. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa Fran­cu­ski so­ci­jalni psiholog Serž Mo­sko­vi­si (Ser­ge Mo­sko­vi­ci) ru­ko­vo­di­lac je is­tra­ži­van­ja na Vi­so­koj ško­li dru­štve­nih na­u­ka (Eco­le des Ha­u­tes Etu­des en Si­en­ces So­ci­a­les) u Pa­ri­zu. Is­ta­kao se ra­do­vi­ma iz obla­sti isto­ri­je na­u­ka, so­ci­jal­ne psi­ho­lo­gi­je i po­li­tič­ke psi­ho­lo­gi­je. Ob­ja­vio je i ure­dio ve­ći broj knji­ga, me­đu nji­ma Psi­ho­a­na­li­za, nje­na sli­ka i nje­na pu­bli­ka (Psycha­nalyse, son ima­ge et son pu­blic, 1981), Ogled o ljud­skoj isto­ri­ji pri­ro­de (Es­sai sur l’hi­sto­i­re hu­ma­i­ne de la na­tu­re, 1984), Dru­štvo pro­tiv pri­ro­de (La so­ciété con­tre na­tu­re, 1972), Psi­ho­lo­gi­ja ak­tiv­nih man­ji­na (Psycho­lo­gie des mi­no­rités ac­ti­ves, 1979), So­ci­jal­na psi­ho­lo­gi­ja (ur.) (Psycho­lo­gie so­ci­a­le, 1984). Nje­go­vo ka­pi­tal­no de­lo Do­ba go­mi­le pred­stav­lja kri­tič­ku ana­li­zu naj­va­žni­jih ostva­ren­ja ko­ja su mu pret­ho­di­la u iz­u­zet­no va­žnoj, ali re­la­tiv­no za­ne­ma­re­noj di­sci­pli­ni psi­ho­lo­gi­je ma­sa.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zoran Konstantinović: Predgovor. Volfgang Kajzer: Predgovor uz prvo izdanje. UVOD 1. Oduševljenje i studije 2. Predmet nauke o književnosti 3. Pojam i istorija nauke o književnosti. Poglavlje I: Filološki preduslovi 1. Kritičko izdanje teksta 2. Iznalaženje pisca 3. Pitanje datiranja 4. Pomoćna sredstva PRVI DEO: OSNOVNI POJMOVI ANALIZE Poglavlje II: Osnovni pojmovi sadržaja 1. Građa 2. Motiv 3. Lajtmotiv, topos, amblem 4. Fabula Poglavlje III: Osnovni pojmovi stiha 1. Sistem stiha 2. Stopa (Versfuß) 3. Stih 4. Strofa 5. Oblici pesme 6. Rima 7. Metrika i istorija stiha 8. Akustička analiza. Poglavlje IV: Jezički oblici 1. Zvučanje 2. Sloj reči 3. Retorske figure 4. `Uobičajen` red reči 5. Sintaktički oblici 6. Nadrečenični oblici 7. Vidovi govora i oblici govora. Poglavlje V: Kompozicija 1. Kompozicioni problemi lirike 2. Kompoziciona pitanja drame 3. Kompoziciona pitanja epike. MEĐUDEO Poglavlje VI: Oblici izlaganje 1. Problemi izlaganja lirike 2. Problemi izlaganja drame 3. Problemi izlaganja epike DRUGI DEO: OSNOVNI POJMOVI SINTEZE Poglavlje VII: Sadržina 1. Tumačenje od strane pesnika 2. Diltajevi podsticaji 3. Helderlinova pesma `An die jungen Dichter` 4. Granice metoda Poglavlje VIII: Ritam 1. Metar i ritam 2. Ritam stiha 3. Dva primera (Longfelou, Brentano) 4. Ritam i jezik stiha 5. Ritam u prozi. Poglavlje IX: Stil A. Pojam stila 1. Zastarela stilistika i normativna stilistika 2. Stilistika nauke o jeziku 3. Le style c`est l`homme meme 4. Istraživanje stila pod uticajem nauke o umetnosti 5. Istraživanje izraza pomoću indicija 6. Stil kao stil dela 7. Predmetnost, jezik i stil. B. Istraživanje stila 1. Određivanje stila kod proznih stila 2. Određivanje stila kod pesama 3. Metodsko u vezi sa ispitivanjem stila. Poglavlje X: Struktura književnog roda 1. Problem 2. Lirika - epika - dramatika i lirsko - epsko - dramsko 3. Stavovi i forme lirskog 4. Stavovi i forme epskog 5. Rodovi dramskog. Wolfgang Kayser (Berlin, 24. prosinca 1906., Göttingen, 23. siječnja 1960.) bio je njemački germanist i književnik. Biografija Kayser je doktorirao 1932. tezom o pjesništvu baroknog pjesnika Harsdörffera, a habilitirao je 1935. pišući o povijesti njemačke balade. Tijekom nacističke ere pokazao je odanost nacističkoj stranci. Godine 1933. pridružio se SA, a 1937. NSDAP-u[1] Godine 1938. postao je privatni docent u Leipzigu. Godine 1941. imenovan je ravnateljem Njemačkog kulturnog instituta u Lisabonu, [1] koju je ulogu opisao kao `dopunskog profesora u carskoj službi.` [1] Također je držao predavač njemačkog jezika na Sveučilištu u Lisabonu. Tijekom tog razdoblja već je radio na onome što će postati njegov pionirski udžbenik, Das Sprachliche Kunstwerk: Eine Einführung in die Literaturwissenschaft (Jezik umjetnosti: Uvod u književnost). Otpušten iz službe nakon 1945., nakon toga je uglavnom radio kao slobodni predavač, pisac i prevoditelj. Godine 1948. objavljen je The Language of Art koji je imao snažan utjecaj na poslijeratnu njemačku književnost. Godine 1950. dobio je mjesto profesora na Sveučilištu u Göttingenu, gdje je radio do svoje smrti 1960. godine. Kako su se njemačke književne znanosti otresale kontrole politizacije koja je vladala tijekom nacističke ere, a znanstvenici se sve više okretali europskim i multidisciplinarnim književnim znanostima, Kayser je stekao međunarodnu reputaciju. Godine 1954. postao je članom Njemačke akademije za jezik i književnost u Darmstadtu.

Sva četiri VEĆI format B5 Nekoliko reči o `Dobrotoljublju` Predgovor 1 SVETI ANTONIJE VELIKI 1. Pouke svetog oca našeg Antonija o životu u Hristu 2. Pouke o dobroj naravstvenosti i o svetom životu u 170 poglavlja 3. Ustav otšelničkog života 4. Izreke Svetog Antonija i kazivanja o njemu 5. Objašnjenje nekih izreka Svetog Antonija 11 SVETI MAKARIJE VELIKI Pouke Svetog Makarija III PREPODOBNI AVA ISAIJA 1. Slova prepodobnog Isaije 2. Pravila i saveti monasima početnicima 3. Izreke ave Isaije 4. O čuvanju uma 5. Poglavlja o podvižništvu i bezmolviju IV SVETI MARKO PODVIŽNIK 1. Poslanica monahu Nikolaju 2. Pouke Svetog Marka 3. 200 poglavlja o duhovnom zakonu 4. O onima koji misle da se opravdaju delima V AVA EVAGRIJE 1. Poglavlja o delatnom životu, upućena Anatoliju. 2. Stologlavlja Evagrija monaha o delatnom životu 3. Obris monaškog života od evagrija monaha 4. 33 poglavlja - poređenja .. 5. Izreke Evagrija monaha o duhovnom životu 6. Druge izreke Evagrija monaha 7. O osam pomisli, Anatoliju 8. Misli, povezane sa izlaganjem o osam strasti 9. Pouke bratiji koji žive u opštežiću 10. Pouke devstvenicama 11. Poglavlja o različitim rđavim pomislima 12. Izreke Evagrija monaha SADRŽAJ: Nekoliko reči o `Dobrotoljublju` Prepodobni Jovan Kasijan Rimljanin: Pregled duhovne borbe Prepodobni Isihije, prezviter jerusalimski: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija, prezvitera jerusalimskog Teodulu Prepodobni Nil Sinajski: Asketske pouke prepodobnog Nila Sinajskog Preodobni Jefrem Sirin: Podvižničke pouke prepodobnog Jefrema Sirina Prepodobni Jovan Lestvičnik: o . podvižništvu Prepodobni oci Varsanufije i Jovan: Podvižničke pouke prepodobnih otaca Varsanufija i Jovana Ava Dorotej: Podvižničke pouke ave Doroteja Preodobni Isaak Sirin: Podvižničke pouke prepodobnog Isaaka Sirina NEKOLIKO REČI O `DOBROTOLJUBLJU` `Jevanđelje Božije je poslanstvo Božije ljudima kroz Sina ovaploćenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - večno oboženje`. Ovim rečima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izražavaju sadržaj Jevanđelja Hristovog: večno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za čitav rod čovečanski. To i takvo Jevanđelje doživeli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana ga žive i ostvaruju svi istinski pravoslavni Hrišćani, svaki po meri vere` svoje, po `meri dara Hristova`. Kao što su Dela Apostolska nastavak Jevanđelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanđelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge naučili, kako kaže Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrđujući jevanđelsku reč Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: `Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego tražiti od drugih ono što sam nisi ispunio`. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u ličnom i sabornom iskustvu doživeli i praktično na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni učitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje (grčki: FtLohaLi:a), jeste produžetak i ostvarenje Svetog Jevanđelja Hrista Čovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i večnog Obožitelja čoveka. Šta sadrži Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodilaca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: `Dobrotoljublje sadrži u sebi izjašnjenje (=izlaganje i tumačenje) skrivenoga u Gospodu Isusu života (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski život začinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u Hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vođstvom samoga Hrista Gospoda. NEKOLIKO REČI O `DOBROTOLJUBLJU` `Jevanđelje Božije to je poslanstvo Božije ljudima kroz Sina ovaploćenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - večno oboženje`. Ovim rečima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izražavaju sadržaj Jevanđelja Hristovog: večno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za čitav rod čovečanski. To i takvo Jevanđelje doživeli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana žive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hrišćani, svaki po meri vere` svoje, po `meri dara Hristova`. Kao što su Dela Apostolska nastavak Jevanđelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanđelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge naučili, kako kaže Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrđujući tako jevanđelsku reč Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: `Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego tražiti od drugih ono što sam nisi ispunio`. Zato su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u ličnom i sabornom iskustvu doživeli i praktično na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni učitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje jeste produžetak i ostvarenje Svetog Jevanđelja Hrista Čovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i večnog Obožitelja čoveka. Šta sadrži Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: `Dobrotoljublje sadrži u sebi izjašnjenje (=izlaganje i tumačenje) skrivenoga u Gospodu Isusu života (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski život začinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, U svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vođstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraženo sve što se zbiva u duhovnom životu hrišćanina: đavolski napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, začinjanja i utvrđivanja različitih projava duhovnog života.

Nove, nekorišćene KNJIGA 1 Doba gomile. 1 / Serž Moskovisi preveo s francuskog Nikola Bertolino Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 iblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 306 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/1 Prevod dela: L`age des foules / Serge Moscovici Tiraž 1000. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa KNJIGA 2 Doba gomile. 2 / Serž Moskovisi preveo s francuskog Nikola Bertolino Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1997 Biblioteka XX vek ; Beograd : Čigoja štampa, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 350 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Bertolino, Nikola Zbirka Biblioteka XX vek ; 90/2 Prevod dela: L`Age des foules / Serge Moskovici Tiraž 1000 Beleške uz tekst. Predmetne odrednice Le Bon, Gistav, 1841-1931 Psihologija masa Francuski sociolog Serz Moskovisi (Serge Moskovici) rukovodilac je istrazivanja na Visokoj skoli drustvenih nauka (Ecole des Hautes Etudes en Siences Sociales) u Parizu. Istakao se radovima iz oblasti istorije nauka, socijalne psihologije i politicke psihologije. Objavio je i uredio veci broj knjiga, medju njima Psihoanaliza, njena slika i njena publika (Psychanalyse, son image et son public, 1981), Ogled o ljudskoj istoriji prirode (Essai sur lćhistoire humaine de la nature, 1984), Drustvo protiv prirode (La société contre nature, 1972), Psihologija aktivnih manjina (Psychologie des minorités actives, 1979), Socijalna psihologija (ur.) (Psychologie sociale, 1984). Njegovo kapitalno delo `Doba gomile` predstavlja kriticku analizu najvaznijih ostvarenja koja su mu prethodila u izuzetno vaznoj, ali relativno zanemarenoj disciplini psihologije masa.

Odgovornost države po principu jednakosti tereta / Đorđe Tasić Beograd 1996. Mek povez, ćirilica, 248 strana. Knjiga je odlično očuvana. J4 Sadržaj: Miroljub D. Simić: Država u delu Đorđa Tasića Uvod 1. Pravna priroda odgovornosti 2. Primeri odgovornosti države po principu jednakosti tereta 3. Pravna priroda principa jednakosti tereta 4. Granice odgovornosti države po ovome principu Beleška o piscu

Metodi anketiranja u istraživanju društvenih pojava / C. A. Mozer ; predgovor Ante Fiamengo ; Beograd : Kultura, 1962, Fizički opis XXXVII, 436 str., [1] list s autorovom slikom ; 21 cm Biblioteka ǂDruštveno-političke studije ; ǂkolo ǂ2, knj. 2 Prevod dela: Survey Methods in Social Investigation / C. A. Moser Predgovor: str. V-XXXII Bibliografija: str. 409-433. Predmetne odrednice Друштвене науке -- Анкете Moser, Claus Adolf, 1922-2015 = Мозер, Клаус Адолф, 1922-2015 Očuvanost 3.

Zlatna grana 1-2 Frejzer Proučavanje magije i religije BIGZ, 1977. Tvrd povez, omot, Stanje vrlo dobro očuvano Klasično antropološko delo

Veselin Čajkanović Komplet 1 - 5 Сабрана дела из српске религије и митологије СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БИГЗ / ПРОСВЕТА / ПАРТЕНОН Б е о г р а д 1 9 9 4 а) Срби - Религија б) Митологија - Србија b) Народна веровања - Срби д) Биљке (етнологија) - Србија е) Библиографије Предговор: ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ, академик Регистар Ћирилица Тврде корице Шивен повез 2 О 5 О страница 1. Студије из српске религије и митологије 191О - 1924 2. Студије из српске религије и митологије 1925-1942 3. О врховном богу у старој српској религији 4. Речник српских народних веровања о биљкама 5. Стара српска религија

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Karst, novi rezultati o glacijalnoj eposi balkanskih poluostrva 2. Balkansko poluostrvo 3. Govori i clanci 4. Antropogeografski i etnografski spisi Jovan Cvijić (Loznica, 11. oktobar 1865 — Beograd, 16. januar 1927) bio je srpski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Od osnivanja Beogradskog univerziteta 12. oktobra 1905, postao je jedan od osam prvih redovnih profesora na Univerzitetu. Cvijić je počeo da se bavi naukom još kao student Velike škole i tada je nastao njegov rad Prilog geografskoj terminologiji našoj, a nastavio kao srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju. Na osnovu tih proučavanja napisao je više radova kao i svoju doktorsku disertaciju. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva putujući skoro svake godine po Balkanu. Tokom života, odnosno za preko trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je par stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih dela je „Balkansko poluostrvo“. Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se utemeljivačem srpske geografije. Jovan Cvijić je rođen 11. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) 1865. godine u Loznici u porodici Cvijića, koja je bila ogranak Spasojevića iz pivskog plemena. Otac mu se zvao Todor Cvijić. Njegova porodica je bila poreklom iz oblasti Stare Hercegovine, iz plemena Pivljana, i bavio se trgovinom.[1] Njegov otac, a naime Jovanov deda, bio je Živko Cvijić, predsednik lozničke skupštine i poznati mačvanski Obrenovićevac. Kako je bio na strani tzv. „katana“ u vreme katanske bune protivnika ustavobranitelja 1844. godine, kažnjen je šibovanjem posle uspešne akcije Tome Vučića Perišića, nakon čega je umro još mlad. Njegov otac, a pak Jovanov pradeda, Cvijo Spasojević, bio je rodonačelnik Cvijića. Cvijo je bio poznati hajdučki harambaša u tom delu Stare Hercegovine. Cvijo se borio protiv Osmanlija Prvog srpskog ustanka, a nakon njegove propasti 1813. godine, preselio se u Loznicu, gde je kod šanca i crkve sagradio kuću hercegovačkog tipa na dva sprata i otvorio dućan, započinjući trgovačku karijeru novoosnovane familije.[2] Cvijićev otac Todor (umro 1900) se u početku i sam bavio trgovinom, ali kako mu to nije išlo za rukom, zaposlio se u opštini kao pisar i delovođa. Majka Jovanova Marija (rođena Avramović), bila je iz ugledne porodice iz mesta Korenita, sela u oblasti Jadar koje se nalazi nedaleko od manastira Tronoša i Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića. Osim Jovana, Todor i Marija imali su sina Živka i tri kćeri, Milevu, udatu za Vladimira, sarača, Nadu, udatu za Dragutina Babića okružnog blagajnika, kasnijeg načelnika ministarstva finansija, i Soku.[3] Cvijić je često govorio da je u detinjstvu na njegovo duhovno obrazovanje najviše uticala majka i uopšte majčina porodica, mirna, staložena i domaćinska, dok je o ocu i očevoj porodici pisao sa dosta manje emocija. Ipak, Cvijić je u svom naučno-istraživačkom radu o narodnoj psihologiji imao pohvalne reči za dinarski etnički tip i karakter, kome upravo i pripada njegov otac Nakon osnovne škole koju je završio u Loznici, završio je nižu gimnaziju u Loznici (prve dve godine) i gimnaziju u Šapcu (treću i četvrtu godinu), a potom se upisao i završio višu Prvu beogradsku gimnaziju,[5] u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Mihailom Petrovićem Alasom i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića“ Godine 1884, po završetku gimnazije, hteo je da studira medicinu, međutim loznička opština nije bila u mogućnosti da stipendira njegovo školovanje u inostranstvu. Tada mu je Vladimir Karić, njegov profesor iz šabačke gimnazije, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u Beogradu. Cvijić ga je poslušao i iste godine upisao Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu. Ove studije je završio 1888. godine. Tokom svog školovanja Cvijić je bio posvećen čitanju knjiga. U gimnaziji je učio engleski, nemački i francuski jezik koji su mu tokom studija veoma koristili budući da nije postojala odgovarajuća naučna građa na srpskom. Kasnije je na stranim jezicima pisao i naučne i druge radove.[5] Školske godine 1888/89. radio je kao predavač geografije u Drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji. Potom je 1889. upisao studije fizičke geografije i geologije na Bečkom univerzitetu kao državni pitomac. U to vreme na Bečkom Univerzitetu predavanja iz geomorfologije držao je čuveni naučnik dr Albreht Penk (nem. Albrecht Penck), geotektoniku je držao profesor Edvard Zis (tadašnji predsednik Austrijske akademije nauka), a klimatologiju Julijus fon Han. Cvijić je doktorirao 1893. godine na Univerzitetu u Beču. Njegova doktorska teza pod nazivom „Das Karstphänomen“ predstavila ga je široj javnosti i učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima. Ovaj rad je kasnije preveden na više jezika (kod nas „Karst“, 1895) a zahvaljujući njemu Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije. Britanski naučnik Arčibald Giki je napisao da ovo predstavlja „zastavničko delo“ nauke.....

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Vrsta Album MARVEL ESSENTIAL - OSVETNICI 1 i 2 Izdavač: ČAROBNA KNJIGA Beograd Godina izdanja : 2012 i 2013 Pismo: latinica Povez: meki - broširani Broj stranica: 532 + 528 Boja: crno bela štampa Datum postavljanja aukcije: 10.03.2024. Smeštaj: J-12/BENS TROŠKOVI SLANJA. CC PAKET (200 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 205 dinara Opšte stanje : strip kockast -hrbat stripa ravan, čvrst, kompaktan, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, Nedostaci: manji trag presavijanja u gornjem i donjem desnom uglu prednje korice i dela listova oba stripa, minimalni trag presavijanja u gornjem i donjem levom uglu zadnje korice drugog stripa, minimalno oštećenje plastifikacije na gornjoj ivici zadnje korice prvog stripa, dve cene iz knjižare upisana sa grafitnom olovkom u gornjem levom uglu zadnje bele stranice,

Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 1 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopedique ǂdes sciences du langage Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 287 str. : ilustr. ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/1 ISBN 86-07-00239-2 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopedique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3.000. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici Autor - osoba Ducrot, Oswald, 1930- = Dikro, Osvald, 1930- Todorov, Cvetan Naslov Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku. 2 / Osvald Dikro, Cvetan Todorov ; preveli sa francuskog Sanja Grahek i Mihajlo Popović Jedinstveni naslov ǂDictionnaire encyclopédique ǂdes sciences du langage. scc Vrsta građe priručnik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1987 (Novi Sad : Prosveta-Novi Sad) Fizički opis 368 str. : graf. prikazi, tabele ; 17 cm Drugi autori - osoba Grahek, Sanja, 1946- Popović, Mihailo, 1950- = Popović, Mihailo, 1950- Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 65/2 ISBN 86-07-00240-6 (broš.) 86-07-00238-4 (Zbirka) Napomene Prevod dela: Dictionnaire encyclopédique des sciences du langage / Oswald Ducrot, Tzvetan Todorov Tiraž 3000 Registri. Predmetne odrednice Lingvistika – Priručnici MG105 (N)

odlično stanje IZABRANA DELA I OPŠTI IMOVINSKI ZAKONIK ZA CRNU GORU Klasici jugoslovenskog prava - Predgovor prof. de Jelena Danilović, Slika autora, Latinica, Šiven povez, Omot ODLIČAN PRIMERAK 510 str. izabrana dela valtazara bogišića Valtazar Bogišić (Baltazar, Baldo; Cavtat, 20. decembar 1834.[1] — Rijeka, 24. april 1908) je bio srpski[2] istoričar prava, ministar pravde Crne Gore, profesor, pravnik. Bio je aktivni radnik Ujedinjene omladine srpske i član Srbokatoličkog pokreta u Dubrovniku.[3] Valtazar Bogišić stvorio je izreku „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“[4] Njegov djed doselio se u Cavtat iz Konavala, gdje se porodica Bogišića bavila privredom i trgovinom. Osnovno obrazovanje je stekao u svom rodnom mjestu, posebno u privatnoj školi pomorskog kapetana A. Kazijarija. Nakon što je završio gradivo niže gimnazije, otac Vlaho nije udovoljio želji sina da ode na dalje školovanje van Cavtata, već ga je zaposlio u svom gospodarstvu i omogućavao mu koliko su prilike dozvoljavale, da proširi svoje znanje. U vezi sa trgovačkim poslovima već kao mlad je putovao po Dalmaciji i van nje, te upoznavao zemlju i ljude. Poslije očeve smrti (1856) Bogišić ostvaruje svoju težnju za učenjem pa je otišao u Mletke, gdje je 1859. godine položio maturu. Poslije toga se upisao na Pravni fakultet u Beču, ali je slušao pored toga filozofiju, filologiju i istoriju. Godine 1862. doktorirao je filozofiju u Gisenu. Zatim je 1863. godine postavljen je za činovnika u dvorskoj biblioteci u Beču. Poslije položenih ispita promovisan je u Beču 1864. godine za doktora prava.[5] Godine 1868. postavljen je za školskog nadzornika u banatsko-sremskoj Vojnoj krajini, sa sjedištem prvo u Temišvaru, a kasnije u Petrovaradinu. Primio je 1869. godine poziv univerziteta u Kijevu i Odesi za profesora slovenskih prava. Novorosijski univerzitet u Odesi odlikovao ga je počasnom diplomom doktora honoris causa za javno pravo. Bogišić se odlučio da primi poziv toga univerziteta, otišao je u Odesu i 1870. godine održao svoje pristupno predavanje. U Odesi je nastavio rad oko sakupljanja narodnih običaja, pa je putovao po Kavkazu da se upozna s običajima tamošnjeg naroda, jer je verovao da se oni podudaraju sa običajima Južnih Slovena. 1872. pozvao ga je knez Nikola, da izradi Imovinski zakonik za Crnu Goru. Bogišić se tome pozivu odazvao, jer je to bila i želja cara Aleksandra II. 1874. otišao je iz Odese u Pariz, da izradi nacrt zakona, koji je 25. marta 1888. godine proglašen kao građanski zakonik za knjaževinu Crnu Goru sa zakonskom snagom od 1. jula 1888. godine. Rad na tome zakoniku obustavio je na kratko vrijeme, kad je bio, za vrijeme rusko-turskog rata, pridodan ruskoj civilnoj kancelariji, radi sastava projekta za sudsku organizaciju u Bugarskoj. 1877. vratio se na svoj posao u Pariz. Poslije završenog posla na zakoniku otišao je 1888. godine u Rusiju da sredi svoj službeni odnos, a kad mu je odobrena penzija, napustio je profesuru u Odesi. Godine 1893. ponudio mu je knjaz Nikola mjesto ministra pravde kako bi vršio nadzor nad sprovođenjem novog zakonika u praksi i da predloži potrebne izmjene. Bogišić je prihvatio ponudu, izradio neke popravke u zakoniku, i drugo izdanje zakonika proglašeno je kao zakon 14. januara 1898. Bogišić je bio ministar do 22. novembra 1899. godine, kad se vratio opet u Pariz, gdje je ostao, kao privatni naučnik, do pred samu smrt, koja ga je zadesila na Rijeci, kad je polazio za Cavtat. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. Naučni rad Po svom naučnom uvjerenju Bogišić je bio pristalica Savinjijeve istorijske škole, i na njega je naročitog uticaja imao G. Puchta sa svojim djelom Das Gewohnheitsrecht (1828). U njegovu i naučnom i zakonodavnom radu vodila je Bogišića stalno misao da je narodno pravo ono dobro pravo, da valja sakupljati i ispitivati narodne pravne običaje i na njima onda zasnovati cio zakonodavni rad. Toj je ideji posvetio Bogišić cio svoj život, i pokazao je praktički, osnovom crnogorskog Imovinskog Zakonika, koliko je njegova pretpostavka tačna. Još kao činovnik dvorske biblioteke upozorio je Bogišić u raspravi O važnosti sakupljanja narodnijeh pravnijeh običaja kod Slovena (Pravni običaji u Slovena, Književnik, 3, 1866, i posebno), koliku važnost daju drugi narodi svojim pravnim običajima, a kako je malo kod nas u tom pravcu urađeno, i pored toga što imamo toliko materijala. Tu Bogišić najviše govori o porodičnom pravu. Bogišić je napisao Naputak za opisivanje pravnijeh običaja, koji u narodu žive (Književnik, 3), sastavljen iz niza pitanja, na koja bi kod sakupljanja narodnih pravnih običaja trebalo odgovoriti. Taj upitnik bio je osnov za rad oko Zbornika sadašnjih pravnih običaja kod Južnih Slovena, koji je Bogišić u izdanjima Jugoslovenske Akademije objavio 1874. U tom Zborniku Bogišić je saopštio odgovore na dana pitanja iz raznih južnoslovenskih krajeva. Tu je sakupljen izvrstan materijal za narodno pravo južnoslovensko, tako da je taj rad Bogišića naišao na odličan prijem u širim i u naučnim krugovima. Naročito je Bogišića zanimalo porodično pravo, na koje se odnosi rasprava: Glavnije crte obiteljskog prava u starom Dubrovniku (Rad 5, 1868). U svom pristupnom predavanju, koje je držao u Odesi 1870, a koje je objavljeno (Zarja, 1870 i posebno) pod naslovom: O naučnoj razrabotkje istoriji slavjanskago prava, izjavljuje da je pristalica istorijske Savignujeve škole o postanku i životu prava, i upozorava, kako je potrebno, da zakonodavac poznaje narodne običaje, narodni život, uvjerenje i potrebe. Prema mišljenju Bogišića, istorijska škola svoj zadatak nije izvršila, jer nije ispravnim načinom ispitivala i obrađivala predmet. Bogišić preporučuje komparativan metod, osnovan na unutarnjoj vezi pravnih instituta i normi. Pravne narodne običaje treba sakupljati, sravnjivati ih s običajima drugih naroda, i onda ih upotrijebiti. Iako je glavna pažnja Bogišića bila posvećena običajnom pravu, on nije zanemario ni pisano pravo, i objavio je u izdanjima Jugoslovenske Akademije: Pisani zakoni na Slovenskom Jugu (1872), gdje saopštava, u obliku bibliografskog nacrta, izabrane zakonodavne i pravne spomenike iz tog područja, objašnjavajući ih prigodnim napomenama. 1877. štampao je svoju raspravu Stanak (Glasnik, 44; njemački prevod u Archiv f. slav. Philologie, 2), gdje je prikazao taj važni institut međunarodnih odnosa. Kasnije je objavio važnu raspravu: De la forme dite Inokosna de la famille rurale chez les Serbes et les Croates (Revue de Droit international et de législation comparée, 1884), u kojoj je iznio svoje mišljenje o zadruzi, dokazujući, da nije opravdano gledati u zadruzi i u seoskoj inokosnoj porodici dvije vrste porodične organizacije, već da je to isti identični tip seljačke porodice. Pravni život starog Dubrovnika uvijek je zanimao Bogišića, te je 1894. u Nouvelle Revue historique de droit français et étranger opisao pravne knjige dubrovačke. 1904. izdao je, zajedno s K. Jirečekom: Liber statutorum civitatis Ragusii compositus a. 1272. (Monumenta historico-iuridica Slavorum meridionalium, 9). Mnogo se je bavio našom pravnom terminologijom, te je o tome više puta pisao. Posebno mjesto u radu Bogišić zauzima njegov projekt za Imovinski Zakonik. Bogišić je u svome poslu uzimao u obzir u prvom redu naše narodne običaje, ali je takođe brižljivo proučavao i građansko zakonodavstvo drugih naroda. Cilj, koji je bio postavljen, da se „glavna pažnja skrene na narodne pojmove o pravdi, na običaje, predanja i na žive potrebe srpskog naroda“ (Ukaz knjaza Nikole od 25/3 1888), Bogišić je svojim radom potpuno postigao. Zakonik obuhvata samo imovinsko pravo u užem smislu, bez porodičnog i nasljednog prava, jer se ti dijelovi prava nalaze još u prethodnom, razvojnom stadijumu. Zakonik je u cjelini sinteza nastojanja, da se pravni narodni običaji dovedu u sklad s modernim potrebama, te je sve udešeno prema praktičnim svrhama, koje odgovaraju posebnim prilikama zemlje. Radi novih puteva i pogleda, kojima je Bogišić u tom svom radu pošao, obratio je cijeli kulturni svijet veliku pažnju toj novoj kodifikaciji i njenom autoru. Bogišićev doprinos je veliki i u oblasti folkloristike. On je objavio zbirku starijih zapisa narodne poezije -- bugarštica i desteračkih pesama koje su sačuvane u različitim rukopisima a poreklom su od raznih sakupljača iz prve polovine 18. veka iz Dubrovnika (Đuro Matei, Jozo Betondić), Boka kotorske, Perasta: Narodne pjesme iz starijih, najviše primorskih zapisa, skupio i na svijet izdao Valtazar Bogišić. Knjiga prva. S raspravom o „bugaršticama“ i s rječnikom. II Odeljenje Glasnika Srpskog učenog društva. Knjiga X. Biograd. Štampano u Državnoj štampariji, 1878. Bogišić se i svojim životom i svojim djelima znatno izdigao iznad svoje kulturne sredine, i osigurao je sebi mjesto ne samo u slovenskom, nego i u stranom naučnom svijetu. On je, istina, prihvatio i zastupao u cijelom svom radu ideju, koja je tada imala veliku privlačnu snagu i koja je nalazila obilne hrane na Slovenskom Jugu, ideju o valjanosti narodnog prava, ali je istina i to, da je on tu ideju propagirao s onim širokim i i sugestivnim gestom, koji je češće urođen ljudima njegova kulturnog kruga. Bogišić se odlikovao dubokim i pronicavim umom, velikom erudicijom i obrazovanošću i naučnom akribijom. Bosanska vila je pisala o njemu. [6] A dr Lujo Bakotić pravni stručnjak, rodom iz Senja, sastavio je 1940. godine `Spomenicu Valtazara Bogišića` sa bibliografijom radova, svog zemljaka Dalmatinca.[7] tags: crna gora istorija crne gore crnogorsko pravo srpsko srpska istorija istorija srpskog naroda srba srbije ...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nova knjiga! 1028 str U najtežim trenucima u životu ljudi se uglavnom okreću veri i pisanoj reči. Usledi olakšanje kada shvate da u svojoj muci nisu sami i da su mnogi pre njih imali slične probleme, te da rešenje već postoji. Mudri saveti bude onu skrivenu snagu za koju niste ni znali da je posedujete. - Misli o dobru i zlu - Vera Svetih - Katahizis - Molitve na jezeru - Emanuil - Teodul - Srpski narod kao Teodul - Indijska pisma - Misionarska pisma Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni.[1] Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. Njegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Učitelj Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija Njegoševa“. Suplent Bogoslovije Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o Njegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme.[3] Besednik Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Misija za vreme Prvog svetskog rata u Americi i Engleskoj Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Duhovna delatnost Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima,[5] Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i Ljotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je Ljotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio Ljotićev pronemački stav.[6] Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[7][8] Zarobljeništvo za vreme Drugog svetskog rata Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije Ljotićem.[9] Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i Ljotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i Ljotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru Ljubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa Ljotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se Ljotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na Ljotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon Ljotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd....

U dobrom stanju Privreda i društvo. Tom 1 / Maks Veber ; preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis XXI, 720 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000 Str. VII-XXI: O Maksu Veberu / Radomir D. Lukić. Privreda i društvo. Tom 2 / Maks Veber preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 498 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000. Predmetne odrednice: Sociologija Veber, Maks, 1864-1920 Weber, Max, 1864-1920

Počeci romanizacije u jugoistočnom delu provincije Panonije OLGA BRUKNER, VELIKA DAUTOVA-RUŠEVLJAN, PETAR MILOŠEVIĆ(autor) Izdavač: MATICA SRPSKA NOVI SAD, 1987; Tvrd povez; Ilustracije, karte, Lat. 220 str, Mag Stanje: vrlo dobro ocuvana ,ima zutih tackica na stranicama uz korice , i na bokovima knjige 1.Naoružanje i oprema rimskog ratnika u doba osvajanja i konsolidacije doline Save 2.Importovana i panonska keramička produkcija sa aspekta društveno-ekonomskih promena 3.Numizmatički nalazi i trgovački promet... (VELIKI BELI ORMAR U SOBI)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bez očiju kano i s očima Marija Kleut Nataša Polovina Svetlana Tomin Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Bez očiju kano i s očima Knjiga Bez očiju kano i s očima sastoji se iz dva osnovna dela: 1) sistema studija posvećenih usmenom stvaralaštvu slepih pevačica i 2) folklorne zbirke koja obuhvata narodne pesme za koje se pouzdano zna ili za koje se s dosta osnova pretpostavlja da su zapisane od slepih pevačica. Iako čvrsto povezani temom (slepe pevačice) i ograničenim korpusom, ovi ogledi četiri autorke, Marije Kleut, Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, Nataše Polovine i Svetlane Tomin, veoma su dragoceni i disperzivni u pogledu analitičkih pristupa. Njima je pokriveno široko polje istraživanja od akribičnog traganja za svedočanstvima o usmenom pevanju u Sremu od XVI do XIX veka i elementima koji se uklapaju u – silom prilika fragmentarne – pesničke biografije, preko komparativnih razmatranja u kontekstu biblijskog predanja i srednjovekovne srpske književnosti, do sagledavanja konkretnih dela i opusa u odnosu prema istorijskom predlošku ili sa stanovišta imanentne poetike i osobene pesničke ideologije. Folklorna zbirka obuhvata tekstove osam pevačica (Živane Antonijević/Slepe Živane, Jelisavete Jovanović/Slepe Jece, Slepice iz Grgurevaca, Slepe Stepanije, Slepice iz Vranjeva, Jele Slepice, Slepe Pave i Joke Jezdimirović) i već po tome što je najvećim delom preuzeta iz Vukovog antologijskog, bečkog izdanja – predstavlja reprezentativan izbor iz tradicije. – Iz recenzije Lidije Delić

Zavod za udžbenike I nastavna sredstva. SADRŽAJ Osnovna škola Od 1. do 4. razreda - 2 Od 5. do 8. razreda - 18 Knjige za dopunsku nastavu u inostranstvu - 31 Za decu ometenu u razvoju - 32 Muzičke i baletske škole - 33 Nacionalne manjine - 34 Srednja škola Opšteobrazovni predmeti - 38 Udžbenici po područjima rada - 48 Vanudžbenička literatura Predškolsko vaspitanje i obrazovanje - 52 Univerzitetska izdanja - 57 Biblioteke - 59 Posebna izdanja - 68 Sabrana dela - 70

XX VEK odlično očuvane knjiga 1 u gornjem delu flekicu do 20.( vidi slike ) nema mirisa LOK.1

Autor - osoba Mamford, Luis Naslov Mit o mašini. 1 : Tehnika i razvoj čovjeka / Lewis Mumford ; prijevod Nikica Petrah Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 (Zagreb : GZH) Fizički opis 359 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Mith of the Machine. Tiraž 2.000 Bibliografija: str. 323-354. Predmetne odrednice Čovek -- Tehnika Antropologija, socijalna Autor - osoba Mumford, Lewis Naslov Mit o mašini. 2 : Pentagon moći / Lewis Mumford ; prevod Nikica Petrak Jedinstveni naslov ǂThe ǂMith of the Machine. hrvatski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 Fizički opis 512 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC ISBN 86-399-0036-1 (karton s omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂMith of the Machine Tiraž 2.000 Bibliografija: str. [469]-506. Predmetne odrednice Tehnika -- Antropološki aspekti Moć Luis Mamford (oktobar 19. 1895 – januar 26. 1990) je bio američki istoričar, sociolog, filozof i književni kritičar. Bio je posebno primećen zbog svojih istraživanja o gradovima i urbanoj arhitekturi ali je takođe imao značajnu karijeru kao pisac. Mamford je bio inspirisan radom škotskog teoretičara Ser Patrika Gedesa i blisko je sarađivao sa njegovim saradnikom Viktorom Branfordom. Luis Mamford je rođen u Njujorku (Flašing, Kvins). Studirao je na Njujorškom univerzitetu, smer sociološka istraživanja, ali se razboleo od tuberkuloze i morao je da napusti studije. Godine 1918. Pridružio se mornarici kako bi učestvovao u Prvom svetskom ratu, gde je bio u službi radio električara. Otpušten je 1919. godine i iste godine postaje kourednik tada jednog od najuticajnijih madernističkih književnih časopisa , The Dial. Kasnije je radio za časopis The New Yorker, gde je pisao kritiku arhitekture i davao komentare na aktuelne probleme. Mamfordove prve knjige iz oblasti književne kritike imaju trajan uticaj na savremene američke književne kritike. Njegova knjiga Zlatni dan ujedno je i oživela naučne radove iz 1850. godine raznih američkih autora, među kojima je i Herman Melvil: Učenje o njegovom životi kao i njegova vizija efikasno je pokrenula oživljavanje radova Herman Melvila. Ubrzo nakon toga sa knjigom The Brown Decades, počeo je jasno da se definiše kao važan organ kada se radi o američkoj kulturi i modernom stilu života, koji je on uvek interpretirao u sociološkom kontekstu. U svojoj knjizi Stanje čoveka (1944), objasnio je svojpogled na učenje o čovečanstvu kao organski humanizam . Ovaj termin je važan zato što stavlja ograničenja na ljudske mogućnosti, ograničenja koja se slažu sa prirodom ljudskog tela. Mamford nikada nije zaboravljao na kvalitet vazduha, dostupnost hrane, kvalitet vode, ugodnost prostora, stvari koje čovek mora da poštuje kako bi napredovao. Ideje Po njegovom mišljenju, tehnologija i proces nikada ne bi bili na izmaku dokle god je organski humanizam tu da služi kao kočnica. Iz ove perspektive je gledao ljudski mozak i okarakterisao ga hiperaktivnim, što je dobro jer je pomoglo čovečanstvu da prevaziđe mnoge prirodne poteškoće, ali i potencijalno loše ako nije stimulisano na pravi način. Mamfordovo poštovanje prema ljudskoj prirodi, poslužilo je kao osnova za priču o tehnologiji. Njegova kritika i saveti sa poštovanjem prema gradu i tehnologiji su organizovani oko teme organskog humanizma koji mu je pripisan. Iz perspektive organskog humanizma je objavio kritičku procenu Maršala MekLuhana, koji je istakao da će tehnologija pre prirodnog okruženja, na kraju preuzeti glavnu ulogu u prirodi čovečanstva. Tu mogućnost je Mamford već prepoznao ali je gledao na nju kao na najgori mogući ishod. MG114 (N)

Izdavač: BIGZ, Beograd, 1982 Tvrd povez sa omotom, strana 465+559, format 14,5 x 20,5 cm Zbornik Uvod u istoriju sociologije u redakciji Harija El- mera Barnesa, koji je prvi put objavljen 1948. godine (i koji je do danas doživeo više izdanja), jedan je od prvih radova iz proučavanja istorije sociologije. Istovremeno, ovaj Uvod je, po svojoj obuhvatnosti, svakako i jedna od najpotpunijih istorija ove nauke čiji uvid ide od socijalne filozofije u starom i srednjem veku, preko ,,pionira sociologije` Konta, Spensera, Morgana, Samnera, Vorda do Sorokina i posebnih prikaza socioloških mislilaca po jezičkom području nemačkih i austrijskih, te sovjetskih, francuskih, italijanskih i španskih, zatim engleskih, američkih i latinoameričkih. Sve u svemu, ovde se prikazuju najznačajnija shvatanja 45 teoretičara iz oblasti sociološke misli. U okviru vrlo širokog vremenskog i prostornog određenja nastanka sociologije, razmatranjem osnovnih problema kojima su se pojedini mislioci bavili i ukazivanjem na radove koje su objavljivali, ovaj zbornik ima veliku informativnu vrednost. Kao pionirski rad iz oblasti proučavanja sociološke misli, Uvod u istoriju sociologije H. E. Barnesa, svakako spada u klasična dela sociološke literature.

U Spomenici su osvetljena shvatanja velikana srpske i svetske pravne nauke i dovedena u vezu sa širim, evropskim i svetskim, naučnim kontekstom njegovog vremena.  
Delo sadrži 73 studije iz pravne, istorijske, sociološke, demografske, filološke i etnološke struke, a autori priloga su ugledni domaći i inostrani naučnici. Kao dodatak štampana su Bogišićeva pisma, u kojima on objašnjava noveliranje Opšteg imovinskog zakonika.  
Teme u Spomenici su: pravne izreke i poslovice, nacionalni pokreti u Dalmaciji, kodifikacija građanskog prava, sociologija prava, epsko narodno stvaralaštvo, štamparstvo i izdavačka delatnost u Dubrovniku, kretanje stanovništva u Srbiji i Crnoj Gori, običajno pravo i proučavanje porodice, empirijski obrisi međunarodnog krivičnog prava, recepcija naše nauke u inostranstvu, neobjavljena Bogišićeva pisma . 
K212

MARSEL MOS SOCIOLOGIJA ANTROPOLOGIJA 1-2 Predgovor - Žorž Gurvič Predgovor - Klod Levi Stros Prevod - Ana Moralić Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1982 396 strana 17 cm Edicija - Biblioteka XX vek Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: ŽORŽ GURVIČ - Napomena uz prvo izdanje (1950) KLOD LEVI-STROS - Uvod u delo Marsela Mosa SKICA ZA OPŠTU TEORIJU MAGIJE I Istorijski osvrt i izvori II Definicija magije III Elementi magije 1. Čarobnjak 2. Činovi 3. Predstave 4. Opšte napomene IV Analiza i objašnjenje magije 1. Verovanje 2. Analiza magijskog fenomena 3. Mana 4. Kolektivna stanja i kolektivne sile V Zaključak Dodatak STVARNI I PRAKTIČNI ODNOSI PSIHOLOGIJE I SOCIOLOGIJE I Mesto sociologije u antropologiji II Skorašnje usluge psihologije sociologiji III Usluge koje sociologija treba da učini psihologiji IV Pitanja koja se postavljaju psihologiji Dodatak. Izvod iz zaključka debate - Marsel Mos FIZIČKO DEJSTVO NA POJEDINCA IDEJE SMRTI KOJU SUGERIŠE ZAJEDNICA (Australija, Novi Zeland) I Definicija kolektivne sugestije ideje smrti II Tipovi pojava u Australiji III Tipovi pojava na Novom Zelandu i u Polineziji JEDNA KATEGORIJA LJUDSKOG DUHA: POJAM LIČNOSTI, POJAM `JA` I Tema II `Lik` i mesto `ličnosti` III Latinska `persona` IV `Persona` V Ličnost: moralna pojava VI Hrišćanska ličnost VII Ličnost, psihološko biće VIII Zaključak TELESNE TEHNIKE I Pojam telesne tehnike II Načela klasifikacije telesnih tehnika III Biografsko nabrajanje telesnih tehnika IV Opšta razmatranja OGLED O DARU. OBLIK I SMISAO RAZMENE U ARHAIČNIM DRUŠTVIMA Uvod. - O daru, a posebno o obavezi uzvraćanja poklona I Razmenjivanje darova i obaveza uzvraćanja darova (Polinezija) 1. Totalna prestacija, dobra po ženskoj liniji u zamenu za dobra po muškoj liniji (Samoa) 2. Duh darovane stvari (Maori) 3. Ostale teme: obaveza davanja i obaveza primanja 4. Dar ljudima i dar bogovima II Rasprostranjenost navedenog sistema (darežljivost, čast, novac) 1. Pravila velikodušnosti. Andamani (NB) 2. Načela, razlozi i intenzitet razmenjivanja darova (Melanezija) 3. Severozapad Amerike III Tragovi navedenih načela u antičkim pravnim sistemima i ekonomijama 1. Lično i stvarno pravo (veoma staro rimsko pravo) 2. Klasično indijsko pravo 3. Germansko pravo IV Zaključak 1. Zaključci moralne prirode 2. Zaključci sa stanovišta ekonomske sociologije i političke ekonomije 3. Zaključak sa stanovišta opšte sociologije i morala OGLED O SEZONSKIM VARIJACIJAMA U ESKIMSKIM DRUŠTVIMA Proučavanje društvene morfologije I Opšta morfologija II Sezonska morfologija III Uzroci navedenih sezonskih varijacija IV Delovanje V Zaključak Dodatak Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Marcel Mauss Sociologie et Anthropologie

U dobrom stanju Klod Levi Stros Mitologike. 1, Presno i pečeno / napisao Klod Levi-Stros ; [preveo Danilo Udovički] ; [recenziju i predgovor napisao Nikola Milošević] Vrsta građe knjiga Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1980 Beograd : Prosveta : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1980 Fizički opis XLVII, 374 str., [3] lista s tablama : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Udovički, Danilo Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007 Biblioteka Karijatide Prevod dela: Mythologiques / Claude Lévi-Strauss Predgovor: str. VII-XLVII Bibliografija: str. 355-[369]. Registri. Mitologike. 2, Od meda do pepela / napisao Klod Levi-Stros ; [prevela Biljana Lukić] Jezik srpski Godina 1982 Beograd : Prosveta : BIGZ, 1982 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 403 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Lukić, Biljana Biblioteka Karijatide Prevod dela: Mythologiques / Claude Lévi-Strauss Tiraž 5.000 Bibliografija: str. 387-403 Registri. Mitologike. 3, Poreklo ponašanja za trpezom / napisao Klod Levi-Stros ; [prevele Svetlana Stojanović, Mirjana Perić] Jezik srpski Godina 1983 Beograd : Prosveta : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1983 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 406 str. : graf. prikazi ; 25 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Svetlana Perić, Mirjana Biblioteka Karijatide Prevod dela: Mythologiques / Claude Lévi-Strauss Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri. Predmetne odrednice Lévi-Strauss, Claude, 1908-2009 Levi-Stros, Klod, 1908-2009 Mitologija Filozofska antropologija Mitovi