Detalji predmeta Stanje Polovno ZLATNA SERIJA broj 743 - Teks viler Epizoda: POSLEDNJI METAK godina izdanja: 1985 Pismo: latinica Povez: meki - broširani Broj stranica: 96 boja: crno bela štampa datum postavljanja aukcije: 20.11.2022. smeštaj: ZS/SI TROŠKOVI SLANJA. preporučena tiskovina (102) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 107 dinara Opšte stanje : čvrst, kompaktan bez podvlačenja bez pečata, povez odličan, Nedostaci: minimalno oštećenje žutog papira na vrhu i dnu hrbata stripa, četiri minimalna poprečna napuknuća na hrbatu stripa, cena upisana na gornjem delu prednje korice (ispod teksovog pištolja), svetlo braon flekice na prednjoj i zadnjoj korici, unutrašnjoj strani prednje i zadnje korice, na najavnom listu i delu listova stripa , manja okrznuća po desnoj ivici prednje korice ivicama zadnje korice, manji trag presavijanja u gornjem i donjem desnom uglu prednje korice i nekoliko prvih listova stripa, manji trag presavijanja u gornjem i donjem levom uglu zadnje korice i nekoliko zadnjih listova stripa, otcepljen deo papira po gornjoj ivici i desnom uglu najavnog lista svetle flekice na desnoj ivici listova, gde se strip lista pri čitanju, za nijansu tamniji obodi listova stripa,

KUĆA SVETLOSTI TRILERI/MISTERIJE Šifra artikla: 385911 Isbn: 9788610049619 Autor : Donato Karizi Izdavač : VULKAN IZDAVAŠTVO Sakrij se. Ne pomeraj se. Ne diši. Jer oni te traže. U velikoj, trošnoj kući na vrhu brda jedna devojčica živi sama… Zove se Eva, ima deset godina, a sa njom su samo guvernanta i au pair devojka, Finkinja Maja Salo. Od roditelja nema ni traga. Maja je zabrinuta za devojčicu i zato traži pomoć P... Detaljnije Sakrij se. Ne pomeraj se. Ne diši. Jer oni te traže. U velikoj, trošnoj kući na vrhu brda jedna devojčica živi sama… Zove se Eva, ima deset godina, a sa njom su samo guvernanta i au pair devojka, Finkinja Maja Salo. Od roditelja nema ni traga. Maja je zabrinuta za devojčicu i zato traži pomoć Pjetra Gerbera, najboljeg firentinskog hipnotizera, uspavljivača dece. Već neko vreme, Eva nije zaista sama. Sa njom je imaginarni prijatelj, dete bez imena i bez lika. I upravo zbog njegovog prisustva, Eva je možda u opasnosti. Ali reputacija Pjetra Gerbera je uništena, a na neki način, i on sam. Iako je zbunjen i nesiguran u svoju sudbinu, i uprkos tome što ga muče sumnje, Pjetro prihvata da se suoči sa Evom. Ili, tačnije, sa njenim imaginarnim prijateljem. Tada se pred njim širom otvaraju nevidljiva vrata. Glas izgubljenog deteta koje priča preko Eve kad je ona pod hipnozom nije mu nepoznat. Ali, što je još važnije, taj glas poznaje Pjetra. Zna njegovu prošlost, i deluje kao da zna istinu koja je ostala predugo skrivena, istinu o nečemu što se dogodilo jednog toplog leta kada je Pjetro bio dete. Jer je sa jedanaest godina Pjetro Gerber umro. A misteriozni događaj koji je usledio nakon njegove smrti i dalje ga proganja. „Maestralno, Karizi je uspeo da nadmaši samog sebe.“ – Corriere della sera Donato Karizi je najuspešniji pisac trilera u Italiji. Dobitnik je prestižnih nagrada u Italiji i inostranstvu. Njegovi romani prevedeni su na više od 30 jezika i prodati u više miliona primeraka. Donato Karizi rođen je 1973. u gradu Martina Franka na jugu Italije i živi na relaciji Rim–Milano. Nakon što je studirao pravo, specijalizovao se u oblasti kriminologije i nauci o ponašanju. Pisac, režiser i scenarista televizijskih serija i filmova, istaknuto je ime u Korijere dela sera. Autor je međunarodnih bestselera (koje je u Italiji sve objavila izdavačka kuća Longanezi) kao što su Šaptač, Lovac na duše, Dečak od stakla i Noć mi te uzima – roman po kome je snimio istoimeni film za koji je dobio nagradu Donatelovog Davida, za najboljeg režisera početnika – Gospodar senki, Čovek iz lavirinta – po kome je snimio istoimeni film – Igra šaptača, Kuća glasova, Ja sam ponor – po kome je snimljen istoimeni film – Kuća bez sećanja, i autor je noar priče Žena sa cvetom od papira. Osvojio je prestižne nagrade u Italiji i u inostranstvu, kao što su Prix Polar i Prix Livre de Poche u Francuskoj i Premio Bankarela u Italiji. Njegovi romani, prevedeni na preko 30 jezika, prodati su u više miliona primeraka. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TRILERI/MISTERIJE Autor Donato Karizi Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač VULKAN IZDAVAŠTVO Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,5x20,5 Strana 304 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno KOMPLET ČASOPISA BUTCHERIAN VIBE, br. 1-26 (1998-2008) ukupno: 20 časopisa + 4 CD-a (neki su bili dvobroji, 15/16, 17/18, 21/22, 23/24 i 25/26). Nedostaje broj 3 !!! Preko 1550 stranica metala!!! Časopise prodajem isključivo u kompletu. Neki brojevi su sasvim novi, u celofanu, neotvoreni, nikad čitani. Ostali su odlično očuvani, osim broja 25/26, koji je oštećen vlagom, pa su se pri dnu stranice zalepile i iskrivile – ali je sasvim čitljiv i upotrebljiv. BUTCHERIAN VIBE (BV) je medijski metal projekat kragujevačkog metal entuzijaste, muzičara, promotera, izavača... Max Butcher-a, alias Nenada Matića. Započeo ga je samostalno 1998, ali je posle 3 fotokopirana broja napravio dugačku pauzu od skoro 6 godina, kada ga je `povampirio` u novom ruhu, i ovaj put ne kao on-man-zine, već sa ekipom mladih saradnika. Preko BV-a možemo da pratimo razvoj srpske metal scene. Vidimo da je krajem veka to bila siromašna i u svemu oskudna scena koja se zasnivala na presnimavanju metal albuma na kasete (time s i Max bavio, i to je zdušno reklamirao u BV), a tehničke mogućnosti su bile minimalne. Takođe, koncepcija prva dva, raritetna broja, je isključivo underground orijentisana. Zatim je počeo da izlazi Metal Express, pokrenuo sam i Rock Express Records, počeo da distribuiram originalna izdanja, otvorio metal shop, i faktički ni iz čega stvorio tržište i jednu, skoro-pa-ozbiljnu metal scenu. U tom trenutku počinje da izlazi jedan, po spoljašnjem izgledu, mnogo lepši BV, štampan (ne više fotokopiran) na lux papiru, lepo prelomljen, ali i sa drugačijom koncepcijom. Daje se pažnja različitim metal žanrovima, od hard rocka, pa do modern metala. Pretežno su to bendovi koji snimaju za major kuće, a ne više UG etikete. Zatim korice potaju plastificirane, pa se dodaje i CD... Na kraju, BV je bio časopis koji je po dizajnu mogao da parira bilo kom metal časopisu u svetu tog doba. I danas, više od 10 godijhna nakon gašenja, časopis takvog dizajna i koncepcije bi bio apsolutno moderan. U drugoj fazi razvoja časopisa urednikovanje je preuzeo Nebojša Lakić – Laki, metal novinar iz Banja Luke, koji je prve novinarske korake vezane za metal napravio u mojim časopisima REX i MEX. Takođe, bio je i bubnjar benda INTERFECTOR kome sam objavio CD za REX Records. Laki je držao i cenjen metal sajt, i vremenom izrastao u istinskog poznavaoca različitih metal žanrova. Priča o BV bi mogla još potrajati, ali i ovo je dovoljno da rad ovih metal zaljubljenika bude spašen od zaborava. Dole sam u kraćim crtama predstavio sadržaje svih brojeva, što će vam takođe pomoći da shvatite koncepciju, ali i entuzijazam saradnika. No, imao sam tada, a i sada jednu ozbiljnu zamerku. Minimalna pažnja je posvećivana domaćoj, srpskoj metal sceni. Od preko 1500 stranica, nije ni 50-ak (3%) posvećeno domaćim grupama. 1-2 intervjua po broju, par recenizija – i toliko. Svetska UG scena je bila još gore tretirana. U BV-u nećete naći istinske metal bendove iz Indonezije, Malezije, pa ni RUmunije i Bugarske. Tu su samo bendovi koji objavljuju za velike etikete tipa Nuclear Blast, Century Media, Relapse i sl. i koji dolaze iz USA i Zapadne Evroipe pretežno. Kao da je svrha objavljivanja ovih novina bila da se dobiju promo CD-i od ovih velikih kuća i džabe karte za koncerte. Ne kažem da to, kada već nema drugih satisfakcija, nije solidan motivacioni faktor, ali ne sme biti i jedini razlog objavljivanja časopisa... U ponudi je ceo kompelt (bez broja 3), pa iskoristite priliku. Teško ćete BV naći na Kupindu ili uličnim tezgama, jer je imao mali tiraž 50-300, max 500 kom, nije bio u distribuciji na kioscima, već je do čitalaca stizao G kanalima (prodavao sam ga i u mom shopu MORDOR), tako da već danas predstavlja ozbiljan raritet i neizostavni beočug u misiji rekonstrukcije srpske metal prošlosti. `Butcherian Vibe`, zine and newsletter #1 (mart 1998): OLD MAN`S CHILD, HAMMERFALL, POSSESSED, recenzije, katalog... 26 strana, A4 (A3, pa presavijeno i uheftano po sredini), c/b, fotokopirano, na engleskom (uvodnik je na srpskom). BV #2 (maj 1998): DIMMU BORGIR, BORKNAGAR, SUFFOCATION, recenzije, vesti, kviz... 38 strana, (A3, pa presavijeno i uheftano po sredini), c/b, fotokopirano, na engleskom i srpskom. BV #4 (zima 2004): KATATONIA, KBO! (intervju sa Vujom), VITAL REMAINS, MOURNING BELOVETH, BATHORY, ENSIFERUM, FOREFATHER, SIRENIA..., recenzije, live report, kolor posteri: PAIN OF SALVATION, THE GATHERING, DIVINE DECAY. 52 strane, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice. Uz broj je deljen i promo CD, ali kako časopis nije bio pakovan u kesicu, taj CD mi se negde izgubio. Na srpskom. BV #5 (proleće 2004): DARKTHRONE, EDGUY, ORPHANED LAND, EXHUMED, MDB, ICED EARTH, DISMEMBER, TANKARD, OPETH... recenzije, live report, kolor posteri: IN FLAMES, NILE, ORPHANED LAND, DISMEMBER, EDGUY, AXXIS. Domaća scena: CONSECRATION. 116 strana (84 strane časopis + 32 strane dodatak sa recenzijama), A4, štampano na glossy papiru (časopis) i ofsetu (dodatak), veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri u sredini broja. Na srpskom. BV #6 (leto 2004): NIGHTWISH, RHAPSODY, ANATHEMA, MAYHEM, ANNIHILATOR, LORDI, CRUACHAN..., vesti, recenzije, live raport, izbor najboljih albuma. Domaća scena: INTERFECTOR, ASSIGNMENT. Kolor posteri: RHAPSODY, QUORTHON (Bathory), AYREON, ANNIHILATOR, AFTER FOREVER, LORDI, MAYHEM. 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #7 (jesen 2004): MEGADETH, NAPALM DEATH, AMON AMARTH, SONATA ARCTICA, CATARACT, SAMAEL, DORO, MOTORHEAD, GRAVE, EPICA, VADER, EUROPE... vesti, recenzije, live raport. Kolor posteri: NAPALM DEATH, BLIND GUARDIAN, SONATA ARCTICA. Domaća scena: ALOGIA, poseban odeljak sa 15-ak recenzija aktuelnih domaćih izdanja (BETHOR, MOONDIVE, ABONOS, MIDGARD, OKSANAT, TIBIA...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #8, magazine with attitude (zima 2005): DARK TRANQUILLITY, ENTOMBED, HIPOCRISY, KREATOR, SAXON, LYNYRD DKYNYRD, PAGAN`S MIND, MANTAS, WITHIN TEMPTATION, PRIMORDIAL, SOILWORK, TSJUDER, BEHEMOTH..., recenzije, live raport, metal kalendar za 2005, retrospektiva 2004. Kolor poster: SOILWORK. Domaća scena: MAY RESULT, domestic metal informer, reviews (TORNADO, MOONDIVE, MAY RESULT, KRALJEVSKI APARTMAN, DEMETHER, SILENT KINGDOM...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #9 (proleće 2005): SENTENCED, PRO-PAIN, TRISTANIA, DARK MOOR, LABYRINTH, KAMELOT, GRAVE DIGGER, RUNNING WILD, HAMMERFALL, OVERKILL, MOONSORROW, CALDLEMASS..., recenzije, live raport, special: Norwegian Black Metal. Kolor posteri: TRISTANIA, KAMELOT, OVERKILL. Domaća scena: TIBIA, domestic metal informer, reviews (DEMO EXPRESS 202, ACID RAIN, DECONTROLLED...). 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #10 (leto 2005): DREAM THEATER, IMPALED NAZARENE, BRUCE DICKINSON, DEMONS and WIZARDS, FALCONER, NEVERMORE, DESTRUCTION, HOLY MOSES, ARCH ENEMY, NILE, DISSECTION, ROTTING CHRIST, GOREROTTED, NAGLFAR, MESHUGGAH, ISIS..., recenzije, live raport. Kolor posteri: ARCH ENEMY, DESTRUCTION, THE DILLINGER ESCAPE PLAN. Domaća scena: DARKSHINES, SIDHARTA (Slo), domestic metal informer, reviews (RETRIBUTION, RAIN DELAY, ESGAROTH...). . Uz broj je deljen i promo CD, ali kako časopis nije bio pakovan u kesicu, taj CD mi se negde izgubio. 96 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #11 (nov/dec 2005): DIMMU BORGIR, FEAR FACTORY, VICIOUS RUMORS, CATHEDRAL, SECRET SPHERE, EXODUS, DEW-SCENTED, IMMOLATION, DARKANE, OPETH, MARDUK, SIEBENBURGEN, OMC, DARK FUNERAL..., teškometalne dame (žene u metalu), recenzije, live raport. Kolor posteri: OLD MAN`S CHILD, OPETH, SIEGES EVEN. Domaća scena: RAIN DELAY, domestic metal informer, reviews (JEWY SABATAY, DEFILEMENT...). 72 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #12 (jan/feb 2006): IN FLAMES, DESASTER, GAMMA RAY, NOCTURNAL RITES, FATES WARNING, CALLENISH CIRCLE, HATE, NUCLEAR ASSAULT, BOLT THROWER, ARCTURUS, SOLEFALD..., najbolji i najgori metal albumi u 2005, recenzije, live raport. Kolor poster: GAMMA RAY, kolor metal kalendar za 2006. Domaća scena: DEMETHER, domestic metal informer, reviews (ANGELGOAT, NIGHTFALL, WOLF`S HUNGER...). 72 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #13 (mart/april 2006): KATATONIA, EDGUY, ATHEIST, SEPULTURA, JORN, HELLOWEEN, RAUNCHY, KATAKLYSM, DECAPITATED, THYRFING, AMORPHIS..., special: Bay Ara thrash, recenzije, live raport. Kolor poster: SUNO))):, EDGUY. Domaća scena: PAVIC, AMON DIN, domestic metal informer, reviews (AZAZEL, VELES, LAPOT...). 72 strana, A4, štampano na ofset papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašnjim stranama. Na srpskom. BV #14 (maj/jun 2006): MOONSPELL, SWORN ENEMY, MAROON, THERAPY?, BLIND GUARDIAN, IHSAHN, SUMMONING, KEEP OF KALESSIN, BAL-SAGOTH, SINISTER, NASUM, CELTIC FROST..., recenzije, live raport, prikaz knjige `DEEP PURPLE: Kraljevi brzine, koju je napisao moj brat Zoran Rogošić, a objavio Rock Express, naravno. Kolor posteri: RAGE, CELTIC FROST, ENSLAVED. Domaća scena: SILENT KINGDOM (BiH), OSMI PUTNIK (Cro), domestic metal informer, reviews (OBLIVION AWAITS, ISPOVEST, KRALJEVSKI APARTMAN...). 76 strana, A4, štampano na glossy papiru, veoma dobar kompjuterski prelom, plastificirane kolor korice i kolor posteri na unutrašn

Detalji predmeta Stanje Polovno časopis UKUS NESTAŠNIH (1994-2002) PUN KOMPLET, SVI BROJEVI Play & Underground Magazine ukupno objavljeno 12 časopisa + 3 specijala, tj. 15 časopisa. 15 časopisa = 1208 stranica SVI BROJEVI SU ODLIČNO OČUVANI I ZAŠTIĆENI PLASTIČNIM FOLIMAMA. Časopis je imao mali tiraž i veliku remitendu (neprodati, vraćeni primerci), pa se komplet od svih 15 brojeva danas veoma teško nalazi, nema ga čak ni Narodna Biblioteka Srbije, niti ijedna druga u Srbiji, ili svetu. Imate priliku da bez puno trošenja vremena, `jednim udarcem` nabavite ceo komplet ovog neobičnog, ali ipak značajnog časopisa. U ponudi imam i više pojedinačnih primeraka UKUSA NESTAŠNIH (to su mi duplikati, neki malo lošije očuvani), pa ako ne želite da kupite ceo komplet, možete kupiti pojedinačne primerke (br. 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, ROCK specijal, FILM specijal) Kompletan sadržaj svih brojeva možete pročitati nakon kritičkog eseja o ovom muzičkom štampanom glasilu. Ovaj, kao i svi drugi tekstovi koje pišem kao opis proizvoda na Kupindu su moje lično vlasništvo i zaštićeni su autorskim i drugim pravom, te se ne smeju kopirati bez moje izričite dozvole (koju ću rado dati ako je cilj objavljivanja `u slavu rock`n`rolla) – Branko Rogošić. UKUS NESTAŠNIH Ovaj časopis čudnog naziva je pokrenuo Toma Naumovski, vlasnik izdavačke kuće Tom Tom Music, u cilju promocije njegovog glavnog `pulena` – Koje (Disciplina Kičme), ali i drugih muzičkih delatnosti kojima se bavio (koncerti, izdavaštvo...). Toma je bio Kojina leva i desna ruka u Srbiji: organizovao mu je svirke (na kojima je na ulazu cepao karte), objavljivao i prodavao diskove, radio marketing... kamo sreće da su i drugi bendovi imali jednog ovakvog idolopoklonički vernog posvećenika za menadžera! Za one koji ne znaju, i naziv časopisa je uzet po istoimenoj Kojinoj pesmi sa LP-ja `Zeleni Zub na planeti dosade` iz 1989. godine. Inače, u duhu tradicionalnog beogradskog urbanog humora, ovaj časopis je veći deo ekipe zvao NEUKUS USTAŠNIH, a posebno oni poklonici classic i hard rock zvuka koji (uglavnom) nije bio dobrodošao na stranice ovog magazina. Njegov direktor i vlasnik, je takođe iz milja nazivan Toma Bugarin, jer je prečesto cicijašio na promotivnim primercima CD-a i kaseta, kao i besplatnim kartama za koncerte, čak i za predstavnike sedme sile. To cicijašenje, tj. pokušaj da se uštedi tamo gde tome nema mesta, je vidljiv i na štampi časopisa: prečesto je štampan na izuzetno lošem papiru (npr. čik pročitajte uvodnik u br. 6 – sasvim je nečitljiv zbog loše štampe i sitnog fonta na crnoj `fleki`), sa veoma lošim slikama (umesto filmovanja, ploče su rađene sa pausa, da se prištedi), a i sam prelom je... – sve u svemu, postoje časopisi iz 30-ih i 50-ih godina XX veka sa boljom štampom i zanimljivijim prelomom. Naravno, ovo kod muzičkih časopisa nije najbitnije, ali nije ni nebitno, složićemo se. Toma se bavio i `koncertnim turizmom`, tj. kombi prevozom do Budimpešte gde smo u to doba sankcija morali ići da bi videli neki inostrani bend, pa je reklamiranje tih koncerata takođe jedna od svrha pokretanja ovog časopisa. Urednik prva 3 broja (i Rock specijala) je bio Aleksandar Žikić, a nasledila ga je Otporašica Miljana – Milja Jovanović, koja je uredila 10 brojeva UKUSA NESTAŠNIH, dok je filmski specijal potpisao kao gl. urednik Saša Radojević. Za 8 godina objavljeno je svega 15 brojeva, što ukazuje na neredovnost u izlaženju, koja je primerenija fanzinu (ili semi-prozinu), nego časopisu, tj. magazinu. Takođe, koncepcija gde jedan muzički časopis koji izlazi u Srbiji za 8 godina ne pomene ni jednom Riblju Čorbu, Smak, YU grupu, Deep Purple, Led Zeppelin, Beatles.. – je u najmanju ruku čudna, ali sasvim legitimna. Svako sa svojim parama može da štampa šta god želi. Takođe, može i da neovlašćeno prevodi tekstove iz stranih novina, da nepotpisuje autore tekstova, pa čak i da nigde ne označi ni godinu izlaska pojedinih brojeva, ili da pogrešno odštampa naslovnu stranu. Međutim, tolika neprofesionalnost, u kombinaciji sa neredovnom periodikom, i veoma ograničenom distribucijom ovaj zine iz sekcije magazina premešta u odeljak prozina. No, pošto podela štampanih glasila nije šire poznata, odlučio sam da ovaj štampani medij nazivam časopisom. Pročitaćete brojne kritike i opaske, ali da ovo nije bio značajan časopis, sigurno mu ne bih posvetiuo ovoliki prostor. Njegov najveći značaj je bio u tome što je na najdirektniji način pokazivao kako ne treba izdavati, pisati, uređivati jedan muzički časopis u Srbiji, pa je i to, kao negativan primer, bilo korisno za buduće izdavače, uključujući i mene. Na zadovoljavajući način je pratio dešavanja na domaćoj sceni (istina veoma selektivno), pa i tu nalazimo određeni kvalitet. U prvim brojevima, gde su pisali iskusni rock novinari bilo je i dobrih članaka, dok ih je kasnije – sve manje. No, i odluka da se ukaže prilika neveštim mladim novinarima nije nešto što treba kuditi, naprotiv. Ali čini se da niko od njih nije iskoristio tu priliku, odnosno da nisu imali nekog starijeg u redakciji da ih poduči, usmeri i formira u prave žurnaliste, publiciste, kritičare, reportere... Karakteristika ovog časopisa su i brojni nepotpisani tekstovi (verovatno su ih pisali urednici ili direktor), što je takođe izraz neprofesionalnosti, koji otežava citiranje, ali i onemogućava današnje i sutrašnje istraživače da utvrde odnos pisca prema nekom bendu ili pojavi, što je često prvi korak u istraživanju relevantnosti i pouzdanosti izvora. Npr. ako se istražuje tema medijskog tretmana nekog benda, npr. DISCIPLINE KIČME, može se steći pogrešan utisak da im je štampa bila naklonjena zbog njihovog kvaliteta. No, ako vidimo da su te hvalospevne tekstove pisali njihovi lični prijatelji ili poslovni partneri, a sve u cilju promocije, tj. što veće prodaje nosača zvuka, karata za koncerte, tj. u krajnjem skoru – para, onda se može steći drugačiji utisak. Naravno, ne pokušavam da osporim kvalitet ovog benda, ali on je upravo toliki kakvi su im bili tiraži i poseta na koncertima. Oni su bili i ostali duboki underground, kome nije bilo mesta na naslovnim stranama časopisa, što je Koji možda i više odmagalo no pomagalo, ali je svakako iskrivljavalo istinu i ometalo normalan razvoj srpske rock scene, o čemu nalazimo brojne dokaze u ovom časopisu. Ono što takođe smeta su i brojne tehničke greške, npr. kod naslovne strane UNUSA NESTAŠNIH br. 5, gde nedostaje `prolaz` crnom bojom, tj. odštampane su samo Cyan, Magenta, i Yellow, ali ko zna zašto, to nije promenjeno, pa je časopis u ovom obliku otišao u prodaju. Ovakvih neprofesionalnosti je bilo još mnogo. Npr. na većini brojeva nema označenog datuma, pa ni meseca izlaska, a na nekima čak ni godine? Ovo je verovatno rađeno da bi časopis što duše bio prodavan na kioscima, tj. da ga čitaoci ne bi smatrali `matorim` i `zastarelim` jer je do narednog broja nekad prolazilo i više od 6, pa i 12 meseci. No, bilo koji da je razlog u pitanju, to nam danas veoma otežava pisanje bibliografije srpske rock štampe, pa ovde izdavač, ali i uredništvo, knjiži jedan ogroman minus. Časopis je u mnogo čemu bio klon RITMA, koga nije uspeo da stigne, pa čak ni da mu se približi. Kao i kod RITMA, koncepcijski je grešeno jer je nepotrebno davan preveliki prostor filmu, koji je zasebna oblast (umetnost) i u ovakvoj specijalizovanoj štampi ga ne treba mešati i `ukrštati` sa muzikom, jer će podjednako biti nezadovoljni i ljubitelji jedne i druge umetnosti. Rock muzika je oduvek bila dovoljna da, sama za sebe, `popuni` časopis i obezbedi dovoljno čitalaca (npr. Džuboks je nekada imao tiraž od 100.000 primeraka), što očito nisu kapirali brojni urednici muzičkih novina, koji su takvim miksom gubili, umesto da dobiju čitaoce. Kada danas prelistavamo časopise sa sličnom koncepcijom ne možemo da ne opsujemo i pomislimo – koga za Boga miloga danas zanima šta je neki novinar mislio o nekom nemačkom, francuskom pa i američkom filmu iz 1994? A sa druge strane, svaka informacija o nekom tadašnjem garažnom demo bendu je `zlata vredna` jer preko njih prikupljamo podatke za rekonstrukciju naše rock istorije. O srpskim bendovima nema ko da piše osim nas, a informacije o američkim blockbuster filmovima i glumcima poput Klinta Istvuda ili režiserima poput Bertolučija će svako kome su oni potrebni lako naći na milion mesta. I tada a posebno sada. Znači, zamolio bih sve one koji se eventualno drznu da ikada više ovde izdaju papirne novine, da ne mešaju babe i žabe, i da izdaju ili samo muzički ili samo filmski časopis. Ili oba, ali zasebna, a ne u okviru istih korica. Tako da nas broj strana NEUKUSA USTAŠNIH može prevariti. Svega polovina je posvećena muzici, a ako odbijemo i reklame, ostaje 30-ak strana po broju, što ga čini dosta mršavim, ali da ponovim, u to doba bolje nismo imali, pa su i tih 30-40 stranica na lošem papiru bile itekako bitne. No, kako su brojevi odmicali, a Toma sticao iskustvo u izdavaštvu, a posebno nakon filmskog specijala (koji se loše prodao), najzad mu je postajalo jasno da mu broj prodaju tekstovi o rock muzici, a ne filmu, pa u poslednjim brojevima UKUS NESTAŠNIH je postao muzički, a ne `mešano meso` časopis, po sistemu `za svakoga po – ništa`. Ono što je uvek smetalo u čitanju je preterano forsiranje Discipline Kičme i drugih Tominih bendova (kojima je bio menadžer, promoter ili izdavač), ali kao što rekoh, časopis je pokrenut sa svrhom reklamiranja baš tih bendova, pa neku nepristrasnost ili ravnomeran `medijski tretman` nismo ni mogli očekivati. Ta doza pristrasnosti (gde npr. Toma radi intervju sa Kojom kome je menadžer i izdavač, ili Kole Polzović sa BLOODBATH kojima je takođe menadžer i izdavač i sl. – je donekle degutantna jer se to moglo izbeći, da makar Kole radi sa Kojom, a Toma intervju sa Staćom iz BLOODBATH, čisto da se sačuva makar obris novinarske neutralnosti. Ali dobro, bilo je kako je bilo, a takav nepotizam se uvek obijao o glavu, kako bendovima, tako i ostalim akterima. No, i pored svih kritika sa kojima ću ovde zastati, časopis je znao da donese i brojn