Izdavač: Narodni list, Zadar Tekst: Norbert Mehler Povez: tvrd Broj strana: 248 + krojni arci Ilustrovano. Odlično očuvano. Iz sadržaja: - Samostalno šivanje - Izbor tkanine - Mjere - Osnovni kroj i odstupanje od njega - Proba - Rukav - Ovratnik - Rupice, patentni zatvarači i džepovi - Stručno glačanje - Od starog novo - Posteljina, stolnjaci, jastučnice - Modeli za samostalno šivanje - Pribor (K-151)

K31 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo pohaban, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Makrame je vrsta ručnog rada čiji je glavni element čvor koji obavlja ne samo funkcionalnu ulogu povezivanja dve niti (niti) ili kanapa, već i dekorativnu ulogu. Naručivanjem na određeni način izrađuje se niz niti, fiksiran čvorovima, stolnjacima, krevetima, zidnim pločama itd. Ova definicija takođe može uključivati mreže ispletene posebnim šatlom - to su takođe ribarske mreže, mreže na odbojkaškim terenima. Sve je ovo pleteno ručno pomoću ovog šatla i uz pomoć drvenog okruglog štapa. Opseg kvadrata fileta dvostruko je veći od obima šipke. Savremena žena nema vremena za takve aktivnosti, ali pre godina su se pravili stolnjaci za krevete, a na pletivu od hiljada kvadrata izrađivali su se ukrasni punjevi.

Polovna katalog, izuzetno očuvan. Autor: Ljijana Trifunović, Izdavač: Muzej Vojvodine - Novi Sad, 2009. god. Broširan povez, 22X22 cm. 108 str. Kunstdruk, ilustrovano Kuvarice - Dozidnice, komad platna sa iscrtanim prizorima svakodnevnice i pratećim poučnim ili šaljivim tekstom, nekada su se kupovale na pijacama. Domaćice bi potom po crtežu izvezle konac i kuvaricu okačile iznad šporeta ili peći kako bi zaštitile zid i oplemenile prostoriju. Pojam dozidnica-kuvarica se u inventarnim knjigama Etnološkog odeljenja prvi put pojavljuje 1974. godine i odnosi se na platno pravougaonog oblika sa izveženim idiličnim ornamentom. Promene društvenog uređenja i položaja pojedinaca u društvu su dovele i do promena u kulturi življenja. Tadašnjoj porodici postalo je važnije ono što je praktično i jeftino, tako da su u prvi plan izbili proizvodi domaće tekstilne radinosti kao što su tableti, trake za police, stolnjaci i dozidnice. Na njima su brojni motivi iz seoskog života (trava, cveće i domaće životinje), iz kuhinjskog ambijenta (štednjak i posude u kojima se kuva hrana i besprekorno čista domaćica), kao i motivi sa higijenskim priborom i prigodnim savetodavnim natpisom. Papirni šabloni ili već odštampani motivi na platnu nabavljani su na vašarima ili u specijalizovanim radionicama za štampanje šablona i platna, kao i putem modnih časopisa i albuma za ručni rad. U tadašnjim časopisima je detaljno opisivana kompozicija ornamenata i preporučivana vezilažka tehnika, boja konca, vrsta i kvalitet platna. Dozidnica se, bez obzira na ornament i natpis, uklapala u tadašnji kuhinjski enterijer, štiteći i ukrašavajući zid. Istovremeno, ona je imala i određenu prosvetiteljsku ulogu u porodici. Postojanje dozidnica potvrđuje težnje tadašnjeg stanovništva za čistijom kuhinjom i ukućanima, blagostanjem u porodici i srećnijim životom.

Wiehler stickereien Ovaj Vilerov katalog nije za gobline već je ceo posvećen ostalom vezu. Ima tu stolnjaka, jastučnica, miljea, slika... Izdavač: Wiehler Gobelin Godina: 1985 Broj strana: 44 Mek povez Biblioteka: Skladište: STR fioka Malo zaprljane korice. Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vezenje, goblen, heklanje, gobleni... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Ovaj Vilerov katalog nije za gobline već je ceo posvećen ostalom vezu. Ima tu stolnjaka, jastučnica, miljea, slika... Wiehler stickereien Der Kreuzstichkatalog aus dem Hause Wiehler Gobelin Izdavač: Wiehler Gobelin Godina: 19... Broj strana: 100 Mek povez Biblioteka: Skladište: STR fioka Ocena: 5-. Vidi slike. Tagovi: Vezenje, goblen, heklanje, gobleni... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Knjiga je nova. Đurđica Petrović - Od pusta do zlatoveza, Tkanja i vez Ђурђица Петровић - Од пуста до златовеза, Ткања и вез 406 strana : ilustrovano ; 17 cm Beograd : Srpski genealoški centar, 2003 Prof. dr Đurđica Petrović (Nova Pazova 1927 - Beograd 2003) – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu – ulazi u red naših najznačajnijih etnologa druge polovine XX veka. Gimnaziju je pohađala u Beogradu; studirala etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1948-1952); doktorirala na istom fakultetu sa temom Oružarski zanati u našoj zemlji za vreme osmanske uprave (1964). Radila je u Vojnom muzeju JNA u Beogradu (1952-1971) i Filozofskom fakultetu u Beogradu (1971-1992). Više puta je bila upravnik Odelenja za etnologiju, rukovodilac naučnih projekata Odelenja, član fakultetskih komisija, predsednik Velikog saveta Fakulteta, prva žena dekan u istoriji Filozofskog fakulteta (1989-1992). Objavila je preko 160 naučnih radova i posebnih izdanja u zemlji i inostranstvu. Bila je stalni drugi sekretar Etnološkog društva Srbije, član-osnivač Mreže za etnološka i istorijska istraživanja Saveta Evrope, kao predstavnik SFRJ, a zatim Srbije. Specijalnosti: zanatska izrada oružja u zapadnom delu jugoistočne Evrope, materijalna kultura i svakodnevni život (kraj XIII-polovina XIX. veka), pretežno na Jadranu i bližem kopnenom zaleđu. Bila je član Demokratske stranke od njenog osnivanja, predsednik Odbora za kulturu Demokratske stranke i član njenog Glavnog odbora. Ideja za objavljivanje ove knjige potekla je od studenata, diplomaca, magistranata i doktoranata prof. Đurđice Petrović sa namerom da se njenim publikovanjem obeleži 75 godina njenog života i etnološkog rada, visoko cenjenog u zemlji i inostranstvu. S tim ciljem predano smo radili na pripremi rukopisa za štampu devet meseci u protekloj 2002. godini. U međuvremenu, u drugoj polovini prošle godine, prof. dr Đurđica Petrović se teško razbolela. I pored naših nadanja da će savladati tešku i neizlečivu bolest ona je preminula 12. januara 2003.godine. Nadali smo se da će doživeti da vidi ovu knjigu čijem se izdavanju veoma radovala. Ipak videla je knjigu na pausu i otisak korica na papiru. Nama, njenim studentima, ostala je obaveza da ovaj započeti posao dovršimo. Čini nam se da bi ova knjiga trebalo da bude nezaobilazno štivo i priručnik svima onima, koji se bave proučavanjima materijalne kulture, ne samo etnolozima – istraživačima tekstilnog rukotvorstva i narodnih nošnji – po muzejima, već i drugima, onima koji se posredno i neposredno bave istorijskim, tradicijskim ali i savremenim tekstilom i produktima od njega.Knjigu Od pusta do zlatoveza čine studije o tekstilu na prostorima ex-Jugoslavije, uticajima i prožimanjima graničnih kultura na ovom prostoru, pa i šire na prostoru Balkana i Podunavlja. Kao što se vidi iz sadržaja prvi deo je posvećen srednjovekovnom tekstilu, a drugi deo različitim načinima ukrašavanja tekstilnih rukotvorina. Ove studije danas mogu da posluže kao prilog izučavanju kulturnog kontinuiteta i akulturacija u materijalnoj kulturi jugoistočne Evrope,Sadržaj: Tkanja Srednjovekovni vuneni pokrivači; Prostirke i pokrivači, Pust; Sklavina, Čerga, Rakno, Guba, Kosmač, Sagovi, Stolnjaci, Ubrus. Razboj, Likovne karakteristike narodnih domaćih rukotvorina; Vezovi: Aplikacije, Građa, Zlatovez, Beli vez, Gradski vez, Vez perlicama.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.