Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno astma petni trn gojaznih neće biti imunoterapija protiv tumora stomačni virus posle operacije kolena i kuka - u banju kasni pubertet okidač za mnoge bolesti kako jesen utiče na zdravlje vitamin D za pluća i kosti vežbe za opuštanje leđa dijeta bez kiselih namirnica

Detalji predmeta Stanje Polovno Malo pogužvano

Ljudska raso ne kleči više! Lav se polako budi... Dejvid Ajk Admiral Books 2013g./662 str. Mek povez,veoma očuvana -`Dejvid Ajk obeležava dvadesestogodišnjicu otkrivanja neverovatnih tajni i zabranjivanih informacija ovom svojom najneverovatnijom knjigom do sada. On manipulaciju ljudskom rasom i prirodu realnosti podiže na jedan novi nivo i poziva čovečanstvo da se podigne sa svojih kolena i preuzme vladavinu nad svetom od zloglasne mreže porodica i neljudskih bića koja imaju nevidljivu kontrolu nad nama od kolevke, pa do groba`. vr303

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Novo.. Žak Tardi ovom izlaganju daje realističan dekor, razrađen kroz minuciozno istraživanje, višestrane potvrde, i uvek prikazan kroz najtačniju moguću grafičku rekonstrukciju, baš kao i kroz rigorozne istorijske činjenice. Jer ovde je reč o pravom svedočanstvu, dragocenom i jedinstvenom u načinu na koji Rene, njegov otac, oslikava taj period, tako malo vrednovan za čoveka kakav je on bio – vatreni idealista pre rata, koji se vratio se iz zatočeništva pun gorčine i gađenja prema svojoj zemlji jer se bacila na kolena pred neprijateljem, a on je tako želeo da bude ponosan na nju…

KAKO DA PREŽIVIM SVOJ PRVI POLJUBAC TINEJDŽ I YA ROMAN Šifra artikla: 125252 Isbn: 9788661050077 Autor : Fransin Omen Izdavač : SEZAM BOOK Zdravo, zovem se Roza i imam četrnaest godina i upravo sam se prvi put poljubila. Ako mene pitate: zaljubljivanje je opasna stvar. Ma kakvi leptirići u stomaku! Kolena ti klecaju, a mozak ne radi, a tamo gde mi je nekad bilo srce, sada je velika rupa. Moje srce sada živi kod Tomasa, najlepšeg i n... Detaljnije Zdravo, zovem se Roza i imam četrnaest godina i upravo sam se prvi put poljubila. Ako mene pitate: zaljubljivanje je opasna stvar. Ma kakvi leptirići u stomaku! Kolena ti klecaju, a mozak ne radi, a tamo gde mi je nekad bilo srce, sada je velika rupa. Moje srce sada živi kod Tomasa, najlepšeg i najboljeg tipa, koga sam ikada srela. Samo se nadam da će dobro da ga čuva. Duhovit roman za devojke o prvoj ljubavi i drugim katastofama. Sa mnogobrojnim Savetima kako da preživim... od Roze, stručnjaka za ljubavne probleme Vidi sve komentare (2) Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI OSTALI KOMENTARI xxxxxx Knjiga je super :)...za svakog tinejdzera je super :D 25.02.2014. 00:00 xxxx knjiga je super procitala sam sve delove, prava za tinejdzere !!! knjiga govori o problemima sa kojima se junakinja ove knjige susrece ona ima ljubavne probleme, probleme u porodici, skoli... KNJIGA STVARNO ZASLUZIJUE DA SE PROCITA!!! SVIMA PREPORUCUJEM! 03.11.2012. 00:00 Kategorija TINEJDŽ I YA ROMAN Autor Fransin Omen Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SEZAM BOOK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2009 Format 14,5x20,5 Strana 198 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

VALENTAJNOVI Rođena pod srećnom zvezdom TINEJDŽ I YA ROMAN Šifra artikla: 333678 Isbn: 9788680802312 Autor : Holi Smejl Izdavač : PROPOLIS BOOKS Upoznali smo i zavoleli štreberku Harijet Maners. Sada je vreme da zavolimo tri sestre Valentajn. Najpre Houp. Houp Valentajn ima petnaest godina, slavne roditelje koji su se upoznali na snimanju filma, slavnu baku i, uopšte, holivudska slava se u porodici prenosi s kolena na koleno. Ona veruje u... Detaljnije Upoznali smo i zavoleli štreberku Harijet Maners. Sada je vreme da zavolimo tri sestre Valentajn. Najpre Houp. Houp Valentajn ima petnaest godina, slavne roditelje koji su se upoznali na snimanju filma, slavnu baku i, uopšte, holivudska slava se u porodici prenosi s kolena na koleno. Ona veruje u ljubav kao na filmu i da je susret sa mladidem iz horoskopskog predviđanja sudbonosan. Desila se ljubav zbog koje je iz Londona otišla u Ameriku, jer tako rade sve heroine na filmu – napuštaju sve zbog prave ljubavi. Na tom putu Houp de odrasti i doneti odluke za koje nikad nije mislila da je kadra da ih donese. Ovo, dakle, nije samo priča o romantičnoj ljubavi, ved o porodičnim odnosima: o odnosu sa svakim članom porodice zasebno, i o tome koliko je svako važan. Holi Smejl (1981, Engleska) diplomirala je englesku književnost, a magistrirala sa temom o Šekspiru. Kao petnaestogodišnjakinju angažovala ju je londonska modna agencija i naredne dve godina radila je kao manekenka. U tome nikada nije uživala, što je desto isticala u intervjuima. Motivi Štreberke su autobiografski. Radila je kao profesorka u Japanu i mnogo putuje. Nagrade: Najbolja tinejdžerska knjiga u Velikoj Britaniji u 2013. Voterston nagrada za dečju knjigu godine 2014. Knjiga godine 2014. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TINEJDŽ I YA ROMAN Autor Holi Smejl Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač PROPOLIS BOOKS Pismo Latinica Povez Broš Godina 2019 Format 13x20 Strana 432 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

SKRIVENE TAJNE ENERGIJE Ala Svirinskaja U knjizi Skrivene tajne energije Ala Svirinskaja, svetski priznata isceliteljka poreklom iz Rusije otkriva široj javnosti malo poznata znanja i mudrost drevnih ruskih iscelitelja i predstavlja svoj koordinisani pristup fizičkim, emocionalnim, mentalnim i duhovnim oblastima svakodnevnog životnog iskustva. Prateći njen lako razumljivi program korak po korak, preokrenućete svoj život i postati sopstveni iscelitelj. U ovoj knjizi ćete pronaći savete i tehnike od neprocenjivog značaja, uključujući duboke, ali jednostavne programe detoksikacije, u kojima se koriste sredstva i sastojci koji su nam svima nadohvat ruke, tehnike zaštite koje će vam pomoći tokom vaših svakodnevnih emocionalnih razmena s drugim ljudima i jednostavne meditacije za postizanje i održavanje osećaja sreće i spokoja. Ala Svirinskaja je isceliteljka poreklom iz Rusije i peta je generacija iscelitelja u svojoj porodici u kojoj su se znanja i tehnike prenosile s kolena na koleno, s majke na kćerku. Ala je započela svoje učenje i obuku još kao mala devojčica, pomažući svojoj majci u njenom radu. Kao i njena majka i Ala poseduje medicinsko obrazovanje, ali je odlučila da se bavi tradicionalnom ruskom metodom isceljivanja. Po dolasku na Zapad, u Veliku Britaniju, stekla je veliki broj klijenata i među hiljadama ljudi kojima je pomogla nalaze se i brojne slavne ličnosti, kao i članovi britanske kraljevske porodice. Njene knjige su prevedene na 11 jezika. Godina izdanja: Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 15x23 cm SM_1

Сви почеци људских великих културних тековина губе се у врло далекој, тамној прошлости, да готово ни за једном не можемо ићи поузданим трагом до искона. Како нам је у већини случајева неизвесна историја домаћег жита, тако исто морамо на по пута стати у испитивању о пореклу домаћег живота, па и најважнијег покретача за сваковрсни људски напредак — ватре. Хипотезе и теореме за сва горња питања не изостају и све се више по духовитости разних писаца гомилају, па им због тога а и других узрока и овде ваља за ватру учинити места, разуме се, ослањајући се у првом реду на српски материјал, који је јединствено богат да му слично градиво код других народа ни приближити се не може. Не мислим да је наш народ до те разноврсности доспео због неког нарочитог дара него просто зато, што је и сувише дуго био остао одсечен од сваког прогреса осталих народа, а при том стотинама година у сиротињи и беди да се задовољавао само ако може голи живот да очува. У тој ужасној трагедији нашег народа ваља тражити узрок његове конзервативности за све традиције, од којих се колена за коленима нису ни за длаку одвајала. Чак је заблуда мислити да је и раније наш прост народ био врло религиозан, не, него је он и у вери осећао љубав наслеђа и само се формама слепо предавао, нарочито и због тога што га је некрст мучио, па му је свака разлика била добродошла, која га је од Агарјана разликовала. kao nova odličan primerak za kućnu biblioteku

guslari milija šundrić gabelji u ivangradu hondelj konavli baldo glavić pesme u zaostavštini adamsko koljeno milan budimir svadbeni običaji u krašiću poreklo čipke pastiri na prokletijama ovčarstvo u lisini na učki dobrinja otok krk , eetnologija o besi mark krasnići narodni mit o suziju preslica na nadgrobnim spomenicima stomanja košulja u istri božićni običaji u boki kotorskoj melodije bećarca lastovo pelješac ,,,, msob

MALA KNJIGA O SEKSU UM TELO I DUH Šifra artikla: 349251 Isbn: 9788660260637 Autor : Leksi Saton Izdavač : MIBA BOOKS Ko ne želi da mu seksualni život bude žestok i strastan, zanimljiv i ispunjavajući? Ako to ne želite, nemojte dalje da čitate. Ali ako želite da saznate tajne uzbudljivog seksa i načina da ostavite najbolji utisak na svoje ljubavnike/ljubavnice, potrebna vam je ova knjižica. Knjižica seksualnih s... Detaljnije Ko ne želi da mu seksualni život bude žestok i strastan, zanimljiv i ispunjavajući? Ako to ne želite, nemojte dalje da čitate. Ali ako želite da saznate tajne uzbudljivog seksa i načina da ostavite najbolji utisak na svoje ljubavnike/ljubavnice, potrebna vam je ova knjižica. Knjižica seksualnih saveta će svojim predlozima od kojih kolena drhte i krevet se trese garantovano pomoći da svi budete zadovoljni od glave do pete u spavaćoj sobi i oko nje. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UM TELO I DUH Autor Leksi Saton Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač MIBA BOOKS Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2020 Format 13x20 Strana 128 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

AKUPRESURA PRSTIMA ALTERNATIVNA MEDICINA Šifra artikla: 373888 Isbn: 9788675584292 Autor : grupa autora Izdavač : ČIGOJA ŠTAMPA "Akunpunktura je veština lečenja ubadanjem igli u određene tačke na telu. Te tačke se zovu akupunkturne tačke. Akupunktura prstima, kao što samo ime kaže je vrsta lečenja koja podrazumeva masažu akupunkturnih tačaka prstima. Akupunktura je stara kineska veština lečenja ubadanjem tankih igli u te... Detaljnije "Akunpunktura je veština lečenja ubadanjem igli u određene tačke na telu. Te tačke se zovu akupunkturne tačke. Akupunktura prstima, kao što samo ime kaže je vrsta lečenja koja podrazumeva masažu akupunkturnih tačaka prstima. Akupunktura je stara kineska veština lečenja ubadanjem tankih igli u telo na tačno određena mesta. Ideja je da tanka igla koja probada kožu sa zadnje strane kolena može za nekoliko minuta da vas oslobodi dugotrajnog bola u leđima; da jedan bezbolan pritisak na tačku sa donje strana dlana blizu korena palca može da vas oslobodi zubobolje ili da vas dovede do anestezije za operaciju vađenja krajnika…" Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ALTERNATIVNA MEDICINA Autor grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ČIGOJA ŠTAMPA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14,8X21 Strana 93 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

LINIJE FRONTA III Prvi svetski rat 1914 1918 STRIP Šifra artikla: 288662 Isbn: 9788689309294 Autor : Aleksa Gajic, Pavle Zelić, Aleksandar Zolotic, Igo Izdavač : MORO DOO SYSTEM COMICS Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Tema stripa Linije fronta bavi se životom na frontu i svakodnevnim životom lj... Detaljnije Povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća System Comics udružila se sa Francuskim institutom u Srbiji u cilju objavljivanja kolektivnog francusko-srpskog strip izdanja Linije fronta. Tema stripa Linije fronta bavi se životom na frontu i svakodnevnim životom ljudi tokom Velikog rata. Album se sastoji od deset kratkih priča koje je napisalo pet francuskih i pet srpskih scenarista, sve to u ilustraciji deset srpskih crtača. Ukrštanjem njihovih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, Linije fronta istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno. Među autorima se nalaze zvučna imena evropskog stripa, poput Rodolfa (Rodolphe), Bruna Falbe (Bruno Falba), Filipa Zitke (Philippe Zytka), Alekse Gajića, Zorana Janjetova, Zografa, Dražena Kovačevića, Darka Perovića... Predgovor za album Linije fronta pisao je istoričar Žan-Pjer Verne (Jean-Pierre Verney), ujedno i scenarista albuma Prokleti rat! proslavljenog francuskog strip autora Žaka Tardija (Jacques Tardi) Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija STRIP Autor Aleksa Gajic, Pavle Zelić, Aleksandar Zolotic, Igo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač MORO DOO SYSTEM COMICS Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2015 Format 21,5x30 Strana 63 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

VAŠE ZDRAVLJE ŠTA POMAŽE ZDRAV ŽIVOT Šifra artikla: 240300 Isbn: 9788679283184 Autor : Grupa autora Izdavač : MLADINSKA KNJIGA Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate pri... Detaljnije Šta zaista pomaže kad je zdravlje u pitanju? Da li je to ono što pojedete, uzmete ili uradite – ova knjiga to istražuje. S knjigom VAŠE ZDRAVLJE: ŠTA POMAŽE, A ŠTA NE u rukama nećete trošiti vreme i novac na proizvode, tretmane i pristupe od kojih nema mnogo koristi. Osetićete prave rezultate primenom strategija koje zaista pomažu. Saznajte suštinu ovih i mnogih drugih proizvoda i terapija: akupunktura, antacidi, aspirin, beli luk, biljna vlakna, bol u leđima, botoks, crno vino, dizanje tegova, filteri za vodu, genetske analize, hormoni, joga, jogurt, kantarion, kreme za sunčanje , kućna hemija, lekovi protiv bolova, lekovito bilje, mamografija, masaža, operacija kolena, pilule za spavanje, prečišćivači vazduha, preparati protiv ćelavosti, proteinski napici, rendgensko snimanje, riblje ulje, samolepljiva traka, sirup protiv kašlja, skidanje dioptrije laserom, soja, sprej protiv insekata, vakcinacija, vodica za ispiranje usta, zatezanje lica... Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ZDRAV ŽIVOT Autor Grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač MLADINSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2011 Format 20x26 Strana 414 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

RAZUMEM TE I NUDIM TI POMOĆ - KOGNITIVNA EMPATIJA VASPITANJE I PSIHOLOGIJA Šifra artikla: 369492 Isbn: 9788661200199 Autor : Tatjana Gjurković i Tea Knežević Izdavač : JRJ U ovoj slikovnici deca će upoznati empatičnu devojčicu Dinu i njenog druga lliju koji je pao i povredio koleno. U žaru igre, Dina nije pridala značaj njegovom bolu i mislila je da će jedan brzi zagrljaj rešiti problem. Međutim, llija ju je odbio. Bilo mu je potrebno nešto drugo – da Dina isprva ... Detaljnije U ovoj slikovnici deca će upoznati empatičnu devojčicu Dinu i njenog druga lliju koji je pao i povredio koleno. U žaru igre, Dina nije pridala značaj njegovom bolu i mislila je da će jedan brzi zagrljaj rešiti problem. Međutim, llija ju je odbio. Bilo mu je potrebno nešto drugo – da Dina isprva samo bude uz njega, a ne da mu odmah nudi rešenja za njegov problem. Kognitivna empatija nam je vrlo značajna jer nam pomaže da bolje razumemo tuđu perspektivu. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija VASPITANJE I PSIHOLOGIJA Autor Tatjana Gjurković i Tea Knežević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač JRJ Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2022 Format 24 Strana 24 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

POSLEDNJI ČUVARI ZLATIBORSKE BAŠTINE ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Šifra artikla: 321601 Isbn: 9788651900917 Autor : Dragiša Milosavljević Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK Studija posvećena utvrđenim vrednostima tradicionalne kuće brvnare sa prostora zlatiborske visoravni nastala je kao plod posvećenih terenskih istraživanja i sveobuhvatnog proučavanja raspoloživih izvora – arhivske građe, domaće i strane stručne literature. U svojoj potrazi za „poslednjim braniči... Detaljnije Studija posvećena utvrđenim vrednostima tradicionalne kuće brvnare sa prostora zlatiborske visoravni nastala je kao plod posvećenih terenskih istraživanja i sveobuhvatnog proučavanja raspoloživih izvora – arhivske građe, domaće i strane stručne literature. U svojoj potrazi za „poslednjim braničima zlatiborske baštine“ autor ubicira i opisuje preostale (manje ili više očuvane) reprezentativne primerke narodnog graditeljstva u zlatiborskim selima, ukazuje na značaj materijalne i usmene baštine i kroz autentična kazivanja naslednika, učenika i sledbenika, Osaćana i Zlatiboraca, oživljava prisustvo prekodrinskih majstora u rujanskom kraju, njihov doprinos zlatiborskom neimarstvu i njihov zajednički gorštački duh. Pored izbora mesta za gradnju, neimarskih principa i iskustava prenošenih s kolena na koleno, obreda i običaja vezanih za gradnju, Milosavljević analizira i organizaciju unutarnjeg prostora kuće, njenu vertikalnu podelu i horizontalni razvoj, polaritet podrumskog i tavanskog prostora. Odavno napuštene, zarasle u šiblje i korov, poslednje sačuvane zlatiborske brvnare stoje kao svedočanstvo iz koga se i danas mogu pročitati dragocene poruke upućene istraživačima tradicionalnog graditeljstva, ali i novim graditeljima spremnim da na tradicionalnim rešenjima zasnuju proporcijski sklad i kvalitetna konstruktivna rešenja modernih zdanja budućnosti. Zorica Zlatić Ivković Studiozno komponovana, bogato ilustrovana monografija Dragiše Milosavljevića, najplodnijeg savremenog istraživača graditeljskog nasleđa zapadne Srbije, proistekla iz temeljitog proučavanja relevantnih spomenika narodnog neimarstva zlatiborskog kraja, baca novo svetlo na ovu temu. Primere vernakularne arhitekture sagledava u širem, regionalnom kontekstu, osvrćući se i na recepciju zlatiborskih brvnara u stručnoj javnosti Evrope i sveta, ukazuje na njihove mitske i simboličke vrednosti, predočava principe kojima su se neimari rukovodili pri gradnji, analizira uslove, materijale i metode građenja, naglašavajući pri svemu tome duhovne i emocionalne slojeve koji se talože i izdižu iz prostora i vremena jedne autentične graditeljske tradicije. Slojevito, analitično i faktografski zaokruženo izlaganje, bazirano na metodološki utemeljenim zaključcima obogaćenim angažovanim opservacijama i nadahnutim pasažima, plodan je podsticaj za dalja istraživanja ove nedovoljno poznate i u Srbiji nepravedno zapostavljene problematike. Prof. dr Aleksandar Kadijević Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ENTERIJER I UNUTRAŠNJI DEKOR Autor Dragiša Milosavljević Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2018 Format 25x25 Strana 380 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Kodovi slovenskih kultura 4: Delovi tela Clio, Beograd, 1999. Mek povez, 255 strana. Časopis Kodovi slovenskih kultura posvećen je duhovnoj, pre svega narodnoj kulturi slovenskih naroda. Međunarodna redakcija godišnjaka podstiče interdisciplinarni pristup u usmerenost istraživanja u oblasti folkloristike, etnolingvistike i etnosemiotike, antropologije, kao i etimologije, balkanistike i indoevropeistike. Časopis počev od 1996. godine izlazi jednom godišnje, a svaki broj je posvećen unapred određenoj temi - do sada su objavljene sveske o biljkama, hrani i piću, svadbi i delovima tela. Urednik časopisa je Dejan Ajdačić. Delovi tela u narodnim kulturama Slovena bili su podsticajna tema za saradnike četvrte sveske časopisa Kodovi slovenskih kultura. U izloženim radovima narodna anatomija i fiziologija se pokazuju kroz analizu naziva delova ljudskog, životinjskog ili tela demona, kroz verovanja, magijske postupke vezane za telo. Kako su telo i njegovi delovi na složen način isprepleteni sa slikom sveta, razmena telesnih i netelesnih predstava u jeziku i kulturi je dvosmerna, od najstarijih vremena do danas. Iako su autori svoju pažnju usmerili na različite sinhrone ili dijahrone aspekte okvirne teme, kroz radove se posebno otkriva večna preokupacija zdravljem i plodnošću. Pojavu i značenje delova tela u ruskim bajanjima sistematizovao je i ispitao Aleksej Judin. Srpskohrvatska zdravica, u radu Tanje Petrović je razmotrena kroz upotrebu ljudskih i životinjskih delova tela u magijskom prizivanju plodnosti i berićeta, te kletvenim slikama umanjenog, slabog, mršavog, zgrčenog, sputanog i mekanog tela. Marta Bjeletić grupiše nazive delova tela u narodnom označavanju srodstva na tri grupe: 1) kost, meso, put, krv — simbolizuju životnu snagu i vitalnost, 2) trbuh, pupak, srce su u vezi sa trudnoćom i potomstvom, 3) trup, žila, zglob, seme koleno su lekseme koje imaju anatomsko, botaničko i „rodbinsko` značenje. Posebno su izdvojene lekseme koleno i pojas. Na građi savremenog poljskog jezika, Dorota Filar nabraja uobičajene osobenosti pojedinih delova tela, a potom tumači iskaze u kojima su neanatomske kategorije (fizički prostor, vreme, intelektualni, etički i estetski pojmovi) predstavljene korišćenjem naziva delova tela. U svom prilogu poznavanju narodne antropologije, Tatjana Agapkina je osvetlila magijske i kalendarsko-ritualne radnje sa vodom (kupanje, polivanje, prskanje, valjanje u rosi i dr.) kojima se obezbeđuje zdravlje. Drugi deo njenog teksta govori o htonskim i svadbeno-erotskim postupcima i verovanjima vezanim za noge, a treći — o vezivanju (zatvaranju) usta. Malgožata Daviđak je svoj rad posvetila sagledavanju glave u poljskim frazeologizmima. Na osnovu ruskih poslovica o koži Ilja Utehin ukazuje na njen status u predstavi tela i mesto u iskazima o psihološkim stanjima, osećanjima i metonimijskim iskazima o čoveku i njegovoj sudbini. Otkrivanje princezinih belega u slovenskim i grčkim bajkama Vitalij i Tatjana Zajkovski dovode u vezu sa narodnim obredima: pokrivanjem devojke kada dostigne polnu zrelost, „zagledanjem neveste`, probnim brakom, obnaživanjem pred svinjskim pastirom-žrecom kao ritualnim brakom sa pretkom/božanstvom ili demonom. Svojom studijom u južnoslovenskom nazivu za muški ud, u kojem su dosad videli banalnu metaforu iz slenga, Aleksandar Loma otvara neočekivane uvide u jezičku i kulturnu prošlost. Elena Uzenjova je pažnju posvetila proveri devičanstva u bugarskom svadbenom obredu i ukazala na akcionalne, predmetne i telesne aspekte utvrđivanja časnosti ili nečasnosti neveste. Ana Plotnikova piše o nazivima košuljice i posteljice (placente) novorođenog deteta kod južnih Slovena uz podatke o arealnoj rasprostranjenosti ovih naziva, magijskim postupcima sa košuljicom i posteljicom i verovanjima o deci rođenoj na neobičan način. Dagmar Burkhart piše o parodijskim predstavama zadnjice u nekim zapadnoevropskim delima, ruskim štampanim slikama (lubok), futurističkoj pesmi „Spomenik` Hlebnikova i tekstovima savremenog ruskog pripovedača Vladimira Sorokina. Simboliku vučjih usta u srpskim i hrvatskim običajima, verovanjima i folklornim tekstovima Piter Plas posmatra kroz „kontinuume` žensko — muško, gornje — donje, produktivno — destruktivno, domaće —divlje i pokazuje različita značenja vučjeg zeva: destruktivan, magijsko zaštitni i isceliteljski, i produktivan. Polazeći od Čajkanovićeve studije o Svetom Savi, Mirjam Mencej šepavost vuka u legendama o vučjem pastiru kod južnih Slovena dovodi u vezu sa drugim slovenskim mitologijama i savremenim rekonstrukcijama slovenskog panteona. Ljubinko Radenković pokušava da utvrdi opšta merila na kojima se zasnivaju razlike u izgledu čoveka i mitoloških bića i navodi opozicije: stalno/promenljivo, antropomorfno/zoomorfno, srednje/veliko-malo, celovito/necelovito, kratko/izduženo, jednoglavo/višeglavo, simetrično/asimetrično, govor/odsustvo govora, sposobnost vida/slepost, dvojno/jedno. Čitajući dela istočnoslovenskih i južnoslovenskih književnosti 19. veka, Dejan Ajdačić ukazuje na životinjske delove u izgledu demona, izdvaja pojave životinja kao pratilaca nečiste sile i motive pretvaranja demona u životinje.

Marko Miljevic - Grmecka korida Sanski Most, 1990. Mek povez, 98 strana, bogato ilustrovano. Грмечка корида је назив за традиционалне борбе бикова, код крајишких Срба,[1] са Грмеча. Борбе се традиционално одржавају сваке године у прву недјељу иза Илиндана (2. августа). Данас, ова манифестација је у оквиру Илинданских свечаности, а организује се уз помоћ локалне заједнице у Оштрој Луци и Владе Републике Српске. Године 2015. одржана је 243. корида по реду. Историја Иако се сматра да је ова српска народна светковина стара најмање два вијека, претпоставља се да се Грмечка корида први пут у штампаном облику помиње у приповијеци „Јаблан” 1902. српског аутора из овог краја, Петра Кочића, и то у вријеме аустроугарске окупације. Срби из погрмечких села су традиционалне борбе бикова до 1992. године одржавали на Међеђем брду код Санице, у данашњој федералној општини Сански Мост. Током рата корида јењава, а погрмечки Срби напуштају огњишта и ову манифестацију настављају 1996. године на Поповића брду, Општина Оштра Лука које се налази на територији Републике Српске.[2] Приповијетка „Јаблан” 1902: Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Земља се круни, угиба под њима. Лујо дрхће, стрепи. Сваки му се живац разиграо. Избечио крупне, грахорасте очи, не трепће. Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом. — Подувати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. - Не дајте, људи, нагрди вола! викну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велик млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно — силно одјекују.[3] Категорије Борбе бикова су подјељење у двије категорије, од 500 до 800 kg и оне преко 800 kg. Побједник обично осваја и новчану награду. Илиндан и грмечки вашар Илиндан је хришћански празник који се слави 20. јула по јулијанском календару, односно 2. августа по грегоријанском календару. Посвећен је светом пророку Илији. Окупљања на вашарима су у традиционалној култури обављала значајну функцију културне размјене између становника блиских предеоних цјелина. Грмечка корида и данас има значајан одјек у сеоским и градским заједницама крајишког подручја.

BEZ BOLA ALTERNATIVNA MEDICINA Šifra artikla: 386704 Isbn: 9788652150946 Autor : Pit Igoskju Izdavač : LAGUNA Revolucionarni metod za zaustavljanje hroničnog bola. Prodato u više od milion primeraka. „Autor izvrsno pokazuje kako možemo prirodno da izlečimo jednu od najznačajnijih zdravstvenih tegoba našeg doba.“ – Dipak Čopra Ne morate više da živite s bolovima. To je revolucionarna poruka Igoskjuovog... Detaljnije Revolucionarni metod za zaustavljanje hroničnog bola. Prodato u više od milion primeraka. „Autor izvrsno pokazuje kako možemo prirodno da izlečimo jednu od najznačajnijih zdravstvenih tegoba našeg doba.“ – Dipak Čopra Ne morate više da živite s bolovima. To je revolucionarna poruka Igoskjuovog metoda, sistema koji pomera granice u otklanjanju mišićno-koštanog bola bez lekova, operacija ili skupe fizikalne terapije. Pit Igoskju, međunarodno priznati fiziolog i konsultant za povrede, koji je sarađivao s nekim od najuspešnijih sportista i javnih ličnosti, pomogao je svojim metodom milionima ljudi. Njegov metod podrazumeva niz blagih vežbi i pažljivo osmišljenih istezanja pod nazivom „I-vežbe“ kako bi se telo naučilo da se vrati u svoje prirodno stanje, bez bola. U knjizi ćete naći detaljne fotografije i instrukcije date korak po korak za desetine I-vežbi posebno osmišljenih da brzo i dugotrajno ublaže: • Nelagodnost u zglobovima, uključujući bol u leđima i vratu; bolove u kolenima, kukovima i ramenima; artritis i povrede skočnog zgloba. • Probleme sa mišićima i mekim tkivima, upalu tetiva i česta oboljenja stopala. • Sevajuće bolove, išijas i sindrom karpalnog tunela. • I još mnogo toga, uključujući glavobolje, vrtoglavicu i umor. Uz ovu knjigu na putu ste da povratite najveći od svih darova: telo bez bola! „Ove jednostavne i delotvorne programe vežbi rado preporučujem svima koji bi želeli da poboljšaju svoje zdravlje.“ – Toni Robins Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ALTERNATIVNA MEDICINA Autor Pit Igoskju Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 13x20 Strana 296 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Lička narodna nošnja - Dobrivoje Pavlica Likota lepo ocuvana ,ima samo mala posveta na najavnoj stranici ,napisana hemijskom 2006 godina .KRIVAJA 164 STRANICE LICKA KOSULJA LICKI PRSLUK Narodna nošnja ličkog pravoslavnog naroda u izvjesnom smislu razlikuje se od narodne nošnje katoličkog naroda Like, kako po boji, tako i po samim nazivima pojedinih dijelova od kojih se nošnja sastoji. Upravo zbog toga, ne može se na jedinstven i istovjetan način obraditi i promovisati narodna nošnja čitave Like, nego će se u obradi usredotočiti na narodnu nošnju pravoslavnog naroda Like. Dakle, predmet obrade je starinska narodna nošnja pravoslavnog naroda Like s kraja 19. i s početkom 20. vijeka. Međutim, istorijski gledano, Srbi su u svojoj, ne tako davnoj prošlosti, bili daleko brojniji i dominantniji narod na ličkim prostorima u odnosu na narod katoličke vjeroispovjesti. Prema podacima s početka 18. vijeka, Srba je u Lici bilo blizu 90%. Nažalost, stalnim ratovanjem, pokrštavanjem (unijaćenjem i nasilnim prevođenjem u katoličanstvo, naročito u vrijeme vladavine Marije Terezije) i stalnim pritiscima, kojima su bili izloženi, stalnim seobama i raseljavanjem iz nacionalnih, vjerskih, političkih i ekonomskih razloga, srpski pravoslavni narod Like se stalno i osjetno smanjivao. Naročito je to bilo izraženo u toku, za Srbe, nesrećnog 20. vijeka. Iz knjige: „Lička narodna nošnja“, autor Dobrivoje Pavlica Lička narodna nošnja pripada tipu dinarskih narodnih nošnji. Nošnje dinarskog planinskog područja zahvataju predele Srpske krajine - Kordun, Liku i severnu Dalmaciju, zatim veliki deo Bosne i Hercegovine, kontinentalne predele Crne Gore i jugozapadne krajeve Srbije. Utom prostranom planinskom području stočarstvo, odnosno ovčarstvo, bilo je osnovna grana privređivanja, kome je bio prilagođen čitav način življenja. Narodne nošnje bile su pretežno izrađene od vune. Posle tkanja vunena domaća tkanina nošena je u specijalne stupe, `valjavice`, kojih je nekada bilo mnogo na manjim rekama. Ta dorađena tkanina, tj. sukno, u nekim krajevima bila je prirodno bele i smeđe boje, a u drugim predelima bojena je u crnu, tamnomodru, ili crvenu boju. Pored mnogih delova odeće od domaćih vunenih tkanina i sukna, u čijoj se strogoj formi naziru tragovi starobalkanske ali i tursko-orijentalne odevne kulture, osnovu i ženske i muške odeće činila je konopljana ili lanena košulja u obliku tunike s rukavima, obilno ukrašena vunenim vezom. U ženskoj odeći su preko dugačke košulje neizostavni delovi bili tkani vuneni pojas i pregača, skladno komponovanih motiva i boja. Od suknenih haljetaka najrašireniji je bio `zubun`, `sadak` ili `koret` - vrsta dugačkog prsluka, kao i haljina s rukavima, ukrašeni vezom i aplikacijama čohe u boji. Glavu devojke krasila je crvena kapa, preko koje su udate žene polagale maramu pres loženu na razne načine. U muškoj nošnji karakteristične su uzane čakšire, a u nekim regijama prostrani `pelengiri` sa širim nogavicama, veoma stari delovi nošnje. Uz njih su nošeni prsluci sa ravnim i preklopljenim polama (gunjić, zubun, ječerma, džemadan) i kraći kaputi s rukavima (gunj, gunja, koporan, aljina). Obavezan je bio tkani pojas raznih boja, a na glavi plitka crvena kapa, oko koje je u mnogim krajevima zimi omotavan vuneni šal. Ukrasi, bogato primenjeni na muškim, a osobito na ženskim nošnjama, odlikuju se izvanrednim skaldom ornamenata i kolorita. Iznijansiranoj skladnosti umnogome je doprinosila prefinjena obojenost građe za tkanine i ukrase postignuta tradicionalnim postupkom bojenja biljnim bojama. U ornamentici polihromnog obilnog veza i u aplikacijama čohe i drugih ukrasa, koji prekrivaju gotovo sve vidljive površine haljetaka, jednako i u tkanju, preovlađuju geometrijski i geometrizovani vegetabilni motivi. U ostvarivanju dekorativnih i estetskih vrednosti vunene dinarske odeće značajnu ulogu imao je raznovrstan srebrni nakit, koji je još više pojačava njenu tešku i monumentalnu celokupnu formu. Jedan od najistaknutijih oblika bile su muške `toke` za grudi, sastavljene iz više srebrnih ploča ili pucadi, često pozlaćenih. Bile su simbol junaštva i uz njih je nošeno oružje visokokvalitetne zanatske izrade, zadenuto u pregrade širokog kožnog pojasa. Lička kapa je tipična srpska kapa koja nosi simboliku i duh Kosovskog zaveta i Vidovdanskog predanja. To se vidi po sledećim delovima i njihovim odnosima. Osnova kape je kružna. Uvek je crne boje. Asocira na tugu i žalost zbog poraza Srba na Kosovu na Vidovdan 1389. godine i pada srpskog carstva. Ova boja ujedno pokazuje pijetet i divljenje, slavu i poštovanje kosovskim junacima. Gornji temeni deo kape je od crvene čoje. Simbliše njihovu krv prolivenu za odbranu časti i slobode, naroda, vere, otadžbine i države, od turskog osvajača, pljačkaša i nasilnika. Sa zadnje strane kape nalazi se devet dugih kićanki od crne svile. One pak imaju dvostruku simboliku. S jedne strane, simbolizuju devet braće Jugovića, a s druge slikovito simbolizuuju put koji je deo našeg naroda prešao od Kosova do Like izmičući se turskom ropstvu, pljački i teroru. Što je ovaj put migracije pred turskim nasiljem od Kosova i stare Srbije kao matice tadašnje srpske carevine do bio duži, to su i ove kićanke bile duže. Tako na primer, kićanke kape narodne nošnje Srba sa Kupresa ili Glamoča su nešto kraće u odnosu na ove sa ličkih kapa jer je i njihov put nasilnih migracija od Stare Srbije i Kosova do navedenih prostora kraći. Kićanke koje predstavljaju devet Jugovića, sa osnovom kape koja dodatno simboliše i njihove roditelje Starog Jug Bogdana i Majku Jugovića jer iz njih (od njih) nastaju, ujedno predstavljaju slavnu srpsku porodicu Jugovića. Ova simbolika se može povezati za predačkim junačkim vidovdanskim kultom. Naime, za porodicu Jugovića ne postoje istorijski dokazi da je u srpskom plemstvu postojala. Međutim, srpski vojvoda, župan i knez Vratko Nemanjić iz sredine 14. veka je u epskoj narodnoj poeziji poznatiji kao Jug Bogdan. Vodi poreklo iz bočne grane Nemanjića, od Nemanjinog najstarijeg sina Vukana, čiji je praunuk bio. Njegova ćerka Milica se udala za kneza Lazara. O njegovim sinovima nema pouzdanih podataka. Vratko je sahranjen u manastiru Davidovići kod Brodareva. Njegovi dvori se ne vezuju za njega lično, nego se upravo predstavljaju kao objekti Jug-Bogdana i njegovih sinova. Po sličnim motivima postoje i drugi objekti, od kojih je značajna, na primer, „Jugovića česma“ kod Tronoše. Preličenje kneza Vratka u epskom duhu i kosovskom mitu u Jug-Bogdana, odnosno porodicu Jugovića (u kojoj dominiraju impresivnim likom Majka Jugovića, a potom i braća Jugovići), ima posebnog smisla. Naime, Jug-Bogdan jasno označava: s jedne strane, Jug – stranu sveta i pravac kada je Sunce svaki dan u zenitu – s tim, da je Sunce na Jugu samo na Vidovdan (15 juna po starom kalendaru) na najvećoj tački na nebu u toku cele godine. S druge strane, dodatno se kroz Bogdan (Bog-dan) označava Bog Vid jer je 15. juni bio dan proslavljanja Bog Vida, Boga (toga) dana. On i sinovi junački ginu u boju, da bi se sjedinili sa svojim Vrhovnim bogom predačke vere (herojskim rodonačelnikom srpskog naroda), te nastavili da žive večni život, uz ponovno rađanje u ovom svetu. Po tom duhu, smislu i zavetu, Oni su dakle, stalno rađajući, odnosno vaskrsavajući junaci našega naroda, koji se tako za ostvarenje odbrandbenih, slobodarskih i nacionalnih ideala i težnji, u realnom svetu i projavljuju. Upravo lička kapa, kao da po predanju duha Vidovdana, opominje i obavezuje roditelje i porodice na značaj i moć brojne, odane, složne, časne i vredne kuće i zadruge na braniku otačastva, odnosno Otadžbine, Pravde, vere i nacije. Iz takvih porodica trebaju da se javljaju novi barjaktari Srbstva na svim blagorodnim poljima borbi, napretka, rada i stvaralaštva naroda i države. Pored toga, kroz simboliku, rodoljublje i duh ove porodice ukazuje se lepotu i etiku tradicionalnog porodičnog poštovanja roditelja, njihovog patriotskog vaspitanja dece, i neprikosnovenu porodičnu slogu u svim, pa i u najtežim okolnostima rata i požrtvovanja. Devet kićanki podsećale su naše porodice na potrebu većeg broja dece, pa ukoliko roditelji imaju devetoro i više dece, to je bila osnova obaveze da se država oduži kumstvom devetom detetu i pomogne ovakvim porodicama. Naravno da se ovom simbolikom ukazivalo da su brojna deca bogatstvo, snaga, život i nada porodice, roda, naroda i države u celini. Gledana odozgo, kapa je kružnog oblika, poput gumna. A gumno je (pored ognjišta koje je po predačkom verovanju bilo prvo), od davnina predstavljalo drugo kultno mesto porodice, roda ili plemena. Na gumnu se vrlo žito i odvajalo zrno od kukolja, odnosno u moralnom smislu dobro od zla. Tu se sudilo i presuđivalo, dogovaralo i kretalo u svaki ozboljan posao, odnosno rat, i na njega se s verom i nadom uvek vraćalo. Na gumnu se igralo kolo i pevalo, guslar slušao i Kosovski zavet kao predanje prenosio s kolena na koleno. Na crvenoj čojanoj temenoj površini na pojedinim ličkim kapama bilo je zlatnom srmom izvezeno „Mudro slovo“. Ono svojom zatvorenom krivom a pravilno i simetrično oblikovanom i vođenom linijom veza, predstavlja stilizovan oblik Krsta Svetoga Save. Mudro slovo je dakle, slovo, što u izvornom pojmu znači govor; odnosno poruku, zavet i svetu obavezu srpskog naroda da očuva sabornost, i održava svoju pravoslavnu veru u duhu vekovnog slogana borbe „Za Krst Časni i Slobodu Zlatnu“. Kako ličku kapu pravi i veze žena, odnosno majka, to se njen rad prelama u simbolici ove kape onim što Majka Jugovića po ženskoj časti predstavlja u Srpstvu. Ona je sav svoj život posvetila svetoj službi najviše lepote ženske časti. Narodni pesnik je u njoj na najdostojanstveniji način prikazao svu moralnu lepotu i čast srpske majke; onih majki koje su bile dostojne divljenja, trpljenja i velike energije potrebne kroz teške vekove da bi rađale, odgajale i vaspitavale herojske naraštaje za nacionalna dela. Stara, odnosno predačka uverenja i shvatanja u Srba su podrazumevala da je kapa jedna vrsta amajlije, te da kao takva štiti onoga ko je nosi. Ranije se svaka kapa, pa i lička retko skidala sa glave, a kada se skidala onda se tim gestom iskazivalo nekome ili nečemu posebno poštovanje. Značajno je istaći i narodna verovanja da kapa može imati natprirodnu snagu, pa ako se kapa oduzme nekome, onda je taj kao obezoružan, i višom silom nezaštićen čovek. Ličku kapu je vredno uporediti sa crnogorskom kapom, potom šajkačom, pa i šubarom vučetinom. Svaka na svoj način ima i nosi veoma karakterističnu, pa i mističnu, našu narodnu slobodarsku simboliku i duh. Uz ostale delove naše narodne nošnje, lička kapa uz druge navedene, zaslužuje(u) ljubav, razumevanje i poštovanje. Lička kapa je nastala na području kršne Like. Simboliše stradanje Srpskog naroda u periodu Otomanske imperije i Kosovskog boja. Kapa je simbol Starog Jug Bogdana, a devet resa je simbol devet Jugovića. Crvena boja simbolizuje prolivenu srpsku krv u borbi za slobodu Srpskog naroda. Crni obod simboliše žalost srpskih majki, sestara i kćeri kao i ostalog ženskog srpskog roda za stradanjima Srpskih vitezova. Obod kape je urađen od čvrsto izvezenog konca kao simbol veze među Srbima. Rese su od čvrstog crnog predenog konca. Postavljena je sa unutrašnje strane sa crnom postavom. Nema nikakvih obilježja na sebi. Lička kapa se nosi i u Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. Razlika je između Ličke i Dalmatinske u dužini resa. Dalmatinske rese su kraće dok Crnogorska nema resa. Lička kapa nosi se i u Bosanskoj Krajini zbog toga sto je Bosanska Krajina naseljena sa narodom iz Ličke Krajine i Dalmacije. Srpska lička kapa - sestra blizankinja crnogorske zavrate - zavjetna je pokrivka srpske glave koja pamti stradanja svakojaka. U crvenilu njenom je i crvenilo srpske krvi, od Kosova i prije Kosova, a u crnom oblistu kao da je crni flor, znak naše tuge velike i korote. Noseći je vječno, makar na srcu ako ne na glavi, i danas možemo (i moramo) biti zatočnici hrišćanskog zavjeta i Knezeve kletve, dostojni časnog `Srpskog roda`. Da se od nas božuri ne postide, ako drugoga stida ne prežemo... Jer, ta je kapa ne samo korotna no i svečarska - znak našeg nacionalnog ponosa: narod bez ponosa je narod robota i robova. Srpska kapa je talisman i znak, onako kako ispjeva Rajko Petrov, starinom Rašević iz Kuča, Nogo: Crni konjanici i vrani gavrani. Svu od mjesečine zobnicu vedrine. Crn zavoj smijeha i božur na rani. Nosimo vo vjeki svi mi preko Drine. (gorenje)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Geografske osnove juzne Srbije (sa 33 slike u tekstu i jednom kartom u prilogu) Dr. Vojislav S. Radovanovic Vojislav S. Radovanović (Pavlica, 14. januar 1894 — Beograd, 26. april 1957) bio je srpski i jugoslovenski naučni radnik. Tokom svoje karijere radio je kao docent, vanredni i redovni profesor na Skopskom, Zagrebačkom i Beogradskom univerzitetu.[1] Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije (kasnije SANU), član Srpskog geografskog društva i osnivač i prvi upravnik Etnografskog instituta SANU.[2] Bio je učenik i asistent čuvenog srpskog geografa prof. dr Jovana Cvijića.[1] Iako je po struci bio geomorfolog, prof. Radovanović se u svom dugogodišnjem naučnoistraživačkom radu bavio i drugim, manje ili više srodnim disciplinama kao što su antropogeografija, etnologija, fizička i istorijska geografija i istorija. Objavio je veliki broj naučnih radova, a njegova doktorska disertacija „Tikveš i Rajec“ jedna je od najboljih i najiscrpnijih antropogeografskih monografija sa terena Makedonije. Biografija Detinjstvo i školovanje Vojislav S. Radovanović, rođen je 14. januara 1894. godine u selu Pavlici u Raškoj oblasti. Njegov otac Sofronije, po zanimanju učitelj, bio je poznati socijalista zbog čega je često po kazni premeštan zajedno sa porodicom iz sela u selo. Vojislav je osnovnu školu učio u selu Vrbovcu. Posle su prešli u Šabac gde je pohađao Šabačku gimnaziju; maturirao je u Nišu. 1912. godine upisao se na geografski odsek Beogradskog univerziteta.[1] Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao jedan od 1.300 kaplara.[3] Mobilisan je 1. decembra 1914. godine u činu đaka-narednika, ali se ubrzo razboleo od pegavog tifusa. Nakon uspešnog lečenja upućen je 1915. godine na front u blizini Smedereva. Prilikom artiljerijskog baraža koji je prethodio početku nemačke ofanzive 1915. godine teško je ranjen. Nemački geler pogodio ga je u koleno. Drugi geler pogodio ga je u predelu stomaka. Na sreću zaustavile su ga fišeklije sa municijom koje je nosio oko pojasa, ali je bio teško kontuzovan. Prebačen je u nemačku vojnu bolnicu gde mu je pružena medicinska nega. Glavni nemački hirurg sažalio se na mladog srpskog podoficira koji je odlično znao nemački jezik i odlučio je da mu spase nogu. Posle uspešne operacije proveo je neko vreme na rehabilitaciji. Kako mu je noga sporo zaceljivala Nemci su mu dozvolili da bude kod majke. U to vreme su bili smešteni kod rođaka u Kruševcu u kojem je Vojislav radio kao profesor nemačkog jezika u gimnaziji. Tokom boravka u Kruševcu upoznao je svoju buduću suprugu Milevu Šterić kojom se oženio posle rata. Između dva svetska rata Po završetku Prvog svetskog rata nastavio je sa studijama. 1921. godine diplomirao je geografiju. Sredinom 1921. godine postavljen je za privremenog predmetnog učitelja, a 10. novembra iste godine i za suplenta gimnazije u Skoplju gde je služio do 30. oktobra 1922. godine. Na poziv prof. Jovana Cvijića radio je kao njegov asistent u Geografskom insitutu Univerziteta u Beogradu od 1922. do 1924. god. Uverenje o vremenu provedenom u horu Beogradske opere. U ovom periodu se takođe aktivno bavio pevanjem. Bio je član Akademskog studentskog društva „Obilić“ kao i član hora Beogradske opere čiji je upravnik u to vreme bio Stevan Hristić. Međutim, morao je da se odrekne profesionalnog bavljenja muzikom kada je njegov profesor i mentor Jovan Cvijić saznao za njegov angažman u Beogradskoj operi. Do ovog saznanja Cvijić je došao na pomalo smešan način koji se dugo posle toga prepričavao kao anegdota. 1921. godine. Cvijić je ugostio uglednog gosta i kolegu iz Francuske. Želeći da mu pokaže znamenitosti Beograda odlučio je da ga odvede na predstavu u Beogradskoj operi. To veče je na repertoaru bila Verdijeva „Aida“. U loži u Narodnom pozorištu, pored Cvijića i gosta iz Francuske, nalazio se i jedan od prvih Cvijićevih učenika i njegov prijatelj prof. Borivoje Ž. Milojević. Ubrzo po početku predstave na sceni se pojavio Vojislav Radovanović u kostimu prvosveštenika i počeo da peva. Ne verujući svojim očima, iako loža nije bila daleko od bine, Cvijić se iznenađeno okrenuo prema svom učeniku i zapitao ga: „Gos`n Boro, je`l ono naš Voja skakuće po bini?` Gos`n Bori nije preostalo ništa drugo nego da odgovori potvrdno. Znajući da se ovo saznanje nije dopalo Cvijiću prof. Milojević je sutradan sačekao svog mlađeg kolegu Vojislava ispred prostorija Geografskog instituta u Kapetan Mišinom zdanju i upozorio ga na događaj od prethodne večeri. Odmah po dolasku Cvijić je pozvao Vojislava u svoju kancelariju. U kraćem i otvorenom razgovoru Cvijić mu je na krajnje korektan način skrenuo pažnju da, iako je i on sam ljubitelj lepih umetnosti, smatra da jedan mlad čovek ne može profesionalno da se bavi i naukom i umetnošću i da bude uspešan na oba polja. Vojislav Radovanović je već sutradan dao ostavku na mesto soliste u horu Beogradske opere. O njegovoj kratkoj profesionalnoj muzičkoj karijeri svedoči i uverenje koje je na njegov zahtev izdalo Kraljevsko Srpsko Narodno pozorište u kojem se potvrđuje da je Vojislav Radovanović bio član hora Beogradske opere u periodu od 1. septembra 1919. godine do 15. juna 1921. god. Obaveštenje o stavljanju u stanje pokoja prof. Vojislava Radovanovića. U periodu od 1922. do 1925. godine bio je sekretar Odseka Geografskog društva u Skoplju koje je bilo deo Srpskog geografskog društva.[4] Godine 1924. odbranio je doktorsku disertaciju. Iste godine izabran je za docenta filozofskog fakulteta u Skoplju. Ovu dužnost obavljao je sve do 3. oktobra 1925. godine kada je postavljen za vanrednog profesora Mudroslovnog fakulteta Sveučilišta Kraljevine SHS u Zagrebu. U tom trenutku bio je jedini profesor Srbijanac na Zagrebačkom univerzitetu što je u to vreme bio presedan. 14. januara 1926. godine penzionisan je po ukazu novog ministra prosvete g-dina Stjepana Radića. Bio je to prvi ukaz koji je Stjepan Radić doneo po stupanju na položaj Ministra prosvete. Penzionisanje prof. Vojislava Radovanovića bilo je povod za žučnu raspravu u Skupštini Kraljevine SHS. 1926. godine izabran je za vanrednog, a 1938. godine i za redovnog profesora fakulteta u Skoplju. 1936. godine izabran je za dopisnog člana Bugarskog geografskog društva u Sofiji. 1940. godine je nakon objavljivanja jedinstvenog dela o narodnoj nošnji u Marijovu izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. U Skoplju je do početka rata bio upravnik Skopskog muzeja u čijem osnivanju je dao ključni doprinos. Drugi svetski rat Slom države 1941. godine doveo je porodicu Vojislava Radovanovića u izbeglištvo, koje je proveo u Beogradu. Za vreme rata bio je redovni profesor Beogradskog univerziteta na raspolaganju jer tada nije bilo nastave. Tokom okupacije novoformirana Srpska vlada čiji predsednik je bio general Milan Nedić pozvala je svu srpsku intelektualnu elitu da potpiše izjavu lojalnosti novoj vladi. Među nekolicinom uglednih srpskih intelektualaca koji su odbili da potpišu ovu izjavu bio je i prof. Vojislav Radovanović. Iako je bio poznat po antifašističkim predavanjima koje je držao na Beogradskom univerzitetu pre rata, kao i po tome da su mu dve ćerke bile komunistkinje koje su aktivno učestvovale u borbi protiv okupatora, prof. Radovanović je uprkos odbijanju da potpiše deklaraciju, izbegao odvođenje u Banjički logor zahvaljujući pripadniku Beogradske specijalne policije koji je bio predratni komunista i koji je pokušavao da zaštiti porodici prof. Radovanovića tokom Drugog svetskog rata. 1943. godine Vojislavov sin Radovan odveden je u nemački koncentracioni logor Mauthauzen gde mu se gubi svaki trag. Iste godine, najmlađa ćerka prof. Radovanovića, Biljana mobilisana je za prinudni rad u nemačku organizaciju „Tot“. Prebačena je u Jagodinu gde je učestvovala u javnim radovima. Njen otac ju je često obilazio sve dok se nije pridružila partizanima i nakon oslobođenja se vratila u Beograd. Posle oslobođenja Posle oslobođenja zemlje od nemačke okupacije godine 1945. Vojislav Radovanoović je bio preuzet od strane Beogradskog Univerziteta za redovnog profesora geografije (antropogeografije) na Prirodno-matematičkom fakultetu, i istovremeno, za profesora antropogeografije, koja se još jedino za njegova života održala na studijama, na katedri Etnologije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na tim dužnostima radio je sve do svoje smrti 1957. god. Tokom 1945—46. godine bio je angažovan kao član komisije Ministarstva prosvete NR Srbije za utvđivanje štete na kulturnim spomenicima i prirodnim znamenitostima. Srpsko geografsko društvo ponovo je počelo sa radom 1947. godine, a iste godine Vojislav Radovanović imenovan je za člana upravnog odobra društva.[4] Uporedo sa nastavnim aktivnostima i profesurom u Beogradu Vojislav Radovanović angažuje se i u radu Etnografskog instituta SANU u čijem osnivanju 1947. godine je aktivno učestvovao, uz veliku podršku tadašnjeg predsednika Akademije Aleksandra Belića. Aktom predsednika Komiteta za naučne ustanove, Univerziteta i Velike škole NR Srbije od 10. juna 1947. godine prof. dr Vojislav Radovanović postavljen je za prvog upravnika Etnografskog instituta SAN. Na mestu upravnika Etnografskog instituta ostao je sve do svoje smrti 1957. god. Prof. dr Vojislav Radovanović umro je 26. aprila 1957. godine od raka u svojoj 64. godini. Sin prof. dr. Vojislava Radovanovića, profesor Univerziteta u Beogradu Milovan Radovanović, bio je predsednik Srpskog geografskog društva od 1986. do 1988. godine, a 1992. godine odlikovan je medaljom Jovan Cvijić.[4] Naučno delo U Glasniku Etnografskog muzeja u Beogradu, knj. XX objavljenom 1957. godine profesor Petar Š. Vlahović je prisećajući se naučnog dela svog preminulog kolege i prijatelja prof. Vojislava S. Radovanovića, napisao sledeće: Koliko god je bio plodan Radovanovićev društveni rad, još je plodnije njegovo naučno delo koje se može podeliti na četiri glavne grupe radova: geografski, istorijsko-geografski, antropogeografski i etnološki. Njegovo prvo značajno delo, doktorska disertacija „Tikveš i Rajec ` (Srpski etnografski zbornik knjiga XXIX, Naselja i poreklo stanovništva 17, Beograd 1924), započeta pod rukovodstvom Jevta Dedijera i Cvijića 1914. godine, predstavlja jedinstvenu antropogeografsku studiju kako u našoj tako i u svetskoj nauci. Ovim i kasnijim radovima stvorio je Radovanović nove naučne vidike i podigao Cvijićevu antropogeogrfsku školu na najviši stepen (Borba, Beograd, od 28. IV 1957. godine). Za punih 45 godina naučnog rada on je najdoslednije među Cvijićevim učenicima nastavljao i razvijao metode svoga profesora. Radovanović je posvetio nekoliko članaka seni svoga profesora Cvijića, trudeći se da kroz njih prikaže značaj Cvijićeve škole u proučavanju naših naroda. U članku „Jovan Cvijić i njegov naučni rad u Južnoj Srbiji“ (Beograd, (1927). str. 13) izložio je Cvijićeve napore na proučavanju Makedonije i zapažanja o svim etnološkim problemima te geografske celine. Iste godine (1927) na Drugom kongresu slovenskih geografa i etnologa u Poljskoj održao je predavanje pod naslovom „Jovan Cvijić i srpska antropogeografska škola“ (Beograd (1927). str. 10) u kome izlaže istorijat ove škole i rezultate koje je ona postigla. U radu „Nacionalni zavet Jovana Cvijića“ (Biblioteka „Život i rad“, Beograd 1929, st. 27) pisac iznosi kakav je bio i koliki značaj ima moralni i intelektualni lik Jovana Cvijića i do kakvih je on konstatacija došao, kao: da je naše nacionalno samopouzdanje i snaga našeg duha neizmerna, da se različitim seobama i imigracijama, socijalnim prilagođavanjima i različitim etnobiološkim procesima došlo do stvaranja jedinstvenog južnoslovenskog narodnog duha, jer su s doseljenicima donete i stvorene nove navike i običaji, dubok i snažan folklor. Iz tih procesa se stvaraju osnovi južnoslovenskog narodnog, nacionalnog i državnog jedinstva. Nastaje južnoslovenska civilizacija. Radovanović je najzad dao monografsku sintezu „Jovan Cvijić“ (Glasnik Etnografskog instituta SAN, II-III za 1953-54 g., Beograd (1957). str. 1-66). Ova sveobuhvatna studija o velikom naučniku i Radovanovićevom idealu predstavlja sintezu svega dosad rečenoga i napisanoga. Radovanović nije samo opisivao rezltate Cvijićeve škole i ukazivao na njih, već ih je, idući stopama svoga učitelja i profesora, na delu unapređivao. Radom „Problemi antropogeografskih ispitivanja Južne Srbije“ (Zb. radovan na III kongresu slovenskih geografa i etnografa u Jugoslaviji 1930, Beograd (1932). str. 25-34) izloženo je sve dotada ispitano u Makedoniji. Značajna je i studija „Jugoslavija, geografski položaj, unutrašnje i spoljnje veze“ (Glasnik Etnografskog instituta SAN II-III, Beograd (1957). str. 115-146), u kojoj su između ostalog određene sve važnije antropogeografske karakteristike naše zemlje. Ovoj grupi pripadaju još neki Radovanovićevi radovi opštijeg značaja od kojih se posebno može izdvojiti rad pod naslovom „Stanovništvo zemlje danas i za poslednja tri stoleća“ (Gl. Etnografskog instituta SAN I, Beograd (1952). str. 355-371) koji sadrži statističke podatke o prirastu stanovništva na osnovu kojih pisac utvrđuje migracione pravce i strujanja međukontinentalnih razmera. Takođe se osvrće na prirast stanovništva zemlje u budućnosti, ako bi bili normalni uslovi priraštaja kao i u minuloj deceniji između dva svetska rata. U jednoj od prvih svojih čisto etnoloških rasprava „Kult prostonarodnih crkvenih ktitora u Južnoj Srbiji“ (Glasnik Skopskog naučnog društva III, Skoplje (1927). str. 99-104) ukazuje na značaj predstavljanja crkvenih ktitora sa čijih se slika, pošto su najčešće predstavljeni s porodicama, može proučavati naša plemenska i vlasteoska nošnja, koja još nije proučena u celini. Takođe je značajan prilog „O narodnoj hrani u Marijovu“ (Gl. Geograf. društva sv XIV, Beograd 1928, 131-137) u kojem raspravlja o ishrani stanovništva ove planinske oblasti pa se zadržava uglavnom na hrastovim zabranima i hlebu od žira koji se onde jeo u izuzetnim prilikama. Naučni rad prof. Radovanovića pod naslovom „Narodna predanja o ubijanju starih ljudi, geografsko-etnografska poređenja“ (Glasnik Skopskog naučnog društva knj. VII-VIII, Skoplje 1929-30. str. 309-346) predstavlja jedinstveno delo u našoj naučnoj literaturi. Ova uporedna geografsko-etnografska naučna studija utvrđuje geografsko rasprostranjenje, vrste i varijetete narodnih tradicija o ovoj nekadašnjoj, davno izumrloj pojavi u narodnom pravnom i religioznom običajnom životu kod Južnih Slovena. Najveći deo svojih ispitivanja Radovanović je posvetio Marijovu. Otuda je nastala i njegova poznata zbirka „Mariovci u pesmi, priči i šali“ (Zbornik za etnografiju i folklor Južne Srbije i susednih oblasti I, Skoplje (1931). str. 65-231) gde je pored obilate građe dat i solidan registar, beleške o kazivačima i zapažanja o nastajanju pojedinih vrsta narodnih umotvorina u ovome kraju. U ovoj grupi radova nalazi se i naučna studija „Narodna nošnja u Marijovu“ sa 52 slike u tekstu (iz Glasnika Skopskog naučnog društva sv. XIV i XV, Skoplje 1935, str 153) koja predstavlja dosad najbolju studiju te vrste u južnoslovenskoj etnološkoj literaturi uopšte. `Sveta Zlata Meglenska, južnosrbijanski kult devojke narodne mučenice“ (Spomenica srpsko-pravoslavnog sabornog hrama svete Bogorodice u Skoplju 1835- (1935). str. 329-336) objašnjava kako je u narodu nastao kult mučeništva iz kosovske tragedije, te da je on nadahnuo likovima svojih junaka najbrojnija dela našeg narodnog i umetničkog stvaralaštva. `Markov megdan s Musom - kult narodnog heroja zaštitnika sirotinje raje“ (Gl. Etnografskog instituta SAN I, Beograd 1952, str 213-256) jedinstvena je i originalna po koncepciji studija u našoj etnološkoj literaturi. Kult Marka Kraljevića izazvao je i umetničko predstavljanje njegova lika po seoskim crkvama. Jedan primer navodi pisac iz okoline Bitolja. Ta kompozicija prikazuje Markov megdan s Musom. Bilo bi možda jednostrano ako ne ukažemo na još jedan momenat koji karakteriše Radovanovićev etnološki rad. On je bio ne samo savestan istraživač i teoretičar pojava iz narodnog života, već je s istim žarom radio i na muzejskoj problematici. Ilustracije radi pomenućemo članak „Naše staro oružje“ (preštampano iz Južnog pregleda II, sv. 7, Skoplje (1928). str. 6) u kome raspravlja kako i kakve podatke treba prikupljati o našem narodnom oružju i kako bi trebalo klasirati kolekcije ove vrste po muzejima. Radovanović je pored saradnje na Enciklopediji St. Stanojevića, za koju je obradio niz geografskih termina i etnoloških naziva, uređivao razne etnološke publikacije, a posle Drugog svetskog rata i sva izdanja Etnografskog instituta Srpske akademije nauka. Taj posao nije bio ni mali ni lak. Ali ga je Radovanović prihvatao sa ljubavlju, unoseći se u finese, čak do pred samu smrt, pa i onda kad je ležao na bolesničkoj postelji s koje više nije ustao. On je i tim svojim radom vidno zadužio etnološku nauku. Pet knjiga „Naselja“, tri knjige „Narodnog života i običaja“, tri knjige „Rasprave i građa“, dva Zbornika radova, tri velika Glasnika instituta, dve posebne publikacije i 6 knjiga u ediciji „Posebna izdanja Etnografskog instituta“, najbolji su svedoci njegova neumornog zalaganja i na tom polju.