STAŠA BELOŽANSKI dva kataloga KATALOG SLIKA X jubilarna izložba Staše Beložanskog Samostalna izlozba sa 104 popisana rada i 15 crno belih reprodukcija, biografija slikara ocene rada - tekstovi iz raznih novina. Cene radova. Каталог слика X јубиларне изложбе Сташе Беложанског : Павиљон `Цвијете Зузорић`, велика сала, 10. децембра 1939. KATALOG SLIKA IV kolektivne izložbe Staše Beložanskog 60 popisanih radova sa cenama i 4 crno bele reprodukcije Павиљон `Цвијете Зузорић` (мала сала) 28. март 1937. VEOMA RETKI KATALOZI iz 1937 i 1939. U VRLO DOBROM STANJU Beložanski, Stanislav Staša, scenograf, kostimograf, slikar (Beograd, 15. VI 1900 — Beograd, 4. III 1992) Školovao se u Beogradu (1907—1909), Budimpešti (1909—1912), Bukureštu (1912—1916). Završio je umetničku školu u Beogradu (1920—1925) i tokom studija bio slikarski volonter i statista u Narodnom pozorištu. Prve scenografije radio je kao član Akademskog pozorišta (1925). U slikarnicu NP primljen je septembra 1926. kao honorarni slikar izvođač a juna 1927. potpisao je svoju prvu scenografiju (A. Savoar, Ukrotitelj). Potom je svake sezone davao rešenja za više (4—9) dramskih i operskih premijera. Član likovnoumetničkog društva `Zograf` postao je 1927. a član `Kola jugoslovenskih likovnih umetnika` 1930. Šef radionice dekora postao je 1933. Išao je na studijska putovanja u Francusku, Italiju, Češku i boravio na Svetoj Gori (1937—1938). Izgradio je moderan tip scenografije originalnog stila koji karakteriše naglašena dramatika i jedinstvo bojenih odnosa i plastičnih vrednosti scenskog prostora. Ostvarenja su mu sa arhitektonskim osnovnim osećanjem i uključuju naznake o vremenu i mestu radnje. Scenu zida u treću dimenziju sa obaveznim električnim svetlom koje daje najsuptilnije nijanse. U skladu sa modernim shvatanjima scenografije, svoju umetnost i znanje stavio je u službu reditelju i glumcima. Sa svojih oko tri stotine scenografskih ostvarenja svrstao se među naše najznačajnije scenografe. Za nekoliko predstava, za koje je radio scenografiju, radio je i kostim (Otelo, Rusalka, Stanoje Glavaš, Put oko sveta, Koštana). Kao slikar posvetio se pejsažima i portretima u tehnici ulja i akvarela. Učestvovao je na prolećnim i jesenjim salonima u Umetničkom paviljonu `Cvijeta Zuzorić`, u inostranstvu (London 1937) i na izložbi pozorišnog slikarstva (Beograd 1971). Samostalno je izlagao više puta počev od 1926. u Beogradu, Somboru i Novom Sadu.

MOJI SUSRETI S VLADIMIROM KAZAKOVOM ROMAN Šifra artikla: 384956 Isbn: 9788679583468 Autor : Vladimir Kazakov Izdavač : L.O.M. Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod utica... Detaljnije Vladimir Kazakov je rođen u Moskvi, u porodici ruskog, jermenskog i poljskog porekla. Isključen iz vojne škole 1956, izbačen s Pedagoške akademije 1958, radio na Čukotki i Kolimi na manuelnim poslovima. Od 1965. posvećuje se pisanju. Stvara u duhu ruske avangarde i književnosti apsurda, pod uticajem Hlebnjikova, Harmsa i Vedenskog, sa zaumnim ekskursima i eksperimentalnim žanrovskim spajanjem poezije, proze i drame. Čitanje Vladimira Kazakova otkrivanje je posebnog sveta nastalog iz autorove jezičke mašte – čudesnog, bajkovitog, iluzionističkog, efemernog, starovremskog, fantazmagoričnog, lirskog. Moji susreti s Vladimirom Kazakovom prva je njegova objavljena knjiga, 1972 u Nemačkoj. Tekst se sastoji od niza proznih i dramskih minijatura, u duhu poetike futurizma. „U čitaočevoj mašti se pojavljuje svet koji potiče iz piščeve uobrazilje, te samim tim stvara sopstvene norme i pravila spoznaje. U tom svetu najčešći motivi su noć, zvezde, kiša, vazduh, usamljenik, vrata, prozor, ćutanje, smrt. Kazakov zapravo pokušava da skrene našu pažnju bukvalno na svaku reč, da nas natera na sporo čitanje, razmišljanje i osluškivanje, da nas oslobodi od ustaljenog i očekivanog u književnom pripovedanju za novi doživljaj – doživljaj njegovog sveta.- Iz pogovora Kornelije Ičin Prvi put sam ga video, mislim, 1956. godine. Poznanstvo se dogodilo potpuno slučajno. Mene zamalo da udare nečija kola. Vladimir Kazakov, koji se zatekao odmah pored, na vreme me povuče za kaput. Pogledao sam i video mladog čoveka od jedno osamnaest godina. Upoznali smo se i počeli da se viđamo. Kod njega mi se posebno dopadala sposobnost da sluša. I ja sam više voleo da slušam nego da govorim. Eto, on i ja smo sedeli i slušali jedan drugog. Onda je on iznenada nekuda nestao. Jedni su govorili da je na Kubanu. Drugi da je na Donu. Nakon nekoliko godina neočekivano se pojavio i nije bio sam, već sa ženom, Estonkom. Ona je predavala, mislim, muziku. Zbog toga nismo mogli da se viđamo često, a s vremenom smo skroz izgubili jedan drugog iz vida. Gde li je sada? Priča se da je Vladimir Kazakov ponovo na Donu. Ali sve je to tako neodređeno! Sećam se, jednom mi je rekao: Eto, videćeš, umreću pre tebe. Ko će ga znati. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ROMAN Autor Vladimir Kazakov Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač L.O.M. Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 21x14 Strana 135 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

GORNJE POLJE KOD NIKŠIĆA Radivoje Tadić Zajednica sela: Vir, Duga, Jasenovo polje, Miločane, Orah, Praga, Rastovac i Šipačno pregled bratstava Nikšić, 2001. 514 strana, tvrd povez, udžbenički format. Posveta autora. Poslednja dva-tri lista gde je sadržaj malo izgužvani. Generalno, očuvana. Istoriju i geografiju Gornjeg Polja, područja površine 256 kvadratih kilometara, način življenja starosjedilaca i doseljenika iz vremena kapetanija i kmetija, oblasti, srezova i opština, sačuvao je pukovnik Radivoje Tadić u reprezentativnoj monografiji Gornje Polje kod Nikšića. Njegov brat Jovo, kapetan u penziji, najstariji Gornjepoljac, rođen 1920. u zaseoku Avtenice, učesnik NOB-a, nosilac više ratnih i mirnodopskih odlikovanja i priznanja, kojeg pamćenje služi i u 98. godini života, dragocjen je svjedok i pričač višedecenijskih zbivanja na tom području: “Tadići su porijeklom iz Pive. Za vrijeme Turaka odselili su za Trebinje, a nakon stotinu godina, tridesetak godina prije oslobođenja Nikšića, moj prađed Uroš došao je sa sedam sinova u Gornje Polje. Danas je to najbrojnije bratstvo u Gornjem Polju, a u Trebinju je tada ostala jedna porodica, i danas je jedna,” priča gospodin Jovo, kako ga oslovljavaju mještani. Pola vijeka nakon oslobođenja od Turaka kuće su građene po obodu, a u Polju ih gotovo nije bilo. Imanja starosjedilaca i ona koja su dodijeljena doseljenicima- glavarska, darovnica i kupovna zemlja, bila su zasijana. Livade su tek ponegdje presjecale oranice, a stanovnici su nakon Prvog svjetskog rata živjeli od poljoprivrede i stočarstva: “ Sijana je pšenica, raž, ječam, kukuruz, držana stoku, i od toga se živjelo. Gazde su bili oni koji su imali dosta stoke i zemlje. Domaćin sa 50 ovaca bio je siromah, a onaj sa 100 srednjestojeći. Moja porodica je bila među siromašne. Radili smo svoju i tuđu zemlju. Oranice su se radile napola, a livade na treću – dva dijela pripada gazdi, a treći domaćinstvu koje je radilo u najam. Neđeljom niko nije radilo. Poštovan je običaj- šest dana radi, sedmi odmaraj. Navodnjavanja nije bilo. Dolap, kolo za navodnjavanje Raka Maksimovića u zaseoku Brod izgrađen je 1930. godine, i prvi je u Crnoj Gori.” I nije Gornje Polje samo po tom kolu bilo prvo. Damjan Mijanović je 1938. godine izgradio hidroelektričnu centralu snage 30 vati koja je osvjetljavala sve kuće na Vidrovanu. Bilo je to prvo električno osvjetljenje u naseljima u Crnoj Gori. Na Vidrovanu je radila pilana knjaza Nikole-Šegarica, ili Knjaževa fabrika, a 1923. podignuta je na Buči još jedna u kojoj je radio mlin i vunovlačara – prva u Crnoj Gori. Stoga nijesu rijetki ono koji tvrde da se početak industrijalizacije Crne Gore desio u Gornjem Polju: “Pričalo se da je Knjaževu fabriku zapalila Opština kako bi zahvatila vodu za planirani vodovod. Ne znam da li je to tačno, ali na tom mjestu je 1929. počela gradnja vodovoda. Vodovod je ručno kopan od Vidrovana do Nikšića. Kanal dubine dva metra kopali su seljaci a za metar iskopa dobijali su jedan dinar. Gdje je bio kamen ručno se minavalo. Toga se sjećam odlično, išao sam u osnovnu školu. Cijevi su bile široke kao sulundar i omotane trakom. Traku smo gulili i od nje pravili piljke. Gradnja vodovoda bila je velika radost, jer su Nikšićani tada vodu koristili iz bunara.” Rijeke, mukavice, estavele… vodenice, stupe i pilane rijetkosti su po kojima je Gornje polje prepoznatljivo. Neke od tih rijetkosti danas su daleka prošlost. Za vrijeme Turaka, Crne Gore i Kraljevine Jugoslavije na gornjepoljskim rijekama Vidrovnu, Boljašnici, Rastovcu i Sušici bilo je osamnaest vodenica sa desetak valjaonica: mlini Perkovića, Matanovića, knjaza Nikole, Buča, vodenica Đuričića, Novi mlini, mlini Jegetić, Maksimovića, Đukanovića, Piljevića… Mlinari su bili mještani, a jedno vrijeme taj posao obavljao je i Jovo Tadić.: “Ti mlini imali su po dva ili tri kola, a žito je dopremano iz Golije, Pive, Banjana… Mlivo su dogonile na konjima žene, najčešće po sto kila, i čekale su nekada i 24 sata da bude samljeveno. Vlasnik mlina je meljačinu naplaćivao pet odsto- znači na 100 kila, 25 kila. Treći dio uzimao je mlinar. Tada su radile i stupe Mijanovića, Međedovića i Raičevića. Tu se valjalo sukno, koje su prele pa tkale žene. Nakon valjanja u stupama od njega se pravila roba, savršena odijela. Tada je šnajder bio Radule Tadić, a šili su Vujovići i Mijanovići. Švenje je bilo skupo, za jedno odijelo moralo se dva dana raditi.” Živjelo se u Gornjem Polju do Drugog svjetskog rata uglavnom od poljoprivrede i stočarsta. Djeca su od malih nogu učena tom radu, a ona koja su pokazivala posebne sklonosti, ili su bila iz imućnijih porodica pohađala su školu koja je u Gornjem Polju počela da radi 1899-90. Starina Jovo se sjeća da je 1927. u prvom razredu četvorogodišnje škole bilo tridesetak đaka: “Mali broj je kada završi tu školu išao u Nikšićku gimnaziju, iz čitavog Gornjeg polja desetak učenika. Kada je bilo lijepo vrijeme išli su pješke – po 10 i više kilometara u jednom pravcu, a zimi su nastavali u Nikšiću, plaćali su smještaj. To su bila đeca- desetak godina. Moj brat Radivoje je išao pješke, a u kasnu jesen ili zimi kada je dan kratak sretali smo ga i pratili. Do 1930. samo tri Gornjepoljca bila su na fakultetu. Ti studenti iz porodica Kisić, Ilić i Tadić prvi su iz Gornjeg Polja završili fakultet, a kasnije ih je bilo mnogo više”. Nakon 1930. godine u Gornjem Polju formirani su fudbalski klubovi Vidrovan i Gornjepoljac, a na glasu je bila i amaterska pozorišna trupa. U kući Vušovića. poznatoj po učenim ljudima. radila je i čitaonica koja je imala zavidan fond knjiga, i bila je veoma posjećena. U to vrijeme radili su i hanovi u kojima se moglo trgovati ali i popiti piće za kafanskim stolom: “Vlasnici hanova u kojima je bilo piće i roba plaćali su mnogo veću taksu. Hanove na tri mosta, od Srednjeg do Vidrovana, držali su Maksimovići, a na Vidrovanu Mijanovići, Bajovići i Mijatovići. Tada su milioneri bili Mijanovići. Automobila nije bilo, možda dva taksija, a motor je imao samo Damjan Mijanović. Sjećam se da je Milovan Maksimović, tada predsjednik Opštine, biciklom išao u Nikšić na posao. Život u Polju je bio siromašan, ali ne tako težak. Nije se puno radilo, nije se imalo što raditi, osim ljeti. Ko je imao stoku spremao je sijeno, brao list. Planištaci su živjeli mnogo teže”. Gornje polje je po mnogo čemu karakteristično etnografski, geografski ali i istorijski. Za vrijeme Osmanlijskog carstva predstavljalo je kapiju utvrđenog Onogošta, u njemu je 1690. zarobljen turski paša Džin Alija, a 1877. na Viru su Turci položili oružje pred knjazom Nikolom. 1934. u Gornjem Polju formirana je jedna od prvih seoskih ćelija Komunističke partije na području Nikšićkog sreza, a u oktobru 1941. tu je bilo sjedište Narodnooslobodilačkog nikšićkog odreda. Ratna zbilja određivala je sudbine mještana i svaka je priča za sebe. Jovo Tadić se našao u Drugoj dalmatinskoj koja je oslobođenje dočekala u Trstu. “ Druga dalmatinska je preživjela Petu ofanzivu, ali je mnogo ljudi izginulo. Tada su redove popunjavali Crnogorci. I ja sam se sa svojom četom kod Kolašina priključio Drugoj dalmatinskoj. Borbe su vođene svuda i svaka je istorija, ali se najslikovitije sjećam oslobađanja pedesetak zatvorenika iz zatvora u Straševini. Taj zatvor stražarili su četnici, a trebalo je da ga oslobodi Nikšićki odred. Rukovodstva moje čete koja je imala pedeset boraca i Nikšićkog odreda, koji je tražio pomoć, sastalo se kod Slanog. Tada je odlučeno da naša četa oslobađa zatvorenike iz Straševine. Uspjeli smo to bez žrtava, našto sam i danas ponosan. I Dan oslobođenja posebna je priča. Taj dan dočekali smo u Trstu. Posljednja borba je bila u Ilirskoj Bistrici. Mi smo od Kotora pješke išli i oslobađali otoke do Rijeke. Iz Rijeke smo brodom prešli na Rab odakle smo oslobodili Cres, i iskrcali se u Opatiju. Poslednje borbe vođene su u Ilirskoj Bistrici. Trst je bio već dva dana oslobođen kada smo mi došli, a oslobosili su ga Crnogorci. Narod je ogromnom radošću dočekao oslobođenje. Bilo je to veliko veselje”. Poslije Drugog svetskog rata priča o Gornjem Polju, izgradnji i načinu življenja slična je drugim poratnim. Nakon ukidanja zadruga mještani dobijaju državne poslove, a Gornje Polje doseljenike, nove kuće i livade. Pređašnji način života za tridesetak godina, relativno kratko vrijeme, dobija formu predanja, a materijalni ostaci ili mjesta koja nazivom čuvaju nekadašnji značaj postaju turističke destinacije. Vodenica Raičevića, jedina koja radi, puni novinske stupce, livade zaoravaju mašine, a ralo i plugovi dragocjenost su muzejskih zbirki. Farme i farmeri ne poznaju branje lista, sadijevanje sijena, žetvu srpom, kopljenje kukuruza. Valjaonica nema, nema ni robe od sukna pravljenog udarima drvenih maljeva. Sve to desilo se za samo jedan vijek, a mnogo šta po čemu je Gornje Polje prepoznatljivo mlađe je od Jova Tadića: ”Poslije Drugog rata vodilo se računa da što više ljudi radi. Ko je god hti, radio je. Nije za godinu mogao postati bogataš, ali mogao je skromno da živi i izdržava porodicu. Svi su živjeli podjednako. Osnovane su zemljoradničke zadruge u koje su ljudi unosili sve svoje. Bilo je i onih koji su to nevoljno radili. Te zadruge nijesu bile onakve kako je zamišljano i nije se to dobro pokazalo. Posle su nastale zadruge kojima su rukovodila preduzeća, i bile su bolje. Kada je došao period industrijalizacije i masovnog odlaska na škole stoka se manje držala, a zemlja manje obrađivala. Umjesto oranica nastale su livade. Danas je oranica malo. Posadi se krompir sve manje kukuruz i pšenica, a raž i ječam su rijetkost. Danas radi samo mlin Raičevića sa dva vitla i on povremeno melje, a meljačina je uglavnom umertin. To je bio mlin Janka Vukotića, on ga je napravio za vrijeme Crne Gore. Pregradio je dvije rijeke Vidrovan i Boljašnicu za rad mlina. Vodenicu je prodao Raičevićima- Tomu i Milosavu koji su došli iz Amerike. I danas su to mlini Raičevića, sinovca Tomova.” Novi mlini naspram zaseoka Međine čuvaju uspomenu na nekada vodeću privrednu granu u Gornjem Polju, Radivoje Tadić monografijom Gornje Polje kod Nikšića sačuvao je istoriju tog podruja, a rijetki mještani još svjedoče o Gornjem Polju kroz vrijeme. Devedesetosmogodišnji Jovo Tadić pamti najduže, kažu Gornjepoljci: “ Za istoriju Gornjeg polja i život negda zainteresuje se poneko, ali knjigu Radivoja Tadića, ipak svaka porodica želi da ima. On je do tančina opisao Gornje Polje. Svi se iznenade podatkom da je na tom području bilo do rata preko 170 bratstava. Sada ih ima mnogo više, jer je Gornje Polje masovno naseljavano. Sada se u Polju sasvim drugačije živi. Danas omladina kad završi osmoljetku zemljoradnju potpuno odbacuje. Prije ćeš naći nekog sa fakultetom da obrađuje zemlju. Mislim da sadašnje generacije ne bi mogle izdržati teret negdašnjeg vremena, jer tada su ljudi od malena radili i tako sticali navike.” Donedavno je Jovo Tadić i sam obrađivao svoje imanje i mještani su se divili njegovoj po koncu uređenoj njivi. Radio bi i danas, ali se oporavlja od loma – trećeg za pet godina: “Imao sam devedeset i dvije godine kada sam obrađivao imanje. I dalje bih da se nijesam slomio. To mi nije bilo teško. Teško mi je padalo da sjedim. Volio sam da radim i radio sam i kada sam znao da od toga nemam neku korist. Volio sam da šetam i posjećujem komšije. I danas u 98. godini ponešto uradim. Dolaze mi kćerka i sin, unuci i praunuk Dušan i naravno komšije. A dugovječnost jeste i nije privilegija:” Tadići nijesu dugovjeki. Uglavnom žive oko sedamdeset godina, osamdesetu malo ko iščeka. Ja sam dugovječnost, vjerovatno, nasledio od majke. Ona je živjela 93 godine i podigla devetoro đece. Kada sve sabereš život je kratak. A nekada i predug. Mislim da je živjeti oko osamdeset godina najljepše, do tada čovjeka služe pamćenje i snaga. Preko osamdeset godina to nestaje:” Biografija Gornjeg Polja zbir je i biografija njegovih mještana. Jovo Tadić, nosilac ordenja i medalja o kojima jedino priča unucima, poznavalac hoda Gornjeg Polja kroz vrijeme, na tragu je narodne mudrosti da svako vrijeme nosi svoje breme, a težinu bremena određuje čovjek. Starina od kojeg, kažu u Gornjem Polju, treba učiti život posmatra kako raste njegov zavičaj, bilježi godove i upoređuje ih. Dugovječnošću i načinom života tog pamtiše čija sjećanja ne mogu stati ni u tomove knjiga, privilegovano je Gornje Polje – područje nikšićke opštine koje je za vijek, kojem svjedoči naš pričač, sasvim izmjenilo fizionomiju ali ne i krvotok. Sonja Vujadinović

Tihomir R. Đorđević - Naš narodni život Srpska književna zadruga, SKZ, Beograd, 1923 192 str. tvrdi povez stanje: dobro, potpis na predlistu. KOLO XXVI KNJIGA 174 SADRŽAJ: - Naši narodni običaji - Knežine u Srbiji za vreme prve vlade Kneza Miloša - Selo kao društvena zajednica za vreme prve vlade Kneza Miloša - Celibat i brak u našem narodu - Razvod braka - Posinjenje - Domazet - Selo kao naselje za vreme prve vlade Kneza Miloša - Naši seoski zanati - Naša narodna umetnost - Ubijanje staraca - Jedna kazna za žene - Mandragora - Narodni pesnik i narodna tradicija - Objašnjenje nekolikih narodnih poslovica - Maštarije u „Gorskom Vijencu“ - Partenogeneza - Čudnovate ljubavne čini - Pogovor Tihomir Djordjević (Knjaževac, 19. februar 1868 — Beograd, 28. maj 1944) je bio etnolog, folklorista i kulturni istoričar, profesor beogradskog univerziteta. Rođen je u patrijarhalnoj porodici. Otac Raja je služio kao sveštenik u Brestovcu i Lužanu kod Aleksinca. O detinjstva se nalazio u neposrednom dodiru sa selom i narodom, što je uticalo da se još od mladosti, pa sve do smrti posveti proučavanju naroda, njegova života i kulture. Završio je istorijski-filološki odsek Velike škole u Beogradu, a zatim je studirao u Beču i Minhenu, gde je doktorirao 1902. godine. Đorđevićev opus je veliki - broj njegovih radova je oko sedam stotina. Đorđevićeva interesovanja bila su veoma široka i različita i kreću se od detaljnih analiza narodnog života Srba, preko etnografskih istraživanja života drugih naroda u Srbiji (Roma, Vlaha, Cincara, Grka, Čerkeza itd), do folklorističkih i socioloških studija ne samo Srbije, već i Balkana. Prvi je sistematizovao i izvršio opštu klasifikaciju narodnih igara i dao teorijske i istorijske poglede na narodne igre relevantne za vreme u kojem je radio. Postavio je i razradio metodska uputstva za sakupljače i opisivače narodnih igara. Održavajući je stalne veze s kolegama iz inostranstva, bila mu je dostupna najvažnija literatura tadašnjih pregalaca na polju etnologije i folkloristike. Imao je dobar uvid u najnovije naučne pravce, posebno je dobro poznavao tadašnju nemačku etnološku literaturu, u kojoj je narodna igra razmatrana iz više uglova. Zahvaljujući njemu i podršci koju je dobijao od kolega iz inostranstva, krajem 19. veka stvareni su uslovi za sakupljanje narodnih igara u najširem njihovom značenju. Raspravu i klasifikaciju narodnih igara je objavio u knjizi „Srpske narodne igre” (kao devetu knjigu Srpskog etnografskog zbornika 1907. godine). Ona predstavlja nezaobilazno delo u proučavanju narodnih igara u širem smislu reči.[3] Do objavljivanja ovog dela Đorđević nije objavio nijedan članak u izdanjima Srpske kraljevske akademije nauka u Beogradu, i tek nakon njegove objave je uspostavio tešnji kontakt sa akademijom, koju je inače veoma uvažavao. Iako nije bio antropolog, prvi je naučnik u nas koji je eksplicitno ukazao na značaj paleoantropologije za istoriju i etnologiju. Godine 1908. je kroz rad Neznano groblje u Žagubici, pokazao da su stara groblja, nekropole, izvor primarnih podataka za mnoge nauke.[5] U knjizi Đorđević naglašava da podaci, do kojih se dolazi izučavanjem skeleta i grobnih priloga, praktično predstavljaju jedini izvor elemenata o građi, izgledu i načinu života ljudi u određenom periodu prošlosti. Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 19. februara 1921, a za redovnog 16. februara 1937. Najvažnija dela: Iz Srbije kneza Miloša, I i II, 1922-1924 Cigani u Srbiji, doktorska disertacija Naš narodni život, I-X

Manastir Gračanica; Običaji i umotvorine sa Kosova / Janićije Popović Gračanica 2011. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 177 strana. Knjiga je odlično očuvana. D2 Manastir Gračanica na Kosovu je obimom malena knjiga, sa svega 59 stranica. Knjiga je bogato ilustrovana značajnim freskama i fotografijama samog manastira i manastirske povelje i dopala se širokom krugu čitalaca. I novinska kritika je bila izdašna u pohvali ove knjige i preporukama čitaocima. Prikaz je izašao u listu „Volja”, juna 1927. godine. Kritičar je vrlo lepo napisao o knjizi Gračanica, pa je, pored ostalog, napisao i ove rečenice: „G. Janićije Popović objavio je nedavno knjigu Manastir Gračanica na Kosovu. Lepo izdanje, i jedan stil kojim je knjiga pisana, zaustavljaju nas, da se na njoj zadržimo. Autor ove interesantne knjige g. Popović, kao što i sam podvlači u predgovoru, nije imao nameru da da naučno delo. Njegov skromni rad predstavlja knjigu koju potreba iziskuje. Ona je namenjena nebrojanim, stranim posetiocima manastira, koji svake godine posećuju naš jug. G. Janićije Popović potpuno je uspeo u radu na ovoj knjizi, imajući u vidu njegovu nameru Delo je odlično komponovano, materijal je znalački sređen, a stilski zaslužuje da ga uvrstimo u najbolje slične knjige. Naročito su zabavno i sa puno pripovedačkih sposobnosti izneti mnoga narodna predanja vezana za manastir i okolinu. Dakle, pored informativnosti, ona je u ovom pogledu dobro prošla...“ Vladimir Bovan Rukopis Janićija Popovića Narodni običaji, umotvorine i igre sa Kosova sastavljen je iz sedam delova koji su obeleženi kao posebna poglavlja. Pojedina poglavlja, kao na primer prvo, razdeljena su na po nekoliko delova i u svakom delu se opisuje po jedan običaj. Prvo poglavlje nosi naslov Običaji, a ispod njega sledi Podnaslov Svadba. Opis svadbe, odnosno svatovskog običaja, a U okviru njegovom su i svatovske narodne pesme, nalazi se od 1 do 35 stranice. Svatovski običaj je najopširnije opisan, a opisi svih ostalih običaja ne uzimaju toliki prostor. Opis Običaja je vrlo sažet, ali sve je objašnjeno lepo i jasno... Kao drugi običaj opisana je slava u Srba na Kosovu. On je opisan na desetak stranica... Božićne pesme su isto tako u okviru teksta u kojem se opisuju božićni običaji (str. 47-56), Navedene su samo četiri božićne pesme, i, što je vrlo interesantno, sve su se pevale na nišaljci. Zatim su opisane „Vodice, bogojavljenski običaj (str. 57), ali pesme nisu navođene. Popović je rekao samo ovo: „I na Vodice se niša i pevaju iste pesme kao na Božić” Pod pet je opisana Pročka (uskršenje poklade) na dvema stranicama (58-59)) ali i ovde nisu navedene pesme. Đurđevdan je opisan opširnije (str. 60-66) i navedeno je pet pesama. Za narodne pesme u ovom Janićijevom rukupisu moglo bi se reći da su sve autentične, mada sve nisu celovite, kao na primer prve dve ali nedostaju završni stihovi, kao i božićnoj pesmi o Pavki Gornjomoravki. Drugi deo rukopisa su Priče (str. 67-120), gde je svega dvadeset zapisa narodnih pripovedaka sa Kosova... Treći deo rukopisa su Basne. To su u stvari narodne priče o životinjama. Najviše ih je o lisici i vuku i jedna o mački, mišu i mravima, a svega ih je četiri (str. 121-128). I one su u duhu književnog jezika. Govorne narodne tvorevine su u četvrtom i petom poglavlju. U četvrtom su poslovice (str. 129-132) navedene po azbučnom redu i svega ih je šezdeset. One su date govornim jezikom Kosovaca, a tako isto zagonetke, kojih je svega dvadeset i pet (str. 133-135). I one su navedene po azbučnom redu. U šestom poglavlju su praznoverice (str. 137-146). Sedmo, poslednje poglavlje Janićijevog rukopisa predstavljaju opisi narodnih igara Srba na Kosovu (str. 147-186). Ovo je u stvari zbirka sportskih narodnih igara kojima je Janićije dao naslov samo Igre. Sadržaj: MANASTIR GRAČANICA NA KOSOVU Umesto predgovora Predgovor Mesto Zidanje Ime Spoljašnost Unutrašnjost Zakon stari Srbljima Istorijat do danas Manastirska slava Sadašnje stanje manastira I DODATAK Kratak pregled života Kralja Milutina II DODATAK Literatura NARODNI OBIČAJI I UMOTVORINE SA KOSOVA Predgovor OBIČAJI Svadba Slava Božić Vodice (Bogojavljanje) Pročka (Uskršnje poklade) Đurđev dan PRIČA Nesradin Hodža Premudri Solomon Selo i pop Očev savet Lakrdija i lira! Trn hajduka Kakva je žena! Ženska sebičnost Selenje lasta Mičko čoveče Da imam para znam šta bih radio Kako je pčela postala „ prekinuta” Kako je krtica postala Sini munjo — stisni munjo A jedi, a pi. . . Dig` se, tate, pi i meni daj Danas nane, ti — a sutra tata Krupan zbor Striženo — košeno Vur, Muso u kupus BASNE Lisica i vuk Vuk i lisica Lisica se s vukom pobratimila Miš, mravi i mačak POSLOVICE ZAGONETKE PRAZNOVERICE IGRE IGRE KOJE SE IGRAJU NA OTVORENOM POLjU Blago vino U kolo Jedan u kolo Jahaše u kolo Loptom u rupu Ćuk — ćukur Đak, ćak Kobila Preskakanje Preskakanje na dvojicu Premetanje Premetanje na leđa Ripanje (skakanje) Gučkanje Pedanje Džidanje Kliskanje Kliskanje loptom Tura Kvačka i orao Krivi car Kula Bacanje kamena Bacanje motke U rupu s orasima NOĆNE IGRE, KOJE SE IGRAJU „ NA SEDENjE” Prsten u šake Prsten pod fildžanom Pošta Majstori Let`, let` Cice — mice IGRE KOJE IGRAJU SAMO DECA Prsten Tura ili jazija? Tek ili čift? Trićkanje REČNIK MANjE POZNATIH REČI UZ OVU KNJIGU

Detalji predmeta Stanje Polovno časopis UKUS NESTAŠNIH (1994-2002) PUN KOMPLET, SVI BROJEVI Play & Underground Magazine ukupno objavljeno 12 časopisa + 3 specijala, tj. 15 časopisa. 15 časopisa = 1208 stranica SVI BROJEVI SU ODLIČNO OČUVANI I ZAŠTIĆENI PLASTIČNIM FOLIMAMA. Časopis je imao mali tiraž i veliku remitendu (neprodati, vraćeni primerci), pa se komplet od svih 15 brojeva danas veoma teško nalazi, nema ga čak ni Narodna Biblioteka Srbije, niti ijedna druga u Srbiji, ili svetu. Imate priliku da bez puno trošenja vremena, `jednim udarcem` nabavite ceo komplet ovog neobičnog, ali ipak značajnog časopisa. U ponudi imam i više pojedinačnih primeraka UKUSA NESTAŠNIH (to su mi duplikati, neki malo lošije očuvani), pa ako ne želite da kupite ceo komplet, možete kupiti pojedinačne primerke (br. 1, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, ROCK specijal, FILM specijal) Kompletan sadržaj svih brojeva možete pročitati nakon kritičkog eseja o ovom muzičkom štampanom glasilu. Ovaj, kao i svi drugi tekstovi koje pišem kao opis proizvoda na Kupindu su moje lično vlasništvo i zaštićeni su autorskim i drugim pravom, te se ne smeju kopirati bez moje izričite dozvole (koju ću rado dati ako je cilj objavljivanja `u slavu rock`n`rolla) – Branko Rogošić. UKUS NESTAŠNIH Ovaj časopis čudnog naziva je pokrenuo Toma Naumovski, vlasnik izdavačke kuće Tom Tom Music, u cilju promocije njegovog glavnog `pulena` – Koje (Disciplina Kičme), ali i drugih muzičkih delatnosti kojima se bavio (koncerti, izdavaštvo...). Toma je bio Kojina leva i desna ruka u Srbiji: organizovao mu je svirke (na kojima je na ulazu cepao karte), objavljivao i prodavao diskove, radio marketing... kamo sreće da su i drugi bendovi imali jednog ovakvog idolopoklonički vernog posvećenika za menadžera! Za one koji ne znaju, i naziv časopisa je uzet po istoimenoj Kojinoj pesmi sa LP-ja `Zeleni Zub na planeti dosade` iz 1989. godine. Inače, u duhu tradicionalnog beogradskog urbanog humora, ovaj časopis je veći deo ekipe zvao NEUKUS USTAŠNIH, a posebno oni poklonici classic i hard rock zvuka koji (uglavnom) nije bio dobrodošao na stranice ovog magazina. Njegov direktor i vlasnik, je takođe iz milja nazivan Toma Bugarin, jer je prečesto cicijašio na promotivnim primercima CD-a i kaseta, kao i besplatnim kartama za koncerte, čak i za predstavnike sedme sile. To cicijašenje, tj. pokušaj da se uštedi tamo gde tome nema mesta, je vidljiv i na štampi časopisa: prečesto je štampan na izuzetno lošem papiru (npr. čik pročitajte uvodnik u br. 6 – sasvim je nečitljiv zbog loše štampe i sitnog fonta na crnoj `fleki`), sa veoma lošim slikama (umesto filmovanja, ploče su rađene sa pausa, da se prištedi), a i sam prelom je... – sve u svemu, postoje časopisi iz 30-ih i 50-ih godina XX veka sa boljom štampom i zanimljivijim prelomom. Naravno, ovo kod muzičkih časopisa nije najbitnije, ali nije ni nebitno, složićemo se. Toma se bavio i `koncertnim turizmom`, tj. kombi prevozom do Budimpešte gde smo u to doba sankcija morali ići da bi videli neki inostrani bend, pa je reklamiranje tih koncerata takođe jedna od svrha pokretanja ovog časopisa. Urednik prva 3 broja (i Rock specijala) je bio Aleksandar Žikić, a nasledila ga je Otporašica Miljana – Milja Jovanović, koja je uredila 10 brojeva UKUSA NESTAŠNIH, dok je filmski specijal potpisao kao gl. urednik Saša Radojević. Za 8 godina objavljeno je svega 15 brojeva, što ukazuje na neredovnost u izlaženju, koja je primerenija fanzinu (ili semi-prozinu), nego časopisu, tj. magazinu. Takođe, koncepcija gde jedan muzički časopis koji izlazi u Srbiji za 8 godina ne pomene ni jednom Riblju Čorbu, Smak, YU grupu, Deep Purple, Led Zeppelin, Beatles.. – je u najmanju ruku čudna, ali sasvim legitimna. Svako sa svojim parama može da štampa šta god želi. Takođe, može i da neovlašćeno prevodi tekstove iz stranih novina, da nepotpisuje autore tekstova, pa čak i da nigde ne označi ni godinu izlaska pojedinih brojeva, ili da pogrešno odštampa naslovnu stranu. Međutim, tolika neprofesionalnost, u kombinaciji sa neredovnom periodikom, i veoma ograničenom distribucijom ovaj zine iz sekcije magazina premešta u odeljak prozina. No, pošto podela štampanih glasila nije šire poznata, odlučio sam da ovaj štampani medij nazivam časopisom. Pročitaćete brojne kritike i opaske, ali da ovo nije bio značajan časopis, sigurno mu ne bih posvetiuo ovoliki prostor. Njegov najveći značaj je bio u tome što je na najdirektniji način pokazivao kako ne treba izdavati, pisati, uređivati jedan muzički časopis u Srbiji, pa je i to, kao negativan primer, bilo korisno za buduće izdavače, uključujući i mene. Na zadovoljavajući način je pratio dešavanja na domaćoj sceni (istina veoma selektivno), pa i tu nalazimo određeni kvalitet. U prvim brojevima, gde su pisali iskusni rock novinari bilo je i dobrih članaka, dok ih je kasnije – sve manje. No, i odluka da se ukaže prilika neveštim mladim novinarima nije nešto što treba kuditi, naprotiv. Ali čini se da niko od njih nije iskoristio tu priliku, odnosno da nisu imali nekog starijeg u redakciji da ih poduči, usmeri i formira u prave žurnaliste, publiciste, kritičare, reportere... Karakteristika ovog časopisa su i brojni nepotpisani tekstovi (verovatno su ih pisali urednici ili direktor), što je takođe izraz neprofesionalnosti, koji otežava citiranje, ali i onemogućava današnje i sutrašnje istraživače da utvrde odnos pisca prema nekom bendu ili pojavi, što je često prvi korak u istraživanju relevantnosti i pouzdanosti izvora. Npr. ako se istražuje tema medijskog tretmana nekog benda, npr. DISCIPLINE KIČME, može se steći pogrešan utisak da im je štampa bila naklonjena zbog njihovog kvaliteta. No, ako vidimo da su te hvalospevne tekstove pisali njihovi lični prijatelji ili poslovni partneri, a sve u cilju promocije, tj. što veće prodaje nosača zvuka, karata za koncerte, tj. u krajnjem skoru – para, onda se može steći drugačiji utisak. Naravno, ne pokušavam da osporim kvalitet ovog benda, ali on je upravo toliki kakvi su im bili tiraži i poseta na koncertima. Oni su bili i ostali duboki underground, kome nije bilo mesta na naslovnim stranama časopisa, što je Koji možda i više odmagalo no pomagalo, ali je svakako iskrivljavalo istinu i ometalo normalan razvoj srpske rock scene, o čemu nalazimo brojne dokaze u ovom časopisu. Ono što takođe smeta su i brojne tehničke greške, npr. kod naslovne strane UNUSA NESTAŠNIH br. 5, gde nedostaje `prolaz` crnom bojom, tj. odštampane su samo Cyan, Magenta, i Yellow, ali ko zna zašto, to nije promenjeno, pa je časopis u ovom obliku otišao u prodaju. Ovakvih neprofesionalnosti je bilo još mnogo. Npr. na većini brojeva nema označenog datuma, pa ni meseca izlaska, a na nekima čak ni godine? Ovo je verovatno rađeno da bi časopis što duše bio prodavan na kioscima, tj. da ga čitaoci ne bi smatrali `matorim` i `zastarelim` jer je do narednog broja nekad prolazilo i više od 6, pa i 12 meseci. No, bilo koji da je razlog u pitanju, to nam danas veoma otežava pisanje bibliografije srpske rock štampe, pa ovde izdavač, ali i uredništvo, knjiži jedan ogroman minus. Časopis je u mnogo čemu bio klon RITMA, koga nije uspeo da stigne, pa čak ni da mu se približi. Kao i kod RITMA, koncepcijski je grešeno jer je nepotrebno davan preveliki prostor filmu, koji je zasebna oblast (umetnost) i u ovakvoj specijalizovanoj štampi ga ne treba mešati i `ukrštati` sa muzikom, jer će podjednako biti nezadovoljni i ljubitelji jedne i druge umetnosti. Rock muzika je oduvek bila dovoljna da, sama za sebe, `popuni` časopis i obezbedi dovoljno čitalaca (npr. Džuboks je nekada imao tiraž od 100.000 primeraka), što očito nisu kapirali brojni urednici muzičkih novina, koji su takvim miksom gubili, umesto da dobiju čitaoce. Kada danas prelistavamo časopise sa sličnom koncepcijom ne možemo da ne opsujemo i pomislimo – koga za Boga miloga danas zanima šta je neki novinar mislio o nekom nemačkom, francuskom pa i američkom filmu iz 1994? A sa druge strane, svaka informacija o nekom tadašnjem garažnom demo bendu je `zlata vredna` jer preko njih prikupljamo podatke za rekonstrukciju naše rock istorije. O srpskim bendovima nema ko da piše osim nas, a informacije o američkim blockbuster filmovima i glumcima poput Klinta Istvuda ili režiserima poput Bertolučija će svako kome su oni potrebni lako naći na milion mesta. I tada a posebno sada. Znači, zamolio bih sve one koji se eventualno drznu da ikada više ovde izdaju papirne novine, da ne mešaju babe i žabe, i da izdaju ili samo muzički ili samo filmski časopis. Ili oba, ali zasebna, a ne u okviru istih korica. Tako da nas broj strana NEUKUSA USTAŠNIH može prevariti. Svega polovina je posvećena muzici, a ako odbijemo i reklame, ostaje 30-ak strana po broju, što ga čini dosta mršavim, ali da ponovim, u to doba bolje nismo imali, pa su i tih 30-40 stranica na lošem papiru bile itekako bitne. No, kako su brojevi odmicali, a Toma sticao iskustvo u izdavaštvu, a posebno nakon filmskog specijala (koji se loše prodao), najzad mu je postajalo jasno da mu broj prodaju tekstovi o rock muzici, a ne filmu, pa u poslednjim brojevima UKUS NESTAŠNIH je postao muzički, a ne `mešano meso` časopis, po sistemu `za svakoga po – ništa`. Ono što je uvek smetalo u čitanju je preterano forsiranje Discipline Kičme i drugih Tominih bendova (kojima je bio menadžer, promoter ili izdavač), ali kao što rekoh, časopis je pokrenut sa svrhom reklamiranja baš tih bendova, pa neku nepristrasnost ili ravnomeran `medijski tretman` nismo ni mogli očekivati. Ta doza pristrasnosti (gde npr. Toma radi intervju sa Kojom kome je menadžer i izdavač, ili Kole Polzović sa BLOODBATH kojima je takođe menadžer i izdavač i sl. – je donekle degutantna jer se to moglo izbeći, da makar Kole radi sa Kojom, a Toma intervju sa Staćom iz BLOODBATH, čisto da se sačuva makar obris novinarske neutralnosti. Ali dobro, bilo je kako je bilo, a takav nepotizam se uvek obijao o glavu, kako bendovima, tako i ostalim akterima. No, i pored svih kritika sa kojima ću ovde zastati, časopis je znao da donese i brojn

ADUT 2002 Beograd,248 strana Sadržaj: U ČEMU JE TAJNA LAKOG ŽIVOTA? 1 NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK PRODAVAC CIPELA CITIRA GOETHEA RAT SA ZAVESAMA IZGUBLJEN, ALI TAKO BLIZU NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK TEORIJA O SKLOPKAMA IPAK BROJNI PRIMERI Izgubljen i ponovo pronađen ključ OPERACIJA OKA POKAZALA SE BESKORISNOM ZA DVA MESECA POVRATIO JE 22,5 KILOGRAMA AUTOMATSKI USKRAĆUJE VODOINSTALATERU PEDESET FRANAKA ZARADIO STO HILJADA FRANAKA VIŠE ZA GODINU DANA MOŽETE NAPRAVITI SVE ŠTO ŽELITE SMEH MORA BITI NESVESTAN SLOBODAN POPUT VREMENA IVAZDUHA 2 DVANAEST ODGOVORA ŽIVOTU BOG POMOĆ BLIŽNJEM MUDROST ISPUNJEN ŽIVOT UMETNOST SIGURNOST SREĆA NOVAC 10. ZADOVOLJSTVO 11. ZDRAVLJE 12. LJUBAV 13. RAZVOJ SAMOGA SEBE Svi su odgovori nejasni 3 RAJ NA ZEMLJI Priroda osećanja „lakog života` Jedna osoba umesto dve Poput automatskog računara Rat je objavljen Jedna želja umesto dvanaest 4 KAKO PRONAĆI TAJNI ZNAK Istraživanje od četrdeset godina Savršena formula kako izvući korist od života Najsrećnija sedmica Da li je to bio san ili iluzija? Sedmica nejasnoće Privremena razjedinjenosti Pretpostavka ostaje Jedna reč je dovoljna isto kao pokreni-točak Zaboravite Edisona, Steinmetza, VVestinghousea. . . 5 VAŠA TAJNA FABRIKA Podsvesni „Geigerov brojač` Vi ste modema fabrika, dobro opremljena Sve vrste smeha dolaze iz iste fabrike Vi ste vaše vlastito iskustvo Hodali ste po vodi Posetite tu fabriku Prirodne funkcije su se rastale od svesti Gde počinju brige Ispitajte vašu tajnu fabriku „Zajedno` je bio sveopšti prekidač Zasučite rukave. 6 FOKORAVANJE VIŠOJ SILI Povratak vojnika u kasarnu. • • . Dati i oprostiti Prestanite s vašim ličnim bojkotom Izvinjenje oplemenjuje Teorija pokoravanja . Možete preskočiti jutarnje kupanje Brojne podvrste pokoravanja Slast oporavka Uz kosinu do jedinstva VEŽBE POKORAVANJA Nazovite osećaj njegovim najšokantnijim imenom Veštačko uzdizanje Namerno ponižavanje svog svesnog duha Stvorite nešto. Napravite nešto . . . Zidar gleda ponosito svoj zid ...... Dobar rad veliko je zadovoljstvo Hodajte petnaestak metara misleći pri svakom koraku na ono što radite MEMENTO „Fanatiei ne učestvuju` • Emersonov paradoks • POSVETITE VELIKU PAŽNJU ONOME ŠTO VAŠE SRCE BIRA Nedostatak svesnog upravljanja može izazvati iznenadnu smrt. Svako preterivanje traži pomoć svesnog duha Pozovite svesni duh da učestvuje 7 STAVLJANJE NA OGLED MOĆNIH REČI POKUŠAJTE S KONTAKTNIM REČIMA Slatko opuštanje ,,UH!` Za ravno držanje Pokreće trenutnu pristojnost Pravo je zadovoljstvo biti pristojan Produžiti prijatan osećaj Poznate radnje mogu biti kontakti Poslužite se izdašnim sendvičima „lakog života` „Zajedno` je čarobno „Zajedno` pomaže trgovati 8 KAKO OTKRITIIZGUBLJENO BLAGO .. . Vi znate i ne znate. . . . . Nemojte sad stati, nastavite BOLJE od razuma ili zdrave pameti Vi protiv samoga sebe Greške u načinu življenja Ta mašina koja se lako kontroliše Dvaput izgubljen šrafciger Rešiti probleme u snu Pronaći ključ koji otvara novčanik kupca 9 KONTAKT KOJI SUZBIJA BOL Seče nokte na nogama, zatim ide na put Želite li da glavobolja prođe? Trunčica koja je postala bezazlena Vodoinstalater kontroliše holove mozdane kapi. Skeptici se menjaju Da li je ovaj sadržaj uvek uspešan? 200 uspeha i 1.000 ogleda 10 ČAROBNA REČ KOJA VAS PRENOSI Uspela primena „Hodaj`. . Dobri, necenjeni Samaritanac Samo mesta za stajanje Činilo se da Rocky izlazi iz zemlje Probni vozač se pojavio niotkuda Četiri različite ponude od četiri različita vozača Divna zamena Prošetao sam, ali večera je kasnila Poveo ga njegov zastupnik Želeo je upoznati Pelouse du Chene Dele taksi Kontaktna reč je napunila kola za iznajmljivanje, a ne taksi Petnaest sekundi ranije Da li je to telepatija? 11 KAKO SE OSLOBODITl MUČNIH POSLOVA Penjati se stepenicama Nije se ni zadihao Ima osećaj ushićenosti Prirodna obazrivost Voli se penjati stepenicama Uposliti pomoć? Pronašao je nove „trikove` za svoj posao 12 STOPITI SE U ZAJEDNICU Kako prizvati sjedinjenost u naše biće 1) Ugodna razmatranja 2) Pokušajte zameniti ,,Ja` sa ,,Mi` 3) Prestanite držati propovedi, kažnjavati i kriviti 4) Počastite vašu podsvest poverenjem u sebe 5) Tehnika „Alphonse i Gaston` za postizanje sjedinjenja . 6) „Svakom svoje` 13 JEDNA REČ VAM MOŽE SPASITI ŽIVOT Kako se navijač sjedinjuje sa samim sobom Šta iz toga možemo izvući za sebe? Tuga poraza Smršao je 405 kilograma i ne može više izgubiti ni grama. . Odlučuje da želi živeti Vaš cilj mora biti egoističan Jedan uspešan završetak donosi sa sobom druge pobede. . . Iskoristiti bljesak Ovo vam može spasiti život u sekundi Prirodno pravo 14 ŠTA URADITI DA PRESTANE RAZJEDINJENOST . Jesmo li svi zavetovani na razjedinjenost. Postoji li negdje „otkačena daska`? Jeste li ,,Iz jednog komada`? Je li ovo tu „Život`? Neki uzroci razjedinjenosti. Pokušao je uništiti svoj nožni list Razjedinjenost koju stvaramo sami sebi. Frizeri se slažu Stalni napad samoga sebe Reč „Prilagodite` sačuvala je od povrede zglob Zubar je imao „nesrećnu ruku` Svi smo egocentrici u izvesnoj meri Razlozi dolaze iz života To se uvek meni dogada 15 KAKO ISPUNITI ŠEST VELIKIH RUPA? Postoje li dva „JA`? ŠEST VELIKIH RUPA 1. Rupa u veličini 2. Rupa u ugledu 3. Rupa u ukoru 4. Rupa u prirodi 5. Rupa u rečima 6. Rupa u sluhu Misterija deljenja prirode Jednostavno početak „lakog života` Dva ,,ja` su tu da rade zajedno Dve strane su blokirane 16 KAKO POBEDITI OSNOVNE STRAHOVE.. 1. STRAH OD LJUDI Kritika Traganje za brigama Mržnja Osveta . . . . Neugodna priroda - Raspravljanje i protivljenje Nepravda i nepoštenje Nesposobnost rešavanja problema • Strah od ismejavanja . . . Bes Nesigurnost i neodlučnost Potrebni postupak 2. STRAH OD SAMOG SEBE Igrao je fudbal u imunosti Ne dižimo galamu oko poda koji pucketa Zaustaviti vreme Bolest i bol Zaboraviti, zaturiti predmete Strah od telesnih funkcija Senzacionalan uspeh sa OKRECITE SE „Nešto loše će mi se dogoditi` Egoizam i egotizam • Umor • 3. STRAH OD VREMENA . . Odlaganje Lenjost Nestrpljivost , Strah od ograničenog vremena Oklevao je i izgubio sve dok Prebrzo ostareli 4. BOJAZAN OD STRAHA Napetost, visoki pritisak, nervoza Brige Melanholija Usamljenost Frustracija Strah od neuspeha, plašljiva svest 17 ČUDO SUPER SAMOGA SEBE Uvek prisutan u „lakom životu` Podsvesno ja je ritualista Koristi automatski računar na svetskim skupovima „Mogu napraviti bilo šta!` Poverenje nije svesni čin Nekoliko lakih načina da biste počeli verovati Profesor ga je činio bolesnim Rugali su mu se zbog druge religije Hubbvjeva manija je preskupa Udarac završen pre nego što je i počeo Izveštaj eksperimentatora o verovanjima „lakog života` . . . Od jednog hranitelja porodice Strah da ćete postati budala Verovanje hrani još jače verovanje Učvršćen slegnuti tabanski svod, strah od visine suzbijen 18 KAKO ZADOVOLJITI SVAKU OD VAŠIH ŽELJA .., Želeoje 500.000$ Razboleo se nadomak cilja Molila se da preuzme bratovu patnju Gde idu svi ljudi? Ali želja je ipak neophodna Osam „divljih svinja` 1. Posao 2. Susresti ljude 4. Strah od gubitka 5. Inercija 6. Odmaranje na lovorikama . 7. Odvratnost prema vlastitoj promeni . 8. Nadati se, želeti 9. Pustiti da drugi uređuju vaše želje Šest elemenata prave želje Kako jedna želja može napasti drugu Ljudi dobrog zdravlja mrze bolnice Napravite crtež - dobar crtež. . Uvodni pokreti Čudna hrana „jutro posle` Napravite proglas 19 JEDAN KLJUČ ZA SVAKU BRAVU Lista kontaktnih reči Kontakt - „Zajedno` Treba puno vežbe • • . 20 MAŠINE DUHA U AKCIJI Četiri osnovna stanja SLUČAJ Milion „zubobolja` u ledima Nove pilule koje su skupe . Komentar SLUČAJ Naučio je igrati tenis s četrdeset godina . . Zajedno ubrzanim ritmom. . . . „Jastuk` je bio kontakt Iskustvo pevajući ■ Dvadeset i osam brzih pevanja SLUČAJ Usporavanje brzog pulsa . Bolničarka je bila zapanjena Kontakt za dug put Radi bolje kad je u pokretu. Pismo jednog učenika . Čovek čija je seda kosa postala crna Mesec dana za postizanje rezultata SLUČAJ Novčanik koji služi kao relikvija ............... Novčanik je imao „Nešto u želucu` Objašnjenje zanatlije SLUČAJ Njena ogromna želja se prenela na muža Pronađena medu štipaljkama za veš . Samo je želja mogla to napraviti Iskustvo bez sata ili džepnog sata Ogled „dvostrukog` pisanja 21 MAGIČNA MOĆ ŽELJE Teorija ŽELJE tvorac bola Nemate vremena za svadu. Tako je to kad imate nešto u oku . „Razvucite` Postigao je 747 na kuglanju Autor komentariše jednu odluku Misteriozni slučaj Lift se zaustavio prema njenoj želji Lične mašine telepatije? Judy Garland Slučaj dela, radnje, simbola Moć mentalne slike Zastava je inspiracija „Hladan znoj` pre govora Izveštaj o „Budite` da biste bili u formi Izbeći „nesavršen život` Pobedio je na takmičenju vežbom s kamenom u cipeli . . . . Jedna izgubljena lopta donosi mu četiri „Pazite` je dobra kontaktna reč za senzacionalne podvige pamćenja Prošao je ispit prebrzo Naučio je napamet 15.000 reči u jednom danu Za one koji grizu nokte. . Izgubio je naviku zahvaljujući neobičnom sredstvu . „JEDNOM JE UVEK PRVI PUT` Slučaj kaputa koji putuje Ogrtač je otišao Očekivan i očekivan Serija medugradskih razgovora Konačno lokalizovan Kako su tri osobe sebi medusobno pomogle Naučio je hodati kao mačka Nije mogao živeti bez televizora Dva peškira ga leče Kako se tri osobe uspavljuju Kontaktna reč u kombinaciji s čujnim disanjem .... Doručak noću - u krevetu Snaga Želje • 22 NISTE SASVIM SAMI Kako dati vrednost i upoznati za - svest Recite jedno tiho „Hvala` Njihove antene rade za njih Nikad nije zaboravio način kako pasti Može li kauboj osetiti vodu pre stada? Uspostaviti ličnu perspektivu Novi pogled na disciplinu samog sebe Saveti za ravnotežu duha Glasno pročitati samog sebe Njihovi želuci su znali Naklonost podsvesne duše Napisao je 100.000 reči stojeći Pustite da vam pro-svest kaže šta treba da uraditi . . . . Njegova pro-svest dijagnostikuje bolest Učestvujte u noćnom bdenju Mislio je da je video mrtvog rodaka . . 23 VELIKI UŽITAK LAKOG ŽIVOTA Prvi predlog Čovekov neposredni cilj je stalna zajednica samog sebe . . . Drugi predlog „Laki Život` je stanje neranjivosti Treći predlog Činovnik se uvek svada s predsednikom udruge Četvrti predlog Morate verovati u vašu tajnu fabriku Peti predlog Možete kontrolisati mašine lične automatizacije i kontakte koji ih pokreću Šesti predlog „Zajedno` je opšti kontakt za celokupnu vašu tajnu fabriku PRE SVEGA TRAŽITE VAŠ PRVI CTLJ Aluzije na nešto više Nema odgovora u „malim stvarima` Sadržaj na delu Brzo hrabrenje

ADUT 2002 Beograd,248 strana Neki od podnaslova koji se nalaze u knjizi su kako pobediti osnovne strahove, čudo super samoga sebe, kako ispuniti 6 velikih rupa i dr Sadržaj: U ČEMU JE TAJNA LAKOG ŽIVOTA? 1 NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK PRODAVAC CIPELA CITIRA GOETHEA RAT SA ZAVESAMA IZGUBLJEN, ALI TAKO BLIZU NOVA NAUKA - POKRENI TOČAK TEORIJA O SKLOPKAMA IPAK BROJNI PRIMERI Izgubljen i ponovo pronađen ključ OPERACIJA OKA POKAZALA SE BESKORISNOM ZA DVA MESECA POVRATIO JE 22,5 KILOGRAMA AUTOMATSKI USKRAĆUJE VODOINSTALATERU PEDESET FRANAKA ZARADIO STO HILJADA FRANAKA VIŠE ZA GODINU DANA MOŽETE NAPRAVITI SVE ŠTO ŽELITE SMEH MORA BITI NESVESTAN SLOBODAN POPUT VREMENA IVAZDUHA 2 DVANAEST ODGOVORA ŽIVOTU BOG POMOĆ BLIŽNJEM MUDROST ISPUNJEN ŽIVOT UMETNOST SIGURNOST SREĆA NOVAC 10. ZADOVOLJSTVO 11. ZDRAVLJE 12. LJUBAV 13. RAZVOJ SAMOGA SEBE Svi su odgovori nejasni 3 RAJ NA ZEMLJI Priroda osećanja „lakog života` Jedna osoba umesto dve Poput automatskog računara Rat je objavljen Jedna želja umesto dvanaest 4 KAKO PRONAĆI TAJNI ZNAK Istraživanje od četrdeset godina Savršena formula kako izvući korist od života Najsrećnija sedmica Da li je to bio san ili iluzija? Sedmica nejasnoće Privremena razjedinjenosti Pretpostavka ostaje Jedna reč je dovoljna isto kao pokreni-točak Zaboravite Edisona, Steinmetza, VVestinghousea. . . 5 VAŠA TAJNA FABRIKA Podsvesni „Geigerov brojač` Vi ste modema fabrika, dobro opremljena Sve vrste smeha dolaze iz iste fabrike Vi ste vaše vlastito iskustvo Hodali ste po vodi Posetite tu fabriku Prirodne funkcije su se rastale od svesti Gde počinju brige Ispitajte vašu tajnu fabriku „Zajedno` je bio sveopšti prekidač Zasučite rukave. 6 FOKORAVANJE VIŠOJ SILI Povratak vojnika u kasarnu. • • . Dati i oprostiti Prestanite s vašim ličnim bojkotom Izvinjenje oplemenjuje Teorija pokoravanja . Možete preskočiti jutarnje kupanje Brojne podvrste pokoravanja Slast oporavka Uz kosinu do jedinstva VEŽBE POKORAVANJA Nazovite osećaj njegovim najšokantnijim imenom Veštačko uzdizanje Namerno ponižavanje svog svesnog duha Stvorite nešto. Napravite nešto . . . Zidar gleda ponosito svoj zid ...... Dobar rad veliko je zadovoljstvo Hodajte petnaestak metara misleći pri svakom koraku na ono što radite MEMENTO „Fanatiei ne učestvuju` • Emersonov paradoks • POSVETITE VELIKU PAŽNJU ONOME ŠTO VAŠE SRCE BIRA Nedostatak svesnog upravljanja može izazvati iznenadnu smrt. Svako preterivanje traži pomoć svesnog duha Pozovite svesni duh da učestvuje 7 STAVLJANJE NA OGLED MOĆNIH REČI POKUŠAJTE S KONTAKTNIM REČIMA Slatko opuštanje ,,UH!` Za ravno držanje Pokreće trenutnu pristojnost Pravo je zadovoljstvo biti pristojan Produžiti prijatan osećaj Poznate radnje mogu biti kontakti Poslužite se izdašnim sendvičima „lakog života` „Zajedno` je čarobno „Zajedno` pomaže trgovati 8 KAKO OTKRITIIZGUBLJENO BLAGO .. . Vi znate i ne znate. . . . . Nemojte sad stati, nastavite BOLJE od razuma ili zdrave pameti Vi protiv samoga sebe Greške u načinu življenja Ta mašina koja se lako kontroliše Dvaput izgubljen šrafciger Rešiti probleme u snu Pronaći ključ koji otvara novčanik kupca 9 KONTAKT KOJI SUZBIJA BOL Seče nokte na nogama, zatim ide na put Želite li da glavobolja prođe? Trunčica koja je postala bezazlena Vodoinstalater kontroliše holove mozdane kapi. Skeptici se menjaju Da li je ovaj sadržaj uvek uspešan? 200 uspeha i 1.000 ogleda 10 ČAROBNA REČ KOJA VAS PRENOSI Uspela primena „Hodaj`. . Dobri, necenjeni Samaritanac Samo mesta za stajanje Činilo se da Rocky izlazi iz zemlje Probni vozač se pojavio niotkuda Četiri različite ponude od četiri različita vozača Divna zamena Prošetao sam, ali večera je kasnila Poveo ga njegov zastupnik Želeo je upoznati Pelouse du Chene Dele taksi Kontaktna reč je napunila kola za iznajmljivanje, a ne taksi Petnaest sekundi ranije Da li je to telepatija? 11 KAKO SE OSLOBODITl MUČNIH POSLOVA Penjati se stepenicama Nije se ni zadihao Ima osećaj ushićenosti Prirodna obazrivost Voli se penjati stepenicama Uposliti pomoć? Pronašao je nove „trikove` za svoj posao 12 STOPITI SE U ZAJEDNICU Kako prizvati sjedinjenost u naše biće 1) Ugodna razmatranja 2) Pokušajte zameniti ,,Ja` sa ,,Mi` 3) Prestanite držati propovedi, kažnjavati i kriviti 4) Počastite vašu podsvest poverenjem u sebe 5) Tehnika „Alphonse i Gaston` za postizanje sjedinjenja . 6) „Svakom svoje` 13 JEDNA REČ VAM MOŽE SPASITI ŽIVOT Kako se navijač sjedinjuje sa samim sobom Šta iz toga možemo izvući za sebe? Tuga poraza Smršao je 405 kilograma i ne može više izgubiti ni grama. . Odlučuje da želi živeti Vaš cilj mora biti egoističan Jedan uspešan završetak donosi sa sobom druge pobede. . . Iskoristiti bljesak Ovo vam može spasiti život u sekundi Prirodno pravo 14 ŠTA URADITI DA PRESTANE RAZJEDINJENOST . Jesmo li svi zavetovani na razjedinjenost. Postoji li negdje „otkačena daska`? Jeste li ,,Iz jednog komada`? Je li ovo tu „Život`? Neki uzroci razjedinjenosti. Pokušao je uništiti svoj nožni list Razjedinjenost koju stvaramo sami sebi. Frizeri se slažu Stalni napad samoga sebe Reč „Prilagodite` sačuvala je od povrede zglob Zubar je imao „nesrećnu ruku` Svi smo egocentrici u izvesnoj meri Razlozi dolaze iz života To se uvek meni dogada 15 KAKO ISPUNITI ŠEST VELIKIH RUPA? Postoje li dva „JA`? ŠEST VELIKIH RUPA 1. Rupa u veličini 2. Rupa u ugledu 3. Rupa u ukoru 4. Rupa u prirodi 5. Rupa u rečima 6. Rupa u sluhu Misterija deljenja prirode Jednostavno početak „lakog života` Dva ,,ja` su tu da rade zajedno Dve strane su blokirane 16 KAKO POBEDITI OSNOVNE STRAHOVE.. 1. STRAH OD LJUDI Kritika Traganje za brigama Mržnja Osveta . . . . Neugodna priroda - Raspravljanje i protivljenje Nepravda i nepoštenje Nesposobnost rešavanja problema • Strah od ismejavanja . . . Bes Nesigurnost i neodlučnost Potrebni postupak 2. STRAH OD SAMOG SEBE Igrao je fudbal u imunosti Ne dižimo galamu oko poda koji pucketa Zaustaviti vreme Bolest i bol Zaboraviti, zaturiti predmete Strah od telesnih funkcija Senzacionalan uspeh sa OKRECITE SE „Nešto loše će mi se dogoditi` Egoizam i egotizam • Umor • 3. STRAH OD VREMENA . . Odlaganje Lenjost Nestrpljivost , Strah od ograničenog vremena Oklevao je i izgubio sve dok Prebrzo ostareli 4. BOJAZAN OD STRAHA Napetost, visoki pritisak, nervoza Brige Melanholija Usamljenost Frustracija Strah od neuspeha, plašljiva svest 17 ČUDO SUPER SAMOGA SEBE Uvek prisutan u „lakom životu` Podsvesno ja je ritualista Koristi automatski računar na svetskim skupovima „Mogu napraviti bilo šta!` Poverenje nije svesni čin Nekoliko lakih načina da biste počeli verovati Profesor ga je činio bolesnim Rugali su mu se zbog druge religije Hubbvjeva manija je preskupa Udarac završen pre nego što je i počeo Izveštaj eksperimentatora o verovanjima „lakog života` . . . Od jednog hranitelja porodice Strah da ćete postati budala Verovanje hrani još jače verovanje Učvršćen slegnuti tabanski svod, strah od visine suzbijen 18 KAKO ZADOVOLJITI SVAKU OD VAŠIH ŽELJA .., Želeoje 500.000$ Razboleo se nadomak cilja Molila se da preuzme bratovu patnju Gde idu svi ljudi? Ali želja je ipak neophodna Osam „divljih svinja` 1. Posao 2. Susresti ljude 4. Strah od gubitka 5. Inercija 6. Odmaranje na lovorikama . 7. Odvratnost prema vlastitoj promeni . 8. Nadati se, želeti 9. Pustiti da drugi uređuju vaše želje Šest elemenata prave želje Kako jedna želja može napasti drugu Ljudi dobrog zdravlja mrze bolnice Napravite crtež - dobar crtež. . Uvodni pokreti Čudna hrana „jutro posle` Napravite proglas 19 JEDAN KLJUČ ZA SVAKU BRAVU Lista kontaktnih reči Kontakt - „Zajedno` Treba puno vežbe • • . 20 MAŠINE DUHA U AKCIJI Četiri osnovna stanja SLUČAJ Milion „zubobolja` u ledima Nove pilule koje su skupe . Komentar SLUČAJ Naučio je igrati tenis s četrdeset godina . . Zajedno ubrzanim ritmom. . . . „Jastuk` je bio kontakt Iskustvo pevajući ■ Dvadeset i osam brzih pevanja SLUČAJ Usporavanje brzog pulsa . Bolničarka je bila zapanjena Kontakt za dug put Radi bolje kad je u pokretu. Pismo jednog učenika . Čovek čija je seda kosa postala crna Mesec dana za postizanje rezultata SLUČAJ Novčanik koji služi kao relikvija ............... Novčanik je imao „Nešto u želucu` Objašnjenje zanatlije SLUČAJ Njena ogromna želja se prenela na muža Pronađena medu štipaljkama za veš . Samo je želja mogla to napraviti Iskustvo bez sata ili džepnog sata Ogled „dvostrukog` pisanja 21 MAGIČNA MOĆ ŽELJE Teorija ŽELJE tvorac bola Nemate vremena za svadu. Tako je to kad imate nešto u oku . „Razvucite` Postigao je 747 na kuglanju Autor komentariše jednu odluku Misteriozni slučaj Lift se zaustavio prema njenoj želji Lične mašine telepatije? Judy Garland Slučaj dela, radnje, simbola Moć mentalne slike Zastava je inspiracija „Hladan znoj` pre govora Izveštaj o „Budite` da biste bili u formi Izbeći „nesavršen život` Pobedio je na takmičenju vežbom s kamenom u cipeli . . . . Jedna izgubljena lopta donosi mu četiri „Pazite` je dobra kontaktna reč za senzacionalne podvige pamćenja Prošao je ispit prebrzo Naučio je napamet 15.000 reči u jednom danu Za one koji grizu nokte. . Izgubio je naviku zahvaljujući neobičnom sredstvu . „JEDNOM JE UVEK PRVI PUT` Slučaj kaputa koji putuje Ogrtač je otišao Očekivan i očekivan Serija medugradskih razgovora Konačno lokalizovan Kako su tri osobe sebi medusobno pomogle Naučio je hodati kao mačka Nije mogao živeti bez televizora Dva peškira ga leče Kako se tri osobe uspavljuju Kontaktna reč u kombinaciji s čujnim disanjem .... Doručak noću - u krevetu Snaga Želje • 22 NISTE SASVIM SAMI Kako dati vrednost i upoznati za - svest Recite jedno tiho „Hvala` Njihove antene rade za njih Nikad nije zaboravio način kako pasti Može li kauboj osetiti vodu pre stada? Uspostaviti ličnu perspektivu Novi pogled na disciplinu samog sebe Saveti za ravnotežu duha Glasno pročitati samog sebe Njihovi želuci su znali Naklonost podsvesne duše Napisao je 100.000 reči stojeći Pustite da vam pro-svest kaže šta treba da uraditi . . . . Njegova pro-svest dijagnostikuje bolest Učestvujte u noćnom bdenju Mislio je da je video mrtvog rodaka . . 23 VELIKI UŽITAK LAKOG ŽIVOTA Prvi predlog Čovekov neposredni cilj je stalna zajednica samog sebe . . . Drugi predlog „Laki Život` je stanje neranjivosti Treći predlog Činovnik se uvek svada s predsednikom udruge Četvrti predlog Morate verovati u vašu tajnu fabriku Peti predlog Možete kontrolisati mašine lične automatizacije i kontakte koji ih pokreću Šesti predlog „Zajedno` je opšti kontakt za celokupnu vašu tajnu fabriku PRE SVEGA TRAŽITE VAŠ PRVI CTLJ Aluzije na nešto više Nema odgovora u „malim stvarima` Sadržaj na delu Brzo hrabrenje

Sergej Kara-Murza -Demontaža naroda *6669*12-2022 `političko, ideološko i moralno razoružanje većine, i njeno pretvaranje u pasivno-nenaoružan objekat tuđe volje“. Demontaža Naroda Sergej Kara-Murza Sergej Georgijevič Kara-Murza autor, prevod sa ruskog Sava Rosić Izdavač: InformatikaAD Beograd 2015.g ISBN 978-86-84497-48-4 Broširani povez-na preklop;573 strana, ćirilica; format:24 cm;težina 870.grama stanje: nekorišteno Cilj je, po Kara-Murzi, da se izvrši „političko, ideološko i moralno razoružanje većine, i njeno pretvaranje u pasivno-nenaoružan objekat tuđe volje“. Od nekih 10 posto stanovništva, u skladu sa projektom demontaže, treba stvoriti novi demos, koji bi, zatim, „preuzeo na sebe funkciju kontrole nad stanovništvom i civilizovanog predavanja nacionalnog blaga globalnim gazdama“. Konačni zadatak je da se napravi novi ruski narod. Opis Nastavljajući kretanje po putu zadatom reformama Gorbačova i Jeljcina, Rusija se tako duboko zaglibila u krizu da se sada može raditi samo o revolucionarnom kidanju nastalih vrzinih kola. Sačinjavanje „projekta budućnosti“ i izlaz iz sadašnje krize odvijaće se srazmerno novom sklapanju naroda od većine stanovništva uz vaspostavljanje njegovog kulturnog i svetonazornog jezgra. Već je očigledno da će se to vaspostavljanje svetonazornog jezgra odvijati uz kontinuitet istorijskog civilizacijskog puta Rusije. Pod revolucionarnim dejstvima ovde se podrazumevaju ciljani programi usmereni na brzu i duboku promenu društvenih institucija koje su tokom reforme bile nastrojene (ili su se „samonastrojile“) na demontažu rusijskog naroda i institucionalnih matrica životnog ustrojstva Rusije. Vrsta i tehnologija takvih revolucija predstavljaju temu posebnog razgovora. Ako se taj revolucionarni projekat bude ostvarivao u režimu sadejstva a ne protivdejstva sa vlašću i državnim aparatom, onda će kriza biti prevaziđena bez teških potresa. U suprotnom će doći do sukoba raznih delova društva sa vlašću i međusobno – i proći ćemo novi krug spirale haosa. Građani kojima je neprihvatljiv gubitak... …državne, ekonomske i kulturne nezavisnosti Rusije čine ogromnu većinu stanovništva. Ali ona je pocepana i neorganizovana, naš narod je tokom godina reforme bio „demontiran“, rasut. Ipak se zajednica građana koja ima obeležja rusijskog državotvornog naroda može preporoditi u kratkom roku. Ona je gotovo sazrela za to i samo čeka „okidač“, idejnu i organizacionu matricu, pa da njeno kristalizovanje i sklapanje započne. Ta većina čini rastresitu, ali ipak zajednicu – nezavisno od socijalnog položaja, uzrasta i nacionalnosti ljudi koji je čine. Raskol koji se u Rusiji odigrao uglavnom nije prošao po tim linijama podele – prepreke nastale na tim linijama nisu nesavladive. Sačinjavanje „projekta budućnosti“ i izlaz iz sadašnje krize odvijaće se srazmerno novom sklapanju naroda od većine stanovništva uz vaspostavljanje njegovog kulturnog i svetonazornog jezgra. Već je očigledno da će se to vaspostavljanje svetonazornog jezgra odvijati uz kontinuitet istorijskog civilizacijskog puta Rusije. Do liberalne Reformacije Rusije (poput protestantske Reformacije u Zapadnoj Evropi) nije došlo. I liberalizam, i demokratija, i tržište u Rusiji gradiće se na suštinski drugačijim osnovama nego na Zapadu. Uostalom, isto se dešava i u svim drugim civilizacijama koje su preživele ekspanziju Zapada u Novo doba. Za taj projekat vaspostavljanja neophodna je... …načelna obnova političkog sistema države uz pojavu organizacionih oblika (stranaka i pokreta) izgrađenih polazeći od civilizacijskog a ne klasnog prilaza. Ti organizacioni oblici moraju biti primereni savremenom istorijskom izazovu Rusije kao civilizacije. Jezik, programi, način delovanja i organizacija političkih snaga koje se takvog projekta late moraju odgovarati onim pretnjama Rusiji koje su tokom savremene krize sazrele.Partije, to jest „delovi“, predstavljaju tvorevinu klasnog građanskog društva. One zastupaju interese raznih socijalnih skupina u „ratu svih protiv svih“ vođenom u civilizovanim okvirima. Vladajući krugovi, koji su započeli demontažu SSSR-a, pokušavali su da tokom gorbačovske perestrojke stvore višepartijski sistem koji bi „narezao“ naše društvo zavisno od socijalnih interesa. To nije uspelo, realno imamo dva „odlivka“ stare, neklasne KPSS – Jedinstvenu Rusiju i KPRF, a takođe treću pseudopartiju podjednako neklasnog obeležja – Liberalno-demokratsku partiju Rusije. One stranke koje su nastale kao doista buržoaske i prožete klasnom svešću (Savez desnih snaga i Jabuka) – posustale su i takođe se pomeraju ka „nadklasnoj“ vrsti. U celini, čitav taj po zapadnom šablonu stvoreni sistem stranaka nije uzmogao da odgovori na istorijski izazov i već se vidi da neće ni moći. Te stranke govore jezicima koji nisu u stanju da izraze suštinu naše krize. Tokom ispitivanja 2000-2003. zapažena je postojana tendencija pomeranja masovne svesti ka ideji „departizacije“ društva – krajem tog razdoblja preko 72% ispitanika ili odbija da odredi svoju poziciju u okviru postojećeg političkog spektra, ili ima poteškoće oko samoidentifikacije. To znači da se odvija spontano prevazilaženje raskola društva i višepartijske podele, skupine stanovništva ponovo se pribiraju u narod. Stvaranje u RF velikog pokreta („kvazi-stranke“) civilizacijske vrste moguće je i potrebno. Takva stranka „nove vrste“ neće odstraniti već spremne stranke, već će ih „prožimati“, zbirajući iz njih sve aktivne građane koji se podjednako odnose prema pretnjama sa kojima se Rusija suočava kao celina. Taj pokret će i postati organizaciona osnova na kojoj će se taj narod zbrati i steći samosvest. Budući zbran na svetonazornoj osnovi, sačinjenoj u ruskoj kulturi i kulturi naroda Rusije u celini, s njihovom predstavom o svetu, čoveku i pravdi, taj pokret niti može niti će imati bilo kakve genetske veze s rasizmom i fašizmom. Ogromno mnoštvo ljudi takvu mogućnost čeka... …i čim se pojave „zameci kristalizovanja“ takvog pokreta i objave njegovi prvi programski dokumenti, proces njegovog punjenja bi vrlo brzo krenuo. Naše istorijsko iskustvo pokazuje da u presudnim trenucima upravo politička snaga okupljena radi prevazilaženja pretnje narodu, pretnje civilizacijske vrste, stiče u Rusiji masovnu podršku i biva sposobna da ga sjedini radi Opšteg dobra. Mi posedujemo iskustvo takvog „sklapanja“.„Pobornici rodne grude“ među boljševicima, istupajući pod klasnim parolama, rešavali su u stvari civilizacijsku protivrečnost prve trećine XX veka. Upravo zato i naši, i zapadni liberali i trockisti, uprkos svoj međusobnoj omrazi oko socijalnih pitanja, zajednički mrze boljševike – zbog toga što im je uspelo da u Sovjetskom Savezu „sklope“ narod koji je uzmogao da izvede modernizovanje zemlje i odbije novu „tevtonsku najezdu“. U našoj krizi su socijalno i nacionalno tesno isprepleteni. Prevazilaženje patološke socijalne nepravde koja je traumatizovala većinu stanovništva Rusije, sprečavanje privredne i kulturne pošasti koja sazreva, moguće je samo pomoću programa koji istovremeno i skupa rešava socijalne i nacionalne protivrečnosti, kroz vaspostavljanje Rusije kao celine. Narodi se ne zbiraju izjavama, već vaspostavljanjem čitavog mnoštva privrednih, socijalnih, kulturnih veza između ljudi, oblasti, narodnosti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat ! Kapitalno delo Veselina Čajkanovića (1881 – 1946) Mit i religija u Srba, prvi put je objavljeno u Zadruginom Kolu 1973. godine. O značaju najbolje govori podatak da je poslednjih godina bila jedan od najtraženijih naslova na sajtovima koji se bave elektronskom prodajom knjiga. Ovo izuzetno delo priredio je Vojislav Đurić, Čajkanovićev učenik i sledbenik, izabravši najbolje studije znamenitog folkloriste, objavljivane po raznim publikacijama i u različita vremena. Tako je sklopljena knjiga Mit i religija u Srba, u kojoj se vidi sva širina i raznovrsnost Čajkanovićevih znanja iz oblasti folkloristike, mitologije i religiologije. Sa Veselinom Čajkanovićem započeto je sistematsko, naučno proučavanje srpske mitologije i religije, u skladu sa savremenim naučnim metodima i dostignućima iz ove oblasti. Pred nama je izuzetno delo – potrebno laicima i stručnjacima, srpskoj kulturi uopšte. Veselin Čajkanović (Beograd, 28. mart/9. april 1881 — Beograd, 6. avgust 1946)[1] bio je srpski univerzitetski profesor, filolog, etnolog, prevodilac, istoričar religije, mitolog, oficir i dopisni član SKA. Biografija Rođen je kao drugo po redu od šestoro dece,[2] od majke Ane, rođene Lazić, rodom iz Jasenova u Banatu i oca Nikole, rodom iz Sarajeva, po zanimanju zanatlije.[3] Otac je kao član revolucionarne organizacije koja se borila protiv Turaka pobegao 1868. godine u Beograd,[4] u kome se nastanio i zasnovao porodicu i jedno vreme obavljao funkciju sekretara Beogradske berze.[2] Po završenoj osnovnoj školi u Beogradu, upisao se u Prvu mušku gimnaziju, koja se u to vreme nalazila u zgradi Kapetan Mišinog zdanja. U istom zdanju su se nalazile i druge institucije, kao što su Velika škola (od 1905. Beogradski univerzitet), Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej. U razredu sa njim je bilo dosta đaka koji su kasnije postali istaknute ličnosti srpske kulturne istorije, među njima i Petar Kočić.[5] Nastavni plan i program gimnazije je težište postavilo na izučavanje jezika, ali su se u njoj ozbiljno učili i drugi predmeti, tako da su đaci iz škole izlazili sa veoma temljnim obrazovanjem. U gimnaziji je Čajkanović razvio čitav niz interesovanja, a najviše je zavoleo klasične jezike.[6] Na polaganju Velike mature, uočio ga je predsednik ispitne komisije Pavle Popović, zbog odgovora koji su za taj uzrast prevazilazili uobičajeni nivo.[7] Pošto je maturirao 1899, na Velikoj školi je studirao klasičnu filologiju. Njegovi profesori su bili Miloje Vasić i Nikola Vulić, koji su za tu oblast u Srbiji predstavljali pionire.[6] Po završetku studija u Beogradu 1903. godine, kao državni pitomac, zahvaljujući tadašnjem ministru prosvete Ljubomiru Stojanoviću (na inicijativu Pavla Popovića), obrazovanje je nastavio u Nemačkoj.[8] U Nemačkoj je bio najpre u Lajpcigu (1903–1905), gde je pohađao predavanja iz klasične filologije kod Brugmana (nem. Karl Brugmann), Hirta (nem. Hermann Hirt) i Imiša (nem. Otto Immisch), staroslovenski kod Leskina i hebrejski kod Kramera.[7] Zatim je prešao na Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu, gde je imao priliku da sluša Hrista, Pelmana, Folmera, a posebno Kruziusa (nem. Otto Crusius) i Krumbahera (nem. Karl Krumbacher), [9] velikog poznavaoca vizantijske kulture i srednjovekovne grčke literature.[10] Doktorirao je kod Krumbahera u Minhenu (1907), na temu antičkih poslovica „Odabrana poglavlja u paremiografskim istraživanjima” (lat. Quaestionum paroemiographicarum capita selecta), a njegova doktorska disretacija je naredne godine objavljena u Tibingenu. [4] Nakon završenog školovanja se vratio u Beograd, gde je kraće vreme predavao latinski jezik u gimnaziji, a zatim 1908. postao docent za latinski jezik na Filozofskom fakultetu, gde je proučavao i predavao klasičnu filologiju i etnologiju.[3] Prvi svetski rat Aktivno je učestvovao u Balkanskim, kao četnik dobrovoljac i u Prvom svetskom ratu. Učestvovao je u Bici na Konatici, na Solunskom frontu, Kumanovskoj bici, pokazavši vojničku hrabrost i rodoljubivi duh.[11] Tokom Prvog svetskog rata je učestvovao nekoliko puta u odbrani Beograda, a jedne noći 1915, nalazeći se na položaju, nakon vesti da Austrijanci prelaze Dunav je povređen pošto je pao ulazeći u rov. Od te povrede se nikada nije sasvim oporavio.[11] Imao je čin rezervnog potpukovnika Srpske vojske,[12] i bio vodnik, komandir čete i komandant bataljona u elitnom VII pešadijskom puku prvog poziva „Kralj Petra I“. [13] Teško bolesnog od trbušnog tifusa, vojnici su ga na preneli preko Albanije. Odatle je evakuisan na Krf a zatim u francusku luku Bizertu u Tunisu.[14] U Bizerti je sa francuskim inženjerom, poručnikom Alberom Oforom,[13] objavio je Francusko-srpski rečnik, a potom i Gramatiku, leksikon, i vodič za razgovor, koji su služili za komunikaciju srpskih i savezničkih vojnika.[14] Sa njim je osnovao i Štampariju srpskih invalida, gde su invalidi obučavani tipografskom zanatu, kako bi po povratku u zemlju imali od čega da zarađuju,[15] ali i da objavljuje i besplatno razdaje korisne srpske knjige.[14] Izdavao je i časopis „Napred”, s nedeljnim književnim dodatkom „Iz starih riznica“ (1917−1918).[3][16] Takođe je pokrenuo i Biblioteku lista „Napred” u kojoj je od 1915–1918. godine izašlo dvadeset pet knjižica različite sadržine, među njima i nekoliko reportaža o životu naših izbeglica i vojnika u Africi.[17] Na Krfu, gde je obavljao funkciju sekretara za stranu korespondenciju u Dunavskoj diviziji (1916)[18] i postao urednik „Srpskih novina“, koje su imale dodatak „Zabavnik“, u kome su tokom 1918. objavljivani različiti književni sastavi, ali i naučne studije.[13] U Srpskim novinama je objavio neke od svojih etnoloških radova („Iz srpskog folklora”, „Iz srpske religije i mitologije”) i memoarske zapise („Uspomene iz Bizerte”), gde je ostavio detalje o životu srpske emigracije, između ostalog i toplo gostoprimstvo kojim su Srbi dočekani u Bizerti.[14] Pratio je i rad vojničkih pozorišta. Jedno vreme je bio na Solunskom frontu, pa je ponovo vraćen na Krf gde je dočekao kraj rata.[18] Po završetku rata, radi studija je sa Krfa je boravio u Parizu, pa Londonu,[3] sa zadatkom da radi na srpskoj propagandi, a istovremeno je tamošnjim bibliotekama je nastavio rad na predratnim istraživanjima.[18] Karijera Posle rata je nastavio da radi kao profesor i sa kolegama radio na obnavljanju Univerziteta. Istovremeno, jedno vreme je vršio dužnost upravnika Državne štamparije i načelnika Odeljenja za višu nastavu Ministarstva prosvete. Godine 1908. je postao docent, 1919. vanredni, a 1922. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, na kojem je rukovodio katedrom za klasičnu filologiju i predavao starorimsku književnost i latinski jezik. Pored toga bio je: član Odbora za građenje Univerzitetske biblioteke, kao predstavnik Filozofskog fakulteta, sve do 1941. godine. Bio je član komisije koja je, u Nemačkoj, na račun reparacija, nabavljala knjige i opremu za seminarske biblioteke i laboratorije. Da bi se naučnim radnicima olakšalo informisanje o stručnoj literaturi koja se u Beogradu može naći u javnim i većim privatnim bibliotekama, predložio je osnivanje Centralnog kataloga Univerziteta u Beogradu i po njegovom osnivanju postao njegov upravnik.[19] njegovim zalaganjem osnovan je Centralni katalog stručne literature Univerziteta u Beogradu, čije sedište je posle Drugog svetskog rata, sa Filozofskog fakulteta premešteno u zgradu Univerzitetske biblioteke i u njoj se i danas nalazi. kao honorarni profesor na prvoj godini Bogoslovskog fakulteta, predavao je predmet Uporedna istorija religija, od kraja 1920.[3] punih 35 semestara, do školske 1937/38. Po njegovom odlasku, ovaj predmet se kao samostalan više nije predavao na tom fakultetu[20] tri puta je biran za dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu član uprave Srpske književne zadruge i Društva Svetog Save, član Glavnog prosvetnog saveta i komisije za polaganje profesorskog ispita predsednik Narodnog univerziteta čiji je osnivač bio profesor Nikola Vulić. Akademik Za dopisnog člana Akademije filosofskih nauka Srpske kraljevske akademije, je izabran 18. februara 1922. godine.[21] Aktivno je radio u akademiji i u više navrata je bio njen zastupnik na međunarodnim skupovima u inostranstvu. Tako je učestvovao na Međunarodnom kongresu religijske istorije, održanom u Briselu 1935.[21] Drugi svetski rat Drugi svetski rat ga je zatekao na mestu dekana Filozofskog fakulteta. Pred Aprilski rat 1941, pošto je bio rezervni pešadijski potpukovnik, trebalo je da ponovo bude aktiviran, kao pomoćnik komandanta jedne pešadijske divizije, ali nije stigao da se javi na dužnost i stupi u ratna dejstva, pošto je u međuvremenu došlo do rasula usled kapitulacije.[22] Tokom rata u njihovu vilu na Topčideru je useljen nemački oficir.[22] Kao dekan na fakultetu, tokom rata je nastoji očuva bar minimum kontinuiteta u radu svoje katedre, smatrajući da bi u suprotnom ministarstvo dovelo nekog nepodesnog, a na staranje mu je predata i katedra za arheologiju,[22] kao i Muzej Vinča, arheološki muzej Univerziteta.[23] Uprkos pritisku, bio je jedan od retkih profesora, koji su odbili da potpišu Apel srpskom narodu.[24][14] Smrt Uprkos tome što se tokom tokom okupacije časno i patriotski držao,[25] nakon rata je bio jedan od prvih osuđenika Suda časti, koji je formirao Beogradski univerzitet, sa zadatkom da sudi profesorima koji su se na Univerzitetu zatekli 1941, a ogrešili su se o narod ili interes Univerziteta. Sud časti su činili Pavle Savić, Petar Matavulj, Stevan Đelineo, Borislav P. Stevanović, Dušan Nedeljković, Radomir Aleksić, Toma Bunuševac i Milka Radoičić, udaljio ga je sa fakulteta još aprila 1945.[25] Odlukom Ministarstva prosvete Srbije, Komisije za obnovu Univerziteta i Filozofskog fakulteta od 26. juna 1945. otpušten je iz službe. Potpisnici ovog dokumenta su bili ministar prosvete Srbije, Mitra Mitrović, predsednik Komisije za obnovu Univerziteta Stevan Jakovljević i dekan Filozofskog fakulteta Borislav Stevanović. [24] Istom odlukom izgubio je i pojedina građanska prava, kao što je glasačko, kao i pravo na bilo kakav prihod.[15] Ukinute su mu sve nadležnosti, a njegove knjige su anatemisane.[26] Protiv presuda Suda časti nije bilo pravnog leka, a presuda je bila odmah i pravosnažna i izvršna.[24] Neposredno nakon što je primio odluku Suda časti, došlo je do razbuktavanja latentnog malignog oboljenja, njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršalo,[25] pao je u postelju i iz nje nije ustao narednih 14. meseci, sve do smrti avgusta 1946. godine.[26] Poslednja četiri meseca života je vodio dnevnik, u kome je zabeležio tužna i potresna lična dešavanja iz kojih se vidi da mu je najteže padalo to što su njegovi najbliži, žena i deca, morali da snose težinu greha koji je njemu pripisan i što su, da bi preživeli, bili prinuđeni da rasprodaju stvari iz domaćinstva, pa i knjige iz kućne biblioteke.[26] Mada je supruga Ruža molila prijatelje da niko ne govori na njegovom ispraćaju, kako se ne bi eksponirao i došao pod udar vlasti, na sahrani su govorili Miodrag Ibrovac i njegov bivši student Bogdan Rašić.[15] Sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu. Međutim, njegovi posmrtni ostaci su kasnije prebačeni u zajedničku grobnicu, bez obeležja, nakon što je porodična parcela na groblju dobila novog vlasnika, koji je grobno mesto porušio.[14] Privatni život Oženio se 26. maja 1921. sa svojom studentkinjom romanistike Ružom Živković (1895–1972), iz dobrostojeće, građanske, činovničke porodice, najmlađom, šestom, ćerkom Milana i Milke Živković. Studije ipak nije završila, ali je kao obrazovana osoba pomagala svome mužu i objavila nekoliko kratkih prikaza u „Prilozima za književnost, jezik, istoriju i folklor”.[27] Imali su ćerku Mariju, rođenu 1927. i sina Nikolu rođenog 1928, koji je studirao građevinu, ali se zbog nasleđenog dara za jezike, kao poliglota bavio prevođenjem.[28] Živeli su u Puškinovoj ulici na Topčideru, u prizemnoj kući na četiri vode, izgrađenoj po projektu Dujama Granića. Kuća je srušena 2012. godine.[26] Naučna delatnost Njegova naučna delatnost je obuhvatala tri oblasti: Klasična filologija Klasična filologija je bila njegova osnovna naučna oblast. Izdavao je narodne umotvorine, pisao udžbenike latinskog jezika, na kojem je napisao mnoge svoje radove. Prevodio je s klasičnih jezika i bio jedan od najvećih svetskih eksperata za klasične jezike.[12] Prvi prevod i to s engleskog jezika „Seoski ponos” od Irvinga, je objavio još kao student Velike škole (1901).[29] Prvi objavljeni tekst koji se bavi antičkom književnošću, prevod komedije Menehmi Tita Makcija Plauta datira još iz perioda njegovih studija u Nemačkoj (1905).[30] Objavljen je u Srpskom književnom glasniku, a iste godine u ovom časopisu je objavio i prikaz Trbojevićevog prevoda Plautove komedije „Hvališa”.[31] Među njegovim radovima iz klasične filologije, naročito se ističu radovi o antičkim poslovicama, knjiga „Vergilije i njegovi savremenici”, objavljenoj povodom dvehiljadugodišnjice Vergilijevog rođenja, u kojoj je prikazao Vergilija, njegov rad, njegove najznačajnije savremenike, prijatelje i život u Rimu tog doba „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”, u kojoj je rešeno pitanje o izvorima Zenobijeve zbirke poslovica, odnosno izvorima Zenobijevih izvora,[32] prevodi Plautovih komedija, prevod i tumačenje Tacitove „Germanije”,[33] u kojoj je dao objašnjenje mnogih pojava, kao što su šibanje (kao česta kazna u rimskoj vojsci), učestvovanje boga-zaštitnika u borbi, otkrivanje grudi, životinjske i ljudske žrtve, gatanje po pticama, krvna osveta i gostoprimstvo i druge, i na koju se veoma često pozivao.[34] Latinski je toliko dobro poznavao da je pored prevođenja i neke svoje veće radove pisao na ovom jeziku.[14] Prvi je od srpskih naučnika proučavao klasične izvore u basnama Dositeja Obradovića i o tome objavio delo „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), povodom stogodišnjice Dositejeve smrti, u kome se bavio pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. Pokazao je da je Dositej primio ideje grčkih humanista i da je od klasičnih grčkih pisaca čitao one koje su vizantijski kritičari smatrali za dobre, naročito Plutarha. Kao osnova za njegovu zbirku basana poslužila je neka zbirka Ezopovih basana, koju je dopunio basnama drughh basnopisaca starog i novog veka.[35] Ovaj rad je jedan od prvih relevantnijih tekstova u ovoj oblasti kod Srba.[36] Folkloristika Folkloristika, naročito istraživanja narodnih umotvorina, pesama i pripovedaka. Na osnovu rukopisnih zbirki Srpske akademije nauka objavio je jednu zbirku pripovedaka s kritičkim napomenama i komentarom, dok je za potrebe školske nastave uredio jednu komentarisanu zbirku pripovedaka. Radio je i na kritičkom izdanju Vukove zbirke, folklorna građa iz Vukove zaostavštine koju je u Petrogradskoj javnoj biblioteci našao Ljubomir Stojanović.[37] Objavio je malu antologiju narodnih pesama, „Petnaest srpskih narodnih pesama”, namenjenu širokoj čitalačkoj publici.[38] Stara srpska religija i mitologija Bavio se vizantološkim pitanjima, ali i nizom drugih tema sa ovog područja.[39] Posebno je proučavao religiju Srba pre primanja hrišćanstva.[12] Za narodna verovanja se zainteresovao još dok je radio na knjizi „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima”.[14] Znanje klasičnih jezika i književnosti i upućenost u uporedne religije omogućili su mu da protumači nejasne pojave iz srpske religije i mitologije i da pristupi njihovoj sistematskoj rekonstrukciji.[31] Pošto u vreme kada je započeo svoja istraživanja nije bilo pouzdanih izvora, kao polazište je uzimao narodne umotvorine i tradicionalna narodna verovanja. Uočio je da se na njima umnogome zasniva i današnja religija. Naime, uravo na osnovu vere, uočio je hiljadugodišnji kontinuitet u postojanju srpskog naroda, s obzirom da je u svojim elementima ostala onakva, kakva je bila i u prvim vekovima primanja hrišćanstva, nalazeći da su neke srpske religijske forme starije od antičkih, dok su svadbeni i pogrebni običaji preneseni u nepromenjenom obliku, još od bronzanog doba, da su u tesnoj vezi sa prastarim kultom predaka ostali i najpopularniji praznici (Božić i Slava), kao i najraspostranjeniji običaji (kumstvo i gostoprimstvo), da su neki mitovi prenošeni s pokolenja na pokolenje, bez većih izmena, a neki su vezivani za pojedine istorijske ličnosti (Sveti Sava, Miloš Obilić, Marko Kraljević, Stevan Visoki, Ivan Crnojević), dok su funkcije glavnih paganskih bogova, a naročito vrhovnog boga, prenesene na najuglednije hrišćanske svece (Sveti Jovan, Sveti Nikola, Sveti Đorđe i ponajviše Sveti Sava) ili đavola. Otkrivajući kako se srpski narod pokazao veoma konzervativan u religijskim shvatanjima, posebno u kultu predaka, kao jezgru svoje religije, gde je čak crkveno svetosavlje preradio u mitsko i mnogobožačko,[40] došao je od zaključka da se srpska religija uglavnom bazira na paganskoj i da je bliža sujeverju nego veri.[41] Otkrio je i uticaje ne samo paganstva i hrišćanstva, nego i mnogo starijih sistema verovanja, kao što su preanimizam, animizam i totemizam, koji su vekovima ostali očuvani u narodnoj religiji.[14] Mada su se njegovi zaključci o istoriji stare vere u izvesnoj meri kosili sa stavovima dogme Srpske pravoslavne crkve, a raniji istraživači narodne tradicije, kao što su Milan Đ. Milićević i Stojan Novaković su već ukazali na to da su mnogi srpski običaji očuvani iz starina i da predstavljaju dragocen izvor za proučavanje onog perioda kulture, o kome nema drugih dokumenata, Čajkanović je ovakva zapažanja pretvorio u svoje osnovno istraživačko načelo[42] i svojim radom na ovom području se svrstao među malobrojne osnivače novih nauka, zasluživši status prvog srpskog istoričara religije.[15] Krajnji zaključak njegovih studija je da se na osnovu zajedničkih elemenata u religijama slovenskih naroda može rekonstruisati religija Slovena u njihovoj prapostojbini, dok se iz zajedničkih elemenata u religijama indoevropskih naroda mogu odrediti njihova verovanja, dok su bili u zajednici.[35] Nažalost, obimna istraživanja u ovoj oblasti, nije stigao da uobliči, zbog uklanjanja sa Univerziteta i prerane smrti.[15] Njegov pokušaj rekonstrukcije čitavog sistema stare srpske religije i mitologije predstavlja prekretnicu u proučavanju srpske paganske religije, kao osnove tradicionalne duhovne kulture, a valorizacija njegovih naučnih rezultata je pretpostavka svakog daljeg proučavanja ovog važnog aspekta narodne duhovne tradicije.[43] Nasleđe Zaostavština Štampane knjige na 12.000 strana i deo preostale rukopisne građe su na molbu njegovog sina Nikole prebačeni u Narodnu biblioteku Srbije, a drugi deo rukopisne građe (doktorska disertacija i pripremni tekstovi iz stare srpske religije) se nalazi u Arhivu SANU.[26] Nakon njegove smrti, on i njegovo naučno delo su pali u zaborav, a proučavanje etnološkog nasleđa u novom društvu prestalo je da bude prioritet.[14] Tek sedamdesetih godina 20. veka Čajkanovićev student, a zatim i sam kao profesor, Vojislav Đurić je brojne Čajkanovićeve rasprave i članke, koji su između dva svetska rata objavljeni u domaćoj periodici, priredio i objavio u knjizi „Mit i religija u Srba” (1973).[14] Đurić je zatim objavio i Čajkanovićev rukopis iz Arhiva SANU, „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” (1985).[14] Prvi tekst o značenjima biljaka u narodnom verovanju Čajkanović je objavio o bosiljku još 1935, a naredne 1936. je objavio i tekstove o trnu i glogu. Rečnik koji je priredio Đurić je sadržao 215 azbučnim redom poređanih jedinica, o biljkama koje su u religioznom verovanju, kultu i magijskoj praksi i narodnoj medicini imali određenu ulogu, korišćenjem bogate etnološke građe. Uz ovaj rečnik, koji je objavljen uz minimalne intervencije, Đurić je, koristeći Čajkanovićev princip, sastavio manji rečnik sa još 37 biljaka i dodao zapise o badnjaku, zapisu, kolaču, mitskom bilju, senovitom drveću, setvi i tabuiranim biljkama, teme na koje je Čajkanovićev rečnik upućivao, ali koje originalno nisu bile posebnoe obrađene.[44] Odlučujući poduhvat je bilo priređivanje „Sabranih dela iz srpske religije i mitologije” (1994), u pet knjiga, koja obuhvataju sve ranije objavljene Čajkanovićeve radove, kao i „Staru srpsku religiju i mitologiju”, delo koje je Čajkanović ostavio nedovršeno u rukopisu, ali iz čijeg se sadržaja i sačuvanih poglavlja može videti da je trebalo da bude „veliko finale” svih njegovih radova na rekonstruisanju stare vere. Ono što nije stigao da napiše, predstavlja veliki gubitak za srpsku etnologiju.[14] U njegovu čast Odlikovan je srebrnom i zlatnom Medaljom za hrabrost, Ordenom belog orla s mačevima (1920[11]), Ordenom Svetog Save i francuskim ordenom Legije časti.[45] Od aprila 2005, u naselju Medaković III na Zvezdari u Beogradu, ulica Padina je ponela njegovo ime.[46] Laura Barna je 2012. objavila roman „Pad klavira”, koja opisuje duhovnu atmosferu Senjaka sredinom 20. veka, a započinje rušenjem njegove porodične kuće. Dela Za života je objavio oko trista bibliografskih jedinica.[31] Udžbenici: Njegovi visoko vrednovani udžbenici latinskog jezika za gimnazije, zasnovani su na njegovom izuzetnom znanju jezika, erudiciji, pouzdanim estetskim merilima i adekvatnom osećaju za pedagogiju, postali su obrazac stručno i kompetentno urađenih udžbenika[25]: „Izvod iz francuske gramatike” (1916) „Latinska čitanka za šesti razred“ (1927) „Latinska čitanka za sedmi razred gimnazije“ (1927) „Latinska čitanka za osim razred gimnazije“ (1928) „Latinska čitanka za šesti, sedmi i osmi razred” (1928) „Pregled rimske književnosti“ (1928), gde govori o religijskom karakteru najstarije poezije[47] „Pregled istorije grčke književnosti“, za potrebe univerzitetske nastave ostao u rukopisu Prevodi: Kao vrstan poznavac starogrčkog i latinskog prevodio je dela Plutarha, Tacita, Vergilija, Svetonija, Livija, Freda i drugih. Prevodi su propraćeni sažetim komentarima, punim korisnih obaveštenja manje upućenim čitaocima.[3] Herondine „Mimijambe”, prevod sa starogrčkog Plautove komedije, prevodi s latinskog: „Menehme” (1917) „Trorogi šešir” (1918) „Aulularija i Menehmi” (1918) „Odabrane komedije” (1923) Tacitovu „Germaniju” (1927) i brojne rimske pesnike. „Život svetoga Save” (1939), od Ivana Tomka Mrnavića izdatog u Rimu 1630.[48] Narodna književnost: „Ženidba Maksima Crnojevića : srpska narodna pesma s komentarom” (1917), Biblioteka „Napred” u Bizerti „Srpske narodne pesme I : pesme kosovske” (1918), Biblioteka „Napred” u Bizerti „Srpske narodne pesme : pesme mitološke” (1918) Biblioteka „Napred” u Bizerti „Stara srpska religija i mitologija : članci iz rečnika i zbirke poslovica Vuka Karadžića : I tekst” (1918) Biblioteka „Napred” u Bizerti „Petnaest srpskih narodnih pesama” (1925),[49] antologija „Srpske narodne pripovetke” (1927), zbornik koji je priređivao dve godine. Posvetio ga je Đorđu Polivki. Za zbornik je koristio 29 rukopisnih zbiraka iz Arhiva SKA, neobjavljene i većinom neproučene građe usmene književnosti, prikupljene u poslednjim decenijama 19. i prvim decenijama 20. veka, odabravši 212 pripovedaka od 1636, koje su vezane za mit i religiju. Podelio ih je na tri dela. Prvi deo čine priče o životinjama, bajke, novele, šaljive priče. Drugi deo čine skaske, legende, verovanja, primitivne priče, dok su ostale priče naknadno dodate. Mnoge propovetke iz ovog zbornika je upotrebio za svoje radove o religiji i mitologiji, i na taj način ih uveo u nauku.[50] Zbornik sadrži poseban deo pod naslovom „Napomene o zbirkama”, gde je svaku od upotrebljenih zbirki podrobno opisao, navodeći bibliografske beleške o sakupljačima, njihovim zanimanjima, mestu života i rada, godinu prispeća zbirke u Akademiju, ocenu o kvalitetima sakupljača, spiskom svih pripovedaka u svakoj od pregledanih zbirki s podrobnim sadržajem pripovedaka koje nije uvrstio u zbornik, spiskom kazivača, po imenu, godinama starosti, opštini i mestu. Poseban deo zbornika čine i Napomene o tekstu, opsežan studijski pristup odabranim pripovetkama, navodeći sve raspoložive do tada poznate izvore na varijante u domaćoj i stranoj literaturi.[51] Zbornikom je pokrio i prostor srpske usmene proze, koji je Vuku Karadžiću i njegovim sledbenicima ostao nepoznat, među njima prostor nekadašnje Vojne krajine (Kordun, Banija, Zapadna Slavonija), sa koje potiče više od trećina odabranih pripovedaka.[52] „Antologija srpskih narodnih pripovedaka” (1929), sadrži 217 pripovedaka: 42 iz Vukove zbirke, 49 iz svog zbornika „Srpske narodne umotvorine”, a 126 iz drugih izvora (zbirka Vuka Vrčevića, Bosanska vila, Vila, Letopis Matice srpske), raspoređenih u sedam grupa: priče o životinjama i basne, bajke, pripovetke muške, pripovetke kratke (većinom šaljive), skaske, legende, verovanja.[53] Ova zbirka je u drugom izdanju objavljena pod naslovom „Čudotvorni prsten. Najlepše srpske narodne pripovetke” (2001) „O postanku i razvoju srpske narodne epske poezije” (1959), u Zborniku Matice srpske za književnost i jezik. Pesme je prema sadržini i cilju podelio u tri grupe: pesme u slavu predaka (tužbalice i njima slične), pesme sa epskim motivima (takođe u slavu predaka, o smaku sveta, o nestanku junaka, o silasku u donji svet) i pesme sa pripovednim motivima (bajke, novele, skaske i legende u epskom stihu).[54] Knjige o religiji: „O Zenobijevoj zbirci poslovica i njenim izvorima” (1914) „U Boga su vunene noge, a gvozdene ruke” (1914) „O grčkim i rimskim izvorima Dositejevih basana” (1914), bavi se pitanjem odnosa grčih i rimskih pisaca i Dositeja Obradovića. „Studije iz religije i folklora” (1924), studija koja predstavlja sintezu nakon tridesetogodišnjeg proučavanja mita i religije, sa preko 60 radova, koje je naznačio kao „prethodne”, odnosno one koji prethode velikim sintezama. U njima je rekonstruisao deo po deo starinske srpske vere, utvrđujući prvobitni vid i smisao raznih religijskih pojava, koje potiču i iz najdublje prošlosti, a koje su i nakon primanja hrišćanstva,[55] često nepromenjene zapamćene u narodnim umotvorinama i u običajima srpskog naroda do najnovijega doba.[56] „Vergilije i njegovi savremenici” (1930) objavljena povodom 2.000 godina od Vergilijevog rođenja „O srpskom vrhovnom bogu” (1941). Delo je priljeno na skupu Akademije filosofskih nauka 18. decembra 1939, a štampano godinu dana kasnije u okviru Posebnih izdanja SKA.[55] Izdanje je prošlo nezapaženo, usled izbijanja Drugog svetskog rata[14] Predstavlja sintezu, koja obuhvata „prethodne radove” (naročito kult predaka, Božić, slava i Sveti Sava), izvršena je rekonstrukcija atributa i funkcija srpskog vrhovnog boga Daboga[14] i prikazan je najvažniji događaj u sudaru paganstva i hrišćanstva poraz vrhovnog boga, koji je sa svojim velikim bogovima ustupio mesto hrišćanskom Bogu i njegovim svecima, čime je ostvaren glavni cilj hrišćanske crkve.[56] Međutim, on u narodnim predanjima nalazi ostatke stare vere. „Mit i religija u Srba - izabrane studije” (1973) „Rečnik narodnog verovanja o biljkama” (1985) „Sabrana dela iz srpske religije i mitologije u pet knjiga” priredio Vojislav Đurić: knjiga 1: „Studije iz srpske religije i folklora 1910 – 1924” (1994) knjiga 2: „Studije iz srpske religije i folklora 1924 – 1942” (1994) knjiga 3: „O vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji” (1994) knjiga 4: „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” (1994) knjiga 5: „Stara srpska religija i mitologija” (1994), sistematski pregled celokupne stare vere ostao je nedovršen u rukopisu.[54] Časopisi: Sarađivao je sa mnogim časopisima i listovima „Srpski književni glasnik“, gde je objavio više članaka koji su uticali na popularizaciju i proširivanje znanja šire publike o antičkoj književnosti („O antičkim poslovicama”, „O tragičnom pesništvu i pozorištu kod Grka”, „O ženi u Grka i Rimljana”). Takođe je sarađivao u listovima „Godišnjica Nikole Čupića“, „Bosanska vila“, „Glas Srpske kraljevske akademije“, „Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor“, „Starinar“, „Južnoslovenski filolog“, „Nova iskra“, „Država“, „Bogoslovlje“, „Zabavnik“, „Politika“, „Pravda“.[3] Objavio je i više članaka u „Srpskom etnografskom etnografskom zborniku”. Veliki broj njegovih studija ostao je neobjavljen, iako su se već nalazile pripremeljene za štampu. Narodna enciklopedija: Bio je saradnik u izradi Narodne enciklopedije, urednika Stanoja Stanojevića, gde je obradio teme iz istorije religije, neke u vidu rezimea ranije objavljenih radova i onih koje je tek nameravao da obradi..

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Skiti (grčki: Σκύθες, Σκύθοι), nomadski narodi i plemena iranskog porijekla koja u 8. i 7. stoljeću pr. Kr. migriraju iz središnje Azije na područje čije je središte bila današnja Ukrajina, i gdje su osnovali tzv. Skitsko kraljevstvo. Skitija kao etnički skitski teritorij se protezala sve od Dunava na zapadu pa do granica Kine na istoku a vladavina ovog naroda održala se negdje do 2. stoljeća pr. Kr. Skiti su bili veoma vješti nomadski jahači koji nije imao svoj sistem pisanja, a većina podataka o njima potjeće od Grka Herodota koji je živio u 5. stoljeću pr. Kr. Njihove `kuće` bili su šatori od pusti koje su prenosili na kolima sa volovskim zapregama. Poznavali su stremen i laso i kao i Sarmati pili su uzavrelo kobilje mlijeko, `kumys`. Grci koji su ih nazivali barbarima trgovali su sa njima u 7. stoljeću pr. Kr. prodajući im vino i drugu luksuznu robu. Poznato je da su u istom stoljeću upali u gornju Mezopotamiju i Siriju i u 4. stoljeću pr. Kr. na Balkan, te da su ratovali sa Darijem I. (512. pr. Kr.). Oko 300. su iščezli su na Balkanu, a u Rusiji su ih tijekom 2. ili 1. pr. Kr. zamijenili Sarmati. Skite je prozvao Herodot (Historija 4.6) po Skolotoi kako su sami sebe zvali. Grčki naziv Skythēs je vjerojatno inačica istog imena, ili *Skuδa- (gdje Herod nepoznati glas [ð] mijenja s Λ; dok -toi predstavlja istočnoiransku množinu nastavka -ta). Ova riječ je izvorno značila `strijelac`, a izvcedena je od indo-europskog korijena *skeud- u značenju `bacati, pucati` (usporedi s engleskim shoot, ili njemačkim Schütze). Sogdijanci su svoje ime - Swγδ, najvjerojatnije izveli iz istog korijena (*Skuδa > *Suγuδa s anaptičkim glasnikom). Ime postoji i u asirskom jeziku u obliku Aškuzai ili Iškuzai (`Skit`). Što je možda bio izvor biblijskom hebrejskom nazivu Aškenaz (izvorno *אשכוז ’škuz se pogrešno čita kao אשכנז ’šknz), što je bio kasniji židovski naziv za germanska područja središnje Europe i skupni naziv za židove koji su živjeli na tim područjima - Aškenazi (`Nijemci`) koji su sebe tada nazivali Teutoncima ili Vendelima. Skiti su prvi nomadski narod koji se pojavio na stepi kao vješt jahači narod, na konjima, i bez sedla. Njihova velika vještina u jahanju uskoro će biti prihvaćena od susjednih naroda sa kojima su došli u kontakte. Služili su se i volovskim zapregama na kojima su prenosili svoje pustene šatore prilikom čestih seoba. Ovaj narod razvio je kulturu sa umjetnošću koja je poznata kao `stepska umjetnost`, a poznavali su i jedan običaj za koje mnogi misle da je bio raširen tek kod američkih Indijanaca, to je skalpiranje. Skiti su bili prvi narod kod kojih je uočen ovaj surovi ratnički običaj, a još ga je prije 2500 godina opisao grčki povjesničar Herodot. Potvrdu o običaju skalpiranja raširenu među Skitima potvrdili su i arheolozi koji su pronašli prve čvrste dokaze. Iskopane su četiri muške lubanje na kojima su ostali tragovi operacije skalpiranja i koje se danas nalaze u ruskim muzejima. Tri od ovih lubanja porijeklom su sa skitskog groblja, a četvrta iz skitskog kraljevskog groba, na mumificiranom tijelu, a oba se mjesta nalaze u južnom Sibiru. O običajima skalpiranja među Skitima upućena je dr. Eileen M. Murphy na Queen`s University u Belfastu. Konjanik iz Pazyryka u Sibiru tapiserija u Ermitažu, Sankt Peterburg Ono što se zna o Skitima ostavio nam je Herodot, ili je ostalo zakopano u skitskim grobovima, veoma dobro očuvanim. U Pazyryku na rijeci Bolshoy Ulagan su skitski grobovi iz 5. stoljeća pr. Kr. ostali pod naslagama leda, gdje se očuvao sav organski materijal, koji bi u normalnim okolnostima istrunuo. Pazyryk se nalazi u suhoj dolini u Kazahstanu, a sastoji se od 5 velikih i devet malenih grobnih humaka koji datiraju u vremenu između 5. i 3. stoljeća pr. Kr., iskopanih 1929. i između 1947. i 1949. Oni su najvažniji izvor podataka o Skitima prije njihove migracije u zapadnu Aziju i Europu. Pronađena su drvena kola, razni predmeti od kože, drveta, konjska oprema, glazbeni instrumenti, krzno, tekstil, sagovi (Najstariji pleteni sag, pronađen u smrznutom skitskom grobu u Pazaryku na planinama Altaj, datira iz 5. stoljeća pr. Kr. (slika)), svila i tetovirana tijela pokojnika. –Svila je porijeklom iz Kine, i po svoj prilici bili su posrednici trgovini ovom veoma traženom robom. Skiti su razvili svoju osobito vlastitu umjetnost i nisu bili siromašan narod. Imali su i zlata i voljeli su ga, a neki zlatni i brončani predmeti pronađeni su i u području Kostromskaye u južnom Sibiru i porijeklom su iz grčkih gradova na crnomorskoj obali ili su ih radili grčki umjetnici koji su živjeli u Skitiji. Jedina stalna naselja Skita nalazila su se u južnom Sibiru, a i ona su rijetka. Najpoznatije se nalazilo sjeverno od Crnog mora kod Kamenskoye, bilo je to veliko utvrđeno naselje. Većina ih je bila nomadska a kretali su se sa stadima goveda, ovaca i konja, prevozeći svoje šatore na zapregama, u potrazi za pasišnjacima, a ponekad bi se kad je prigoda pozabavili i lovom. Skit je jahač, naoružan lukom i strijelom, vrstan ratnik koji poznaje gerilsku taktiku i koji će u skalpirati svog pobijeđenog neprijatelja. I Grci i Perzijanci Skitima su se znali služiti kao najmljenom konjicom, u to vrijeme najboljih jahača svijeta. Skitska plemena napadaju na istočnu i jugoistočnu Europu u 4 stoljeću pr. Kr., a njihovi grobovi pronađeni su od sjeverne Njemačke do Balkana. Povijest Porijeklo i mit Skitska glavna plemena potjeću prema mitu, od tri brata, sinova Targitaosa, to su: Lipoxais (Leipoxais), Arpoxais i Kolaxais. Najstariji od braće, Lipoxais, postade začetnik plemena Auchatai, Skythai geōrgoi (“Farmer Scythians”) ili Skiti-ratari. Drugi mlađi brat Arpoxais začme plemena Katiaroi i Traspies, a to bi trebali biti Skythai nomads, odnosno Skiti-nomadi i najmlađi Kolaxais postade praotac kraljeva, odnosno Kraljevskih Skita, plemena koje poznajemo i pod imenom Paralatai ili kako ih identificira Holzer kao Skythai basilēioi. Sakâ Srebrni novac kralja Azesa II. (oko 35.-12. pr. Kr.) s budističkim simbolom triratne u lijevom polju stražnjeg dijela kovanice. Srednjoazijska stepa, dom stoljećima je bila dom mnogih plemena što su napadali urbane centre na zapadu i jugu. Prvi ih opisuje Herodot i često ove skupine naziva Sacae. Sami sebe ovi Sacae i Skiti nazivali su Skudat, i uz isto ime imali su iste običaje. Perzijanci su ih nazvali Sakâ, Grci ih prozvaše Skythai a Kinezi Sai. Skitsko porijeklo treba tražiti u plemenima koja su učestvovala u stvaranjima indiranskih (arijskih) naroda koji se na području današnjeg Afganistana podijeliše na nekoliko glavnih skupina. Ova plemena početkom 2. tisućljeća pr. Kr. koja su još govorila proto-indoiranskim jezikom sa područja Ukrajine migriraju na jugoistok gdje tada sa arheološke točke gledišta pastoralnu kulturu jamnaja mijenja andronovska kultura, tako prozvana po selu Andronovo. Zauzeše područje kasnijeg Afganistana i podijeliše se na iransku i indijsku grupu. Prvi se zatim nasele oko 1000. pr. Kr. u zemlji Aria, čije će se ime sačuvati u riječi Iran. Druga grupa stigla je oko 1500. pr. Kr. na područje Pandžaba. Od drugog tisućljeća postoje dvije skupine jezika kojima govore njihovi potomci, a to su indoarijska i iranska. Indijska grana, današnji su Hindusi koji na području Indije stvoriše više naroda koji su razvili vlastite jezike. Iranska grupa podijeli se na brojna plemena, a to su: a) Perzijanci s plemenima Pasargad, Maraphii i Maspii. Plemenu Pasargadi pripada i klan Ahemenida čijeg je porijekla prva perzijska dinastija. Ostala plemena bila su nomadska: Dahae, Mardi, Dropici, Sagarti. Druga grupa iranskih plemena su Kimerijci koje su Asirci nazvali Gimirru. Po njima Krim je dobio ime. Ovi u ranom 7. stoljeću uništiše kraljevstvo Urartu. Kimerijci su po svoj prilici potisnuli Skiti jer su se još očuvale kimerijske utvrde. Od ovih iranskih plemena u u 6, 5, i 4. stoljeću pr. Kr. preostalo je nekoliko nomadskih plemena u srednjoazijskoj stepi koja su poznata kao Sakâ: The Sakâ haumavargâ (`haoma-drinking Sacae`), odnosno pilci pića haoma, koje se priprema od muhare ili Amanite muscarie, nema je južno od Amudarje, a omilkena je kod sibirskih šamana. Njih Herodot naziva Amyrgian Skiti, a poznati su i po tome što su se u ratu služili ratnom sjekirom Sagaris. Živjeli su u Uzbekistanu. Sakâ tigrakhaudâ (`Sacae with pointed hats`), ovo pleem Herodot zove Sakâ tigrakhaudâ a živjeli su na donjoj Amudarji, ime su dobili po vrsti turbana. Porazio ih je 520./519. pr. Kr. perzijski kraj Darije I. Veliki. Apâ Sakâ (`Water Sacae`) nazivani i imenom Pausikoi, kako preferira Herodot. I oni su sa donje Amudarje a Arijan iz Nikomedije (u Anabasisu) i Amian Marcellin (u Rimskoj povijesti) zovu ih Abian Skiti. Isto i Apasiaki. Masageti, kako ih zove Herodot zvani su od Perzijanaca Mâh-Sakâ `Moon Sacae`, oni se smatraju odgovornima za smrt kralja Kira Velikog (530). Masageti su obožavali samo jednog boga, Sunce, pa je perzijski naziv očita teška pogreška. Herodot ih locira na Sirdarji (Jaxartes). Nomadsko pleme Dahâ, `robbers`, Herodot naziva Dai, a živjeli su, prema kjizi Anabasis, na Sirdarji. od njih potječu Parni, pleme koje je u 3. st. pr. Kr. osnovalo partijsko carstvo. Plemena Sakâ paradrayâ (`Sacae across the sea`) živjelo je u Ukrajini, a Darije 514. ili 513. pr. Kr. protiv njih povede žestoki rat.