Škrinja stomatološkog blaga ima ponešto za svakoga, bilo da se bavite brzim popravcima potpunih proteza, teškoćama s puknutim korijenskim nadogradnjama ili ispunima 5. razreda, hitnim imedijatnim postavom implantata ili pitanjima kako učinkovito oblikovati svakodnevnu stomatološku praksu. Ovaj vam složeni vodič na 300 stranica daje savjete i trikove kako usavršiti tipične probleme koji se susreću u stomatološkoj ordinaciji. Knjiga pokriva ukupan broj od osam područja: protetska prva pomoč, restaurativna stomatologija, protetika, parodontologija, dentalna implantologija, estetska stomatologija, ortodoncija, ergonomija. Ovu knjigu je napisao praktičar za praktičare. U svakom je poglavlju postavljen problem i zatim su opisana isprobana i uspješna rješenja kronološkim i detaljnim prikazom sugeriranog postupka koji je obično prikazan kroz slučaj pacijenta. Postoje mnogobrojne slike i crteži koji jasno pokazuju pojedinačne korake kao i popis materijala i literature za dodatne informacije. Postupci su na empirijski način ispitani u ordinaciji autora i njihovim ponavljanjem su se pokazali pouzdanima. Wolfram Biicking, Dr. Med. Dent. ima privatnu praksu u južnoj Njemačkoj duže od 30 godina. Od 1983. do 2000. bio je predsjednik "Zahnarztlichen Arbeitskreises Kempten", jednog od največih društava za trajnu izobrazbu stomatologa u Njemačkoj. U 2002. postaje podpredsjednik njemačkog društva za estetsku stomatologiju i u 2005. postaje izabrani predsjednik "Neue Gruppe". Kao specijalist u području okluzije i protetike, dr. Bucking je napisao nekoliko knjiga, objavio brojne članke i održao opsežna predavanja. Njegova se popularna mjesečna kolumna od 2001. pojavljuje u časopisu Quintessenz i danas se prevodi na sedam jezika. SADRŽAJ: Posveta IX Predgovor XI Uvod XIII 1. Protetska prva pomoć 1 Fraktura keramike 3 Skidanje krunice sistemom podizanja krunice 7 Skidanje metalnokeramičke krunice upotrebom mehaničkih alata 9 Skidanje fiksnih djelomičnih proteza 15 Prva pomoć za potpune proteze 19 Frakturirane nadogradnje 25 Izgubljeni bataljak zuba 29 Retencija teleskopskih krunica 35 2. Restaurativna stomatologija 43 Uspješno postavljanje koferdama u endodontskom liječenju 45 Učinkovito postavljanje koferdama za adhezijske postupke lijepljenja 48 Lijepljenja restauracije 5. razreda 53 Učinkovito adhezivno lijepljenje keramičkih inleja 57 Zatvaranje dijasteme sistemom matrice i kompozitnom smolom 77 3. Protetika 87 Dobrobiti povećala 89 Sistematski radni tijek u stomatološkom laboratoriju i ordinaciji 95 Konvencionalno cementiranje 103 Fiksne djelomične proteze potpomognute adhezijskim inlejima/onlejima 109 Odgovarajući privremeni fiksni nadomjestak 117 Ugodna prikladna postava potpunih proteza 123 Uzroci bruksizma 133 Izrada centričnih udlaga s prednjim vođenjem 139 Dijagnostičke mjere u protetskoj implantologiji 145 4. Parodontologija 161 Interincizalno parodontalno povezivanje 163 Parodontalno povezivanje u stražnjem dijelu 167 Predvidljiva regeneracija papile 171 Ležište zuba naspram mjesta implantata 175 5. Dentalna implantologija 179 Prirođeni nedostatak gornjih lateralnih inciziva 181 Poboljšanje mjesta za implantat upotrebom tehnike osteotoma 187 Protetska implantologija: stezanje vijaka 195 Imedijatno postavljanje implantata 201 Odabir sistema implantata 207 6. Estetska stomatologija 217 Funkcijska analiza lateralnih kefalograma: planiranje protetskog liječenja 219 Funkcijska analiza lateralnih kefalograma: ponovno uspostavljanje vertikalne dimenzije 223 Analiza profila lica 229 "Mock-up": Dental Imaging izravno na pacijentu 233 Određivanje i rekonstrukcija ispravne duljine prednjih zubi 239 Određivanje boje 245 Analiza i prijenos središnje linije 255 Horizontalne ravnine lica 261 7. Ortodoncija 271 Ortodonstki retaineri 273 Ispravljanje kompresije u prednjem dijelu mandibule 279 8. Ergonomija 289 Stomatološka ordinacija 291 Tehnike rada stomatologa 300 9. Dodatak 309 Indeks 311 Literatura 317

Krik koji tera zle duhove, Dominik de Vilpen 2006 god 201 str. mek povez stanje odlično 350 PRIKAZ KNJIGE: Ne dešava se retko da delo privuče pažnju usled toga što je autor već poznat u bilo kojoj oblasti javnog života. To se može dogoditi i u ovom slučaju. Dominik de Vilpen se školovao da bi se profesionalno bavio književnošću i pravom, ali se ipak našao u centru političkog života Francuske. Nakon toga što je zauzimao različite položaje u Ministarstvu inostranih poslova, Vilpen je u maju 2005. postao premijer Francuske Vlade. Kao aktivni učesnik u politici našeg doba, ovaj autor teško da može da razočara prikazom stanja današnje politike. Veoma zanimljiv stil pisanja koji praktično vuče napred uz simboličke prikaze koji su čvrsto povezani sa realnošću teško da mogu čitaocu dozvoliti predah. Iznoseći vlastite stavove o krizi svoje nacije, Vilpen ne propušta da ih potkrepi citatima Tokvila, Boaloa, Monteskjea, Rusoa ili Sen-Simona. Neosporno široko obrazovan, autor ipak ostaje veran sopstvenoj viziji. Njegov analitički duh se pokazuje u strukturi dela - Vilpen započinje prodiranjem u „dubinu nacionalne duše“ (str. 15.) kako bi otkrio njenu suštinu, ambicije, probleme; zatim ukazuje na karakteristike sadašnjosti kojima politika mora da se prilagodi i koje zahtevaju njenu promenu; i na kraju, poziva na mirnu reformu koja će ponovo oživeti duh nacije, povratiti autoritet vlasti i vratiti Francuskoj vodeću ulogu na kontinentu. Večito razjedinjena, teturajući se između pobune i pokornosti, inovativnog duha i konzervatizma, Francuska je ipak izgradila briljantnu istoriju. Suočena sa zahtevima sadašnjice, a i dalje nemoćna da se oslobodi tradicije i osmeli na nove koncepcije, ova zemlja je sa čela prešla u senku Evrope. Pitanje koje autor postavlja jeste „Da li će Francuska postati ostrvo prepušteno fantaziji i tako opravdati kritike zbog prazne nadmenosti, ili će pak, verna samoj sebi, smoći snage i imaginacije da još jednom iznenadi?“ (str. 3). Vlast je nekada odlučivala, pružala potporu i smernice društvu, uživala potpuno poverenje građana i tako imala legitimitet u pravom smislu. „Na glasanje se išlo kao na misu: iz ubeđenja“ (str. 9.), danas su se stvari promenile, građani bojkotuju izbore, ne odazivaju se ili se udružuju u protivničke tabore. Osećajući se nesigurnom, vlast danas samo zauzima prostor, a ništa ne čini. Šta predstavlja uzrok ovakve nestabilnosti vlasti, njene udaljenosti od građana? Zahtevi današnjeg vremena se razlikuju od zahteva nekada. Došlo je vreme nestabilnosti, vreme ispunjeno protivrečnostima, vreme opšteg ludila. Tržište preuzima vodeću ulogu na svetskoj sceni što stvara sve veće razlike kako između država tako i unutar jednog naroda. Znanje je sve obimnije i dostupnije, toliko da preti da se okrene protiv čoveka. Kakav paradoks – „s jedne strane uvek sve šira znanja...., a sa druge satrven moral, etika bez aure, smisao koji izmiče“ (str. 49.)! U takvom svetu koj e g karakteriše individualnost, pojedinac postaje sve nemoćniji, nesigurniji, s jedne strane suviše daleko od kolektivnog duha, a sa druge jedini spas vidi u vlasti. Međutim, kako o Francuskoj sve više odlučuje međunarodno tržište, a sve manje Parlament, vlast ostaje nemoćna. „Kakva je to vlast koja ne može ništa?“ (str. 10). Takva vlast izaziva nepoverenje što utiče na kidanje svih tradicionalnih činioca integracije koji predstavljaju suštinu nacije – koheziju društva i volju za zajedničkim život o m (str. 62). „Došlo je vreme obnove“ (str. 2), veruje Vilpen, promene koja je neophodna kako bi se sprečio „posmrtni marš“ (str. 2) nacije. U tom cilju, vlast mora raskinuti tako čvrste veze sa tradicionalnim osnovama, ostaviti se ideologije i postati pragmatična. U ovom svetu stalnog nadmetanja na svetskoj pozornici, akcija je jedini način da se opstane, vidljivi rezultati su jedini način da vlast povrati poverenje i okupi građane oko jedinstvenog projekta. Ono što staje na put reformi jeste strah koji se krije u srcu francuske tajne, „strah koji se proteže kroz vekove i daje odnosu vlasti i društva dobar deo njegove osobenosti“ (str. 17.). Zaplašena paradoksom vremena, ogorčenom gomilom koja nezadovoljstvo iskazuje na ulicama, vlast se plaši da deluje, plaši se neuspeha, negodovanja. U takvom stanju, kako ne zapasti u „iskušenje bekstva u konzervativnost?“ (str. 50.) Zadržavanje starog izgleda dvora bez stare funkcije ne rezultira neuspehom, ali ne može ni da promaši. Vlast postoji, ali ne dela – dakle nema greške. Podrška je obezbeđena, bar na neko vreme, jer tu su dvorjani, ti zaljubljenici u vlast koji sve čine da joj se približe, da zadrže svoj status, ostvare vlastiti interes. Dvorski duh, koji je vlasti uvek bio potreban (str. 99.), kako veruje naš autor zajedno sa Sen-Simonom, i ta zaljubljenost u vlast, jeste ono što je stalno razdire. Odobravanje radi interesa, smena radi položaja, ali nikako podsticaj na delatnost. Vlast se mora suočiti sa zahtevima današnjice, zalečiti rane koje joj ne daju napred, pobediti strah i krenuti putem reforme. Usled straha što „u Francuskoj reforma izgleda protiv prirode; kao da je jedino revolucija u stanju da pobedi tromost i nametne obnovu“ (str. 145.), što dokazuje i Francuska revolucija iz 1789., Vilpen u kantijanskom duhu naglašava da reforma mora biti mirna i bez nasilja. U suprotnom, kada poredak biva menjan pobunama, onaj koji ga sledi postaje nesiguran, uvek preti kontrarevolucija, „ono što je rođeno iz mača moralo je nastradati od mača“ (str. 34.). Time se stvar ne rešava, već se samo strah produbljuje i jedinstvo nestaje. Pogledati u oči stvarnosti i odgovoriti na njene izazove, to je rešenje. Vlast se mora prilagoditi vremenu jer „ svako doba donosi poseban duh, i ono što pristaje jednom sputava drugo“ (str. 25.). Reforma podstaknuta duhom današnjice, mora se proširiti na čitavo društvo, zahvatiti njegovu strukturu. Ova reforma nije samo politička, već se ona mora proširiti i na polje kulture, intelekta i etike. Mirna revolucija mora ponovo humanizovati svet, postaviti čoveka u centar i ne dozvoliti mu da padne u senku vlastitih izuma. Cilj je uskladiti evoluciju koja napreduje nepredvidivom brzinom i čoveka koji se sporo menja, ostvariti pomirenje etike i napretka, ekonomije i morala, vlasti i naroda. Poslednji imperativ reforme jeste „prihvatanje kulture rizika i slobode, priznavanje sveta takvog kakav jeste, potvrda volje uprkos strahu“ (str. 142-143.). Vratiti smisao pojedincu integrišući ga u državu u koju veruje, jedini je odgovor vremenu. Ovakva promena svakako zahteva kormilara, lidera koji može odgovoriti na izazov. Potrebni su kormilari „koji pružaju ruku na obe strane, dovoljno daleko u prošlost da okupe, dovoljno daleko u budućnost da bace sidro, ostave znak; zglobni ljudi, ljudi-raskršća, uspravni ljudi“ (str. 152.). Njihova uloga nije da vuku društvo, već da pojedince podstaknu da izvor pokreta nađu u sebi samima. Potrebni na svim stupnjevima društvene lestvice, ovi kormilari objedinjujući u sebi tradiciju i inovaciju, ideologiju i rezultat, moral i snalažljivost, za cilj sebi postavljaju opšti interes u kojem mora biti istaknuta uloga pojedinca. Jedino na taj način vlast može povratiti poverenje i legitimitet koji odatle proističe, nacija jedinstvo, a građanin smisao zajedničkog života. Primer ovakvog lidera Vilpen vidi u generalu de Golu koji je uspeo da reformiše vlast, „koji je odabrao put stalnog prilagođavanja savremenosti“ (str. 44). Usled toga što vreme zahteva brzinu, da bi se rezultati postigli, mora se naglo reagovati uz opasnost negodovanja i ne prihvatanja. Sudbinu odbacivanja od vlastitog naroda kome se čini dobro, doživeo je i sam de Gol. Postojanje Evropske Unije koja diktira pravila tržišta nije uzrok pada Francuske sa vodeće pozicije. Neodlučnost vlasti da se oslobodi anksioznosti koja je vuče konzervatizmu, sve veće udaljavanje od građana i nesigurnost u sopstvene postupke, jeste ono što uzrokuje njenu stagnaciju. Danas je od važnosti „mudra kombinacija nacionalnog prostora, gde se prednost daje demokratiji i evropske zajednice, koja valorizuje naše ekonomske prednosti“ (str. 191.) Izolacija nacije s jedne strane, i razjedinjenost naroda sa druge, ne može doneti rezultat. Jedino saradnja uz osećaj pripadnosti jednoj grupi može pokrenuti pojedince da napreduju, što dalje ima široke posledice. Uhvaćena u koštac sa zahtevima savremenog sveta, Francuska mora da skupi snage da se uzdigne iz pepela prošlosti. Teturajući se između straha i ambicije, uvek bačena na dve suprotnosti, ova zemlja kao Feniks mora ponovo oživeti i vratiti svoj nestali sjaj. Vilpen veruje da „Francuska posrće, ali ne pada. Fascinantna nacija koja šibana vetrovima i olujama, omamljena ili poletna, bdi kao Garguj u svom kamenom snu“ (str. 3.). Izlažući analizu trenutnog stanja svoje nacije i načina da se ponovo pokrene, a

U dobrom stanju! BATUŠIĆ, Slavko, kazališni djelatnik, pisac, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI 1902 — Zagreb, 25. IV 1979). Sin je kotarskog suca Antuna i Ide, rođ. Metzger. Osnovnu školu polazio je u Zlataru (1908–1913), a donjogradsku II realnu gimnaziju u Zagrebu, gdje je maturirao 1921. i upisao studij povijesti umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Na poziv J. Benešića zaposlio se u jesen 1921. u HNK kao pomoćni redatelj I. Raića i B. Gavelle. Od 1922. do 1923. pomoćni je dramaturg, a od 1923. do 1929. tajnik uprave. U međuvremenu je diplomirao (1925) i kao stipendist zagrebačkog teatra boravio u Parizu (1925/1926), gdje je proučavao strukturu kazališta i nastavio studij povijesti umjetnosti i arheologije na Sorboni i Ecole de Louvre. U Zagrebu je stekao doktorat obranivši tezu Problem treće dimenzije u slikarstvu (1927). Od 1929. do 1935. tajnik je Drame, a od 1935. do 1940. glavni sekretar i povremeno zamjenik intendanta. U razdoblju od 1930. do 1938, bavio se režijom, ali je napušta zbog bolesti. Godinu dana (od 1940) bio je dramaturg, a dolaskom okupatora premješten je za bibliotekara u Sveučilišnu knjižnicu (1941–1945). Poslije oslobođenja postaje voditelj Arhiva i muzeja HNK, a od 1950. do 1972, kada odlazi u mirovinu, usporedo je i redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (povijest svjetskog i jugoslavenskih kazališta). Predavao je i u Glumačkoj školi HNK (1938–1941), u Zemaljskoj glumačkoj školi (1945–1950) i Dramskom studiju HNK (1948–1949). God. 1966. bio je jedan od utemeljitelja, a zatim i prvi voditelj Odsjeka za teatrologiju u Institutu za književnost (poslije Zavod za književnost i teatrologiju JAZU), gdje je radio na prikupljanju i sređivanju građe preuzete iz Arhiva i muzeja HNK. Održao je brojna predavanja o kazalištu i likovnim umjetnostima u zemlji i inozemstvu. Bio je član Društva književnika Hrvatske te dopisni i izvanredni član JAZU (od 1969). Dobio je više nagrada, a važnije su: Poljski zlatni križ za zasluge (1935), Nagrada grada Zagreba (1960, 1974), Nagrada »Vladimir Nazor« (1971), Sterijina nagrada (1975), Nagrada »Božidar Adžija« (1978). — Javio se pjesmom Groblje, u đačkom listu Zvono (1918, 7/8). O kazalištu je prvi put pisao u đačkom listu Vesna (1919). Prve članke o likovnoj umjetnosti objavio je 1920. u Jutarnjem listu i Novoj Evropi, a 1921. tiska u Almanahu ferijalnog saveza prvi putopis. Pisao je pjesme, novele, romane, putopise, drame, osvrte te književno intonirane tekstove o kazalištu i likovnoj umjetnosti. Javljao se u publikacijama: Savremenik (1921, 1923, 1927), Vijenac (1923), Književna republika (1925), Književnik (1928), Komedija (1934–1940), Pečat (1939), Hrvatska pozornica (1940/1941), Kazališni list (1945/1946–1947/1948), Hrvatsko kolo (1948, 1950), Ljetopis JAZU (1950), Republika (1954, 1960, 1963), Teatar (1955, 1956, 1958), Telegram (1960, 1963), Rad JAZU (1962), Kolo (1963, 1966), Forum (1968, 1973, 1974, 1976), Kaj (1968, 1969, 1972), Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju (1975–1977), Prolog (1976) i dr. Znanstvene i stručne, uglavnom teatrološke, tekstove tiskao je u inozemnim publikacijama: Bulletin international pour les théâtres populaires (Prag 1931), Il Ponte (Firenca 1955), Revue d’histoire du theâtre (Pariz 1964), Maske und Kothurn (Beč 1964–1966), Le théâtre dans le Monde (Pariz 1966), Studi Goldoniani (Venecija 1968), Szomszédság és közösség (Budimpešta 1972). Služio se pseudonimima E. Berković i Belan. Objavio je zbirku meditativne lirike te knjige proze, u rasponu od neoromantične fantastike (Čuda i čarolije) do realističke reportaže (Argonauti). Zapažena je njegova autobiografsko-memoarska proza natopljena psihološkim opažajima (Laterna magica) te kronika mladenačkih dana Prvi listopada dvadeset i prve (Forum, 1973, 4/5, 6). Posebnu pozornost izazvali su putopisi, plod Batušićeve strasti za putovanjima, ali i ogledalo njegova duha i kulture. Objavio je više književnih prikaza (o M. Mažuraniću, A. Nemčiću, M. Krleži, U. Donadiniju, M. Matkoviću, M. Crnjanskom, F. M. Dostojevskom, R. Rollandu, K. Hamsunu i dr.). Pjesmama, prozom i putopisima zastupljen je u više antologija. Neki njegovi radovi prevedeni su na češki, engleski, esperanto, njemački, poljski, slovački, talijanski. Napisao je libreto za Medvedgradsku kraljicu L. Šafraneka Kavića (praizvedena je u HNK 1927). Lirska drama Komorni trio dobila je poslije praizvedbe u HNK (1935) Demetrovu nagradu (1936), a izvedena je i u Brnu (1938), Pragu (1939) te na Radio-Zagrebu. Dramatizirao je (po francuskom prijevodu) roman J. Steinbecka Mjesec je zašao (HNK, 1945). Baveći se različnim kazališnim pojavama, stvaraocima i razdobljima, B. je objavio oko tristo i pedeset kritika, feljtona, eseja i studija. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru (poljski, ruski, mađarski, francuski, domaći), o prijelomnim datumima i događajima (Prva hrvatska riječ u starom teatru. Praizvedba Kukuljevićevog »Jurana i Sofije« u Sisku). Više je studija posvetio izvođenju W. Shakespearea, M. Držića, J. S. Popovića, I. Vojnovića, I. Cankara i M. Krleže, kao i mnogim kazališnim djelatnicima: J. Freudenreich, M. Ružička-Strozzi, A. Fijan, S. Miletić, B. Gavella i dr. Proučavao je školsko kazalište, kajkavski repertoar, uzajamne veze zagrebačkog te novosadskog i beogradskog glumišta. Pisao je o hrvatskim pokrajinskim kazalištima te o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Sintetski pregled djelatnosti HNK od 1860. do 1941. dao je u tekstu Vlastitim snagama (Enciklopedija HNK, Zagreb 1969), a raspravom Komediografija Tita Brezovačkog (Djela Tituša Brezovačkog, Stari pisci hrvatski, 29, Zagreb 1951) utemeljio je teatrološki pristup u valorizacijama hrvatskih dramatičara. Prilog o hrvatskom kazalištu objavio je u 10. knjizi H. Kindermanna Theatergeschichte Europas (Salzburg 1974). Za HNK režirao je 16 dramskih i 4 glazbena djela (V. Hugo, V. N. Gogolj, M. Maeterlinck, J. Kulundžić, K. Mesarić i dr.). — Batušićeva likovna djelatnost obuhvaća povijesne preglede Umjetnost u slici (Zagreb 1957), Pregled povijesti umjetnosti (Zagreb 1959), i tekst Pola vijeka hrvatskog slikarstva, 1900–1950 (katalog), Pola vijeka jugoslavenskog slikarstva (Zagreb 1953) te prikaze o djelu i izložbama T. Krizmana, V. Becića, Lj. Babića, A. Augustinčića i dr. U putopisima se osvrće i na likovne pojave (Rembrandtu u pohode, 1952). Uredio je zbirku hrvatske scenografije, a autor je više izložaba arhivsko-muzejske građe. — Kao leksikograf B. se javljao prilozima o kazališnim umjetnicima u Hrvatskoj enciklopediji (Zagreb 1941–1945), u enciklopediji za djecu Znanje i radost (Zagreb 1942–1944). Autor je više jedinica s područja književnosti, kazališta i likovne umjetnosti u Enciklopediji Leksikografskog zavoda (1955–1964), Enciklopediji Jugoslavije (1955–1971), glavni urednik i suradnik Enciklopedije likovnih umjetnosti (1959–1966) i glavni urednik Bibliografije rasprava i članaka (1967–1977). Stručni je recenzent i jedan od glavnih suradnika Enciklopedije HNK (1969), a surađivao je i u inozemnim enciklopedijskim izdanjima: Enciclopedia dello Spettacolo (Rim 1954–1966), Osterreichisches biographisches Lexikon (Beč 1974–1976), Teatral’naja ènciklopedija (Moskva 1961–1967) i Regie (Bremen 1965). — Bio je i urednik zagrebačkih kazališnih listova Teater (1929–1933), Kazališni list (1932–1934), Komedija (1934–1940) i Hrvatska pozornica (1940–1941) te dvaju Kazališna almanaha (1937, 1938), urednik i pokretač Suvremene biblioteke (1939–1946) te edicije Djela Miroslava Krleže (1946–1950). S D. Roksandićem uredio je Hrvatsko narodno kazalište, Zbornik o stogodišnjici 1860–1960 (1960), a glavni je urednik knjige Četiristogodišnjica rođenja Viljema Šekspira (1964). Priredio je i pogovorom popratio knjigu Božene Begović Stih – proza – teatar (1974). Preveo je više beletrističkih djela s francuskog i njemačkog, a za HNK 15 dramskih tekstova i libreta (G. B. Shaw, Sveta Ivana, 1925; R. Rolland, U revoluciji, 1927; V. Hugo, Lukrecija Borgia, 1930; Beaumarchais, Ludi dan ili Figarova svadba, 1932, 1947. i dr.). — U Batušićevu djelovanju sjedinjeno je izvanredno teorijsko i povjesničarsko znanje te praktično iskustvo stečeno dugogodišnjim i raznovrsnim radom u kazalištu, vokacija književnika, široka kultura i naobrazba, znanstvena akribija i urođena ljubav prema umjetnostima. Dostojni je nasljednik naših najboljih putopisaca, od R. Boškovića do A. G. Matoša. DJELA: Medvedgradska kraljica. Zagreb 1927. — Čuda i čarolije. Zagreb 1931. — Kroz zapadne zemlje i gradove. Zagreb 1932. — Na dragom tragu. Zagreb 1932. — Argonauti. Zagreb 1936. — Od Kandije do Hammerfesta. Zagreb 1937. — 23 pjesme. Zagreb 1938. — Komorni trio. Zagreb 1938. — Od Siene do Haarlema. Zagreb 1941. — Nordkap. Zagreb 1942. — Stanislavski u Zagrebu. Zagreb 1948. — Rembrandtu u pohode. Zagreb 1952. — Umjetnost u slici. Zagreb 1957, (1958!) 19612, 19673. — Laterna magica. Zagreb 1958. — Pejsaži i vedute. Zagreb 1959. — Pregled povijesti umjetnosti. Zagreb 1959 (do 1972. 8 izd.). — Lirika. Proza i članci. Putopisi (Priredio G. Krklec). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963. — Pjesme, pripovijest, roman; putopisi, članci. (Priredio M. Vaupotić). Zagreb 1973. — Hrvatska pozornica. Zagreb 1978. — Od Griča do Lutecije. Zagreb 1979. LIT.: Novak Simić: »Čuda i čarolije« od Slavka Batušića. Savremenik, 24(1931) 14/15, str. 207–208. — Branimir Livadić: Kroz zapadne zemlje i gradove (predgovor). Zagreb 1932, 5–11. — Ivo Kozarčanin: Slavko Batušić, Na dragom tragu. 15 dana, 3(1933) 2, str. 27. — Branimir Livadić: Slavko Batušić, »Komorni trio«. Hrvatska revija, 8(1935) 3, str. 160–161. — Ivo Kozarčanin: Batušićevi »Argonauti«. Ibid., 10(1937) 2, str. 97–100. — Mate Meštrović: Lirika S. Batušića. Obzor, 78(1938) 203, str. 1. — Antun Barac: Čežnja za daljinama. Hrvatska revija, 17(1944) 4, str. 191–201. — Stanko Gašparović: Slavko Batušić kao književnik i kazališni radnik. Hrvatsko kolo, 5(1952) 6, str. 353–355. — Miroslav Vaupotić: Pjesnik strasti i putovanja. Književnik, 2(1960) 7, str. 105–114. — Gustav Krklec: Slavko Batušić. Lirika. Proza i članci. Putopisi (predgovor). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963, 7–18. — Antun Šoljan: Sasvim povučeni tip u skladištu prekooceanske robe. Telegram, 7(1966) 325, str. 12. — Pet decenija rada Slavka Batušića, Sterijino pozorje, XVI jugoslavenske pozorišne igre. Novi Sad 1971, 70–72. — Saša Vereš: Batušićev prozor u svijet. Izraz, 15(1971) 7, str. 38–46. — Tomislav Sabljak: 70 ljeta Slavka Batušića. Večernji list, 1972, 10. VI. — Mirjana Mitrović: Slavko Batušić, Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci. Knjiga i čitaoci, 7(1973) 7/10, str. 192–194. — Josip Pavičić (J. P.): Izbor iz djela Slavka Batušića. Večernji list, 17(1973) 4424, str. 5. — Veselko Tenžera: Kratka intima. Vjesnik, 34(1973) 9535, str. 9. — Miroslav Vaupotić: Literatura o Slavku Batušiću (u: Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci). Zagreb 1973, 631–639. — Branimir Donat: Autobiografija – sentimentalna analiza duše. Književna istorija, 6(1974) 24, str. 665–672. — Jakov Jurišić: Batušić u izboru. Odjek, 27(1974) 3, str. 20–21. — Saša Vereš: Neumorna stjegonoša seobe. Ibid., 6, str. 18. — (Povodom 75-god. života, članci raznih autora i bibliografija). Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 3(1977) br. 1. — Igor Mrduljaš: Tamna strana glumišta. Prolog, 10(1978) 35, str. 171–172. — Slobodan P. Novak: Thalijin hram od papira i prašine. Oko, 6(1978) 23. II–9. III, str. 8. — Vlada Popović: Batušićeva Hrvatska pozornica. Scena, 14(1978) 4, str. 140–141. — Marija Grgičević: In memoriam Slavku Batušiću. U službi hrvatske Talije. Večernji list, 23(1979) 27. IV. — Branko Hećimović: In memoriam Slavku Batušiću. Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 5(1979) 11, str. 3–5. — Isti: Slavko Batušić. Scena, 15(1979) 2/3, str. 144–145. — Marijan Matković: Odlazak pjesnika u nepovrat. Vjesnik, 40(1979) 11 620, str. 13. — Jozo Puljizević: U povodu smrti Slavka Batušića. Najveći teatrolog našeg prostora. Oko, 7(1979) 3–17. VI, str. 16. — Saša Vereš: Slavko Batušić. Scena; 15(1979) 2/3, str. 142–143. — Svetozar Radonjić Ras: Memoari, istoriografija i ostalo. Izraz, 24(1980) XLVII/6, str. 636–645. — Dubravko Horvatić: Četiri knjige Teatrologijske biblioteke. Marulić, 14(1981) 1, str. 94–97.

Светоотачко тумачење Књиге Постања и одговор на заблуде еволуционизма. Православно тумачење стварања света и настанка првих људи. Јесмо ли синови мајмуна или синови Божији? Од Светог Јована Златоуста до оца Серафима Роуза Црква кличе: "Синови смо Божји!" Идеална за храбре вероучитеље, спремне да деци сведоче истину Цркве! САДРЖАЈ Све си премудрошћу створио: Свети оци о књизи постања Свети Јован Златоусти Шестоднев (Беседе на Књигу Постања) Омилија прва. О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу, 7 Омилија друга На остатак стиха: На почетку створи Бог небо и земљу, до: И би вече, и би јутро, дан један, 13 Омилија трећа И рeче Бог: нека буде свод посред воде и да раставља воду од воде. И би тако. (Пост. 1.6-8), 20 Омилија четврта И рече Бог: нека се сабере вода под небом на једно место и нека се појави копно. (Пост. 1.9-13), 28 Омилија пета И рече Бог: нека буду светила на своду небеском да светле на земљи и да деле дан од ноћи: и нека постану знаци временима и данима и годинама. (Пост. 1.14-19), 34 Омилија шеста И рече Бог: нека изведу воде гмизавце душа живих и птице које лете над земљом по своду небеском; и би тако. И створи Бог китове велике и сваку душу животиња гмизавих, које изведоше воде по врстама њиховим. (Пост. 1.20-24), 42 Омилија седма И рече Бог: начинимо човека по слици нашој и по подобију. И нека владају рибама морским и птицама небеским и стоком и зверима и свом земљом и свим гмизавцима који гмижу по земљи. (Пост. 1.26), 50 Омилија осма На наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој. и против оних који питају зашто су створене звери и каква је корист од њиховога стварања, и о томе да управо то сведочи и о части указаној човеку и о неизрецивом човекољубљу Божјем, 57 Омилија девета Савет онима који се стиде да након трпезе учествују на вечерњој служби и на наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој и по подобију и: И створи Бог човека; по слици Божјој створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1.26-2.3), 63 Омилија десета На наставак стварања: Ово је књига постања неба и земље, када би; у тај дан створи Бог небо и земљу. (Пост. 2.4-7), 72 Омилија једанаеста И насади Господ Бог рај у Едему према истоку и постави тамо човека кога сазда. (Пост. 2.8-14), 79 Омилија дванаеста И узе Господ Бог човека кога сазда и постави га у рај сладости да га обрађује и чува. (Пост. 2.15-20), 85 Омилија тринаеста А Адаму се не нађе помоћник подобан њему. И метну Бог иступљење на Адама и овај заспа. И узе једно од ребара његових и испуни плоћу место тога. И сазда Бог од ребра, које узе од Адама, жену. (Пост. 2.20-25), 92 Омилија четрнаеста О преступу првозданих. И беху обоје наги, и Адам и жена његова, и не беше их стид. (Пост. 2.25-3.7), 100 Омилија петнаеста И зачуше глас Господа Бога који хођаше по рају по подне. (Пост. 3.8-19), 109 Омилија шеснаеста И назва Адам жену своју Живот, јер је она мајка свих живих. И створи Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине кожне и обуче их. И рече Бог: гле. Адам поста као један од нас. (Пост. 3.20-4.7), 123 Свети Јефрем Сиријски Тумачење Шестоднева Из тумачења Књиге постања, 133 Блажени Аврелије Августин О Постању, 153 Јеромонах Серафим Роуз Постање, стварање и рани човек – православно хришћанско становиште – Јеромонах Дамаскин ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА Прича која је у позадини ове књиге, 183 1. Интелектуални миље у којем се формирао о. Серафим Роуз, 183 2. Од еволуционог до православног погледа на свет, 185 3. Корени еволуционизма, 188 4. Дух Светих Отаца, 189 5. Еволуција и хилијазам, 190 6. „Традиционалисти“ у корист еволуције, 191 7. Научна страна питања, 193 8. „Курс о опстанку“ и курсеви о Постању, 197 9. Планови за писање књиге, 199 10. Развој током 80-тих, 200 11. Развој током 90-тих: Филип Е. Џонсон, 201 12. Промене у православном свету, 204 13. С оне стране дарвинизма, 205 14. О овој књизи, 205 15. Превасходни допринос ове књиге савременом свету, 206 16. Човекова природа, 209 Филип Е. Џонсон ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ И НАУКА 21. ВЕКА, 212 1. Механизам еволуције: мутација и селекција, 216 2. Теза о заједничком претку, 219 3. С еволуцијом (у научном смислу) је нераздвојиво повезано безбожништво, 220 4. Закључак: Да ли нам наука може испричати истиниту причу о стварању?, 222 Јеромонах Серафим Роуз ПРВИ ДЕО ПРАВОСЛАВНИ СВЕТООТАЧКИ КОМЕНТАР НА ПОСТАЊЕ Примедба уредника, 225 ПРЕДГОВОР: Зашто треба изучавати Књигу Постања?, 225 Прво поглавље КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА 1. Приступ, 227 2. Свети Оци – наш кључ за разумевање Књиге Постања, 230 3. Основна начела нашег приступа разумевању Књиге Постања, 233 4. Дословно или символично тумачење?, 235 5. Природа текста, 238 Друго поглавље ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА 1. Увод, 243 2. Општа запажања о Шестодневу, 245 3. Зашто Шест дана?, 247 Треће поглавље ШЕСТ ДАНА (дан за даном) 1. Дан први (Пост. 1.1-5), 250 2. Дан други (Пост. 1.6-8), 257 3. Дан трећи (Пост. 1.9-13), 260 4. Дан четврти (Пост. 1.14-19), 263 5. Дан пети (Пост. 1.20-23), 267 6. Дан шести (Пост. 1.24-31), 273 Четврто поглавље СТВАРАЊЕ ЧОВЕКА (Пост. 1.26-31 и 2.4-7), 277 Пето поглавље РАЈ (Пост. 2.8-24), 292 Шесто поглавље ЧОВЕКОВ ПАД (Пост. 3.1-24), 310 Седмо поглавље ЖИВЉЕЊЕ ИЗВАН РАЈА (Пост 4.1-6.5), 326 1. Адамово изгнанство, 326 2. Каин и Авељ, 327 3. Генеалогија од Адама преко Сита до Ноја, 333 4. Кварење људског рода, 337 Осмо поглавље Потоп (Пост. 6.5-8.22), 339 Девето поглавље РАСЕЈАВАЊЕ НАРОДА (Пост. 9.1-11.32) 1. Ноје и нови савез (завет) Божији, 351 2. Нојев пород, 355 3. Вавилонска кула, 357 ДРУГИ ДЕО ФИЛОСОФИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ Прво поглавље НАУКА И СВЕТИ ОЦИ 1. Истинско богословље и световно знање, 360 2. Наука и хришћанска философија, 363 3. Разликовање материјалистичких маштарија и научних истина, 364 4. Наука као нижи облик знања, 365 5. Отуђени мисаони систем, 366 6. Недостатак философске културе међу православним хришћанима, 366 7. Философија Светих Отаца, 367 Друго поглавље КРАТКА КРИТИКА ЕВОЛУЦИОНОГ МОДЕЛА 1. Увод, 368 2. Историјска позадина, 371 3. „Докази“ еволуције, 374 4. Теорија еволуције може се разумети философски, 387 5. Сукоб између хришћанске Истине и еволуционе философије, 394 Треће поглавље ХРИШЋАНСКИ ЕВОЛУЦИОНИЗАМ Предговор издавача:, 405 1. Увод, 405 2. Леконт ди Нуј, 407 3. О. Антоније Костурос, 410 4. Карл Ранер, 411 5. Стефанус Тростер, 412 6. Теодосије Добжањски, 413 7. Тејар де Шарден, 414 ТРЕЋИ ДЕО ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању 1. Старост Земље, 417 2. Датовање на основу угљеника 14, 418 3. Геолошки слојеви, 420 4. Питање модела, 421 5. Порекло небеских тела (светоотачка космогонија), 421 6. Научни креационизам, 424 7. Различите еволуционе идеје, 426 8. Границе биолошке промене, 427 9. Људска еволуција, 428 10. Границе научног истраживања, 431 11. Библијска хронологија, 432 12. Преегзистенција душа, „реинкарнација“ и еволуција, 433 13. Природа Раја, 434 14. Слободна воља, 436 15. Стварање Адама и Еве, 437 16. Адамов ум, 439 17. Рај и Небеса, 441 18. Ђаво, 442 19. Христово духовно тело, 445 20. Свод, 445 21. „Локација“ Раја, 447 22. Између Пада и Потопа, 448 23. Потоп, 448 24. Светоотачко тумачење против модерног текстуалног критицизма, 449 25. Старост патријараха, 451 26. Различита тумачења, 451 ПОСЛЕДЊИ ГОВОР ОЦА СЕРАФИМА О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЕВОЛУЦИЈИ, 453 Додатак ЉУБАВ БОЖИЈА КОЈА ТВОРИ НИ ИЗ ЧЕГА ШЕСТОДНЕВ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА Истина Светих Отаца и лажна наука атеизма Др Александар Каломирос БОЖИЈИ УДАХ У ТЕЛО ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА (Из писма о. Серафиму Роузу о еволуцији човека), 465 Еволуцијски узнапредовала животиња и разумно створење, 468 Против приговора, 472 Потреба за временом, 475 Непосредно или посредно стварање?, 476 Континуитет и козмичка сотириологија, 477 Отац Серафим Роуз ПРАВОСЛАВНО СХВАТАЊЕ ЕВОЛУЦИЈЕ (Писмо А. Каломиросу), 480 Теорија еволуције. наука или философија?, 481 Предмет расправе, 482 Како разумети реч „еволуција“?, 483 „Православни еволуционизам“ и светоотачко учење, 488 Стање природе пре и после пада, 500 Наука и Божанско откривење, 504 Православни поглед на природу човека, 510 Закључак, 527 Јеромонах Дамаскин Кристенсен Еволуционизам и религија будућности 1. Крај научног материјализма, 533 2. Еволуционизам и философија антихриста, 536 3. Тејар де Шарден као „пророк“, 537 4. Елементи тејаризма, 538 5. Нова еволуционистичка синтеза, 543 6. Минимални захтеви које хришћани морају испунити да би могли да приступе Новој синтези, 548 7. „Бог“ нове синтезе, 550 8. Философија антихриста, 555 9. Дух у основи философије, 558 10. Утицај еволуционистичке философије на хришћане, 562 11. Изазов упућен еволуцији и оно што следи, 564 12. Православље данас, 568 Свештеник Константин Буфејев Јерес еволуционизма 1. Уместо предговора. Апологија наслова, 570 2. Еволуционизам као вероучење или вера у еволуцију, 572 3. Може ли православни верник да не буде креациониста?, 574 4. Еволуционизам је вера неправославна, 580 1. Стварање или еволуција?, 580 2. Да ли су се врсте појавиле тренутно или су се образовале постепено?, 581 3. Однос према смрти, 582 4. Појава нових врста – нужни степеник на еволуционој лествици или пројава слободе стваралаштва Божије Премудрости?, 584 5. Човек: круна стварања или производ еволуције?, 585 6. Однос према Шестодневу, 587 7. Старост васионе: хронологија библијска или природнонаучна, 588 8. Еволуција или деградација?, 590 5. Еволуционизам као пагански поглед на свет, 590 6. Примери замене православног вероучења јеретичким еволуционистичким представама, 595 7. Један пример неуспешно изграђене теорије „православног еволуционизма“, 603 8. Један пример неуспеле одбране „православног еволуционизма“, 609 9. Уместо закључка. Прича о грудви снега, 617 Наслов: Нека буде светлост: стварање света и рани човек: православно тумачење Књиге Постања (Јован Златости, јеромонах Серафим Роуз, блажени Августин, Св. Јефрем Сиријски) Издавач: Образ светачки Страна: 632 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-86555-04-7

Светог и доброг Старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене саборности, красило га је осећање свеправославног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечовечанском љубављу. Све је волео једнако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ. Чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару Духа Светога, све његове патње и невоље. Често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је познавао, и позивао их да се моле за своју браћу Србе. Предвидео је избијање ратног сукоба на простору наше отаџбине... Издалека је, благодаћу Божјом, видео да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју Цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је "пламе наше" духовно спавало "сном мртвијем"!) "изненада нагрнути" у Цркву. САДРЖАЈ Реч унапред, 7 Клитос Јоанидис СТАРАЦ ПQРФИРИЈЕ, 13 Кратка биографија старца Порфирија, 17 Монашки призив, 17 Посета божанске благодати, 20 Повратак са Свете Горе, 22 Рукоположењс у чин свештеномонаха, 23 Духовник, 24 Архимандрит, 25 Парох у Цакеји и у манастиру Светог Николе у Ано Ватији на Евији, 26 У пустиљи атинске Омоније, 26 ”... Потребама мојим и оних који су са мном били, послужише ове руке моје" (Дел. ап. 20,34), 27 "Сила се моја у немоћи показује савршена" (11 Кор. 12,9), 29 Старац оснива женски манастир, 31 Подиже храм Преображења Господљег, 32 Припрема свој повратак на Свету Гору, 32 Уснуо у Господу, 34 Кратак осврт, 35 Уместо епилога, 36 Опроштајно писмо старца Порфирија, 39 Поуке старца Порфирија забележене на магнетофонској траци, 42 Разговор са познаницима, 48 Иринеј Буловић, 48 Амфилохије Радовић, 56 Јеромонах Атанасије, 58 Протопрезвитер Георгије Металинос, 62 Свештеник Георгиос Хр. Ефтимију, ,69 Архимандрит Данило Гувалис, 77 Архимандрит Јоаникије Коцонис, 88 Монах Мојсеј, 93 Монах Никодим Билалис, 96 Николај Сотиропулос, теолог, 109 Панајотис Сотирхос, 118 Н. Н., теолог, 125 Андреас Тилиридис, 129 Х. Х., 132 Јоргос Димитриу, 138 Митрополит Кидоније и Алокороноса Г. Иринеј, 142 О. Елефтериос Капсоменос, 143 Константин Скутерис о, 144 Писали су о старцу Порфирију, 151 Георгиос Палазахос, 151 Никос Зиас, 160 Константин Григоријадис, 1 64 Марија Кондојани Јоаниду, 170 Причали су нам о старцу Порфирију, 176 Разговори старца Порфирија са Кипранима, онако како су их они сами забележили, 180 К. И ., 180 Д. П., 181 Причао нам је старац Порфирије, 182 Избор из дијалога старца Порфирија са његовом духовном децом, 185 Монах Агапије БОЖАНСКИ ОГАЊ КОЈИ ЈЕ СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ ЗАПАЛНО У МОМЕ СРЦУ, 190 Како сам упознао Старца, 191 Оштроуман или глуп?, 193 Љубав Христова и молитва, 195 Поучна сећања са Спете Горе, 195 Још понешто о Старчепом животу на Светој Гори, 196 Рукодеље без питаља, 198 Како долази благодат, 200 Одлазим заувек у манастир, 201 Воли своја искушења, 202 Зашто је напустио Свету Гору, 202 Много сам читао, 204 Доживи читаво богослужење, 206 Коњић светог Георгија, 207 Oд Харалампија ћете добити батина, 208 Предај се Христу, 209 Мисионар који ништа не говори, 210 Незлопамћење, 211 Корисни савети за све монахе, 211 Брат који се стално жали, 214 Поука са примерима, 215 Непослушни син, 216 Моли се за све, 216 Божанска љубав чини молитву пожељном, 217 О бденијима, 218 Лако се љутим, 218 Да ли су мученици трпели болове?, 219 О Старчевој болести, 220 О претераном јелу, 222 Неколико исцељења о којима ми је Старац причао, 222 Старче, молите ли се за све људе који Вас свакодневно посећују?, 224 Разјарени брат, 225 "Одакле да почнем нарицати", 225 Ако си пао, са љубављу се предај Христу, 226 Немој тражити да те други воле, 229 О тајанственом ћутању, 230 О књигама светих Отаца, 230 Незгодно си се уплео, 231 О примедбама, 232 О телесном труду, 236 Треба да се молимо отворених очију, 239 Ноћнс молитве, 239 Духовно општење, 240 После Старчевог упокојења, 241 О заузећу Кипра, 242 О мом монашком постригу, 242 Само један дан недељно у Милесију, 243 Моје срце је божански бездан, 244 Савети будућим мајкама за време њихове трудноће, 244 Савети дечијем лекару, 244 Константин Јанициотис ПОКРАЈ СТАРЦА ПОРФИРИЈА, 249 Први сусрет, 251 Други сусрет, 253 Дубинско посматрање душе, 254 Међулични односи, 256 Молитва, 262 Прва напомена грчког издавача, 274 Благодатни дар прозорљивости и предвиђања, 276 Друга напомена грчког издавача, 287 Благодатни дар излечења, 305 Старац као лекар света, 321 Болови мученика и болови Старца, 337 Напомена грчког издавача, 339 Пастирски дар, 351 Смирење, 368 Истанчаност, 375 Смех љубави, 376 Материјална питања, 378 Односи међу половима, 380 Мноштво дарова, 389 Ка вечности, 434 Уместо епилога, 439 Георгиос С. Крусталакис СТАРАЦ ПQРФИРИЈЕ, 445 На истеку века, 447 Световним именом Евангелос Бајрактарис, 450 Благодатни дарови старца Порфирија, 455 Старац Порфирије - духовни отац и педагог, 480 Монах Михајло Не тражи од људи дела Божија, 511 Монах Михајло Основни монахов циљ је да заволи Христа, 507 РАДУЈ СЕ ШТО СИ ХРИСТОВА, 513 Разговори са светим старцем Порфиријем, 515 Наслов: Старац Порфирије подвижник љубави - прозорљиви чудотворац Издавач: Беседа Страна: 554 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13 x 20 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-86117-18-2

U ponudi je šezdesetak DUPLIKATA iz edicije CRTANI ROMANI. Najradije bih se menjao za one koji mi fale,čak i za 1, ali ako neko BAŠ mora - neka ih kupi. Različite su očuvanosti, nema puno `glancera, nemaju neku ogromnu kolekcionarsku vrednost, ali svako ko ima smisla, prepoznaće, naročito u prvih 150-ak brojeva, majstore kao što su Salinas, Breča, Renco, Kastiljo... Na slici su sledeći brojevi: 3 6 12 13 16 17.17 20 37 38 39 45 46 49 50 52 53 54 57 58 59 60 62 65 66 68 69 70 71 74.74 77 79 80 85 86 88 89 90 97 98 99 104 106 115 117 119 121 124 130 138 139.139 141.141.141 143.143 170 176 184 207. Meni lično fale ovi brojevi: 23 27 36 43 78 81 84 100 103 107 109 118 123 125 127 133 144 147 150 151 154 155 158… ..166 174 182 183 185 187 188 192 194.....204 206 208 210 211 214 215 216 217 218: Имам 219 232 237 239 259. 19. maj 2020. Javite da korigujemo spiskove i cene... GoTzE Joseph BuchBerger са Фејсбука* `Crtani romani` je edicija koju je 1962. godine, započelo novinsko preduzeće Forum iz Novog Sada. Ona je predstavljala reprint serije `Cowboy picture library` engleskog izdavača Fleetway publications. Redakcija `Crtanih romana` ponašala se shodno tadašnjem vremenu i mogućnostima. Dizajn izdanja je bio replika engleskih sveski, ali zbog tehničkih (ne)mogućnosti (prenošenja punog kolora sa slajdova), originalne kolor ilustracije zamenjene su litografski bojenim scenama iz sadržaja sveske. Prevodi su često bili na visokom nivou, daleko bolji od današnji amaterskih prevoda i redak je bio slučaj da se mogla uočiti improvizacija. Forum se nije držao Flitvejevog redosleda, a još manje se trudio da naslove prevede makar po smislu originala. Suštinski, to i nije bilo bitno, jer priče nisu bile povezane. Od 468 Flitvejevih sveski kod nas je objavljena polovina, nakon toga, iz nekog razloga redakcija je počela da štampa reprinte sopstvenih izdanja pod drugim naslovom. Reprinte ne treba brkati sa drugim izdanjem izvesnog broja svesaka. СПисак комплета (преузет) Crtani Romani 1.divlji vetar(kit karson) reprint: Lale extra#391/II: divlji vetar reprint:mini west#32, divlji vetar reprint:bestseler#26, lovcev mesec 2.tajanstveni došljak(roj renk); jesus blasco reprint:mini west#73, tajanstveni došljak 3.bitka za ranc, rej karson reprint: lale#375 pravda je pobedila 4.napad iz svemira, znanstvena fantastika reprint:zlatna serija#29, teror iz kosmosa 5.okean gori, vojni 6.zamka za ubicu(kanzas kid) reprint: CR#229, begunac reprint: strip west#5, zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska 7.crna lisica(roj renk); alberto breccia reprint:CR#231 lov na coveka reprint: lale extra#319/II: crna lisica reprint:strip west#7, crna lisica 8.klopka(larigan); arturo del castillo reprint:mini west#49,50,51, klopka reprint:bestseler#1, klopka reprint: strip west#8, klopka reprint:zvitorepcev roman v stripu#60 umri namesto mene 9.zlato apaca(rej karson); jesus blasco reprint:zlato apaca (mini strip west#44) reprint:CR#248 zlatna groznica reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica 10.obracun u teksasu reprint:CR#335, postaja forti majls reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 11.beli poglavica(rej karson); jose-luis salinas reprint: mini west#62, beli poglavica 12.posao za karsona(rej karson) reprint:bestseler#25, slucaj za karsona reprint:strip west#3, slucaj za karsona 13.akcija severozapad(dik dering) reprint:mini west#34, akcija severozapad 14.zaseda u kanjonu(roj renk) alberto breccia reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu reprint:CR#225, zakon linca 15.do poslednjeg reprint:mini west#49, do poslednjeg 16.napad na diližansu(kanzas kid) reprint:mini west#50, napad na diližansu reprint:bestseler#13, napad na diližansu reprint:lale extra#405/II tajna stražarskog vrha 17.suncani ranc(larigan) reprint: CR#235, teror skenlon sitija reprint:mini west#46, suncani ranc 18.Čiroki sol(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:zamka za kida (mini strip west#64) 19.nemirna granica(rej karson) reprint:bestseler#2, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#98, konec miru 20.suparnici( kanzas kid) reprint:mini west#45,suparnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#61 spor reprint:super strip western#11 zavađene obitelji 21.dimni signali(rej karson); jose-luis salinas reprint: Zvitorepčev roman v stripu #97 izazivanje reprint: mini west #40,41,42, plava strela 22.prepad reprint:bestseler#3, pobuna u ganstoku 23.mladic s koltom reprint: lale#381 loše društvo 24.rio grande (roj renk) alberto breccia reprint:CR#238 el bordero reprint:mini west#48, keganova banda 25.prerija gori(rej karson) jesus blasco reprint:mini west#71, prerija gori 26.panika u gradu(larigan); arturo del castillo reprint: CR#250 kralj revolveraša reprint:mini west#40, kralj revolveraša 27.hrabri kadet reprint:bestseler#6, hrabri kadet reprint:mini west#55, južno od misurija 28.tragom nasilja(roj renk); alberto breccia reprint: CR#254, tajna šotgan sitija 29.put u kaliforniju(rej karson); jesus blasco reprint:mini west#77, vodja karavana 30.stampedo(kanzas kid); sergio tarquinio reprint:mini west#58, stampedo reprint:bestseler#4, stampedo reprint:zvitorepcev roman v stripu#20, pogon reprint:super strip, western#8 gonici stoke 31.lov na stranca; jose-luis salinas reprint:mini west#29, covek s koltom reprint:bestseler#5, lov na stranca 32.izdajnik(rej karson); sergio tarquinio reprint: Lale br.395: otpadnici reprint:mini west#59, na ratnoj stazi reprint:bestseler#8, izdajnik reprint:zvitorepcev roman v stripu#105 odpadniki 33.revolveraš; alberto breccia reprint:mini west#54, revolveraš reprint:bestseler#9, revolveraš 34.izvidnik i cejeni(rej karson); jesus blasco 35.plašljivi šerif(kanzas kid); sergio tarquinio 36.nemirna prerija, jesus blasco reprint: strip west#26: nemirna prerija 37.zadatak na severu reprint:mini west#52,53,54, nemirna granica reprint:zvitorepcev roman v stripu#63 vojne je konec reprint:super strip western#12 izvan zakona 38.zakon kolta reprint:mini west# zakon kolta 39.covek iz montane(roj renk) jesus blasco reprint:kauboj iz montane(mini west#36) 40.bili u akciji(bili kid);sergio tarquinio -zlatna groznica(bili kid); sergio tarquinio reprint:strip west#34,bili kid u akciji reprint:strip west#34, zlatna groznica 41.kolorado kid(roj renk) reprint lale extra#399/II: zloglasna braca reprint:mini west#38, kolorado kid reprint:bestseler#15, kolorado kid 42.osvetnici(rej karson); jesus blasco reprint:CR#322 kapetan iz tvrdjave vilogbi reprint:mini west#39, cejenski rat reprint:bestseler#21, izazov 43.la kukaraca(srecko munja alias talicni tom) 44.potera (srećko munja alias talični tom) reprint brojeva 43,44: denis#93(22.2.1978), denis#94(1.3.1978),denis#95(8.3.1978): čuvaj se plave noge reprint brojeva 43,44:stripoteka#130 la kukaračin pokeraški dvoboj;stripoteka#131 plava stopala na ratnoj stazi reprint brojeva 43,44: zov strip# 45.crni jahac(bili kid) reprint: CR#227, jahac skitnica reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 46.avetinjski grad(larigan); reprint:mini west#60, avetinjski grad reprint:bestseler#12, avetinjski grad reprint:zvitorepcev roman v stripu#75, grožnje reprint:super strip western#13 mrtvi grad 47.pacifik ekspres(srecko munja alias talicni tom) 48.zlatni ekser(srecko munja alias talicni tom) reprint brojeva 47, 48: denis#137(27.12.1978), denis#138(3.1.1979), denis#139(10.1.1979): pruga kroz preriju reprint brojeva 47,48: stripoteka#128 transkontinentalna, stripoteka#129:voz ide na zapad reprint: pruga kroz preriju, izdanje politikinog zabavnika, talicni tom br.2.(1996), meki uvez, kolor 49.roj renk i provalnici(roj renk); reg bunn reprint:zvitorepcev roman v stripu#22, doolanova tolpa 50.poslednji od džemsovih(bili kid); sergio tarquinio bili kid, sergio tarquinio reprint:bestseler#30, poslednji od džemsovih reprint:bestseler#30, bili kid reprint: west strip#34, poslednji od džemsovih reprint:west strip#34,bili kid 51.daltoni dolaze(srecko munja alias talicni tom) 52.obracun u kanzasu(srecko munja alias talicni tom) -narednik keli(rej karson) jesus blasco reprint brojeva 51,52 (daltoni dolaze, obracun u kanzasu) stripoteka#20 pakao u oklahomi 53.poni ekspres(rej karson) reprint:mini west#79, pony express 54.kaguar(kanzas kid) reprint:mini west#52, wels fargo reprint:bestseler#32 kaguar reprint:zvitorepcev roman v stripu#18, smrt iz zasede reprint:super strip western#12 opljackana poštanska kola 55.tajna starog kolta reprint: lale#373: obracun reprint:mini west#57, balada o starom koltu reprint:bestseler#16, tajna starog kolta reprint:zvitorepcev roman v stripu#72 pomota 56.povratnik iz jume(bili kid) -kanzas kid i hitra ruka(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#259 kanzas kid i crvena pesnica 57.strah vlada gradom(larigan) arturo del castillo reprint. CR #219, zakon kolta reprint:mini west#30, strah vlada gradom 58.lažni indijanci(rej karson) reprint:CR#328 pobuna u tvrdjavi blejn 59.lovac na ucene reprint:mini west#83, lovac na ucene reprint: zvitorepcev roman v stripu#1, lovec ljudi 60.otmicari(kanzas kid) 61.poslednji voz iz gan hila; sergio tarquinio reprint:mini west#61, obracun u gan hilu reprint:bestseler#18, poslednji voz iz gan hila reprint: zvitorepcev roman v stripu#103 dolga pot 62.put u senku 63.rat rancera reprint: lale extra 417/II: veliki obracun reprint:mini west#42, rio grande 64.desperadosi; jose-luis salinas reprint: CR#332, crveni sombrero reprint:mini west#56, ustani i bori se 65.tajanstveni lombard reprint:mini west#63, kocija za pekos reprint:zvitorepcev roman v stripu#57 razbojnikov brat 66.sablasne kocije(rej karson) 67.obod od zmijske kože(bili kid) reprint:mini west#69, obod od zmijske kože 68.maske u dolini(kanzas kid) -osveta starog blua(kanzas kid) jesus blasco 69.usamljeni jahac, carlos v. roume reprint:CR#222, revolveraš iz montane reprint:mini west#74, usamljeni jahac 70.dvoboj u pustinji reprint:biblioteka lale#369, sa mržnjom u srcu 71. teksašanin 72.tragom ubice; carlos v. roume reprint:mini west#35, tragom ubice 73.miran grad(larigan) reprint:mini strip#76, brzoruki larigan 74.napad na voz reprint:strip west#3 napad na voz 75.na ratnoj stazi 76.požar na jugu; carlos v. roume reprint:mini strip#72, tragom zla reprint:bestseler#20, požar na jugu 77.pustinjski saputnici(roj renk) reprint: biblioteka lale#367: dugo putovanje reprint:strip west#1,pustinjski saputnici reprint:zvitorepcev roman v stripu#70 dolgo potovanje 78.komancerosi; sergio tarquinio reprint:strip west#1, komancerosi 79.bitka za dakotu; carlos v.roume reprint:mini west#29,30,31, džordanova mamuza 80.šerif bez znacke reprint:mini west#67, šerif bez znacke 81.uzvodno od kalgarija(dik dering) reprint:mini west#2 uzvodno od kalgarija 82.misterija u rudniku(dik dering) reprint:mini west#2 misterija u rudniku 83.palikuce; carlos v. roume reprint:CR#327.šerif iz doline muerte reprint:mini west#41, pakao u muerti 84.kanjon komanca 85.brod za meksiko 86.cek na sto dolara; alberto breccia reprint:mini west#37, put za brazito 87.agent za omahu; carlos v.roume reprint:mini west#70, agent za omahu 88.zlato ontarija(dik dering) reprint: mini west#104 zlato ontarija 89.kauboj sa gitarom reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#354, slomljena zvezda 90.reka smrti reprint:mini west#75, reka smrti 91.zamka(dik dering)carlos v.roume 92.teror na granici(larigan); carlos v. roume reprint: biblioteka lale#393: preki sud reprint:mini west#82, teror na granici 93.srebrno sedlo; alberto breccia reprint:mini west#33, srebrno sedlo 94.sin poglavice alberto breccia reprint:mini west#80, sin poglavice 95.krv i zlato(dik dering) sergio tarqiunio -sakriveno zlato(dik dering) -begunac(dik dering) sergio tarquinio reprint:strip west#17 krv i zlato reprint:strip west#18 sakriveno zlato reprint:strip west#21 begunac 96.dvostruka klopka(bili kid) sergio tarquinio -n/a (bili kid) carlos v. roume 97.dinamitaši; carlos v. roume reprint:mini west#78, dinamitaši reprint:zvitorepcev roman v stripu#33 dinamit 98.nocu se puca; carlos v. roume reprint:mini west#81, nocu se puca reprint:zvitorepcev roman v stripu#13 ukradeno zlato 99.maskirani jahac 100.karson na tragu(rej karson) glad (rej karson) 101.grad bezakonja reprint:lale#383 dobar posao 102.rat dejvi kroketa(dejvi kroket); sergio tarquinio 103.kanzas deli pravdu(kanzas kid) -zlatni ukras poglavice kiova(kanzas kid) 104.kidnaperi reprint:mini west#46,47,48 kidnaperi 105.karson i vrac(rej karson) reprint:mini west#84, karson i vrac 106.konjokradice(dik dering) -reprint:strip west#19 konjokradice kidnaperi(dik dering) -reprint:strip west#22 kidnaperi žedj za zlatom(dik dering) 107.patrola na pekosu reprint:mini west#66,patrola na pekosu 108.stranac u sedlu 109.pobuna u meksiku; carlos v. roume reprint:mini west#68, dafijev bic 110.dejvi kroket i pirati(dejvi kroket); sergio tarquinio 111.kanzas proti samsona 112.hrabri narednik; carlos v. roume reprint:zvitorepcev roman v stripu#88 roganova skala 113.napad na banku 114.sijuksi napadaju; sergio tarquinio 115.po cenu života(dik dering) -dik dering hvata zlocinca -pljacka(dik dering) 116.jahac iz arizone 117.fantom visokih brda maskirani konjanici(dik dering) carlos v. roume 118.dejvi kroket u opasnosti(dejvi kroket) sergio tarquinio -najbrži revolveraš 119.šerif se vraca 120.ucenjivaci(dik dering) carlos v. roume reprint:mini west#47,narednik dering 121.unakrsna vatra, kradljivci 122.tajna misija(roj renk); carlos v. roume reprint:mini west#51, desperados 123.stranci na rancu(kanzas kid) -tajna planinskog vrha(kanzas kid) 124.ko je ubica?(dik dering); sergio tarquinio -bitka na kaguarovoj reci(dik dering), -sve u rok službe 125.misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu reprint:CR#356 misuri u plamenu 126.ratnicki prolaz(kanzas kid) jesus blasco 127.znacka za hrabrost(roj renk); carlos v. roume reprint:CR#346 obracun u trejl sitiju 128.pljackaši(bili kid) don lawrence -begunci(bili kid) 129.diližansa za hjuston(kanzas kid) -bufalo bil(2 epizode) reprint:zvitorepcev roman v stripu#136 buffalo bill(2 epizode) 130.poslednji lov(dejvi kroket); sergio tarquinio 131.prolaz karibu(dik dering); sergio tarquinio, -skriveno blago(bili kid); sergio tarquinio 132.brži od najbržeg 133.osvetnik(roj renk) reprint: zvitorepcev roman v stripu#11 vražji šerif 134.salun 135.mocvara(dik dering), bez naslova(dik dering); carlos v. roume -bez naslova(dik dering) 136.zemlja komanca 137.cejen, bez naslova(kanzas kid); sergio tarquinio 138.žedj za zlatom(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) 139.rukavica smrti reprint:zvitorepcev roman v stripu#230 rokavica reprint:denis#40(16.2.1977) rukavica smrti 140.banditova osveta(dik dering) -bez naslova(dik dering); sergio tarquinio, -bez naslova(dik dering) sergio tarquinio 141.nasilje 142. rancerov sin 143.bekstvo iz jume(kanzas kid) -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 144.covek s koltom reprint:CR#350 dvoboj u podne 145.ovcar 146.vodja karavana 147. indijanski borac(kit karson; jesus blasco - bez naslova(kit karson) 148.dug casti(larigan); arturo del castillo reprint:panorama# 149.zakon kolta(kit karson) 150.poslednji metak 151.zaseda kod litl neka(kit karson) 152.kockar iz alama(kanzas kid) 153.duh rudnika srebra(dik dering) -bez naslova(dik dering)sergio tarquinio -bez naslova(dik dering) 154.bandit s maskom(roj renk), bez naslova, roj renk) 155.žig srama(roj renk) reprint:CR#362 dolina nasilja 156.kalamiti džejn(kit karson) 157.san francisco(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#14,najeti morilci reprint:super strip, western#14 opet kansas kid! 158.šerif bandit(kanzas kid) reprint:CR#364 crni konjanik 159.zaseda u rinkonu 160.srebrni kolt(dik dering) sergio tarquinio 161.farma na red riveru(kanzas kid), carlos v. roume, -bez naslova(kanzas kid) sergio tarquinio 162.lovci bufala(kit karson), bez naslova(kit karson) 163.levoruki revolveraš(roj renk), bez naslova(roj renk) 164.šerif iz glenhorna 165.poglavica komanca(kanzas kid) 166.grad bez zakona(kanzas kid) reprint:zvitorepcev roman v stripu#68 spopad v san leandru 167. na ratnoj stazi 168: bekstvo sa vešala 169. karavan reprint:CR#349 planina apaca 170. balada o koltu 171. prognanik lu 172. begunac 173. smrt u preriji(kit karson) 174. do pakla i natrag 175. osvetnik 176. povratak u grin bes 177. pohod na atlantu 178: covek bez imena 179. slomljena mamuza(kanzas kid) 180.smrt na rio grande 181. izvidnik 182. krvavo jutro 183.šerifova tajna 184.najamnik kel 185. u gnezdu rastlera 186. ranc u teksasu 187. salun u almendoru 188. apacko zlato(kendal)arturo del castillo reprint: plavi vjesnik# 189.osvetnik sa koltom 190.duel u kanzasu(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:CR#355 nepomirljivi džoe klajd reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 191: masakr kod tvrdjave karni 192. braca dalton(ralf o`konor) arturo del castillo reprint: strip west#30 sudbonosni metak reprint:CR#357 daltoni više ne jašu reprint:plavi vjesnik 193: za dolar više(kanzas kid) 194: osveta velikog groma(ralf o`konor) arturo del castillo 195. plen brace gelt(bili kid) sergio tarquinio -odmetnici plemena cejena(kanzas kid) reprint:super strip biblioteka, edicija western#15 željezna ruka 196. pravda u sliver sitiju( ralf o`konor) arturo del castillo reprint:strip west#31 visi umesto mene 197. stranac sa dva kolta 198. šerif dodž sitija(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#585(12.2.1980) dragoceni serum 199. revolverašev dug 200. najduži poker(ralf o`konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#618(30.10.1980) velika igra reprint:CR#365 potegni prvi 201. lovac ucenjenih 202. tajna dugog kolta(ralf o,konor) arturo del castillo reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola reprint:CR#363, begunac 203. jedan mora da umre reprint: zvitorepcev roman v stripu#126 smrt na preži 204. potera u zoru(ralf o,konor) arturo del castillo 205. smireni grad 206. kockarev dug 207. nepomirljivi 208. voz za tuson reprint:super western strip#42 vlak za tucson 209. placenik iz san damiana 210. zapadnjak, bufalo bil 211.banditovo blago 212.visi umesto mene reprint:super western strip#26 teška odluka 213. 214. 215. 216.zlatna mamuza 217. van zakona, obracun 218. brzoruki, carlos v. roume reprint:strip west#9, brzoruki 219. zakon kolta (larigan) arturo del castillo reprint: CR#57, strah vlada gradom 220. rendžer i komacerosi 221. totem zlatnog medveda(kanzas kid) 222. revolveraš iz montane, carlos v. roume reprint: CR#69 usamljeni jahac 223. prokleti novac 224. pošiljka za sedl siti(bronko vest) reprint:zvitorepcev roman v stripu#26 morilcem na sledi reprint:super strip, western#15 lov na ubojicu 225. zakon linca (roj renk) alberto breccia reprint: CR#14,zaseda u kanjonu reprint:mini west#31, zaseda u kanjonu 226. zov divljine, roj renk reprint: zlatna serija br.30,zov šerifske zvezde reprint:mini west#11 zov divljine reprint: zvitorepcev roman v stripu#16 klic divjine 227. jahac skitnica (bili kid) reprint: CR#45, crni jahac reprint:mini west#37,38,39, crni jahac reprint:bestseler#22, crni jahac 228. zaseda kod tombstouna 229. begunac (kanzas kid) reprint CR#6 zamka za ubicu reprint:zvitorepcev roman v stripu#35 crna maska reprint: strip west#5, zamka za ubicu 230. naslednica iz midvesta 231. lov na coveka (roj renk) alberto breccia reprint: CR#7 crna lisica reprint: lale extra#319/II crna lisica 232. dug je isplacen 233. teksas u plamenu 234. klopka za ubicu 235. teror skenlon sitija (larigan) reprint: CR#17, suncani ranc reprint:mini west#46, suncani ranc 236. konjanik u sivom 237. trag zlocina 238. el bordero (roj renk) alberto breccia reprint:mini west#48, keganova banda reprint:CR#24 rio grande 239. lovac mustanga 240. 241.obracun u kaktus sitiju 242. 243. šerif alkali sitija (roj renk) 244. izvidnik 245. 246. 247. 248. zlatna groznica(kit karson) jesus blasco reprint:zvitorepcev roman v stripu#94, zlata mrzlica reprint:CR#9.zlato apaca reprint:zlato apaca (mini strip west#44) 249. balada o zlatnoj zvezdi 250. kralj revolveraša (larigan) arturo del castillo reprint: CR#26, panika u gradu reprint:mini west#40, kralj revolveraša 251. kocka u život 252. 253. vodja karavana 254. tajna šotgan sitija (roj renk) alberto breccia reprint: CR#28, tragom nasilja 255. osvetnik iz san markosa 256. omca za nevinog 257. 258. teror crnog vuka 259. sudbonosni metak(kanzas kid) -kanzas kid i crvena pesnica(kanzas kid) jesus blasco reprint:CR#56 kanzas kid i hitra ruka 260. mrtvi ne govore 261. pekos bil 262. dug put do dodž sitija 263. došao je iz jume 264. kadet izvidnik 265. zvezda tularose(kanzas kid) 266. hitac u ledja 267. prica o džesi džemsu reprint:zvitorepcev roman v stripu#298 jesse james reprint:eks,hit special#121/1 džesi džejms(8.6.1978) 268. grad bezakonja(kanzas kid) 269.revolveraševa prošlost 270.varalice 271.lovac ucenjenih(pekos bil) 272.osvetnik sa hit hila 273.potera za zlatom(pekos bil) 274.poslednji apac 275. 276.ukus nasilja 277.zovem se bil 278.šerifov sin 279.ustani i bori se 280.zlatni dolar 281.trgovac oružjem 282. 283.žigosan 284.prolaz red rok 285.divlja reka 286.progonjen 287.šerif iz larega reprint:super western strip#29 drhtavi johnny 288.lovac mustanga 289.putovanja 290.nepomirljivi džos riskin 291. 292. 293. 294. 295.lula mira 296.stranac neka ode 297.nepoznati je došao 298.dolari vestern pacifika 299.revolveraševa sudbina 300.bredijev duh 301. 302.van zakona 303.usamljeni jahac 304.viski džek 305.suša u montani 306.sastanak u pet 307.dendijeva osveta 308.život o koncu 309.cetiri druga 310.diližansa za samervil 311. 312. 313. 314. 315.prica o staroj farmi 316.saucesnik 317. 318. 319. 320. 321. 322.kapetan iz tvrdjave vilogbi(kit karson)jesus blasco reprint. CR:42, osvetnici reprint:mini west#39, cejenski rat 323.zagonetni putovodja 324.osumnjiceni 325.paradizo(larigan) reprint:CR#73, miran grad 326.šerifov sin 327.šerif iz doline muerte, carlos v. roume reprint:mini west#41, pakao u muerti reprint:CR#83 palikuce 328.pobuna u tvrdjavi blejn(kit karson) reprint:CR #58, lažni indijanci 329.jahaci bez milosti 330. 331. 332.crveni sombrero, jose luis salinas reprint: CR# 64,desperadosi reprint:mini west#56, ustani i bori se 333.metalna zvezda 334. 335.postaja forti majls reprint:CR#10, obracun u teksasu reprint:zvitorepcev roman v stripu#101 vaba 336.zlatna pecina 337. 338.pod žigom kukavice 339.u vatrenom obrucu 340. 341. 342. 343. 344.vodja karavana 345.lovac mustanga 346.obracun u trejl sitiju(roj renk) carlos v. roume reprint:CR:127 znacka za hrabrost 347. 348.velika akcija 349.planina apaca reprint:CR#169 karavan 350.dvoboj u podne 351.u klopci 352. 353. 354.slomljena zvezda(kanzas kid) reprint:mini west#65, slomljena zvezda reprint:CR#89, kauboj sa gitarom 355.nepomirljivi džoe klajd(ringo) arturo del castillo reprint:CR#190 duel u kanzasu reprint:stripoteka#595(22.4.1980) crni džon 356.misuri u plamenu reprint:CR#125 misuri u plamenu reprint:mini west#14 misuri u plamenu 357.daltoni više ne jašu(ringo)arturo del castillo reprint:CR#192, braca dalton reprint:strip west#30, sudbonosni metak 358.najbolji od najgorih 359. 360. 361. 362.dolina nasilja(roj renk) reprint:CR#155 žig srama reprint: 363.begunac(ringo)arturo del castillo reprint:CR#202, tajna dugog kolta reprint:stripoteka#639, pljacka poštanskih kola(ringo) 364.crni konjanik(kanzas kid) reprint:CR#158 šerif bandit 365.potegni prvi(ringo)arturo del castillo reprint:CR#200, najduži poker reprint: stripoteka#618(30.10.1980)velika igra

PREDGOVOR Ginekologija predstavlja obimno stručno-naučno delo sa kolektivnim autorstvom Katedre za ginekologiju i akušerstvo, kao i drugih katedri Medicinskog fakulteta u Beogradu, koje su svoje poverenje u izboru glavnog urednika poverile prof. dr Spasoju Petkoviću. U knjizi su opisana dosadašnja saznanja iz oblasti ginekologije i akušerstva na savremen način, u skladu sa najpoznatijim svetskim saznanjima. U našoj literaturi, potreba za ovakvom knjigom postoji niz godina, jer su se, prirodno, znanja iz naše oblasti obogatila, pa su stručnjaci naše i drugih oblasti medicine bili prisiljeni da znanja stiču i proveravaju koristeći desetine raznih knjiga (monografija manjeg obima, zbornike radova sa pojedinih kongresa, stručnih savetovanja, i seminara, publikovanim smernicama sa preporukama za dijagnostiku i lečenje pojedinih bolesti iz naše oblasti) da bi došli do savremenih podataka. To je podstaklo potrebu za pisanjem ovakve knjige. U pisanju knjige učestvuju pored glavnog urednika i urednici poglavlja: prof. dr Sreten Bila, prof. dr Slobodan Runić, prof. dr Nada Prokić-Rudić, i još oko 60 autora, vrhunskih stručnjaka iz ove i drugih oblasti, koji učestvuju u izvođenju raznih vidova nastave na Medicmskom fakultetu u Beogradu. Kao kruna toga rada pojavljuje se ova, po obimu i značaju impozantna knjiga sa oko 1.000 stranica, sa preko 300 kolornih i crno belih slika i priloga, sadržajno koncentrisanih u petnaest poglavlja. Kao glavni urednik, sa ponosom ističem da je knjiga GINEKOLOGIJA naše kapitalno delo iz oblasti ginekologije i akušerstva, i da ujedno predstavlja kontinuitet udžbenika, čiji su urednici i auton bili sa prostora cele bivše Jugoslavije. Pojavljujući se posle višedecenijske pauze, ova knjiga ima zadatak da obuhvati i obradi sva stručna, naučna i tehnološka saznanja zadnjih decenija prošlog veka, i da se time postavlja u ravan modernih svetskih udžbenika za poslediplomske studije. Zato se knjiga toplo preporučuje današnjoj generaciji mladih lekara na specijalizaciji iz ginekologije, poslediplomskoj nastavi, lekarima specijalistima, studentima, kao i scpecijalistima drugih grana medicme. Hteo bih na kraju da izrazim svoju duboku zahvalnost urednicima pojedinih poglavlja, koji su uložili maksimum truda i znanja, svim autorima koji su pisali priloge iz svojih specijalnosti, koji su ne žaleći truda dali svoj pun doprinos u stvaranju ovog našeg značajnog dela iz oblasti ginekologije i akušerstva. Takođe, zahvalnost dugujem eminentnim recenzentima, koji su svojim savetima i primedbama znatno uticali na poboljšanje i stručni kvalitet knjige. I na kraju, posebno bih se zahvalio izdavačima "Elit-Medica" i "Draslar" i svim drugim učesnicima na doprinosu da ova knjiga, posle dugog vremena, ugleda svetlost dana. Glavni urednik prof. dr Spasoje Petković SADRŽAJ 1. UVOD U GINEKOLOGIJU, 1 Istorijat, 3 Histologija i embriologija ženskog reproduktivnog sistema, 5 2. FIZlKALNI PREGLED U GINEKOLOGIJI, 23 3. REPRODUKTIVNA ENDOKRINOLOGIJA, 41 Reproduktivna neuroendokrinologija, 43 Jajnik (ovularijum), 64 Prostaglandini, tromboksani, leukotrieni, 76 Menstrualni ciklus, 80 Kongenitalne anomalije i interseksualizam, 93 Pubertet, 99 Amenoreja, 105 Prolaktin u humanoj reprodukciji, 120 Hronična anovulacija usled hiperandrogenizma nadbubrežnog porekla, 126 Hiperandrogenizam ovarijalnog porekla: sindrom policističnih jajnika i hirsuitizam, 132 Bolesti štitaste žlezde i reprodukcija, 145 Menopauza, 153 Premenstrualni sindrom, 166 Dismenoreja, 169 Endometrioza, 172 Citogenetika u reprodukciji, 179 Određivanje hormona i testovi, 183 4. ADOLESCENTNA GINEKOLOGIJA, 187 5. NEPLODNOST (INFERTILITET), 197 Uvod, 199 Anatomija i fiziologija polnih organa žene u funkciji oplođenia, 201 Endokrina osnova i kontrola ovulacijskog ciklusa, 209 Uzroci neplodnosti žene, 214 Ispitivanje neplodnosti žene, 222 Lečenje neplodnosti žene, 230 Asistirana humana reprodukcija, 237 Endometrioza i neplodnost, 272 Miomi i neplodnost, 279 Polno prenosiva oboljenja i infertilitet, 280 Psihosomatski aspekti infertiliteta, 283 Medicinska stanja i rizični faktori radne i životne sredine i infertilitet, 287 6. OPŠTA GINEKOLOGIJA, 295 Infekcije donjeg genitalnog sistema i seksualno prenosive bolesti, 297 Pelvična inflamatoma bolest, 322 Poremećaj statike urogenitalnih organa, 348 Ginekološka urologlja, 355 Benigne bolesti ginekoloških organa, 386 7. PLANIRANJE PORODICE, 413 Kontracepcija, 415 Sterilizacija, 431 Legalni prekid trudnoće (Abortus artefitielis), 435 8. SEKSOLOGIJA, 441 Fiziologija koitusa, 443 Poremećaji seksualnih funkcija žene, 445 Poremećaji seksualnih funkcija muškarca, 448 9. POREMEĆAJI U RANOJ TRUDNOĆI, 453 Abortus, 455 Definicija i klasifikacija abortusa, 455 Spontani abortus, 455 Habitualni abortus, 459 Zadržani abortus, 461 Septični abortus, 462 Molarna trunoća (Molla hydatidosa), 464 Ektopična trudnoća, 469 Vanrnaterična tubarna trudnoća (Graviditas extrauterina tubaria), 469 Ređe vrste vanmaterične trudnoće, 481 10. TROMBOEMBOLlJSKE BOLESTI, 493 Tromboza dubokih vena i pulmonalna embolija, 495 Skrining dijagnostika i prevencija trombozeAntikoagulantni tretman, 499 Disemirana intravaskularna koagulacija (DIK), 508 11. GINEKOLOŠKA ONKOLOGIJA, 513 Bazična saznanja u onkologiji, 515 Dijagnostika ginekoloških maligniteta, 527 Tumorski markeri, 532 Etiologija, patogeneza i dijagnoza preinvazivnih lezija donjeg genitalnog sistema, 537 Lečenje preinvazivnih lezija donjeg genitalnog sistema, 556 Maligni tumori vulve, 560 Terapija invazivnog karcinoma vulve, 565 lnvazivni karcinom vagine, 568 Invazivni karcinom grlića materice, 573 Hirurško lečenje karcinoma grlića matence, 586 Karcinomi endometrijuma, 590 Sarkomi genitalnih organa žene, 600 Maligni tumori ovarijuma, 607 Gestacijski trofoblastni tumori, 627 Maligne bolesti u trudnoći, 641 Hirurški principi u ginekološkoj onkologiji, 651 Principi radiološke terapije u ginekološkoj onkologiji, 665 Principi hemioterapije u ginekološkoj onkologiji, 714 Principi hormonske terapije u ginekološkoj onkologiji, 725 Tromboembolijske komplikacije u ginekološkoj onkologiji, 728 Postupak kod infekcija u ginekološkoj onkologiji, 736 Supstituciona terapija posle lečenja ginekološkog maligniteta, 739 Terapija bola u onkologiji, 745 Psihosocijalni aspekti ginekološkog kancera, kvalitet života, 751 12. DOJKA, 757 Hirurgija raka dojke, 759 Maligni tumori dojke, 767 Tumori dojke u muškarca, 791 13. URGENTNA STANJA U GINEKOLOGIJI, 795 Urgentna ginekološka stanja u detinjstvu i puberteru, 797 Urgentna ginekološka stanja u generativnom dobu, 797 Urgentna ginekološka stanja u periodu menopauze, 797 14. PATOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA, 805 Patologija vulve, 807 Patologija vagme, 811 Patologija grlića materice (cervix uteri), 816 Endometrijum, 844 Myometrijum, 864 Tuba uterina, 873 Ovarium, 879 Promene u ometumu i peritoneumu, 898 Gestacione i negestacione trofoblastne neoplazme, 899 Patologija trudnoće, 903 Placenta, 907 15. MEDIKO-LEGALNI ASPEKTI U GINEKOLOGIJI, 937 INDEX, 947 Naslov: Ginekologija Izdavač: Medika Graf Strana: 986 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 30 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7222-018-8

ПРЕДГОВОР С књигом Живот по Јеванђељу почињемо штампање Caбраних дела блаженог спомена патријарха српског Павла. За њега је с правом речено "да је писао као што је говорио, а говорио као што је живео", он "најубедљивија личност нашег времена" (Матија Бећковић). Патријарх Павле је наш савременик у коме су поистовећени вера и живот, усмена и писана реч. Као такав, он је уистину био и остао еванђелски човек, подобан Апостолу народа Павлу, чије име је желео, и примио га на монашењу. А на Павла се он угледао, као Павле на Христа (ср. 1. Кор 11, 1), па је мирне душе могао на крају свог земног живота са њим да понови: "Не живим више ја, нeгo живи Христос у мени" (Гал 2, 20). Тако су његов глас и дикција постали "најпродуховљенија мелодија нашег jaвног говора", а он "један од најизведенијих писаца српског језика" (Матија Бећковић)! И то с разлога истоветности његова битија и житија, бића и битовања, вере и живота. Његова усмена и писана реч била је ослобођена од свега сувишног, као уосталом и његово појање и служење у храму. Древно хеленско начело "ништа сувишно" као да је била мера његовог живљења, понашања, писања и говорења, усавршено трезвеноумљем пустињских Отаца Цркве Божије. Он се васцелог живота свог трудио да живи пред Богом и у Богу, еда би у сваком тренутку био спреман да изађе пред лице Божје, "живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња". Сабирање сваке мрвице хране "да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од "сваке празне речи" за коју ће људи "дати одговор у дан Суда" (Мт 12,36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божјим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божјих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба - разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот. Управо се с тог разлога наш патријарх при говорењу и писању држао златног правила: Да нам речи буду благе, а докази јаки. Отуда, све што је он изговорио и написао прожето је и засновано на том начелу. Тиме одишу његови разговори и његове беседе, његова усмена и његова писана реч. Својом речју он се није представљао мудријим него што јесте, нити се својим живљењем унутарњим и спољашњим показивао бољим него што јесте. Патријарх Павле је човек богослужја и молитве, човек трудољубља тјелесног и духовног. Такав је био као студент богословља и медицине, као монах и јеромонах у манастиру, као такав остао је запамћен у Атини за време својих постдипломских студија. Таквог га памте генерације призренских богослова, свештенство и верници Рашко-призренске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. Такав је он био и у времену свог патријарашког служења. Зато није чудо што из тог свог библијског, посебно новозаветног и павловског опита, и богослужбене молитвене нарави он лично израста као богослов и научник, а нарочито као врсни литургичар. Под тим ми не подразумевамо, не само његово учешће у превођењу Новог Завета, издавању бројних богослужбених књига, његово беседништво библијски и литургијски утемељено, него првенствено његово научио бављење литургијским питањима, проучаваним у светлости основа православне вере и живљеља по Јеванђељу. Његово тротомно дело штампано под скромним насловом: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, као и свеукупно његово писано дело, остаће несумњиво као незаобилазан приручник будућим поколењима за проучавање и упознавање литургијског живота Цркве, али истовремено и као правило духовнor и моралног живљења у Цркви, сагласно Јеванђељу! И све то опет у светлости савремених човекових потреба, а на основу његовог библијског, светоотачког, научног, и свакако, личног опита. Тако ће и његова беседа, његова жива усмена реч, постати надахнуће за будуће беседнике, као пример јасности, једноставности и животности. Са научном акривијом и трезвеношћу патријарх Павле извлачи и доноси закључке у својим проучавањима, служећи се једноставним језиком, без било каквих украса и претеривања. Стамен у својим ставовима и опредељењима, прожет духом трезвеноумља и расуђивања, како у својој писменој и усменој речи, у свом научном богословском раду, тако и у свом односу према другима и у свакидашњем животу, он остаје увек отворен за дијалог, за другог, за његова схватања и речи; без наметања себе, још мање своје власти и свог ауторитета. Заиста, нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање и сажетије, а да је рекао више. У времену обесвећења како писане, тако и усмене речи, па и у времену "мнoгоглаголанија" људи у Цркви, он је речи вратио меру и светост, избавио је да не постане "звоно које јечи и прапорац који звечи" (1. Кор 13, 1). Из ове прве књиге беседа патријарха Павла, а која се објављује поводом његовог четрдесетодневног парастоса, као уосталом и из његових Сабраних дела у припреми, сваком разборитом читаоцу постаће јасно да се ради о ненаметљивости, опитности и убедљивости његове речи. Као пастир Цркве и беседник, као научник и писац, као човек свакидашњег разговора, било са људима у Цркви, било са људима овога света, израста пред нама у човека живог дијалога са Богом и са људима; у онога који поштује слободу другога. Трагање за истином и познање истине и за њега, као и за све трезвене људе пре њега, представља извор истинске слободе; не само слободе у светском смислу, него и егзистенцијалне слободе - од греха, смрти и демонских сила ("Познајте истину и истина ће вас ослободити" - Јн 8, 32). Тога ради, ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч, и да ће она, сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове, уродити стоструким плодом. На преподобног Патапија и св. апостоле Состена, Аполоса и друге 8/21. децембра, лета Господњег 2009. Манастир Цетиље Мјестобљуститељ трона Патријараха српских АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВЕ БЕСЕДЕ, 9 ПРВА ЕПИСКОПСКА БЕСЕДА, 1957. ГОДИНЕ, 11 ПРВА ПАТРИЈАРАШКА БЕСЕДА – НА УСТОЛИЧЕЊУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, ДЕЦЕМБРА 1990. ГОДИНЕ, 17 БЕСЕДА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, НА УСТОЛИЧЕЊУ У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХА, 2. МАЈА 1994. ГОДИНЕ, 21 БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОВОДОМ ПРЕВЛАДАВАЊА РАСКОЛА, 1992. ГОДИНЕ, 23 НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ, 27 НА БАДЊИ ДАН, 29 НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 30 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ, 33 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 34 НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 35 НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 37 НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА, 40 НА ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 43 НА ДУХОВСКИ УТОРАК, 44 НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 47 НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 50 О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, 53 О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, 55 ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, 57 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, 288 НА ВЕЛИКОПОСНЕ ТЕМЕ, 61 О ПОСТУ, 63 ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ, 65 НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА, 68 НЕДЕЉА МЕСОПУСНА, 73 НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ПРАВОСЛАВЉА, 76 НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА - КРСТОПОКЛОНА, 80 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ, 83 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 86 ЛАЗАРЕВА СУБОТА, 87 ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТИ, 90 НА СВЕТИТЕЉСКЕ ПРАЗНИКЕ, 93 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 95 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - БЕСЕДА ДРУГА, 98 НА БДЕНИЈУ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ, 99 НА СВЕТОГ САВУ, 101 НА СВЕТОГ САВУ - БЕСЕДА ДРУГА, 102 НА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 103 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ КИРА И ЈОВАНА, 105 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА, 108 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИТОВОГ, 110 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 111 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ТРЕЋА, 112 НА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂЕВДАН, 114 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА, 115 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА - БЕСЕДА ДРУГА, 118 НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, 119 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ, 122 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ХРИСТОФОРА, 124 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА, 129 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВУ, 131 НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН, 134 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, 136 НА СВЕТУ МАРИЈУ МАГДАЛИНУ, 139 НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 142 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, 144 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 147 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМУ, 150 НА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 152 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ И ЧУДОТВОРЦЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА, 155 НА ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂИЦ, 157 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ, 159 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 162 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, 166 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ ЛИТУРГИЈСКЕ ОМИЛИЈЕ И АРХИПАСТИРСКЕ ПОУКЕ 1995–1998, 171 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 173 О ГРЕХУ И СЛОБОДИ, 174 О ИДЕЊУ ЗА ХРИСТОМ, 177 О ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ, 179 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СВАКОМЕ КОЈИ ИМА ДАЋЕ СЕ; А ОД ОНОГА КОЈИ НЕМА, УЗЕЋЕ СЕ И ОНО ШТО ИМА”, 181 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 183 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НА ПУТ НЕЗНАБОЖАЦА НЕ ИДИТЕ, И У ГРАД САМАРЈАНСКИ НЕ УЛАЗИТЕ”, 184 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!”, 185 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СТРАЖИТЕ, ДАКЛЕ, ЈЕР НЕ ЗНАТЕ КАДА ЋЕ ДОЋИ ГОСПОДАР КУЋЕ”, 187 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛЕ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 188 О ЧАСУ РАСПЕЋА, 190 О СТРАДАЊУ ГОСПОДЊЕМ, 191 О МОЋИ ВЕРЕ, 193 О МОЋИ ВЕРЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 195 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 197 О НОВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ ОД НАТО-а, 199 О ХУЛИ НА ДУХА СВЕТОГА, 201 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ”, 204 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ О МАРТИ И МАРИЈИ, 207 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈЕ ЈАРАМ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 209 О РАЗЛИКОВАЊУ ДУХОВА, 210 О ЈЕДИНСТВУ ЖИВОТА И БОГОСЛОВЉА, 213 О ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ, 215 О ВЕРИ И ЖИВОТУ ПО ВЕРИ, 217 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „И СВИ ЋЕ ВАС ОМРЗНУТИ ИМЕНА МОГА РАДИ”, 219 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 221 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НЕГО СЕ РАДУЈТЕ ШТО СУ ИМЕНА ВАША НАПИСАНА НА НЕБЕСИМА”, 222 О ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА, 224 О ГОВОРЕЊУ ИСТИНЕ, 225 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ПОДАЈТЕ, ДАКЛЕ, ЋЕСАРЕВО ЋЕСАРУ, А БОЖИЈЕ БОГУ”, 227 О ХРИШЋАНСКОЈ РЕВНОСТИ, 229 О ЗНАКУ ПРОРОКА ЈОНЕ, 230 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БЛАЖЕНИ СИРОМАШНИ ЈЕР ЈЕ ВАШЕ ЦАРСТВО БОЖЈЕ”, 231 О ДВЕ УДОВИЧИНЕ ЛЕПТЕ, 233 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ И О БУДНОСТИ, 235 О БОГОЧОВЕКУ ХРИСТУ, 237 О РАЗГОВОРУ СА НИКОДИМОМ, 239 О СВАДБИ У КАНИ, 240 О СЛАВИ ОД ЉУДИ И СЛАВИ ОД БОГА, 241 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИКО НЕ МОЖЕ ДОЋИ МЕНИ АКО ГА НЕ ПРИВУЧЕ ОТАЦ КОЈИ МЕ ПОСЛА”, 245 О НАЈВЕЋОЈ ВРЛИНИ, 246 О ТОМЕ ДА ХРИСТОМ ЖИВИМО, 248 О ДВЕ СЛОБОДЕ И О ДВА РОПСТВА, 249 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ О БЛАЖЕНСТВИМА, 251 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИСИ ДОШАО ДА ДОНЕСЕШ МИР НЕГО МАЧ”, 254 О ЗИДАЊУ КУЋЕ НА КАМЕНУ, 256 О ДУХОВНОМ ГЛЕДАЊУ И МОЛИТВЕНОМ ДРЖАЊУ РУКУ, 258 О ТАЛАНТИМА, 261 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛИ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 265 НА ЗАДУШНИЦЕ, 268 О СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ, 269 О РАЗГОВОРУ ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ, 271 О НЕПРОТИВЉЕЊУ ЗЛУ ЗЛОМ, 274 О РАЗГОВОРУ СА САДУКЕЈИМА, 276 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 278 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 280 О ПРАВОЈ ВЕРИ, 282 О ИСЦЕЉЕЊУ ГУБАВОГА, 284 КО ЈЕ НАЈВЕЋИ, 285 Наслов: Сабрана дела Патријарха Павла, књига I: Живот по Јеванђељу: беседе Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 296 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-41-0

САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВИ ДИО ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ 1. Уставнова Св. тајне покајања - исповиједи, 11 2. Бог, који праведнике љуби а грешнике милује, свијех зове на покајање, 15 3. Бог заповеда да се гријехови исповиједају, 21 4. Бог казни упорене гријешнике који неће да се покају - исповиједају, 23 5. Чудесна сила покајања, 27 6. Вјером у Бога, путем покајања - исповјешчу - ваља искати себи спасења, 35 7. Исповијед је за свакога необходно нужна, 40 8. Бог свакога прима на покајање, 47 9. Исповијед не ваља одлагати, 52 ДРУГИ ДИО О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ 1. Од Бога свештенику дата је власт да веже и разрјешава гријехове људске, 59 2. Свештеник ваља да има знања и спреме, па да може како треба обављати св. тајну исповиједи, 63 3. Свештеник је дужан обучавати народ и тијем пробудити у њему склоност ка покајању - исповиједи, 69 4. Зашто је свештеник нуждан при исповиједи? 74 5. Са каквим расположењем ваља да свештеник обавља исповијед, 77 6. Начин како се свештеник има држати при исповиједи, 80 7. На што особито ваља да свештеник пази при исповеди? 83 8. По датој му власти од Бога, кога може, а кога не може свештеник на исповиједи разријешити од гријехова? 88 9. Како треба да свештеник као праведни судија, при исповиједи пресуђује тежину гријеха? 93 10. Како свештеник треба да исповеда глухонијеме, 96 11. Како треба исповиједати клирика пред њевијем рукоположењем и том приликом какву он има да положи заклетву? 99 12. Како треба исповиједати оне који су под судом у тамницама? 100 13. Како треба исповиједати оне које је суд на смрт осудио? 103 14. Свештеник, као духовни отац, у свему ваља да својему стаду служи добријем примјером, 105 15. Свештеник, као год и сваки други хришћанин, дужан је да се исповеда, 107 16. Свештеник је дужан у најстрожој тајности чувати све оно што је при исповијед чио од онијех који су се код њега исповиједали, 110 17. Јели боље да свештеник на позив прије похита да крсти болесно дијете или да исповеда и причести умирућега болесника, 114 18. Жену која има обично или је родила дијете, а није још протекло 40 дана од порођаја, може ли свештеник исповедати и причестити у случају када би јој у таквом стању смрт пријетила? 116 19. Треба ли да свештеник причести онга болесника који је смртно болестан, а непрестано бљује? 117 20. Јели нужно да свештеник исповеда и причести здраву, али остаријелу особу или на смрт опасно чељаде, ако таквом није још истекло 40 дана од његове потоње исповједи и причешћа? 118 21. Свештеник исповијешчу васпитава своје парохијане, 119 22. Свештеник треба да распореди вријеме кад народ има приступити на исповијед, 123 23. За исповијед и св. причешће свештеник никакве накнаде не смије искати, 125 24. Свештеник строго бива одговоран пред Богом ако се не буде својски старао да исповијешћу покајнике отклони од гријеха и да их склони на побожни-хришћански живот, 123 ТРЕЋИ ДИО 1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133 2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139 3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149 4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152 5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156 6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161 7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164 8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165 9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168 10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171 11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173 12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176 13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177 ЧЕТВРТИ ДИО 1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181 2. Чин исповиједи, 182 3. О исповиједи дјеце, 183 4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185 5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201 6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221 7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228 8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288 9. Свештеник поучава покајнике, 292 10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293 ПЕТИ ДИО 1. О епитимији, 311 2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323 Из Предговора Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави. Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом. ... При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима. Наслов: Спомоћно упутство о исповједи за свештенство и народ Издавач: Светигора Страна: 324 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-7660-043-0

Свети Максим Исповедник је рекао да се човеков живот састоји у тражењу задовољства и избегавању бола; али, Бог је, по њему, свако задовољство спојио са узвратном мером бола, да се човек не би сасвим изгубио у уживањима овога света и заборавио на Царство Небеско, које је његова права отаџбина и очевина. Како са човеком, тако и са човечанством: тешка времена долазе да нас пробуде из греховног сна и подигну у светлост Господњу кроз покајање. Читалац у руци има књигу светоотачких савета и пророчанстава о временима у којима живимо и о будућности ка којој се крећемо. Пророк није врачогађач, него човек обдарен благодаћу да види вољу Божју у историји. Зато су овде речи Отаца, од Светих Козме Етолског и Нила Мироточивог, преко Серафима Саровског и Јована Кронштатског, до стараца наших дана, какви су Пајсије Светогорац и Јован Крестјанкин. Њихова слова и мудрости прожети су духом трезвености, али и снажне опомене. Јер, будућност је будност! Садржај УЧЕЊЕ ЦРКВЕ О КРАЈУ СВЕТА ЗНАЦИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА, 7 Митрополит Јеротеј (Влахос) ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ, 9 1. Христов долазак у слави, 9 2. Васкрсење мртвих, 15 3. Будући суд, 23 Митрополит Венијамин (Федченков) ВРЕМЕ НАСТАНКА ИДЕЈЕ ЈАВЉАЊА АНТИХРИСТА, 34 КАДА ЋЕ, МЕЂУТИМ, БИТИ КРАЈ СВЕТА!, 35 О РОКОВИМА КРАЈА СВЕТА, 37 НА ШТА НАС ОБАВЕЗУЈЕ ЗНАЊЕ О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ?, 38 Св. Игњатије Брјанчанинов ЗАШТО ЋЕ ЉУДИ ПРИМИТИ АНТИХРИСТА?, 39 Епископ Григорије Шлиселбуршки (Лебедев) СЛОВО О КРАЈУ СВЕТА, 40 Свети Лука (Војно-Јасенецки) О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА, 42 Свети Јован Златоусти ХРИСТОС ЈЕ ЗНАО ДАН КРАЈА СВЕТА, 43 ПРОРОШТВА СВЕТИХ Свети Нил Мироточиви МОНАШТВО И АПОКААИПСА 2. Плач преподобног за подвижништвом. Његов призив монасима, 47 3. Сад је јесен монаштва и њиме је овладала царица погибељи, 48 4. Нарастајућа непокорност у монаштву јесте победа звери помоћу њене прве главе, 49 90. Шта је то престо Царице Спасења и шта значи Њено свргавање с престола, 50 92. Позив Светим Оцима да устану и испрате Царицу Спасења са Свете Горе, 52 Свети Козма Етолски ПРОРОЧАНСТВА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 54 ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 64 ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА И О ЧИТАВОМ СВЕТУ, 68 Речи преподобног Старца Лаврентија о Русији, о појму „руски”, о јересима и расколима и о верности Мајци-Цркви, 68 ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГА ДУХОНОСНОГ СТАРЦА ЛАВРЕНТИЈА О РУСИЈИ, 71 Из поука преподобног Старца Лаврентија 75 О неким речима Баћушке Лаврентија у последњим данима његовога земног живота, 76 Свети старац Теодосије Кавкаски ПРОЗИРАЊЕ У ПРОШЛО И БУДУЋЕ ТАЈНОВИДЕЛАЦ ЈОВАН БОГОСЛОВ, 77 НОВИ ЈЕРУСАЛИМ, 81 ТАЈНА БЛАГОДАТНОГ ОГЊА, 82 Старац Гаврило Грузијски О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 85 РЕЧИ МУДРИХ, 87 О јереси у последњим данима, 90 Пророчанства о будућности Цркве, 91 Осми васељенски сабор, 93 Припрема за долазак сина погибије, 94 ПРОРОЧКИ УВИДИ СВЕТЕ РУСИЈЕ ПРОРОШТВА ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ О антихристу 1. Антихрист и дивјејевски канал, 101 2. [Антихрист и Русија], 103 3. О великој невољи у последње дане, 103 О нечастивости духовних лица и васкрсењу преподобног Серафима ради проповеди покајања целом свету 1. О нечастивости духовних лица, 104 2. Велика Дивјејевска тајна, 105 [Посебан запис о великој Дивјејевској тајни], 110 Скраћена копија [о великој Дивјејевској тајни], 111 Предање о великој Дивјејевској тајни, 112 3. Колико је близу крај света?, 112 ЧЕТВРТИ УДЕО МАЈКЕ БОЖИЈЕ И СВЕТИ БОГОРОДИЧИН КАНАЛ, 113 ПРОРОЧАНСТВА И ПРЕДСКАЗАЊА О СУДБИНИ ЦРКВЕ, РУСИЈЕ И ДОМА РОМАНОВИХ, 125 Виђење јеромонаха Глинске Пустиње Порфирија о несрећама које ће задесити Русију, 125 Прозорљива предсказања Светог Теофана Затворника, 128 Предсказање Јована Кронштатског: 1893. године, 130 Пророчанство блажене Параскеве Саровске о царским мученицима: 1903. година, 131 О блаженој Параскеви Ивановној, дивјејевској схимонахињи, 133 Предсказање игумана Герасима: после 1904. године, 133 Предвиђање рата: духовна виђења оца Арете, 133 Тешка предосећања протојереја Јована Восторгова, о почетку рата и унутрашњим немирима, 134 Пророчанска виђења валаамског старца: 1904. год, 137 Предсказања Јована Кронштатског, 146 БЕСЕДЕ ОЦА ЈОВАНА КРОНШТАТСКОГ О СТРАШНОМ СУДУ БОЖИЈЕМ СВЕТ СЕ БЛИЖИ КРАЈУ, 166 КАКАВ ЋЕ БИТИ СТРАШНИ СУД ГОСПОДЊИ, 167 ПАЗИ, ДУШО МОЈА, 169 СЕЋАЈМО СЕ СТРАШНОГ СУДА И ВЕЧНОГ ЖИВОТА, 171 О СТРАШНОМ СУДУ ГРЕСИМА ЉУДСКИМ, 172 ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ ЈЕ СТРАШНИ СУД, 174 ЦАРСТВА СЕ ЗЕМАЉСКА КОЛЕБАЈУ И ПАДАЈУ ЗБОГ БЕЗВЕРЈА И БЕЗАКОЊА, 176 О ТРПЉЕЊУ БОЖИЈЕМ, 178 ПРОРОЧКИ ГЛАСОВИ СВЕТЕ РУСИЈЕ Реч светог Амвросија Оптинског, 179 Злокобни догађај у Оптиној пустињи, 180 Из Летописа Оптинске пустиње 1904. године, 182 Доживећете прогоне, 183 Казна за богохуљење, 184 Нове жетве Господње, 186 Виђење искушенице Олге, 188 Рокови краја зависе од Бога, али и од људи, 198 Време убрзава, 199 Убиство оптинских монаха, 199 Света Земља, 201 Старац Алексеј Мечов У ПРЕДВОРЈУ АПОКАЛИПСЕ, 204 Отац Серафим Роуз ЗНАЦИ КРАЈА ВРЕМЕНА, 208 Питања и одговори, 224 Отац Серафим Роуз БУДУЋНОСТ РУСИЈЕ И КРАЈ СВЕТА, 230 Наше доба, 230 Крај света, 231 Будући крај света у хришћанским пророчанствима, 232 Будућност Русије, 233 Реч коју ће Русија донети свету, 238 Старац Јован Крестјанкин БДИТЕ И МОЛИТЕ СЕ, 239 Прота Александар Шаргунов О КРАЈУ СВЕТА, 244 Архимандрит Амвросије Јурасов О ВРЕМЕНИМА КРАЈА СВЕТА, 247 Свештеник Александар Краснов ПОУКЕ СТАРЦА АНТОНИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА О страхотама последњих времена, 249 Морална пропаст рода људског, 250 Лажне слободе - припрема за долазак антихристов, 251 Содомски грех - знак антихристовске будућности, 252 Епидемија самоубистава, 252 Прекомерни рад и јурњава за зарадом, 253 Мрачна тајна новца, 253 Централизација података и пребројавање свега, 253 Како се спасавати у времена духовне пропасти?, 254 О правилном ставу према материјалним стварима, 254 Духовни опрез у коришћењу електронске технологије, 254 Духовна погубност телевизије, 255 Медијско ругање Цркви, 255 О одласку у унутрашњу пустињу срца, 256 Одлазак из градова у пустињу, 256 Идентификациони документи у будућности, 257 О потреби духовнога стражења, 257 О дејствима антихристовим, 258 „Ванземаљци” су, у ствари, демони, 258 О глади духовној и телесној, 259 О идолопоклонству храни и товљењу рода људског, 259 Човека ће осудити или оправдати сама дела његова и мисли његове, 259 О владавини антихристовој, 260 Држава припрема долазак антихриста, 260 Самоубиство - велико искушење у последњим временима, 261 Живи ће завидети мртвима, 261 Како се спасавати у последњим временима?, 262 О потреби духовног одвајања од овога света, 263 Чувати се размишљања о туђим гресима, 264 Непрекидна невоља и мука, 265 Експлозије, рушења, природне катастрофе, 265 Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће, 265 Чувати се сваке неумерености, 266 О пропасти и страдањима цивилизације греха, 266 О Адамовом греху, 266 Поклоњење богу новца - Мамону, 267 Америчко планетарно бешњење, 267 Савремени свет - нови Вавилон, 267 Студ и глад, 268 Многи православни ће отпасти од Цркве, 268 Идентификациони број - услов опстанка у друштву будућности, 268 Крај природног поретка света, 269 О свепотчињености свега злу, 270 Содомија - знак последњих времена, 270 Људождерство - знак „отмености” у последњим временима, 270 Господ ће сачувати Своје верне, 270 Земљотреси и морски таласи, 271 За спасење није важно место, 272 Порези и дажбине, 272 О потчињавању и непотчињавању властима, 272 Хришћанима последњих времена биће много теже него првим Хришћанима, 273 Пророчанства о обнови руског царства, 274 О пасошу и личној карти, 274 Уштеђевину не треба чувати у банкама, 275 О духовном односу према материјалним стварима, 276 Чувај се ропства електронској технологији, 276 Чувати се идолопоклонства новцу, 277 О разлици између телефонског разговора и општења путем писама, 277 Служење Литургије у време прогона, 277 Где ће моћи да се служи Литургија?, 278 Молити се Богу „у Духу и Истини”, 278 О борби против унинија и очајања, 278 Земља ће се трести због тежине људских греха, 279 О начинима спасења, 279 Господ ће бити са онима који творе Његову вољу, 280 Људска злоба ће припремити долазак антихристов, 280 Државна власт и масонерија, 280 Не правити уступке у стварима вере, 281 Ако желиш спасење - припремај се за гоњење, 281 Живот првих Хришћана - пример Хришћанима последњих времена, 281 Човек се навикава на животињску покорност, 282 У градовима ће бити најтеже, 283 Вера у Бога избавља од мрежа антихристових, 283 Не бој се, Господ те неће оставити, 283 Које књиге треба читати, 283 У временима гоњења, не носити са собом никакве електронске уређаје, 284 Бити увек у заједници са другим православним Хришћанима, 285 Чувати се оних који су примили печат антихристов, 285 Светска глад, 285 Наступиће глад какве није било у историји, 285 Најважније је - не предавати се унинију и страху, 286 Не размишљати само о крају света, већ о стицању благодати Божије, 286 ПРОРОЧКИ ГААСОВИ РУМУНСКИХ СТАРАЦА Старац Клеопа ОПОМЕНЕ И УТЕХЕ О ДАТУМУ ДРУГОГА ДОЛАСКА ГОСПОДЊЕГ, 289 ЧЕТИРИ ЗАКОНА ПО КОЈИМА ЋЕ ХРИСТОС СУДИТИ СВЕТУ, 292 ЈЕДНО ПИТАЊЕ О КРАЈУ СВЕТА, 295 О СТРАШНОМ СУДУ, 295 РАЗГОВОР О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 300 БЕСЕДА О ПРОРОЦИМА И ЛАЖНИМ ПРОРОЦИМА, О ЧУДЕСИМА И ЛАЖНИМ ЧУДЕСИМА, 301 БЕСЕДА О ПОСЛЕДЊЕМ СУДУ, 306 Старац Арсеније Папачок О АНТИХРИСТУ, 313 САВРЕМЕНИ РУМУНСКИ СТАРАЦ, ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (ПАПАЧОК), О БОРБИ ЗА ИСТИНУ, 314 СВЕТОГОРСКИ ПОДСЕТНИК У ВРЕМЕНА СМУТНА Протојереј Максим Козлов ЕСХАТОЛОШКЕ ПРЕДСТАВЕ АТОНСКИХПОДВИЖНИКА ПОБОЖНОСТИ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА, 319 Јуриј Ј. Воробјовски СВЕТА ГОРА И КРАЈ СВЕТА (ЕСХАТОЛОШКИ ОГЛЕД), 331 ПОКАЈНА УЗБУНА (БЕСЕДА СА О. С., НАСЕЉЕНИКОМ ПУСТИЊЕ Каруља на Атону), 343 Јеромонах Гаврило (Крањчук) ВРЕМЕ ПОКАЈАЊА, 348 Данашње стање у Православној Цркви, 348 Упозорење, 350 Хроника догађаја, 351 Духовни савети, 353 РАЗГОВОР МОНАХА ЈОВАНА СА ОЦЕМ ПЕТРОНИЈЕМ (РУМУНСКИ СКИТ ПРОДРОМОС), 354 РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ МАРКЕАОМ, 356 „ОСЕЋА СЕ ГОРЧИНА ПОСАЕДЊИХ ВРЕМЕНА’’ РАЗГОВОР СА ИГУМАНОМ ЈЕФРЕМОМ ВАТОПЕДСКИМ, 357 Старац Јефрем Ватопедски ПОСЛЕДЊИ ДАНИ (ЕСХАТОН), 360 Старац Јефрем Аризонски ОРУЖЈЕ ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ ЈЕ СПРЕМНО, 367 Јеромонах Христодул СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА „Ка свршетку века”, 368 Знак времена 666, 370 О антихристу, 373 Светогорски монах И. СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ О ПОСАЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА ДАНАС, 374 Антихрист - 666 - Личне карте - жиг, 374 Знаци времена - 666, 376 Запис одломака снимљеног разговора са старцем Пајсијем, 378 Одговор светогорских отаца часопису „Ортодоксос типос”, 381 Монах Мојсије Светогорац ПОСАЕДЊА ВРЕМЕНА, 384 Митрополит Флорине Августин Кандиотис ХРИШКАНИ у ПОСАЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА,386 Хришћанин, име и стварност, 386 Својства хришћанина према „Блаженствима”, 387 Светлост и со, 389 Хришћанин је со свету, 389 Со је неопходна!, 391 ПРЕД ЛИЦЕМ СТРАШНОГ СУДА Архимандрит Плакида (Десеј) ПОВРАТАК ХРИСТА НА КРАЈУ ВРЕМЕНА, 395 Архимандрит Василије (Бакојанис) ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДЊИ 1. Наша неосетљивост, 396 2. Када ће Господ доћи?, 396 3. Како ће се догодити Други долазак?, 397 4. Како ће судити Господ?, 399 Архимандрит Рафаил (Карелин) О СТРАШНОМ СУДУ, 101 Свети Јован Шамајски БЕСЕДА О СТРАШНОМ СУДУ, 404 Митрополит Јеротеј (Влахос) АНТИХРИСТ И ПОМАЗАЊЕ, 408 ЧУДА БОЖИЈА У ПОТОЊЕ ДАНЕ ЗНАМЕЊА ОД ИКОНА КРАЈЕМ XX ВЕКА У РУСИЈИ (саставио А. М. Љубомудров) Духовни учинци Знамења протеклих столећа, 417 Два периода свеопштих знамења, 419 Знамења и савремена Русија, 421 Духовни учинци десетогодишњих знамења, 426 Опрезно: чудеса!, 428 ЗНАМЕЊА БОЖИЈА СА СВИХ СТРАНА СВЕТА, 434 МИРОТОЧЕЊЕ: ЗАШТО ПЛАЧУ ИКОНЕ?, 458 Потреба за чудима, 462 ПРЕТЕЧЕ АНТИХРИСТА И ЕКРАНСКА ВЛАСТ ЗВЕРИ Свештеник Андреј Горбунов ИКОНА ЗВЕРИ, 465 Моћ слике, 465 Екранократија, 467 Озверење, 469 Све је постало јасно, 472 Машина за убиства, 475 Дух времена, 477 Свештеник Андреј Горбунов „ИМАЈ ОСЕЋАЈ ДА ЈЕ ТВОЈ БРАТ ПОРЕД ТЕБЕ!” О САВРЕМЕНИМ ФИЛАДЕЛфИЈЦИМА И ЛАОДИКИЈЦИМА, 480 „Ниси се одрекао имена мога...”, 481 „Ниси ни хладан, ни врућ”, 483 Филаделфијска црква и синагога сатане, 486 Епоха духовног процвата, 488 Ли Пен ИЗ ИСТОРИЈЕ ЛАЖНИХ МЕСИЈА, 491 Сунг Миунг Мун, 492 Сатја Саи Баба, хиндуистички „богочовек”, 501 Јудејско месијанство: од Бар Кохбе до Раби Шнерсона, 504 Месијанство у исламу, 507 Месијанска веровања у мормонизму и будизму, 509 „Мајтреја” Новог доба („New Age”), 511 Лажне месије у хришћанској историји - шаролико друштво варалица, 513 Припремање пута за лажног Христа међу римокатолицима, 516 Припремање пута за лажног Христа међу протестантима , 519 Владимир Димитријевић АПОКАЛИПСА, ДАНАС И ОВДЕ: ЧИТАМО КАКО НАМ СЕ ПИШЕ ЗНАЦИ ВРЕМЕНА И КАКО ИХ ТУМАЧИТИ, 521 Одговори Алексеја Комова ШТА ЈЕ ЦИЉ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА?, 526 Сведочење Олге Четверикове АНТИХРИСТ И ДУХ БЛУДА, 530 ПРИМЕР РАЗРАДЕ: МУЧЕЊЕ У ГВАНТАНАМУ, 533 НАМЕТАЊЕ СОДОМИЈЕ ШИРОМ СВЕТА, 534 ЗАПИС ИЗ КЊИГЕ ПРОРОКА ДАНИЛА, 535 УКИДАЊЕ ГОТОВОГ НОВЦА ИЛИ ПУТ КА АНТИХРИСТУ, 537 ВЕСТ С ОНЕ СТРАНЕ ОГЛЕДАЛА, 537 ШТА СЕ ДЕШАВА?, 537 МАЊЕ БИТАН ЦИЉ БАНКАРСКИХ МОГУЛА, 538 КОНАЧНИ ЦИЉ БАНКСТЕРА, 538 РУСКА ЦРКВА ПРОТИВ ТОТАЛИТАРНЕ КОНТРОЛЕ, 540 О ОБАВЕЗНОМ ВАКЦИНИСАЊУ, 542 ВАКЦИНЕ КРОЗ ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ, 542 ВАКЦИНИСАЊЕ У КЕНИЈИ 2014, 543 ШТА СЕ ДЕСИЛО У КЕНИЈИ?, 543 СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ПТИЧИЈИ ГРИП, 545 ПОД ВЛАШЋУ „ИСТОЧНОИНДИЈСКЕ КОМПАНИЈЕ”, 545 ВАКЦИНИСАЊЕ НА УКРАЈИНИ, 546 РЕАКЦИЈА РОДИТЕЉА СРБИЈЕ 546 ПРОРОЧАНСТВА СЕ ИСПУЊАВАЈУ 548 ВОДЕ ЦРВЕНЕ КАО КРВ - ЈАСНО ЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНА 548 СМИСАО ВАСКРШЊИХ ПОЖАРА 553 ПОТАПАЊЕ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ И ПОТОП СРБИЈЕ 559 Наслов: Пазите на време: Поуке отаца и виђење будућих времена, 3. измењено и допуњено издање Издавач: Образ светачки Страна: 572 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-86555-85-4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotaci malkice iskrzani po ivicama, nista strasno sve ostalo u dobrom i urednom stanju! ZAKONIK CARA STEFANA DUŠANA I-II - I struški i atonski rukopis - II studenički, hilandarski, hodoški i bistrički rukopis Urednik akademik mehmed begović Srpska akademija nauka i umetnosti 1975/1981 BEOGRAD Tvrd povez Veliki format 28,5cm Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić (oko 1308. — 20. decembar 1355), poznat i kao Stefan Dušan ili Dušan Silni, bio je poslednji srpski kralj iz dinastije Nemanjića, vladajući od 1331. do 1346. godine, a zatim je postao i prvi car srpske države[a][2][3][4], kada ga je na Vaskrs 16. aprila 1346. godine krunisao prvi srpski patrijarh Joanikije II. Dušan je vladao nad novonastalim Srpskim carstvom 9 godina — od svog krunisanja 1346. do svoje smrti 20. decembra 1355. godine. Car Dušan je opisan kao energičan vladar, jakog karaktera i temperamenta, zato je često nazivan i pod imenom „Dušan Silni”. Rođen je oko 1308. godine od oca Stefana Dečanskog i majke Teodore Smilec. Dušanov deda po ocu je srpski kralj Stefana Milutina, a po majci bugarski car Smilec. Kao dečak je zajedno sa svojim oslepljenim ocem, majkom i starijim bratom Dušicom izgnan u Carigrad, najverovatnije 1314. godine. To je bila kazna za mladog kralja Stefana Dečanskog, koji se pobunio protiv oca i pokušao da mu otme vlast, ali ga je kralj Milutin pobedio, oslepeo i poslao ga zajedno sa njegovom porodicom u vizantijsku prestonicu Carigrad. Početkom 1317. ili 1318. godine Stefanu Dečanskom je bilo dozvoljeno da se vrati u kraljevinu Srbiju. Mladi Dušan je ostao na dvoru svog dede Milutina, najverovatnije kao talac. 1321. godine, kralj Milutin umire, a posle godinu dana borbe za vlast — na srpski presto dolazi kralj Stefan, Dušanov otac, kome se iznenada povratio vid. Tom prilikom je Dušan proglašen za naslednika prestola i dodeljena mu je na upravu Zeta. Poznato da je Dušan učestvovao u bici kod Velbužda 1330. godine, gde je srpska vojska porazila bugarsku i ubila njihovog cara. U bici se Dušan pokazao kao izuzetan ratnik i komandant, i verovatno je još tu zadobio simpatije vojske i vlastele. Početkom 1331. godine, odnosi Dušana i njegovog oca kralja Stefana Dečanskog su se prilično zahladneli. Kralj Stefan je verovatno na nagovor svoje druge supruge, kraljice Marije Paleolog, razmišljao da umesto Dušana za naslednika proglasi svog drugog sina Simeona Sinišu. Uz podršku vlastele koja je želela veće osvajačke pohode, Dušan se pobunio protiv oca — svrgnuo ga sa vlasti, i potom utamničio. Stefan Dečanski je umro u tamnici, ali razlog smrti nikada nije bio u potpunosti otkriven. Postoji nekoliko teorija o tome: neki izvori tvrde da je Stefan umro prirodnom smrću, dok drugi nagoveštavaju na to da je Dušan naredio da se Stefan ubije — što bi mogao da bude jedan od razloga zašto Dušan nije proglašen za svetitelja. U toku svoje vladavine, Dušan će osvojiti mnoga područja i gradove. Učestvovao je tokom prvog vizantijskog građanskog rata na strani Jovana Kantakuzina, takođe je i tada proširio svoje teritorije. Ubrzo nakon tog rata se krunisao za cara, ali njegovu titulu nisu priznavale mnoge države. Dešava se drugi građanski rat u Vizantiji tokom kojeg je Stefan Dušan aktivno učestvovao i bio u savezu sa Jovanom V Paleologom, tokom tog rata je zauzeo Epir i Tesaliju. Napao je Bosnu i čak je stigao do glavnog grada Bobovca, ali zbog iznenadnog napada Vizantije, morao je da napusti Bosnu. Tokom vladavine je nekoliko puta ulazio u sukobe sa Ugarima, od kojih je zauzeo Mačvu. Za vreme njegovog života Srpska država postaje najjača vojna sila na Balkanu, čak je i predvideo opasnost od Turaka. Dušan se oženio bugarskom princezom Jelenom, sa kojom je dobio jedinog sina Uroša, a neki izvori smatraju da su imali i ćerku. Posle smrti cara Dušana 1355. godine, carski tron nasleđuje njegov sin Uroš, zvanično car Stefan Uroš V. Zanimljivo je da je imao svoj poseban odred plaćenika, od kojih je najpoznatiji Palman Braht.[5] Godine 1349. je doneo veoma važan dokument, koji se zove „Dušanov zakonik”, a pisan je na srpskoslovenskom jeziku. Dušanova carska kruna se danas nalazi u Cetinjskom manastiru, u Crnoj Gori. Car Dušan je takođe poznat po tome što je sagradio Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde je i bio sahranjen sve do 1927. godine, kada je njegovo telo preneto u Crkvi Svetog Marka u Beogradu. Završio je takođe i zadužbinu svog oca Manastir Visoki Dečani. Dušan je smatran za heroja među današnjim Srbima, i ima veliko poštovanje u narodu. Jedno od obeležja Dušanove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj povelja. Još za vreme Dušanovog kraljevanja na srpski jezik je preveden Sintagmat Matije Vlastara koji predstavlja pravnu enciklopediju nastalu 1335. godine. Po ondašnjim shvatanjima Dušan je sa dobijanjem carske titule dobio pravo da postavlja zakone opšteg, univerzalnog karaktera.[119] Smisao svog zakonodavnog rada Dušan je pokušao da objasni u uvodnoj povelji prvog dela Zakonika gde se vidi da krajnji ciljevi nisu ovozemaljski. Smisao Zakonika je da pomogne dosezanje savršenog života i da doprinese spasenju.[120] Prvi deo Zakonika proglašen je 21. maja 1349. godine u Skoplju i sastoji se od 155 članova. Drugi deo donet je 1354. godine i sastoji se od 66 članova. Sastavljači nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana čija je služba bila povezana sa sudstvom. Original Zakonika nije sačuvan i poznat je samo na osnovu rukopisne tradicije. Sadržaj Zakonika je raznovrstan i nastoji da obuhvati gotovo sve oblasti života, ali je pojedinim oblastima posvećena različita pažnja — Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. U Zakoniku nisu doslovno ponavljane, a ni ukidane stare zakonske odredbe. Ti zakoni predstavljali su najveći autoritet i na njih se Dušan poziva u svojim propisima. Prvih 38 odredaba odnosi se na crkvu i tu se regulišu uglavnom aktuelni problemi odnosno ono što se ticalo položaja i delovanja crkve i njenih služitelja u konkretnim uslovima Dušanove države.[121] Grupa od narednih 25 članova se odnosi na vlastelu. Ovde Dušan i njegovi zakonodavci nisu raspolagali opštim zakonskim tekstovima na koje bi se mogli ugledati. Postojao je samo niz pojedinačnih pravnih akata nastao u dugom vremenskom periodu, a odnosi između vladara i vlastele uglavnom su regulisani propisima običajnog prava. U ostalim delovima Zakonika primetno je manje grupisanje članova, ali ne i izlaganje po nekom određenom sistemu koji je primetan u prvom delu Zakonika. U sistemu kazni vlastela je bila povlašćena u odnosu na druge slojeve društva. Nedostatak odredaba koje se odnose na građansko-pravnu problematiku objašnjava se time što je ova oblast bila obrađena u Zakonu gradskom (delu Nomokanona), Zemljoradničkom zakonu i Zakonu cara Justinijana. Dušanov Zakonik pre svega bavio problemima iz krivičnog prava.[122] Na oblikovanje Zakonika ogroman uticaj je imalo vizantijsko pravo. To se najbolje ogleda u načelu zakonitosti koje je preneto iz vizantijskog prava. Ovo načelo propisuje se u više članova. Pitanje je kolikog je uticaja ovo načelo imalo u praksi. Zakonik je nastavio svoj život dugo nakon Dušanove smrti. Sigurno se primenjivao za vreme Dušanovog naslednika, cara Uroša. Nije poznato da li je imao primenu tokom poslednjih decenija srpske srednjovekovne države. Sa konačnim padom srpske srednjovekovne države pod tursku vlast suzilo se područje na kome su se mogle primeniti odredbe Zakonika. Prostora za njegovu primenu bilo je u malim autonomnim oblastima pod mletačkom vlašću kao što su Grbalj i Paštrovići. O praktičnom značaju svedoči postojanje tri rukopisa iz ovog područja, ali i jezičko i terminološko prilagođavanje aktuelnim prilikama.[124] Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[125][126][127] svetog Save, najvažniji zakon (ustav) srednjovekovne Srbije. Dušanov zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima car Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava.[128] Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika Dušanov zakonik[1] (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je, uz Zakonopravilo[2][3][4] Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Dušanov Zakonik je urađen na temeljima Zakonopravila. U nekim članovima Stefan Dušan direktno upućuje na Zakonopravilo (članovi 6, 8, 11, 101, 109 i 196). Jedna trećina Zakonika je urađena po ugledu na odgovarajuće propise vizantijskog prava[5]. Velika je sličnost članova 171 i 172 Zakonika (koji propisuju nezavisnost sudstva) sa delovima iz vizantijskog zbornika Vasilike (knjiga VII, 1, 16-17), koje su bile vizantijska prerada Justinijanovog zbornika[6][7]. Prvih 38 članova posvećeno je crkvi, njenim služiteljima i posedima, slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodnih ljudi i njihove dužnosti, a potom odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva, sebara (kmetovi i zemljoradnici). U nastavku dolaze odredbe o sudstvu, o kaznama za različite vrste krivičnih i drugih prestupa. Dušanov zakonik je sadržao 201 član (prema izdanju Stojana Novakovića iz 1898. godine)[8], ali se, u zavisnosti od sačuvanog prepisa, sastoji od 135 do 201 člana. Odredbe zakonika regulišu raznovrsne oblasti prava, ali njihov cilj nije da bio da predvidi sve slučajeve, već samo nova pitanja. Zakonik sačinjava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna akta: Zakon cara Justinijana (Justinijanov zbornik) i skraćena Sintagma Matije Vlastara....

Spolja kao na fotografijama, unutra veoma dobro očuvano. Autor - osoba Adler, Alfred, 1870-1937 = Adler, Alfred, 1870-1937 Naslov Smisao života / Alfred Adler ; preveo s nemačkog Tomislav Bekić Jedinstveni naslov Der Sinn des Lebens. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Prosveta, 1984 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 477 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Bekić, Tomislav, 1935-2008 = Bekić, Tomislav, 1935-2008 Zbirka Odabrana dela Alfreda Adlera ; ǂknj. ǂ3 ǂBiblioteka ǂImago Sadržaj S a d r ž a j: Smisao života (5-213): Predgovor (7-11); 1. Mišljenje o sebi i o svetu (13-22); 2. Psihološka sredstva i putevi istraživanja životnog stila (23-30); 3. Zadaci života (31-49); 4. Problem telo-duša (50-62); 5. Oblik tela, pokreti i karakter (63-69); 6. Kompleks manje vrednosti (70-84); 7. Kompleks nadmoći (85-92); 8. Tipovi neuspeha (93-105); 9. Fiktivni svet razmaženog (106-113); 10. Šta je stvarno neuroza (114-133); 11. Seksualne perverzije (134-148); 12. Prva sećanja iz detinjstva (149-161); 13. Situacije u detinjstvu koje osujećuju zajedništvo i njuihovo uklanjanje (162-179); 14. Dnevni i noćni snovi (180-200); 15. Smisao života (201-213). - Čemu živimo? (215-475); 1. Smisao života (217-236); 2. Duh i telo (237-258); 3. Osećanje manje vrednosti i osećanje nadmoći (259-279); 4. Prva sećanja (280-300); 5. Snovi (301-324); 6. Uticaji porodice (325-357); 7. Uticaji škole (358-380); 8. Doba mladosti (381-393); 9. Prestup i njegovo predupređenje (394-431); 10. Rad i zanimanje (432-443); 11. Čovek i sadrug (444-454); 12. Ljubav i brak (455-475). ISBN (Pl.) Napomene Prevod dela: Der Sinn des Lebens Tiraž 10.000. Predmetne odrednice Individualna psihologija Težnja za uživanjem je prevazilaženje nedostataka ili osećanja bezvoljnosti. U svom poznijem delu Smisao života Adler je sažeo filozofsku nit koja je u osnovi individualne psihologije. Izraz „smisao života” za Adlera ima dva različita značenja: prvo, značenje koje određena osoba traži i nalazi u svom životu i koje je usko povezano s mišljenjem koje ima o sebi, svojim bližnjima i svetu; drugo, shvata se kao „pravi” smisao života onaj izvan našeg iskustva, koji može da promakne čak i nekome ko čvrsto veruje da zna šta je važno u životu. „Dovođenje u pitanje smisla života ima vrednost samo ako se ima na umu referentni sistem čoveka i kosmosa.” Stalni zahtev kosmosa je „razvoj”, koji gura izvan prirodnog osećaja inferiornosti radi samoodržanja, razmnožavanja, kontakta sa spoljnim svetom i težnje ka „idealnoj zajednici budućnosti” u smislu Imanuela Kanta. Alfred Adler (nem. Alfred Adler; Beč, 7. februar 1870 – Aberdin, 28. maj 1937) je bio austrijski lekar i psihijatar, osnivač škole individualne psihologije. Alfred Adler je rođen 1870. godine u Beču kao treće dete jevrejskog trgovca žitaricama. Kao dete oboleo je od rahitisa i nije mogao da se kreće do svoje četvrte godine. U petoj godini zamalo nije umro od zapaljenja pluća. Tada je odlučio da postane lekar. Godine 1895. diplomirao je medicinu na Bečkom univerzitetu. Nakon objavljivanja spisa o organskoj inferiornosti 1907. godine, koji su bili u skladu sa shvatanjima psihoanalize, na poziv Sigmunda Frojda pridružio se grupi psihijatara okupljenih oko njega. Međutim, nakon što je Adler objavio spise o agresivnom instinktu i dečjem osećanju inferiornosti, dolazi do razlaza sa Frojdom. Adler je sa onima koji su ga podržavali napustio Bečko psihoanalitičko društvo i 1911. godine osnovao Društvo slobodne psihoanalize, koje je naredne godine promenilo naziv u Društvo individualne psihologije. Tokom Prvog svetskog rata služio je kao lekar u Austrougarskoj armiji. Nakon rata bio je uključen u različite projekte. Godine 1926. održao je predavanje u SAD i prihvatio mesto profesora na Medicinskom koledžu na Long Ajlandu. Godinu dana posle dolaska nacista na vlast Adler i njegova porodica zauvek napuštaju Beč. Alfred Adler je umro od srčanog udara 1937. godine u Aberdinu, gde je trebalo da održi seriju predavanja. Teorija Težnja za superiornošću i osećanje inferiornosti Dva pojma zauzimaju ključno mesto u Adlerovoj teoriji: težnja za superiornošću i osećanje inferiornosti. Adler je smatrao da postoji jedna motivaciona sila ili težnja koja determiniše ponašanje čoveka. On tu motivacionu silu naziva težnja za superiornošću. Adlerova upotreba ovog termina ima korene u filozofiji Fridriha Ničea, koji govori o volji za moć kao glavnim motivom u životu čoveka. Adler kasnije sve više govori o težnji za superiornošću kao o bolesnoj i neurotičnoj težnji. Uzrok nastanaka ove težnje je osećanje inferiornosti. Drugim rečima, čovek kompenzuje ili prevazilazi osećanje inferiornosti razvijanjem težnje za superiornošću. Osećanje inferiornosti imaju svi ljudi, u većoj ili manjoj meri. Adler razlikuje dve vrste inferiornosti. Jedna je organska inferiornost. Naime, činjenica je da kod svakog čoveka postoje organi koji su slabije ili jače razvijeni. Takođe, neki ljudi mogu imati bolest, fizičku manu ili nedostatak: srčane smetnje, slabe bubrege ili pluća, dijabetes, astmu, slab vid ili sluh, slabu muskulaturu, razne vrste telesnih deformiteta, urođenu sklonost ka gojaznosti, niskom rastu itd. Prema Adleru, čovek na organsku inferiornost reaguje kompenzacijom i to na sledeći način: inferioran organ ojača, ili postane uvećan, ili osoba psihološki kompenzuje organski problem razvijanjem određene veštine ili određenog tipa ličnosti. Postoji veliki broj ljudi koji uspešno kompenzuju organsku inferiornost. Takođe postoji i određen broj ljudi koji u tome ne uspeju i koji usled toga postaju duboko očajni. Druga vrsta inferiornosti je psihološka inferiornost, koja je češća od organske. Čovek može biti uveren da je bezvredniji od drugih, koji ga nadmašuju svojim mogućnostima ili postignućima. Npr, neki ljudi su neuspešni u školi ili sportu; neki su odbačeni od društva; neke ljude ismevaju zbog njihovog izgleda. Sa druge strane, osećanje inferiornosti može proizići i iz uzrasta. Tako se dete oseća inferiorno ili manje vredno u odnosu na odrasle. Kao i kod organske inferiornosti, i kod psihološke neke osobe uspešno ostvare kompenzaciju, a neke ne. Razlika između organske i psihološke inferiornosti je u tome što psihološka ne mora odgovarati stvarnosti. Osoba koju preplavi osećanje inferiornosti može razviti kompleks inferiornosti. Takva osoba postaje stidljiva, plašljiva, nesigurna, neodlučna, pokorna itd. Ona takođe može početi da manipuliše drugim ljudim stalno ponavljajući kako je nesigurna u sebe, kako je u podređenom položaju, kako je manje vredna itd. Postoji i drugi način na koji ljudi reaguju na inferiornost pored kompenzacije i kompleksa inferiornosti: to je razvijanje kompleksa superiornosti. Pod time se podrazumeva da osoba prikriva osećanje inferiornosti pretvaranjem da je superiorna. Ako je neka osoba bezvredna, jedini način da se oseća vrednom je da kod drugih izazove osećanje bezvrednosti. Dobri primeri za to su hvalisavci, siledžije, ljudi na ne previše važnom položaju i dr. Drastičniji primeri su osobe koje se osećaju moćno nakon izvršenja ubistva, osobe koje vređaju na polnoj, rasnoj, etničkoj, verskoj i drugoj osnovi. Životni stil Za Alfreda Adlera svaka ličnost se vodi jednim osnovnim ciljem koji oblikuje čitav njen život, stvarajući njen karakterističan životni stil. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan. Zdrav cilj za Adlera podrazumeva okrenutost ka zajednici, razvijeno osećanje za druge i aktivnost u korist zajednice. Neurotična ličnost je, sa druge strane, usmerena na sebe samu i sledi fiktivni, neostvarivi cilj. U osnovi tog cilja je želja za savršenstvom i težnja za superiornošću. Razvijajući osećanje za zajednicu čovek na zdrav način kompenzuje osećanje inferiornosti, dostižući zrelost kroz rad, saradnju i prijateljstvo. Neuspeh u prevazilaženju osećanja inferiornosti vodi u neurozu. Adler u svojoj teoriji razlikuje četiri osnovna psihološka tipa ili životna stila: Prvi je dominirajući. Takve osobe su agresivne i sklone da dominiraju drugima. Imaju mnogo energije. Teže ličnoj moći i spremne su da sklone svakog ko im se nađe na putu. Drugi tip je oslanjajući. Ovakve osobe se oslanjaju na druge kako bi izašle na kraj sa životnim teškoćama. Imaju malo energije i zavisne su od drugih. Treći tip je izbegavajući. To su osobe lišene energije koje izbegavaju život i druge ljude, težeći da se zatvore u svoj svet. Četvrti tip je društveno koristan. To je zdrava ličnost koja ima energije i koja je usmerena ka društvu, a ne ka sebi. Životni stil se formira veoma rano, otprilike do pete godine života. Prema Adleru, tri situacije u detinjstvu najviše doprinose razvitku lažnog životnog cilja. Prvu odlikuju organska inferiornost i rane bolesti. Drugu odlikuje razmaženost. Razmaženo dete ne uči da se stara o sebi, i kasnije otkriva svoju inferiornost. Pošto njegove želje roditelji momentalno izvršavaju, ono će i od drugih očekivati isto, usled čega će nailaziti na otpor i neprijateljstvo. Treću odlikuje zanemarivanje. Zanemareno dete razvija osećanje inferiornosti jer sa njim roditelji postupaju kao sa bezvrednim, te razvija nepoverenje i postaje nesposobna da voli. Red rođenja Za razliku od ostalih teoretičara ličnosti koji su naglašavali samo uticaj roditelja na rano detinjstvo, Adler je govorio o uticaju braće i sestara na formiranje ličnosti. Ovo je verovatno najpoznatiji deo Adlerove teorije ličnosti. Jedino dete. Ima više izgleda da bude razmaženo. Ka njemu je usmerena sva pažnja roditelja. Prvorođeno dete. Počinje život kao jedino dete, da bi zatim bilo „svrgnuto sa prestola“ drugim. Često prerano sazrevaju. Konzervativnija su od drugih. Drugorođeno dete. Nadmeće se sa prvorođenim i pokušava da ga nadmaši. Najmlađe dete. Često je razmaženo. Ono jedino ne biva „svrgnuto sa prestola“ u višečlanoj porodici. Međutim, najmlađe dete se može osećati inferiornim budući da je okruženo starijom braćom i sestrama, koji su superiorniji. Teleologija i holizam Za razliku od Frojda, za Adlera ličnost nije jednostavni proizvod prošlosti, već da je okrenuta budućnosti. Na ovakav Adlerov stav presudan uticaj izvršila je knjiga Hansa Vajningera (Hans Vaininger) Filozofija „Kao da“. Naš životni stil je određen onim što želimo da postignemo i čemu težimo. Takvo viđenje je teleološko, nasuprot kauzalnom koje je zastupao Frojd. Adler takođe smatra da čoveka treba posmatrati kao celinu, a ne kao prost zbir sastavnih delova. Na ovakav njegov pristup, koji se naziva holizam, uticao je južnoafrički filozof i državnik Džen Smats (Jan Smuts). Knjige Studija o manjoj vrednosti organa (1907) O nervoznom karakteru (1912) Lečenje i vaspitanje (1913) Teorija i praksa individualne psihologije (1920) Poznavanje ljudi (1927) Tehnika individualne psihologije (1928) Poznavanje života (1929) Problem homoseksualnosti (1930) Religija i individualna psihologija (1933) MG150 (N)

Аутобиографија Милана Савића Прилике из мога живота иде у ред незамењљивих докумената о једном времену. Писана лако, непретенциозно, са окретањем назад (из угла човека који је при крају живота) одише једном незлобивошћу. Са друге стране, Савићев живот препун је занимљивих епизода које се памте. Читамо ту сећање на оца, на другу удају мајке, на ђачке и студентске дане проведене у Сегедину, Печују, Бечу, на прва картања, несташлуке, прва љубавна искуства. Везивно ткиво свих ових сећања је Милан Савић, који има специфични смисао за благ и одмерен хумор. (Поједине странице као да је исписивао Јаков Игњатовић.) Уз портрет Милана Савића, вреди видети и читаву галерију Савићевих савременика (Матавуљ, Предић, Нушић, Костић, Змај...) са којима је водио живу и занимљиву преписку, која се налази у другом делу књиге. CAДPЖAJ Скица зa портрет Милана Caвићa (M. Heнин), 7 ПРИЛИКЕ ИЗ МОГА ЖИВОТА I, 17 III, 47 Зашто нисам научио француски, 70 Животне исповести (Застава, 1925), 73 Књижевне исповести, 82 Из младих дана, 93 ДОДАТАК Писмо Симе Матавуља, 99 I (3. I 1888), 99 Напомена уз писмо Симе Матавуља, 102 Сима у Зајечару, 104 Напомена, 110 Писма Паји Марковићу Адамову, 111 I (I. XII 1887), III II (27. V 1899), 113 III (8. IV 1903), 114 Напомена уз писма Паји Марковићу Адамову, 114 Писма Уроша Предића, 115 I (26. I 1897), 115 II (9. V 1898), 117 III (3. I 1902), 119 IV (25. XII 8. XII 1910), 121 Напомена уз писма Уроша Предића, 124 Писма Бранислава Нушића, 125 I (7. IX 1900), 125 II (21. IX 1900), 126 III (4. X 1900), 127 Напомена уз писма Бранислава Нушића, 127 Писмо Јована Скерлића, 129 I (10. X 1909), 129 Напомена уз писмо Јована Скерлића, 129 Писмо Илије Огњановића Абуказема, 130 I (16. VI 1876.), 130 Напомена уз писмо Илије Огњановића Абуказема, 131 Писмо Стевана Поповића Пеције, 132 I (16/28. II 1890), 132 Напомена уз писмо Стевана Поповића Пеције, 132 Писма Јована Јовановића Змаја, 133 I (18. VII 1882), 133 II (10. VIII 1885), 134 III (7/16. XI 1889), 136 IV (11124. X 1901), 137 V (17/30. X 1901), 138 VI (y(очи) Hове Године 1903), 139 Напомена уз писма Јована Јовановића Змаја, 140 Преписка са Лазом Костићем, 141 I (1.(13) III. 1899), 141 II (2. II 1900), 142 III (4. II 1900), 143 IV (3. III 1900), 144 V (Лицем на Ђурђев дан 1900), 147 VI (jyни 1901]), 147 VII (2. XII 1901), 149 VIII (6. XII 1901), 150 IX (17. (4) XII 1901), 151 X (Други дан р. божића 1901), 154 XI (30. XII 1901), 155 XII (24. XII 1902), 156 XIII (9. VII 1907) , 158 Напомена уз преписку са Лазом Костићем, 158 Писмо Милану Давидовцу, 159 I (6. VIII 1913), 159 Напомена уз писмо Милану Давидовцу, 160 Преписка са Тихомиром Остојићем, 161 I (16. (28) V 1896), 161 II (4. XII 1897), 161 III (16. IV 1899), 162 IV (Без датума), 163 V (15. (28) XI 1905), 163 VI (28. XI 1905), 166 VII (16/29. XI 1905), 167 VIII (13. XII 1905), 168 IX (14. (27) XII 1905), 169 X (14/27. I 1906), 169 XI (16. (29) I 1906), 170 XII (18. (31) I 1906), 171 XIII (26. II 1906), 172 XIV (22. III 1906), 173 XV (13. IV 1906), 173 XVI (13. IV 1906), 174 XVII (14. (27) IV 1906), 174 XVIII (25. V1/8. VII 1906), 175 XIX (3. (16) X 1906), 176 XX (8. (21) X 1906), 176 XXI (12. X 1906), 177 XXII (Без датума), 178 XXIII (16. XII 1906), 179 XXIV (22. XII 1906), 179 XXV (11. I 1907), 180 XXVI (13. I 1907), 181 XXVII (31. I 1907), 182 XXVIII (9. (22) II 1907), 183 XXIX (4. (17) VI 1907), 183 XXX (5. (18) VI 1907), 184 XXXI (18. VI 1907), 185 XXXII (9. (22) VI 1907), 186 XXXIII (8. (21) IX 1907), 186 XXXIV (28. III (10. IV) 1908), 187 XXXV (5. V 1908), 188 XXXVI (6. (19) V 1908), 188 XXXVII (20. V 1908), 189 XXXVIII (24. V (6. VI) 1908), 190 XXXIX (13. (26) VI 1908), 191 XL (19. VI 1908), 192 XLI (26. VI 1908), 192 XLII (4. (17) VIII 1908), 193 XLIII (6. (18) VIII 1908), 194 XLIV (15. VIII 1908), 194 XLV (17. VIII 1908), 195 XLVI (21. VIII 1908), 195 XLVII (13. X 1908), 196 XLVIII (13. X 1908), 197 XLIX (19. VI 1909), 197 L (21. VI 1909), 199 LI (10. (23) VIII 1909), 200 LII (11. (24) VIII. 1909), 201 LIII (12. XI 1909), 202 LIV (13. I 1910), 202 LV (2. VII 1910), 203 Напомена уз преписку са Тихомиром Остојићем, 203 Напомена приређивача, 205 Мање познате речи, 210 Наслов: Прилике из мог живота Издавач: Akademska knjiga Страна: 216 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13 x 22,5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86611-30-7

Kao novo Autor - osoba Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 Naslov Srbijanka / Sima Milutinović Sarajlija ; priredio Nikola Strajnić Ostali naslovi Serbianka Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Bačka Palanka : Društvo za nauku i stvaralaštvo Logos, 2008 (Čelarevo : Grafoofset) Fizički opis 578 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Strajnić, Nikola, 1945-2023 = Strajnić, Nikola, 1945-2023 Zbirka Sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije ǂBiblioteka ǂSrpska kulturna baština Sadržaj S a d r ž a j: Hristofor (9-12); Blagorazumni čitatelju! (13-14); Sret (17-20); Priziv (21); Pobud (22-23); Neprekid (24-26); Dokazi noviji (27-33); Velikačka malešnost (34-50); Obzor istorije Slavjan` (51-61); Čestitost (62-67); Polza frajkorstva (68-69); Podstrek (70-73); Načalo ustanka Serbov` (74-80); Puškaranja (81-84); Prvi važni boj (85-86); Prvi pohod na Užice (87-89); Uzetje Poreča i Ključa (90); Boj na Čučugam` (91-92); Rasprostran k Nišu (93); Pohod na Kruševac (94-95); Boj na Dživdži - bari (96-97); Predšestva Mišarskog boja (98-111); Boj na Mišaru polju (112-121); Prva opsada Deligrada (125-128); Rođenje i neke čerte Voždova nrava (129-145); Spasenije istoga (146-150); Narodnji vožda izbor (151-153); Pomazanje vožda (154-155); Sopernik vožda (156-161); Istreb sopernika (162-167); Pospjesi uzet Beograd (168-173); Priziv Gušanca (174-176); Turak` u Beogradu stanje (177-179); Ravnodušje Turstva (180-188); Pokušenija Gušanca (189-190); Veličestvenovidnost (191-194); Postavak sovjetstva (195-196); Slavotaštnost (197-199); Doček muhasila (200); Konde pribjeg (201-202); Juriš na Beograd (203-207); Stališ Turak` u tvrdinji (208-209); Uzetje Beograda konečno (210-215); Radovan (216-217); Uzetje Šapca (218-220); Uzetje Užica (221-222); Spasenije Ička (223-225); Serpski arsenal (226-228); Intrige u Beogradu (229-231); Blagonamjernost (232-233); Nečuvenost (234-239); Uzeće Kladova (240-242); Najvećost (243-244); Nazovost (245-249); Prosvit (250-257); Krivoslavje (258-260); Narodoljubje (261-263); Divotnik (267-281); Božestvenomoćije (282-284); Rudokopnja (285-287); Jedincatost (288-290); Ciganstvo (291-293); Kačestva Petra Ičkoglije (294-295); Poziv Moraita (296-297); Selačinost (298); Rumun (299-302); Vožda barjaktar (303-306); Sraženje malajničko (307-310); Niskodušje (311-316); Besmrtnik (317-319); Dika slijepaca (320-322); Samostalnost (323-329); Neoprostnost (330-336); Opažnost (337-339); Osnovanje učišta (340-343); To gore (344-355); Blagorazumija sila (356-361); Najusuđenost (362-368); Istoželanije (369-372); Primjernost istorodija (373-375); Nadobičnost (376-377); Boj suhodolski (378-380); Juriš na Novi Pazar (381-388); Otpobjedije (389-392); Vtorična opsada Deligrada (395-398); Pohod na Srebrnicu (399-401); Oslobod Loznice (402-405); Boj na Runjan`ma (406-409); Slavni boj na polju Tičaru (410-417); Nes`otvjetna sljedstvija (418-422); Pustošnost je štetnost (423-426); Srpska vječitost (427-436); Odaja Loznice (437-439); Razbitije Zasavice (440-443); Naročni sunovrat (444-446); Izgub Šapca (447-452); Provid (453-455); Pritjeha (456-458); Serpskost (459-468); Vraždebnosti otreba (469-475); Strašnosudja nepremjenost (476-480); Otnošnja k Srbam` Austrije (481-483); Nesreće ščednost (484-486); Raspjev slavom otečestva ushićena Srpčića (487-488); Mrtca vaskrs (489-492); Bitka na Dublju (493-495); Sodjejstva postranska (496-498); Vid mira (499-502); Srpska najvažnost (503-504); Povratak nesrećan (505-514); Najveća žertva (515-517); Otpjev (518-520); Dodatak (523-526). Rječnik manje poznatih riječi (527-560). Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić (561-577); Napomena / N. S. (578). (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000. Rječnik manje poznatih riječi: str. 527-560 Str. 561-577: Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić Str. 578: Napomena / N. S. Predmetne odrednice Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 -- `Srbijanka` Simeon Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847) bio je srpski pesnik i učitelj.[1] U društvu beogradskih književnih ljudi u početku druge polovine 19. veka Sima je bio pretpostavljan Ivanu Gunduliću, dok je Johan Volfgang Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Bio je privatni učitelj Petra II Petrovića Njegoša. Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 1791. godine u pravoslavnoj trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac Milutin, rodom je iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, a starinom iz sela Komarnica u plemenu Drobnjak.[2] Zbog kuge je prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina.[3][4] Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Zatim je u Karlovcima započeo gimnaziju, a završio u Segedinu.[5] Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Otac i sin Simo učestvovali su u Prvom srpskom ustanku. Sima je bio pisar u Pravitelstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda (1806—1813)[6]. U Beogradskom Liceju je zamenio Dositeja Obradovića kao učitelj. Učestvuje u ustanku protiv Osmanlija u četi „golaća” i biva zatočen zbog veze sa grčkom Heterijom u Vidinu. Bio je u izgnanstvu u Vidinu, radeći kao baštovan (bostandžija) i učitelj osnovne škole. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Saksoniju u Lajpcig 1825. godine, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje prvi vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva prosvete i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta”. Dopisivao se sa Vukom. [7] Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje crkve Svetog Marka. Godine 1891. je skromno obeležena njegova stogodišnjica rođenja. Sarajevski odbor se spremao da mu postavi dostojan spomenik. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi).[8] Oženio se 1838. godine Marijom rođenom Popović (1810—1875). Njihov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti.[9] Bio je blizak sa mlađom srpskom slikarkom Katarinom Ivanović koja ga je portretisala i posećivala u Beogradu. Delo[uredi | uredi izvor] Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo, epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: Istorija Srbije, koja obuhvata samo vreme od 1813—1815, i Istorija Crne Gore od davnih do novijeg vremena. Njegova knjiga Istorija Srbije 1813—1815 je bila zabranjena 1837. godine.[10] Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom Serbijankom napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Objavio je četrdesetih godina 19. veka mnogo pesama u Pavlovićevom „Srbskom narodnom listu”, potpisujući se sa pseudonimom Srb Milutin.[11] Tragedija Obilić je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a Dika crnogorska je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Sima Milutinović Sarajlija na poštanskoj markici Srbije iz 2016 Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet”. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Saksoniju upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu `Čubro Čojković`, u Beogradu se jedna ulica zove Čubrina ulica.[5]

У раним и средњим седамдестим годинама ХХ века, када је о. Серафим писао ову своју књигу, многе појаве које је описивао биле су сматране застрањивањима на маргинама друштва. Али, он је увиђао шта долази: видео је како оно што је маргинално постаје све више главни ток. Увиђао је застрашујуће јединство циља иза широког спектра, споља гледано, сасвим различитих феномена, и видео је како се на хоризонту помаља коначни исход. Док је путовао ка југу, са својом књигом која је скидала маску са најлукавијих облика. Семе књиге Православље и релшија будућности је сазревало већ неко време у о. Серафиму. Као и његов „Курс опстанка“, ова књига је била плод мукотрпног рада на делу Царство Човечије и Царство Божије. О. Герман га је терао да коначно заврши свој tantum opus, али је о. Серафим одустао од тога, јер је то био превелик посао да би се предузео уз све остале послове, а, уз то, и због тога што је то сматрао исувише интелектуалним и апстрактним послом. „Потребно нам је нешто практичније“, говорио је о. Герману. Његов интелектуални елитизам је сада био ствар прошлости. Узрастао је и у спољашњем и у унутарњем знању, и достигао је моћни став који долази од трезвеног и спасењског духовног живота, па је и његово писање постало приступачније, разумљивије, темељније и усмереније, а не сложеније или неразумљивије. Следећи стазу еванђелске једноставности, сада је писао на начин који су сви млади и стари, образовани и необразовани - могли да разумеју. Православље и религија будућности је започета 1971. године, истраживањем најновије „екуменистичке“ моде: отварања „дијалога са нехришћанским религијама“. О овој теми су објављена три чланка у Православној речи, а за њима и подробан опис „харизматског буђења“ као облика „екуменистичке духовности“ која спада у изразито нехришћанске религијске доживљаје. Оци су завршили прво издање књиге Православље и религија будућности на Светли Петак (26. априла/9. маја) 1975. године. Књига је очигледно погодила праву жицу: прво издање је толико брзо распродато да су оци увидели да не могу сами да одговоре на потражњу. Три месеца после првог издања, друго издање је штампала једна издавачка кућа у Редингу. Треће издање је штампала издавачка кућа коју је пронашао Алексеј Јанг у Таленту у Орегону. О. Серафим је 1979. године значајно прерадио књигу, проширивши је на осам поглавља. У уводу је говорио о „екуменистичком покрету“ као „синкретичкој светској религији“ и навео примере предводника хришћанских екумениста који раде на „новом јединству" са другим религијама. Насупрот томе, у прва три поглавља своје књиге је понудио један општи приступ нехришћанским религијама и њиховим коренитим разликама у односу на Хришћанство, како у теологији тако и у духовном животу. Прво поглавље, које је написао један православни свештеник у Швајцарској, представља богословску студију о „Богу“ у блискоисточним религијама, са којима су се хришћански екуменисти надали да остваре јединство на основу „монотеизма". Друго поглавље се бавило најмоћнијом источњачком религијом, хиндуизмом. Написала га је жена која је двадесет година практиковала хиндуизам пре него што је прешла у Православље, и било је шокантно у откривању, често демонске, природе паганског служења. Пошто је и сама имала јасно демонско искуство служећи „богу“ у храму у Индији, ауторка је наводила чувеног Свами Вивекананду како каже: „Хајде да служимо Ужасу ради њега самог... Само се Хинду усуђује да служи [богу] као Злу.“ Вивекананда је 1893. године, даље је објаснила ауторка, дошао на Запад са отвореним циљем да мисионари хиндуизам, учинивши ову религију примамљивијом тиме што је тврдио да она у себи инкорпорира све друге религије (иако је, заправо, гајио нарочити презир према Хришћанству). За релативно кратко време, Вивекананда је постигао значајан успех, нарочито у увођењу хинду идеја у римокатолицизам. Његова визија „Универзалне религије“ је била истоветна са „Новим Хришћанством" Тејара де Шардена, који је у извесној мери плагирао идеје из Веданте. Уз то, Вивеканандина хинду формулација модерног еволуционизма је била у потпуности у складу са Тејаровом еволуционистичком философијом.12 Треће поглавље књиге Православље и религија будућности, „Факирово чудо и Исусова молитва", бавило се директним сукобом хришћанске и нехришћанске духовности. Писао га је талентовани писац, др А. П. Тимофијевич (кога је о. Герман лично упознао у Новодивјејевском манастиру), и описивао је необичан сусрет који је један православни јеромонах са почетка двадесетог века имао у присуству неког „чудотворца“ на Цејлону. Факир је изазивао дивљење западних посматрача невероватним призорима, све док свештеник није почео да чита Исусову молитву, и од тада факир више није био у стању да одржава илузију, па се окренуо ка свештенику са изразом злобе на лицу. „Источњачка духовност", писао је о. Серафим на крају овог поглавља, „никако није ограничена на овакве медијумске ‘трикове’... Ипак, сва сила која се даје практикантима источњачких религија долази од истог медијумског феномена, чија средишња одлика јесте пасивност пред ‘духовном’ стварношћу, што им омогућава да ступе у контакт са ‘боговима’ нехришћанских религија.“ Остатак књиге је у потпуности написао о. Серафим. Изневши сведочења три православна Хришћанина, која потврђују да Православље ни у ком случају нема истог Бога као и „монотеисти" који поричу Свету Тројицу, као и да су искуства и силе које долазе од паганских „богова“, по својој природи, сатанске, о. Серафим је закључио следеће: „Све ово никако не противречи речима Светог Петра да Бог не Гледа ко је ко, него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду (Дел. ап. 10, 34-35)... Онима који живе у ропству Сатане, кнеза овога света (Јн. 12, 31), у мраку који није просветљен хришћанским Еванђељем, суди се у светлу природног завета Божијег, који сваки човек може имати, упркос овом ропству.“ Пето поглавље, „Нова религијска свест“, се нарочито бави ширењем источњачких (или псевдо-источњачких) религијских култова и покрета. „Погледајмо“, писао је, „само неколико слика - описа стварних догађаја почетком и средином седамдесетих година XX века - који илуструју доминацију источњачких идеја и праксе међу многим младим Американцима (који су само ‘авангарда’ младих читавог света).“ За шесто поглавље, „Знакови са Неба: Православно хришћанско разумевање НЛО-а“, о. Серафим је претражио много књига: радове угледних научника и историчара, као и нека популарна дела која су му пружила увид у дух времена. Његова библиотека у „Оптинској" келији је, чак, обухватала и књиге Блиски сусрети треће врсте и Рат звезда. У завршном поглављу своје књиге, о. Серафим признаје да „има оних који сумњају у то да је ‘харизматска обнова’ један облик медијумизма; питање средства или технике којом се комуницира са ‘духом’ ‘харизматске обнове’ је само секундарно. Али је сасвим јасно да овај ‘дух’ нема никакве везе са православним Хришћанством. И заиста, тај ‘дух’ скоро дословно следи ‘пророштво’ Николаја Берђајева у вези са ‘новим Хришћанством’. Он за собом потпуно оставља ‘монашки подвижнички дух историјског Православља’, који најделотворније раскринкава његову лажност. Он се не задовољава ‘конзервативним Хришћанством које човекове духовне силе усмерева само ка скрушености и спасењу’, него, очигледно верујући као Берђајев да је такво Хришћанство још увек ‘некомплетно’, додаје други ниво ‘духовних’ феномена, од којих ниједан није специфично хришћански по карактеру (иако је човек слободан да их тумачи као ‘хришћанске‘), који су отворени за људе било које деноминације, са покајањем или без њега, и који немају никакве везе са спасењем. Он гледа ка ‘новом добу у Хришћанству, ка новој и дубокој духовности, која значи и ново изливање Светог Духа’ што је у потпуној супротности са православним Предањем и пророштвом... Из предговора САДРЖАЈ УМЕСТО ПРЕДГОВОРА, 4 Увод: КА СИНКРЕТИСТИЧКОЈ РЕЛИГИЈИ БУДУЋНОСТИ, 57 I Днјалог са нехришћаиским религијама, 59 II „Хришћански" и нехришћански екуменизам, 65 III „Ново доба светога духа", 66 IV О овој књизи, 68 МОНОТЕИСТИЧКЕ РЕЛИГИЈЕ Да ли имамо истог Бога са нехришћанима?, 69 МОЋ ПАГАНСКИХ БОГОВА Јуриш хнндуизма на Хришћанство, 75 I Привлачност хиндуизма, 75 II Рат на висини догмата, 81 III Хиндуистичка светилишта и обреди, 84 IV Хиндуистичка пропаганда на Западу, 88 V Циљ хиндуизма: једна светска религија за све, 94 ФАКИРЕВО „ЧУДО" И ИСУСОВА МОЛИТВА, 98 ДАЛЕКОИСТОЧНА МЕДИТАЦИЈА ОСВАЈА ХРИШЋАНСКИ СВЕТ, 102 I „Хришћански јога", 104 II „Хришћански зен", 108 III Трансцендетална медитаиија, 111 „НОВА РЕЛИГИЈСКА СВЕСТ" Лух лалекоигточних култова, 117 I „Харе Кришна" у Сан Франциску, 118 II Гуру Махараџи-џи на аеролрому, 119 III Тантричка јога у планинама Новог Мексика, 121 IV Зен вежбе у Северној Калифорнији, 123 V Нова „духовност" као противник Хришћанства, 126 „ЗНАЦИ СА НЕБА“ Православно хришћанско схватање „неидентификованих летећих објеката" (НЛО), 129 I Дух сајенс фикшна (научне фантастике), 130 II НЛО виђења и научно истраживање о њима, 136 III Шест врста сусрета са НЛО, 137 IV Објашњење НЛО феномена, 140 V Значење неидентификованих летећих објеката, 147 „ХАРИЗМАТИЧКО ОЖИВЉЕЊЕ" Знак нашег времена, 153 I Пентекостални покрет XX века, 153 II „Екуменски" дух „хсаризматичког оживљења", 156 III Гпасолалија - екстатичко говорење на незнаним језицима, 160 IV „Хришћански" медиумизам, 163 V О духовној обмани, 175 1. Тумачење луховних" доживљаја, 178 2. Физичке пропратне појаве уз „харизматички" доживљаје, 184 3. „Духовни дарови" који прате „харизматичке" доживљаје, 190 4. Нови „излив Светога Духа", 193 ДУХОВНО СТАЊЕ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА, 197 I „Хартматички покрет" као зиак краја времена, 197 1. Педесетница 6ез Христа, 201 3. „Ускоро аолази Исус", 204 4. Да ли и православни треба да се поводе за отпадништвом, 207 5. „Чеда, последњи је час" (1. Јn 2,18), 212 II Релитја будућносги. 215 III Чувајте благодат Божију православну, 222 Епилог: ЏОНСТАУН И СЕКТА САМОУБИЦА, 225 Додатак: ТРАГАЊЕ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕМ, 229 I Увод, 229 II Мотиви за трагање, 231 1. Коријенн, 231 2. Постојаност, 233 3. Љубав, 234 III Замке, 235 1. Либерализам, 235 2. „Откаченост обраћеника", 236 3. Хладии формализам, 238 4. „Менталитет тврђаве", 239 IV Шта да се ради?, 240 V Закључак, 243 Приказ књиге „ПРАВОСЛАВЉЕ И РЕЛИГИЈА БУДУЋНОСТИ“ Наслов: Православље и религија будућности Издавач: Манастир Подмаине Страна: 247 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2015 ИСБН:

SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU

POČETNA NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogućnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da su ovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjeravaju da uzmu, da bi bili sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u prepomčenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova prepomka je naročito važna za nove ili rijetkg korišćene lijekove. Uvod Harrisonova načela inteme medicine (HNIM) oduvijek su bili knjiga koja zadovoljava potrebe kliničara i studenata za detaljnim razumijevanjem bio-loškog i kliničkog aspekta bolesti, kao i kvaliteta zbrinjavanja bolesnika. Kako su zahtijevi rada u praksi sve više rasli u skladu sa ekspanzijom medicinske nauke, i kako je povećan stepen odgovomosti za bolesnika tipičan za zdrav-stvenu zaštitu sadašnjice, ljekar nije uvijek u mogućnosti da pri prijemu svakog pacijenta detaljno iščitava literaturu tragajući za informacijama o bolesti ili njenoj prezentaciji. Iz navedenih razloga, autori su kondenzovali kliničke dije-love teksta iz HNIM u ovo džepno izdanje Harrisonovog medicinskog primč-nika. Kao prethodna izdanja, i ovo sadrži ključna saznanja o dijagnostici i liječenju većine bolesti s kojima se ljekar uglavnom sreće u praksi. Ovaj primčnik je, u stvari, smjemica i uvod u dublju analizu kliničkog problema. Prednost ovog primčnika je u tome što je u skraćenoj formi, te je vrlo praktičan za upotrebu u rješavanju kliničkog problema u slučaju nedo-statka vremena. Ovaj primčnik je i vodič za potpuni tekst u HNIM, te auto-ri prepomčuju da nakon početnog informisanja o bolesti u ovom primčniku ljekar što prije je moguće konsultuje ili HNIM ili Harrison on line, kako bi stečeno znanje bilo upotpunjeno u cjelinu. Tekst u ovom novom izdanju je podlegao reviziju u pogledu đijagnostike i liječenja. Prvi dio koji je fokusiran na njegu hospitalizovanog bolesnika je potpuno nov, i predstavlja trend produbljenja svijesti ljekara o značaju indivi-dualizacije pristupa bolesniku. U sklopu ovog dijela knjige nalaze se i poglav-lja od praktične vrijednosti u pogledu prijema i hospitalizacije bolesnika, čestih kliničkih procedura, kao i pristupa bolesniku u jedinici intenzivne njege. Ovdje je uvršćeno i poglavlje o primjeni radioloških metoda u praksi. Dmgi dio se odnosi na ocjenu i početno zbrinjavanje čestih hitnih stanja u medicini, uklju-čujući i dio o biološkim, hemijskim i radiološkim agensima terorizma, o čemu se detaljnije govori u srodnim poglavljima XVI izdanja HPIM. Poglavlja o kardinalnim manifestacijama i zbrinjavanju čestih bolesti su u potpunosti revi-dirana u svjetlu najnovijih dostignuća u medicini. Kako je kompjuterizacija uzela maha i u medicini, ovo posljednje izda-nje primčnika je prvo koje je dostupno u PDA formatu, u digitalnoj verziji koja sadrži sve dijagrame i tabele koje se nalaze i u štampanoj verziji. Sada su iz edicije Harrisonove inteme medicine na tržištu dostupni razni forma-ti prilagođeni svim nivoima medicinskog obrazovanja i svim stepenima zdravstvene zaštite. Na izradi ovog primčnika pored autora učestvovao je i veliki broj sarad-nika, bez čije pornoći ovo XVI izdanje ne bi ugladalo svjetlo dana. Autori ovom prilikom zahvaljuju i saradnicima na prethodnim izdanjima primčni-ka, na temelju čijeg autorskog rada su urađena mnoga poglavlja i u ovom izdanju: Joseph B. Martin, MD, PhD; Daryl R. Gress, MD; John W. Engstrom, MD; Kenneth L. Tyler, MD; Sophia Vinogradov, MD. Zahvaljuju i Elizabeth Robbins, MD, za pomoć u izdavačkoj djelatnosti. Autori SADRŽAJ Deo 1 - Nega hospitalizovanog bolesnika Prijem i određivanje indikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 Određivanje nutritivnog statusa, 2 Elektroliti / acido-bazna ravnoteža, 5 Enteralna i parenteralna ishrana, 14 Transfuzija i fereza, 17 Načela intenzivne nege, 19 Respiraciona insuficijencija, 22 Bol i kupiranje bola, 23 Procedute koje se često primenjuju u internoj medicini, 28 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u intzernoj medicini, 32 Internistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Deo 2 – Urgentna stanja u medicini Akutni respiracioni distres-sindrom odraslih (ARDS), 39 Kolaps kardiovaskularnog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 Šok, 44 Sepsa i septički šok, 49 Akutni plućni edem, 53 Konfuzija, stupor i koma, 54 Moždani udar, 58 Subarahnoidno krvarenje, 66 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 Status epileptikus, 72 Trovanje i predoziranje lekovima, 74 Dijabetesna ketoacidoza i hipersmolarna koma, 89 Hipoglikemija, 91 Hitna stanja u infektologiji, 94 Hitna stanja u onkologiji, 101 Anafilaksa, 105 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 Hipotermija i promrzline, 115 Bioterorizam, 118 Deo 3 – Glavne manifestacije i prezentacije bolesti Bol u grudima, 133 Bol u trbuhu, 136 Glavobolja, 139 Bol u leđima i vratu, 147 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 Bolni i otečeni zglobovi, 161 Sinkopa i omaglica, 164 Nesvestica i vertigo, 168 Akutni gubitak vida i diplopija, 171 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 Afazija i srodni poremećaji, 179 Poremećaji spavanja, 181 Dispnoja, 185 Kašalj i hemoptizija, 187 Cijanoza, 192 Edem, 194 Mučnina povraćanje i probavne smetnje, 197 Gubitak težine, 201 Disfagija, 203 Akutni abdomen, 206 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 Krvarenje iz GIT-a, 214 Žutica i ispitivanje funkcije jetre, 218 Ascites, 224 Azotemija i poremećaji urinarnog sistema, 227 Anemija i policitemija, 232 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Deo 4 – Oboljenja oka, uha, nosa i grla Česti poremećaji vida i sluha, 241 Infekcije gornjeg respiracionog trakta, 248 Deo 5 – Dermatologija Opšti pregled kože, 255 Česte dermatoze, 259 Deo 6 – Hematologija i onkologija Pregled krvnog razmaza i kostne srži, 265 Poremećaji eritrocita – anemije, 267 Leukocitoza i leukopenija, 272 Krvarenje i poremećaji trombocita, 275 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 Hemioterapija, 284 Mijeloidne leukemije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 Maligniteti limfnih ćelija, 296 Rak kože, 307 Karcinom glave i vrata, 309 Rak pluća, 310 Karcinom dojke, 316 Tumori probavnog sistema, 320 Tumori genitourinarnog trakta, 331 Ginekološki maligniteti, 334 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 Kancer nepoznatog porekla, 341 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 Neurološki paraneoplastični sindromi, 346 Deo 7 – Infektologija Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 Antibakterijska terapija, 360 Imunizacija i saveti za putnike, 365 Infektivni endokarditis, 372 Intraabdominalne infekcije, 380 Infektivne dijareje, 383 Polno prenosive bolesti i infekcije reproduktivnog sistema, 393 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 HIV infekcija i sida, 424 Nozokomijalne infekcije, 442 Pneumokokne infekcije, 445 Stafilokokne infekcije, 448 Streptokokne / enterokokne infekcije, difterija i druge infekcije korin bakterijama, 455 Meningokokne i listerijske infekcije, 462 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 Bolesti izazvane gram-begativnim crevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 Infekcije uzrokovane drugim gram-negativnim bacilima, 479 Anaerobnoe infekcije, 485 Nokardijaza io aktinomikoza, 492 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 Rikecijske bolesti, 510 Mikoplazmatske infekcije, 516 Hlamidijalne infekcije 517 Infekcije herpes virusom, 520 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 Influenca (grip) i druge virusne respiracione bolesti, 533 Morbili, rubeola, mumps infekcije parvovirusima, 539 Enterovirusne infekcije, 544 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 Gljivične infekcije, 555 Infekcije pneumocistisom, 565 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 Infekcije helmintima, 580 Deo 8 – Kardiovaskularne bolesti Fizikalni pregled srca, 593 Elektrokardiografija i ehokardiografija, 596 Valvularne bolesti srca, 603 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 Bolesti perikarda, 612 Hipertenzija, 616 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 Aritmije, 638 Kongestivna srčana insuficijencija i cor pulmonale, 648 Bolesti aorte, 653 Periferne vaskularne bolesti, 655 Plućna hipertenzija, 658 Deo 9 – Respiracione bolesti Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 Plućne bolesti izzavane činiocima okoline, 673 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 Pneumonija i plućni apsces, 679 Plućna tromboembolija, 685 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 Bolesti pleure, medija stinuma i dijafragme, 691 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Deo 10 – Bolesti bubrega Pristup bolesniku sa oboljenjem bubrega, 699 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 Dijaliza, 709 Transplantacija (presađivanje) bubrega, 711 Oboljenja glomerula, 713 Bubrežna tubularna bolest, 720 Infekcije mokraćnog sistema, 724 Vasklularne bolesti bubrega, 728 Nefrolitijaza, 731 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Deo 11 – Gastrointestinalne bolesti Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 Inflamacione bolesti creva, 742 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 Pankreatitis, 753 Akutni hepatitis, 757 Hronični hepatitis, 762 Ciroza i alkoholna bolest jetre, 766 Portna hipertenzija, 769 Deo 12 – Alergija, klinička imunologija i reumatologija Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 Sistemski lupus eritema – todes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 Vaskulitis, 785 Ankilozirajući spondilitis, 788 Psorijazni artritis, 791 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 Osteoartritis, 794 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 Ostali artritisi, 799 Sarkoidoza, 802 Amiloidoza, 804 Deo 13- Endokrinologija i metabolizam Poremećaji prednjeg dela hipofize i hipotalamusa, 807 Poremećaji zadnjeg dela hipofize, 813 Bolesti štitaste žlezde, 815 Bolesti nadbubrežne žlezde, 823 Gojaznost, 828 Dijabetes melitus, 830 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 Hiperkalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 Osteoporoza i osteomalacija, 852 Poremećaji metabolizma lipida, 855 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Deo 14 - Neurologija Neurološki pregled, 867 Neurovizuelizacioni metodi, 873 Epileptički napadi i epilepsija, 875 Tumori nervnog sistema, 883 Akutni meningitis i encefalitis, 886 Hronični meningitis, 896 Multipla skleroza (MS), 899 Alzheimerova bolest i druge demencije, 904 Parkinsonova bolest, 910 Ataksija, 914 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 Trigeminalna neuralgija, Bellova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 Poremećaji autonomnog nervnog sistema, 925 Bolesti kičmene moždine, 932 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 Miasterija gravis (MG), 942 Mišićne bolesti, 944 Sindrom hroničnog umora, 952 Deo 15 – Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance Psihijatrijski poremećaji, 955 Lekovi za psihijatrijske bolesti, 962 Poremećaji ishrane, 969 Alkoholizam, 972 Zloupotreba narkotika, 975 Deo 16 – Neželjena dejstva lekova Neželjena dejstva lekova, 979 Deo 17 – Zdravlje žena Zdravlje žena, 989 Deo 18 – Skrining i prevencija bolesti Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Deo 19 – Laboratorijske vrednosti Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Harrisonov priručnik medicine, prevod 16. izdanja (džepno izdanje) Izdavač: Романов Strana: 1088 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12,5 x 20 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-84753-09-7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Frankenstein - Mary Wollstonecraft Shelley Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina.[2] Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike.[3] Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi. Meri Vulstonkraft Šeli (rođ. Godvin; engl. Mary Wollstonecraft Shelley; London, 30. avgust 1797 — 1. februar 1851) bila je britanski romanopisac, dramski pisac, esejist, biograf, putopisac i filozof. Najpoznatija je po svom gotičkom romanu Frankenštajn (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) koji govori o kapetanu koji je stvorio zombi-čudovište.[2] Meri se takođe bavila izdavanjem i promovisanjem dela svog supruga, romantičarskog pesnika i filozofa Persija Biša Šelija. Otac joj je bio politički filozof Vilijam Godvin, a majka filozof i feministkinja Meri Vulstonkraft. Meri Šeli je rođena 30. avgusta 1797. godine u Londonu, a mesec dana nakon njenog rođenja umrla joj je majka od porodiljske groznice. Godvin je odgajao i vaspitao Meri i omogućio joj bogato, neformalno obrazovanje, podstičući je da se pridržava njegovih liberalnih političkih teorija. Kada je Meri imala četiri godine, Godvin se oženio komšinicom, sa kojom je Meri imala problematične odnose.[3][4] Godine 1814. Meri je započela vezu sa jednim od političkih sledbenika njenog oca, Persijem Šelijem, pa se na kraju udala za njega. Zajedno sa svojom polusestrom Kler Klermont, Meri i Persi su otišli u Francusku, a potom putovali Evropom. Po povratku u Englesku, Meri je bila trudna i nosila Persijevo dete. Tokom sledeće dve godine, ona i Persi su se suočili sa ostrakizmom, konstantnim dugovima i smrću njihove prevremeno rođene ćerke. Venčali su se krajem 1816. godine, nakon samoubistva Persijeve prethodne žene, Harijet Vestbruk. Tokom 1816. godine, par je proveo leto sa Lordom Bajronom, Džonom Vilijamom Polidorijem i Kler Klermont u blizini Ženeve, Švajcarska, gde je Meri dobila ideju za svoj najpoznatiji roman Frankenštajn. Šelijevi su 1818. godine napustili Englesku i otputovali u Italiju, gde su njihovo drugo i treće dete umrli, a nakon toga Meri je rodila svoje poslednje i jedino preživelo dete, Persija Florensa. Godine 1822. njen suprug se utopio kada je njegova jedrilica potonula tokom oluje u blizini Vijaređa. Godinu dana kasnije, Meri se vratila u Englesku i od tada posvetila odgajanju svog sina i karijeri profesionalnog pisca. Poslednju deceniju svog života provela je boreći se sa bolešću, verovatno moždanim tumorom, i umrla u dobi od 53 godine. Sve do 1970-ih, Meri je uglavnom bila poznata po svojim naporima da objavi radove svog supruga i po romanu Frankenštajn, koji je nastavio da bude čitan i inspirisao mnoge pozorišne i filmske adaptacije. Savremeni naučnici dali su sveobuhvatniji pogled na Merina dostignuća. Ukazali su na povećano interesovanje za njen književni rad, posebno njene romane, među kojima su istorijski romani Valperga (engl. Valperga, 1823) i Perkin Vorbek (engl. Perkin Warbeck, 1830), apokaliptični roman Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), i njena poslednja dva romana Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Studije njenih manje poznatih dela, poput Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843 (engl. Rambles in Germany and Italy, in 1840, 1842, and 1843, 1844) i biografskih članaka za Lardnerovu enciklopediju, podržavaju gledište da je Meri Šeli ostala politički radikal tokom čitavog svog života. Merina dela često tvrde su saradnja i saosećajnost, naročito praktikovane od strane žene u porodici, način da se reformiše građansko društvo. Ovakav stav bio je direktno suprotstavljanje individualističkom romantičarskom etosu, promovisanom od strane Persija, i prosvetiteljskim političkim teorijama, artikulisanim od strane njenog oca, Vilijama Godvina. Biografija Mladost Stranica iz Godvinovog dnevnika koja beleži „Merino rođenje, 20 minuta nakon 11 sati uveče” Meri Šeli je rođena kao Meri Vulstonkraft Godvin u Samers Taunu, London, dana 30. avgusta 1797. godine. Bila je drugo dete feminističkog filozofa, prosvetitelja i pisca Meri Vulstonkraft i prvo dete filozofa, romanopisca i novinara Vilijama Godvina. Njena majka umrla je od porodiljske groznice ubrzo nakon što je Meri rođena, tako da je Godvin ostao sam da se brine o Meri i njenoj starijoj polusestri Feni Imlaj, koja je bila ćerka Meri Vulstonkraft i američkog špekulanta Gilberta Imlaja.[5][6] Godinu dana nakon smrti svoje supruge, Godvin je objavio Memoare autora Odbrane prava žena (engl. Memoirs of the Author of A Vindication of the Rights of Woman, 1798), koje je smatrao iskrenim i saosećajnim izrazom poštovanja. Međutim, kako su memoari otkrili aferu Vulstonkraftove i njeno vanbračno dete, delo je viđeno kao šokantno. Meri Godvin čitala je ove memoare i majčine knjige i negovala je uspomenu na svoju majku.[7][8][9] Meri je svoje najranije godine provodila srećno, ako je sudeći prema pismima Godvinove kućepaziteljke Luize Džons.[10][11] Ali, Godvin je često bio u velikim dugovima; osećajući da ne može odgajati decu sam, on je odlučio da se ponovo oženi.[12] Decembra 1801. godine, on se oženio Meri Džejn Klermont, dobro obrazovanom ženom koja je iz prethodnog braka već imala dvoje dece — Čarlsa i Kler.[b] Većini Godvinovih prijatelja se nije svidela njegova nova žena, opisujući je kao temperamentnu i svadljivu;[14][15][v] ali Godvin joj je bio predan, pa je brak bio veoma uspešan.[16][17] Meri je, s druge strane, mrzela svoju maćehu.[3][18][4] Godvinov biograf Kigan Pol kasnije je naveo da je gospođa Godvin više pažnje posvećivala svojoj deci, a zapostavljala decu Vulstonkraftove.[4] Godvinovi su zajedno osnovali izdavačku firmu pod nazivom M. Dž. Godvin koja je prodavala knjige za decu, kao i kancelarijski materijal, mape i igre. Ipak, biznis nije bio baš profitabilan, pa je Godvin bio primoran da pozajmi znatne sume kako bi firmu održao u životu.[19] On je nastavljao da uzima nove pozajmice kako bi vratio one stare, što je samo dovodilo do novih problema. Do 1809. godine, biznis Godvinovih bio je na ivici neuspeha i bio „skoro očajan”.[20] Godvin je bio spašen dužničkog zatvora zahvaljujući svojim filozofskim sledbenicima, među kojima je bio i Frensis Plejs, koji je nastavio da mu pozajmljuje novac.[21] Poligon (sa leve strane) u Samers Taunu, gde je Meri rođena i gde je provela najranije detinjstvo Iako je Meri stekla veoma malo formalnog obrazovanja, njen otac ju je podučavao u širokom spektru tema. On je često odvodio decu na obrazovne izlete, a oni su imali pristup kućnoj biblioteci, kao i bibliotekama mnogih intelektualaca koji su posećivali Godvinove, među kojima su bili romantičarski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž i bivši potpredsednik SAD Aron Ber.[22] Godvin je priznao da decu nije edukovao prema filozofiji Meri Vulstonkraft navedenoj u delima poput Odbrane prava žena (engl. A Vindication of the Rights of Woman, 1792), ali je Meri Godvin ipak stekla neobično i napredno znanje za devojku tog vremena. Ona je imala guvernantu, svakodnevnog tutora i čitala je mnoge očeve knjige za decu na temu rimske i grčke istorije, dok su još bile u rukopisima.[23][24][25] Za šest meseci tokom 1811. godine, ona je takođe pohađala školu u Ramstejdžu.[18] Njen otac ju je sa 15 godina opisao kao devojku „jedinstveno smelog, donekle naređivačkog, i živahnog duha. Njena strast prema znanju je velika, a njena istrajnost u svemu što preduzima je gotovo nepobediva”.[26][27] Jula 1812. godine, Godvin je poslao Meri na boravak kod porodice radikala Vilijama Bakstera, blizu Dandija, Škotska.[28] On je pisao Baksteru da se „bojao da je ona možda vaspitana ... kao filozof, možda čak i kao cinik”.[29] Naučnici su spekulisali da je ona možda poslata u Škotsku zbog zdravlja, kako bi je otac udaljio od loše strane njegovog poslovanja, ili kako bi je upoznao sa radikalnom politikom.[30] Meri je uživala u prostranom imanju Baksterovih i u društvu Baksterove četiri ćerke, a na sever se ponovo vratila u leto 1813. godine i ostala tamo punih deset meseci.[31][32] U njenom uvodu u Frankenštajnu iz 1831. godine, ona se prisetila: „već sam tada počinjala da pišem, ali u sasvim banalnom stilu. Ispod drveća na imanju koje je pripadalo ocu, kao i na zasenjenim padinama ogoljenih planina u blizini, rođeni su moji prvi sastavi, vazdušasti letovi moje mašte.”[33] Persi Biš Šeli Dana 26. juna 1814. godine, Meri je priznala Šeliju da je zaljubljena u njega na grobu svoje majke, gde su se oni tajno viđali.[34] Meri se verovatno prvi put srela sa radikalnim pesnikom i filozofom Persijem Bišem Šelijem između dva svoja boravka u Škotskoj.[35][36][37] Kada se po drugi put vratila kući 30. marta 1814. godine, Šeli je već bio napustio svoju suprugu i redovno je posećivao Godvina, kom je obećao da će mu pomoći da otplati dugove.[38][39][40] Šelijev radikalizam, posebno njegovi ekonomski stavovi, koje je upijao iz Godvinove Političke pravde (engl. Political Justice, 1793), otuđio ga je od njegove aristokratske porodice: porodica je od njega tražila da sledi tradicionalne uzore zemljišne aristokratije, a on je, nasuprot tome, želeo da donira veliku sumu porodičnog novca koji bi namenio planovima za pomoć hendikepiranima. Šeli je zbog toga imao problema, jer nije mogao da pristupi novcu sve dok nije nasledio imanje, pošto njegova porodica nije želela da on troši novac na projekte „političke pravde”. Nakon nekoliko meseci obećavanja, Šeli je rekao Godvinu da on neće moći da otplati sve njegove dugove. Godvin je tada bio ljut i osećao se izdanim.[41] Meri i Persi su počeli da se viđaju tajno na grobu njene majke, pa su se na kraju zaljubili jedno u drugo — ona je imala skoro 17 godina, dok je on bio gotovo 22-godišnjak.[42][34] Na Merino zaprepašćenje, njen otac nije odobravao, pa je čak pokušao da osujeti njihov odnos i spase „neumrljanu slavu” svoje ćerke. Otprilike u isto vreme Godvin je saznao za Šelijevu nemogućnost da plati njegove dugove.[43][44][41] Meri je, koja je kasnije pisala o njenoj „preteranoj i romantičnoj privrženosti ocu”,[45] bila zbunjena. Ona je Persija videla kao otelovljenje liberalnih i reformističkih ideja njenih roditelja iz 1790-ih godina, posebno Godvinovog viđenja braka kao represivnog monopola, koji se time bavio u izdanju Političke pravde iz 1793. godine, ali je nakon toga to porekao.[46][47][48] Dana 28. jula 1814. godine, par je tajno pobegao u Francusku i poveo sa sobom Merinu polusestru Kler Klermont,[49][50] pritom ostavljajući Šelijevu trudnu ženu za sobom. Nakon vremena provedenog u Kaleu, Meri ih je ubedila da otputuju u Pariz, pa je trio odatle, koristeći se magarcem, mulom, fijakerom, a i pešice, nastavio put kroz ratom opustošenu Francusku do Švajcarske. „Ličilo je na događaj iz nekog romana i predstavljalo je ovaploćenje romanse”, prisećala se Meri Šeli tokom 1826. godine.[51] Dok su putovali, Meri i Persi su čitali dela njene majke i drugih pisaca, vodili zajednički dnevnik i nastavili svako svoje stvaralaštvo.[52] Dok su bili u Lucernu, nedostatak novca primorao ih je na povratak. Oni su putovali nizvodno Rajnom i kopnom do holandske luke Marslajs, pa su konačno stigli u Grejvsend, Kent, 13. septembra 1814. godine.[53][54] Persi Biš Šeli bio je inspirisan radikalizmom Godvinove Političke pravde (1793). Kada je pesnik Robert Sauti upoznao Šelija, osećao se kao da vidi sebe iz 1790-ih.[55] (portret izradila Amelija Kuran, 1819.) Situacija sa kojom se Meri suočila nakon povratka u Englesku bila je puna komplikacija, od kojih su neke bile potpuno nepredviđene. Da li pre ili tokom puta, ona je ostala u drugom stanju. Ona i Persi su sada bili bez novca, a na Merino istinsko iznenađenje, njen otac odbio je da ima bilo kakve veze s njom.[56][46][57][58] Par je sa Kler iznajmio stan u Samers Taunu, a kasnije na Nelson Skveru. Oni su nastavili da intenzivno čitaju i pišu i zabavljali su se sa Šelijevim prijateljima, među kojima su tu bili Tomas Džeferson Hog i Tomas Lav Pikok.[59] Šeli je ponekad napuštao kuću na kratko kako bi izbegao susrete sa zajmodavcima.[60][61] Uzrujana pisma otkrila su patnju koju su oni proživljavali tokom ovih razdvajanja.[62][63] Trudna i često bolešljiva, Meri je morala da se nosi sa Šelijevom radošću povodom rođenja njegovog sina sa Harijet krajem 1814. godine i njegovim stalnim izlascima sa Kler Klermont.[g] Delimično su je tešile Hogove posete, koji joj se u početku uopšte nije dopadao, ali ga je ubrzo smatrala bliskim prijateljem.[65] Činilo se da je Šeli želeo da Meri i Hog budu ljubavnici; Meri nije odbacila ovu ideju, pošto je i ona, kao i Šeli, verovala u ideju slobodne ljubavi.[66][67] U praksi, ona je volela samo Šelija i činilo se da se nije usudila da preduzme veće korake od flertovanja sa Hogom.[68][69][70][d] Dana 22. februara 1815. godine, ona je, dva meseca pre termina, na svet donela devojčicu, koja nije imala velike šanse da preživi.[71] Iste godine, 6. marta, ona je napisala Hogu: Najdraži, moja beba je mrtva — dođi što pre možeš da me vidiš. Želim da te vidim — bila je savršeno dobro kada sam otišla na spavanje — probudila sam se tokom noći da je podojim, ali se činila da spava toliko čvrsto da nisam htela da je budim. Bila je mrtva već tada, ali nismo znali pre jutra — po njenog izgledu verovatno je umrla od grčeva — Da li ćeš doći — ti si tako mirno stvorenje i Šeli se boji groznice zbog mleka — pošto nisam više majka sada.[72] Gubitak deteta izazvao je akutnu depresiju kod Meri, koju su progonile vizije njene bebe; ali, ona je opet zatrudnela i oporavila se do leta.[73][74] Sa oživljavanjem Šelijevih finansija nakon smrti njegovog dede, Biša Šelija, par je otišao na odmor u Torki, a nakon toga iznajmio kuću na dva sprata u Bišopsgejtu.[75][76] Malo toga je poznato o Merinom životu iz tog doba, s obzirom da je njen dnevnik iz perioda od maja 1815. do jula 1816. izgubljen. U Bišopsgejtu je Šeli napisao svoju poemu Alastor, a Meri se porodila 24. januara 1816. godine. Dečak je dobio ime Vilijam, po njenom ocu, a uskoro je dobio i nadimak „Vilmaus”. U svom romanu Poslednji čovek (lat. The Last Man) Meri je zamišljala i prisećala se Bišopsgejta kao rajskog vrta.[77] Ženevsko jezero i Frankenštajn Deo rukopisa Frankenštajna Maja 1816. godine, Meri, Persi i njihov sin otputovali su u Ženevu zajedno sa Kler Klermont. Oni su planirali da leto provedu sa Lordom Bajronom, sa kojim je Kler, nakon nedavne afere, ostala trudna.[78] Oni su u Ženevu stigli 14. maja 1816. godine, gde je Meri sebe oslovljavala sa gospođa Šeli. Bajron im se pridružio 25. maja, a njegova pratnja bio je mladi fizičar Džon Vilijam Polidori,[79] koji su iznajmili vilu Dionati blizu Ženevskog jezera, dok je Persi Šeli iznajmio manju zgradu pod nazivom Mezon Šapui na doku.[80][81][82] Oni su vreme provodili pišući, vozeći se čamcem po jezeru i pričajući do kasno u noć.[83] Meri se sećala da je to bilo „vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”.[84][83][đ] Sedeći oko logorske vatre u Bajronovoj vili, društvo se zabavljalo nemačkim pričama o duhovima, što je Bajronu dalo ideju da „svako napiše strašnu priču”.[85][86] Ne mogavši da smisli bilo kakvu priču, Meri je postala zabrinuta. „Svakog jutra su me pitali jesam li smislila priču i svakog jutra sam davala ponižavajući negativan odgovor”.[87] Jedne junske večeri, razgovor se prebacio na temu prirodnih principa života. Meri je napomenula da se „leš možda može reanimirati; galvanizam je ukazao na mogućnost takvih stvari”.[88] To je bilo nakon ponoći pre nego da svi odu na spavanje. Meri, ne mogavši da zaspi, postala je opsednuta svojom maštom dok je posmatrala razjareni užas njenog „budnog sna”, njene strašne priče:[89] Videla sam bledog studenta poročnih veština kako kleči pokraj stvari koju je sastavio. Videla sam groznu opsenu ispruženog čoveka, i onda, pomoću rada nekog snažnog motora, on je pokazao znake života i pokrenuo se mučnim, poluvitalnim znacima života. Zastrašujuće, nego kako; krajnje zastrašujuća bila bi posledica nastojanja bilo kog čoveka da se ruga čudesnom mehanizmu Stvoritelja sveta.[90][e] Ona je počela da piše, s namerom da stvori kratku priču. Uz ohrabrenje svog supruga, ona je proširila priču u roman pod nazivom Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus) koji je objavljen 1818. godine.[91][92] Ona je kasnije opisala to leto u Švajcarskoj kao momenat „kada je prvi put prešla iz detinjstva u život”.[79] Priča njenog romana korišćena je kao osnova za brojne kasnije priče i filmove. Septembra 2011. godine, astronom Donald Oslon je, posetivši vilu na Ženevskom jezeru godinu dana ranije i razmotrivši podatke o pokretima meseca i zvezda, zaključio da se njen „san na javi” odigrao između „dva i tri sata posle ponoći” dana 16. juna 1816. godine, nekoliko dana nakon što je Bajron predložio da svako od njih napiše strašnu priču.[93] Autorstvo nad Frankenštajnom Otkad je Frankenštajn anonimno objavljen 1818. godine, brojni čitaoci i kritičari raspravljali su o njegovom poreklu i pojedinačnom doprinosu Šelijevih.[94] Postoje razlike između izdanja iz 1818, 1823. i 1831. godine, za šta je Meri napisala da „suprugu sigurno ne duguje slučajan predlog, niti bilo kakav nalet osećanja, i sem njegovih podsticaja, on nije imao nikakvog doprinosa onom obliku dela kakvo je izašlo u javnost”. Ona je napisala da je, koliko se ona seća, predgovor romana bio Šelijevo delo. Džejms Riger zaključio je da je Persijeva „pomoć u svakom delu izrade knjige bila toliko obimna da se teško može doći do zaključka da li njega posmatrati kao urednika ili manje značajnog saradnika”, dok je Ana Melor kasnije tvrdila da je Persi „samo odradio brojne tehničke korekcije i nekoliko puta pojasnio narativni i tematski kontinuitet teksta”.[95] Čarls Robinson, urednik fototipskog izdanja Frankenštajnovih, zaključio je da su Persijevi doprinosi romanu bili „ništa više nego što većina izdavačkih urednika obezbeđuje novim (ili starim) autorima ili, zapravo, šta kolege čine jedni drugima nakon što pročitaju delo koje ovaj drugi piše”.[96] Bat i Marlou Nakon njihovog povratka u Englesku, Meri i Persi su se — zajedno sa Kler Klermont, koja je iznajmila stan u blizini — preselili u Bat, gde su se nadali da će Klerinu trudnoću držati u tajnosti.[97][98] Tamo je Meri primila dva pisma od svoje polusestre Feni Imlaj, koja se žalila kako nesrećno živi; dana 9. oktobra Feni je napisala „uznemirujuće pismo” iz Bristola koje je navelo Persija da užurbano ode u potragu za njom, ali bezuspešno. Sutradan, 10. oktobra ujutru, Feni Imlaj je pronađena mrtva u sobi jedne krčme zajedno sa oproštajnom porukom i bocom laudanuma. Dana 10. decembra, Persijeva prva žena, Harijet Vestbruk, pronađena je udavljena u jezeru u Hajd parku, London.[99][100] Oba samoubistva bila su zataškana. Harijetina porodica omela je Šelijeve pokušaje — koje je Meri u potpunosti podržavala — da preuzme starateljstvo nad Harijetinom decom. Njegovi advokati savetovali su ga da će se slučaj znatno olakšati ukoliko se on bude venčao, pa su se Meri, koja je opet bila trudna, i on venčali 30. decembra 1816. godine u Londonu.[101][102][103] Merini roditelji bili su prisutni na svadbi i njihovo venčanje označilo je kraj loših odnosa.[104][105] Kler Klermont se porodila 13. januara naredne godine, a beba se u početku zvala Alba, kasnije Alegra.[106][107][ž] Marta iste godine, sud je presudio da je Persi moralno nepodoban da preuzme starateljstvo nad decom, koju je sud kasnije dodelio hraniteljskoj porodici.[108][109] Šelijevi su se, zajedno sa Kler i Albom, takođe marta, preselili u Marlou, u veliku, vlažnu kuću na obali Temze. Tu je Meri na svet donela još jedno dete, ćerku Klaru, 2. septembra. U Marlouu su se zabavljali sa svojim novim prijateljima Merijen i Lijem Hantom, radili na novim delima i često raspravljali o politici.[94] Početkom leta 1817. godine, Meri je završila Frankenštajna, koji je anonimno objavljen januara naredne godine. Čitaoci i kritičari pretpostavili su da je to bilo Persijevo delo, s obzirom da je knjiga objavljena sa njegovim predgovorom i bila je posvećena njegovom političkom heroju Vilijamu Godvinu.[110][111] U Marlouu je Meri redigovala zajednički dnevnik pisan tokom njihovog zajedničkog putovanja iz 1814. godine, dodajući materijal napisan u Švajcarskoj 1816. godine i Persijevu poemu Mon Blan (engl. Mont Blanc). Rezultat svega toga bila je Istorija šestonedeljne ture (engl. History of a Six Weeks` Tour), objavljena novembra 1817. godine. Te jeseni, Persi je često odlazio od kuće u London kako bi izbegao zajmodavce. Pretnja dužničkim zatvorom, u kombinaciji sa lošim zdravljem i pretnjom da izgube starateljstvo nad decom, doprineli su odluci da par napusti Englesku i otputuje u Italiju 12. marta 1818. godine i povede Kler i Albu sa sobom.[112][113][114][115] Nisu imali nameru da se vraćaju nazad.[116] Italija Vilijam Vilmaus Šeli, naslikan neposredno pre svoje smrti od malarije 1819. godine (autor Amelija Kuran, 1819) Jedan od prvih zadataka prilikom dolaska u Italiju bio im je da Bajronu, koji je živeo u Veneciji, predaju Albu. On se složio da je odgaja dokle god ne bude imao bilo šta sa Kler.[117][118][119] Šelijevi su potom započeli svoju lutajuću egzistenciju, nikada se ne nastanivši ni u jednom mestu na duži period.[120][z] Usput su sticali brojne prijatelje od kojih su im se neki i pridruživali na putu. Par je svoje vreme posvetio čitanju, pisanju, učenju, razgledanju gradova i druženju. Italijanska avantura bila je, nažalost, prekinuta kada su oba Merina deteta umrla — prvo Klara, septembra 1818. godine u Veneciji, a potom i Vilijam, juna 1819. godine u Rimu.[121][122][i] Ovi gubici bacili su je u duboku depresiju koja ju je izolovala od Persija,[124] koji je napisao u svom dnevniku: Najdraža Meri, zašto si nestala, i ostavila me samog u ovom sumornom svetu? Tvoj oblik ovde je zaista divan ali tvoja umetnost je pobegla, sišla niz sumoran put što Sorou čini mračnim boravištem. Za tvoje dobro ja ne mogu da te pratim ali ti se zbog mene vrati.[125] Neko vreme, Meri je utehu nalazila samo u pisanju.[126] Rođenje njenog četvrtog deteta, sina Persija Florensa Šelija 12. novembra 1819. godine, konačno je popravilo njeno raspoloženje,[127] iako je negovala sećanje na svoju izgubljenu decu do kraja života.[128] Italija je Šelijevima, Bajronu i drugim izgnanicima obezbedila političku slobodu nedostižnu kod kuće. Uprkos suočavanju sa gubicima, Italija je za Meri Šeli postala „zemlja čija su sećanja poput rajske slike”.[129] Godine provedene u Italiji bile su period intenzivne intelektualne i kreativne aktivnosti Šelijevih. Dok je Persi napisao niz velikih pesama, Meri je napisala autobiografski roman Matildu (engl. Matilda),[130] istorijski roman Valpergu (engl. Valperga) i drame Prozerpina (engl. Proserpine) i Midas (engl. Midas). Meri je Valpergu napisala kako bi pomogla ublažavanju finansijskih poteškoća njenog oca, pošto je Persi odbio da mu dalje pomaže.[131] Ona je često bila fizički bolesna, ali i sklona depresijama. Morala je da se nosi sa Persijevim interesovanjem za druge žene, među kojima su bile i Sofija Stejsi, Emilija Vivijani i Džejn Vilijams.[132][133][134] Otkad se Meri složila sa njegovim verovanjem u neekskluzivnost braka, počela je da stvara emocionalne veze sa muškarcima i ženama iz njihovog kruga prijatelja. Posebno su joj postali dragi grčki revolucionar Princ Aleksandar Mavrokordato i Džejn i Edvard Vilijams.[135][136][137][j] Kler Klermont, Merina polusestra i Bajronova ljubavnica (autor Amelija Kuran, 1819) Decembra 1818. godine Šelijevi su otputovali na jug zajedno sa Kler Klermont i svojom poslugom, smestivši se u Napulj, gde su ostali tri meseca. Za vreme provedeno u Napulju imali su samo jednu posetu, izvesnog fizičara.[138][139] Dve godine kasnije, oni su se našli na meti optužbi i pretnji od strane Paola i Elize Fogi, bivše posluge koje je Persi otpustio u Napulju ubrzo nakon što su se Fogijevi venčali.[140] Fogijevi su objavili da je 27. februara 1819. godine u Napulju Šeli registrovao kao svoje i Merino dvomesečno dete pod imenom Elena Adelejd Šeli.[140][141] Fogijevi su takođe tvrdili da je dete bilo Klerino.[142][143][144] Biografi su kasnije nudili različite interpretacije ovog događaja: da je Persi odlučio da usvoji lokalno dete kako bi umirio Meri nakon smrti dvoje dece, da je dete bilo njegovo i Klerino, Elizino, ili neke druge nepoznate žene, ili da je dete bilo Elizino i Bajronovo.[145][146][147][148][k] Meri je na to odgovorila da bi ona svakako znala da je Kler bila trudna, ali i dalje nije jasno koliko je ona zaista znala.[146][149][150] Događaji u Napulju, gradu kog je kasnije Meri nazvala „rajem nastanjenim đavolima”,[146] ostali su obavijeni velom misterije.[l] Jedino što je sigurno je to da sama Meri nije bila majka tog deteta. Elena Adelejd Šeli umrla je u Napulju 9. juna 1820. godine.[151][152] Tokom leta 1822. godine, trudna Meri se zajedno sa Persijem, Kler i Edvardom i Džejn Vilijams preselila u izolovanu Vila Magni, na obali mora blizu zaseoka San Terenco u zalivu Leriči. Kada su se nastanili, Persi je Kler saopštio loše vesti da je njena ćerka Alegra preminula od tifusa u manastiru Banjakavalo.[153][154] Meri je bila rastrojena i nesrećna u skučenoj i zabačenoj Vila Magni, koju je čak smatrala tamnicom.[155][156][157] Ona je 16. juna pobacila, izgubivši pritom toliko krvi da je umalo preminula. Umesto da čekaju doktora, Persi ju je potopio u kadu sa ledom kako bi zaustavio krvarenje — postupak za koji mu je doktor kasnije rekao da je spasao Merin život.[158] Stvari se tog leta nisu baš najbolje odvijale između Meri i Persija. Naime, on je sve više vremena provodio sa Džejn Vilijams umesto sa svojom depresivnom i iscrpljenom ženom.[159][160][161] Veći deo kratkih pesama koje je Persi napisao u San Terencu bile su posvećene Džejn, a ne Meri. Obala je Persiju Šeliju i Edvardu Vilijamsu pružila priliku da uživaju u njihovoj „savršenoj letnjoj igrački”, novoj jedrilici.[158][162] Brod su bili dizajnirali Denijel Roberts i Edvard Triloni, Bajronov obožavalac koji se ovom društvu pridružio januara 1822. godine.[163] Dana 1. jula iste godine, Persi Šeli, Edvard Elerker Vilijams i kapetan Denijel Roberts isplovili su južnom obalom ka Livornu. Tamo je Persi razgovarao sa Bajronom i Lijem Hantom o pokretanju radikalnog časopisa koji bi se zvao Liberal.[164] Šeli i Vilijams su 8. jula krenuli na povratak do Leričija zajedno sa njihovim, osamnaestogodišnjim, čamdžijom Čarlsom Vivijanom.[165] Oni nikada nisu stigli na cilj. Pismo koje je stiglo od Hanta upućeno Šeliju, a poslato u Vila Magni, datirano na 8. jul, sadržalo je sledeće reči: „molim te piši nam i reci nam kako si stigao kući, pošto su nam rekli da je bila oluja nakon što ste vi isplovili u ponedeljak, veoma smo zabrinuti”.[166] Meri je kasnije prokomentarisala trenutak kada je pročitala pismo: „Papir mi je ispao iz ruku; zadrhtala sam”.[166] Ona i Džejn Vilijams očajnički su požurile do Livorna, a potom do Pize, kako bi se uverile da su im muževi još uvek živi. Deset dana nakon oluje, tri tela isplovila su na obalu blizu Vijaređa, na pola puta između Livorna i Leričija. Triloni, Bajron i Hant kremirali su Persijev leš na plaži u Vijaređu.[167] Povratak u Englesku i književna karijera `[Frankenštajn] je najlepše delo za koje sam ja čuo da je neko napisao sa 20 godina. Sada imaš 25 godina. I, na svu sreću, nastavila si u smeru čitanja i kultivisala svoj um na najdivniji način, što te je učinilo velikim i uspešnim piscem. Ako ti ne možeš da budeš nezavisna, ko onda može?` — Reči Vilijama Godvina upućene Meri Šeli[168] Nakon smrti njenog muža, Meri je godinu dana živela sa Lijem Hantom i njegovom porodicom u Đenovi, gde je često viđala Bajrona i prepisivala njegove poeme. Rešila je da živi od pisanja i za svog sina, ali njena finansijska situacija bila je neizvesna. Dana 23. jula 1823. godine ona je napustila Đenovu i otputovala u Englesku, smestivši se u Strendu, London, sa svojim ocem i maćehom, sve dok nije dobila malu pozajmicu od svog svekra koja joj je omogućila da se samostalno smesti u kući u blizini.[169] Timoti Šeli se u početku složio da podrži svog unuka, Persija Florensa, samo ukoliko on dobije starateljstvo nad njim. Meri je tu ideju momentalno odbacila.[170][171] Umesto toga, ona je od Timotija uspela da izvuče minimalnu godišnju isplatu (koju je morala da vrati kada je Persi Florens nasledio imanje), ali je Timoti do kraja svog života odbijao da je vidi uživo i bavio se njom isključivo preko advokata. Meri se jedno vreme, pored drugih književnih napora, bavila i redigovanjem suprugovih pesama, ali se brinula zbog ograničenih opcija oko svog sina. Timoti je pretio da će joj ukinuti isplatu ukoliko bilo kakva biografija njegovog sina bude objavljena.[172][173][174] Godine 1826. Persi Florens je postao zakonski naslednik imanja Šelijevih, pošto je Šelijev i Harijetih sin, Čarls Šeli, preminuo. Timoti je povećao Merinu isplatu sa 100 na 250 dolara, ali je situacija još uvek bila teška kao i ranije.[175] Meri je uživala u stimulativnom društvu kruga prijatelja oko Vilijama Godvina, ali ju je siromaštvo sprečavalo da se druži na način na koji je želela. Ona se takođe osećala odbačeno od strane onih koji, poput Timotija, i dalje nisu odobravali njen brak sa Persijem.[176] Leta 1824. godine Meri se preselila u Kentiš Taun u severnom Londonu kako bi bila blizu Džejn Vilijams. Ona je možda, kako navodi njen biograf Mjurijel Spark, pomalo bila zaljubljena u Džejn. Džejn ju je kasnije razočarala tračarenjem da je Persi više voleo nju nego Meri, navodno zbog Merine nepodesnosti u ulozi supruge.[177] Otprilike u to vreme, Meri je radila na svom romanu Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), a pomagala je i nizu prijatelja koji su pisali memoare o Bajronu i Persiju — što su bili počeci njenih pokušaja da svog supruga učini besmrtnim, odnosno sačuva od zaborava.[178] Ona je takođe upoznala američkog glumca Džona Hauarda Pejna i američkog pisca Vašingtona Irvinga, koji su je zaintrigirali. Pejn se zaljubio u nju i 1826. godine ju je zaprosio. Ona je odbila, rekavši da posle braka sa jednim genijem, ona se može udati samo za još jednog genija.[179] Pejn je prihvatio odbijanje i bezuspešno probao da razgovara sa svojim prijateljem Irvingom da je i on zaprosi. Meri je bila svesna tog plana, ali je nejasno koliko ozbiljno ga je uzela u obzir.[180][181] Minijatura Meri Šeli autora Redžinalda Istona, navodno naslikana po uzoru na njenu smrtnu masku (c. 1857)[182] Godine 1827. Meri je bila deo plana koji je omogućio njenoj prijateljici Izabelom Robinson i Izabelinoj ljubavnici, Meri Dijani Dods (koja je stvarala pod imenom Dejvid Linsdej), da odu u Francusku i žive tamo kao muž i žena.[183][lj] Uz pomoć Pejna, kome nije ispričala sve detalje, Meri je uspela da dobije lažne pasoše za ovaj par.[184] Godine 1828. ona se razbolela od malih boginja dok je bila u poseti paru u Parizu. Nedeljama kasnije ona se oporavila bez ožiljaka, ali je izgubila svoju mladalačku lepotu.[185] U periodu 1827—1840. godine, Meri je bila zauzeta kao urednik i pisac. Napisala je romane Sudbina Perkina Vorbeka (engl. The Fortunes of Perkin Warbeck, 1830), Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Napisala je pet tomova pod nazivom Životi italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih pisaca (engl. Lives of Italian, Spanish, Portuguese, and French authors), što je bio deo Lardnerove enciklopedije u 133 toma pod nazivom Cabinet Cyclopædia. Pisala je i priče za ženske magazine. Još uvek je pomagala svom ocu, pa su oni međusobno nalazili izdavače jedno za drugog.[186] Godine 1830. ona je za 60 dolara prodala autorsko pravo nad novom edicijom Frankenštajna Henriju Kolbernu i Ričardu Bentliju za njihovu novu seriju romana.[187] Nakon smrti njenog oca 1836. godine u dobi od 80 godina, Meri je počela da skuplja njegova pisma i memoare za objavljivanje, kao što je on zatražio u svom testamentu; međutim, nakon dve godine rada, ona je napustila projekat.[188] Tokom ovog perioda, ona se takođe borila i za Šelijevu poeziju, promovišući izdanja iste i citirajući je u svojim delima. Do 1837. godine Persijevi radovi su postali dobro poznati i svi su im se divili.[189] Tokom leta 1838. godine, Edvard Mokson, izdavač i zet Čarlsa Lamba, predložio je objavljivanje sabranih dela Persija Šelija. Meri je bila plaćena 500 dolara kako bi redigovala Pesnička dela (engl. Poetical Works, 1838), za koja je Timoti Šeli insistirao da ne sadrže bilo kakvu Persijevu biografiju. Meri je ipak pronašla način da ispriča priču o Šelijevom životu — ubacila je opširne biografske beleške o pesmama.[190] Meri je nastavila da postupa sa potencijalnim romantičnim partnerima sa oprezom. Godine 1828. ona je upoznala i flertovala sa francuskim piscem Prosperom Merimeom, ali jedno preživelo pismo upućeno njemu naizgled predstavlja skretanje njegove izjave ljubavi.[191] Bila je oduševljena kada se njen stari prijatelj, Edvard Triloni, vratio u Englesku, a oni su se u pismima šalili o braku.[192] Međutim, njihovo prijateljstvo bilo je izmenjeno, što je izazvalo njeno odbijanje da učestvuje u predloženoj biografiji Persija Šelija; on je kasnije ljutito reagovao na njeno izostavljanje ateističkog odeljka Kraljice Mab iz Šelijevih pesama.[193] Zaobilazne napomene u njenom dnevniku iz perioda od početka 1830-ih do ranih 1840-ih ukazuju na to da je Meri gajila osećanja prema radikalnom političaru Obriju Boklerku, koji ju je možda razočarao dva puta, oženivši se drugim ženama.[194][195][196][m] Merina prva briga tokom ovih godina bila je blagostanje Persija Florensa. Ona je ispoštovala jednu od poslednjih želja njenog pokojnog muža da njegov sin pohađa javnu školu, i, uz nevoljnu pomoć Timotija Šelija, Persi Florens je pohađao školu u Herou. Kako bi izbegla dodatne troškove, ona se preselila u Herou, pa je Persi Florens mogao da svakog dana prisustvuje predavanjima.[197][198] Iako je Persi Florens pohađao Triniti koledž, Kembridž, i površno se bavio politikom i pravom, on nije pokazivao znake obdarenosti svojih roditelja.[199][200] Bio je posvećen svojoj majci, i, nakon što je napustio univerzitet 1841. godine, on je prešao da živi sa majkom. Poslednje godine i smrt Želeći da ispune Merine želje, Persi Florens i njegova žena Džejn ekshumirali su posmrtne ostatke njenih roditelja i sahranili ih zajedno sa njom u Burnmutu[201] Godine 1840. i 1842. Meri i Persi Florens putovali su zajedno po kontinentu, a ova putovanja Meri je zabeležila u svojim Lutanjima po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. (engl. Rambles in Germany and Italy in 1840, 1842 and 1843, 1844).[202] Iste godine kad je delo objavljeno umro je i Timoti Šeli, u dobi od 90 godina, „padajući sa stabla kao precvetao cvet”, kako je Meri navela.[203] Po prvi put, ona i njen sin bili su finansijski nezavisni, iako se pokazalo da je nasleđe bilo manje vredno nego što su se oni nadali.[204] Sredinom 1840-ih, Meri se našla na meti tri zasebna ucenjivača. Godine 1845, italijanski politički izgnanik zvani Gateši, kog je upoznala u Parizu, pretio je da će objaviti pisma koja mu je ona slala. Prijatelj njenog sina podmitio je šefa policije da oduzme Gatešiju papire, uključujući i pisma, koja su kasnije uništena.[205][206] Ubrzo nakon toga, Meri je kupila neka pisma koje su ona i Šeli pisali od čoveka koji je sebe zvao G. Bajron i predstavljao se kao vanbračni sin pokojnog Lorda Bajrona.[207][208] Iste godine, Persijev rođak Tomas Medvin prišao je Meri tvrdeći da je napisao biografiju Persija Šelija u kojoj ga nije prikazao u najboljem svetlu i da će to zataškati u zamenu za 250 dolara, ali je Meri odbila da pristane na tu nagodbu.[209][210][n] Persi Florens se 1848. godine oženio Džejn Gibson Sent Džon. Brak se pokazao kao srećan, a Meri i Džejn su se volele.[211][212] Meri je živela sa svojim sinom i snajom u Fild Plejsu, Saseks, u nasleđenoj kući Šelijevih, i na Čester skveru, London, a pratila ih je i na njihovim putovanjima u inostranstvo. Poslednjih godina svog života Meri je bila razorena bolešću. Od 1839. godine ona je patila od glavobolje i napada paralize u pojedinim delovima tela, koje su joj ponekad onemogućavale da čita i piše.[213][214] Dana 1. februara 1851, na Čester skveru, ona je umrla u dobi od 53 godine od onoga što je njen lekar sumnjao da je moždani tumor. Prema Džejn Šeli, Meri Šeli je tražila da bude sahranjena pored oca i majke; međutim, Persi Florens i njegova supruga, procenivši da je groblje u Sent Pankrasu, gde su sahranjeni Merini roditelji, „užasno”, odlučili su da je umesto toga sahrane u crkvi Svetog Petra u Bornmutu, blizu njihove nove kuće u Boskombu.[215] Prilikom prve godišnjice smrti Meri Šeli, oni su otvorili njen radni sto. Unutra su pronašli pramenove kose njene mrtve dece, dnevnik koji je delila sa Persijem Šelijem i kopiju njegove poeme Adonis sa jednom stranicom smotanom u krug i svilenim delom koji je sadržao deo njegovog pepela i ostatke njegovog srca.[128] Književne teme i stil Meri Šeli je živela književnim životom. Njen otac ohrabrivao ju je da nauči da piše tako što bi sastavljala pisma,[216] a njeno omiljeno zanimanje u detinjstvu bilo je pisanje priča.[217] Nažalost, sva Merina mladalačka dela su izgubljena kada je pobegla sa Persijem 1814. godine, i nijedan od njenih preživelih rukopisa ne može se definitivno datirati od pre te godine.[218] Veruje se da je njeno prvo objavljeno delo bilo Mounseer Nongtongpaw,[219][220][221] komični stihovi koje je napisala za Godvinovu Dečju biblioteku kada je imala deset i po godina; ipak, autorstvo nad pesmom se danas pripisuje drugom piscu u najnovijoj merodavnoj kolekciji njenih radova.[222][223][224] Persi Šeli je sa oduševljenjem ohrabrivao Meri da se bavi pisanjem: „moj suprug je, od samog početka, veoma želeo da ja dokažem da sam vredna svog porekla i upišem se na stranicu slavnih. Oduvek me je podsticao da dobijem književnu reputaciju”.[225] Romani Autobiografski elementi Pojedini delovi Merinih romana često se tumače kao prikrivene prerade njenog života. Kritičari su ukazivali na ponavljanje motiva otac-ćerka kao na specifičan dokaz tog autobiografskog stila.[226] Na primer, komentatori su veoma često Matildu (1820) čitali autobiografski, identifikujući tri centralna lika romana kao verzije Meri Šeli, Vilijama Godvina i Persija Šelija.[227][228] Meri se poverila da je modelovala centralne likove u svom romanu Poslednji čovek po uzoru na prijatelje iz italijanskih krugova. Lord Rejmond, koji je napustio Englesku kako bi se uz Grke borio i umro u Konstantinopolju, baziran je na Lordu Bajronu; a utopista Adrijan, Grof od Vindzora, koji vodi svoje sledbenike u potragu za prirodnim rajem i umire kada njegov brod potone u oluji, fiktivan je portret Persija Šelija.[229][230] Ipak, kako je napisala u recenziji Godvinovog romana Cloudesley (1830), ona nije verovala da pisci „samo kopiraju sadržaje iz svojih srca”.[231] Vilijam Godvin je smatrao karaktere njene ćekre pre kao tipove, a ne kao portrete osoba iz stvarnog života.[232] Neki moderni kritičari, poput Patriše Klemit i Džejn Blamberg, zauzeli su isti stav, suprotstavljajući se autobiografskom posmatranju Merinih dela.[233][234][235] Romaneskni žanrovi Meri se koristila tehnikama brojnih novelističkih žanrova, najčešće godvinijanskim romanom, novim istorijskim romanom Valtera Skota i gotičkim romanom. Godvinijanski roman, koji je postao popularan tokom 1790-ih delima poput Godvinovog Kejleba Vilijamsa (engl. Caleb Williams, 1794), „koristio se Rusoovom ispovedaoničkom formom kako bi istražio kontradiktorne odnose između pojedinca i društva”,[236][237] a Frankenštajn prikazuje mnoge od teme i književne izume kao i pomenuti Godvinov roman.[238][239] Ipak, Šeli je kritikovao ove prosvetiteljske ideale koje je Godvin promovisao u svojim delima.[240] U Poslednjem čoveku Meri je iskoristila godvinijansku filozofsku formu kako bi demonstrirala krajnju besmislenost sveta.[241] Dok su raniji godvinijanski romani pokazivali kako racionalni pojedinac može postepeno poboljšati društvo, Poslednji čovek i Frankenštajn pokazuju pojedinčev nedostatak kontrole nad istorijom.[242] Šelijeva je takođe koristila njene istorijske romane kako bi govorila o odnosima između polova; na primer, Valperga predstavlja feminiziranu verziju Skotovog maskulinizma.[243][244] Uvodeći ženu koja nije bila deo istorijske pozadine, Šeli koristi njihove priče kako bi dovela u pitanje etablirane teološke i političke institucije.[245][246] Ona pohlepu muškog junaka za osvajanjem stavlja kontrastno sa ženskom alternativom: razumom i osećajnošću.[247] U Sudbini Perkina Vorbeka, još jednom njenom istorijskom romanu, Lejdi Gordon označava vrednosti prijateljstva, porodičnog života i jednakosti. Kroz nju Šelijeva nudi feminističku alternativu muškoj političkoj moći koja na kraju uništava muški lik. Roman daje inkluzivniju istorijsku priču kako bi izazvala one koje se obično odnose na isključivo muške događaje.[248][249] Pol S porastom feminističke književne kritike tokom 1970-ih, Merina dela, posebno Frankenštajn, počela su da privlače mnogo veću pažnju naučnika. Feministički i psihoanalitički kritičari bili su uglavnom zaslužni za ponovnu popularnost Merinih dela.[250] Elen Moers bila je jedan od prvih koja je tvrdila da je Merin gubitak deteta bio presudan uticaj za pisanje Frankenštajna.[251] Ona je navela da je roman „mit o rođenju” u kom Šelijeva želi da se pomiri sa krivicom izazvanom majčinskim gubitkom, kao i zbog toga što nije uspela kao roditelj.[252][253] En Melor, naučnica koja je proučavala Merino stvaralaštvo, ukazuje da je roman, sa feminističke tačke gledišta, priča „o tome šta se desi kada muškarac pokuša da ima bebu bez žene ... [Frankenštajn] je duboko zabrinut prirodnim, za razliku od neprirodnih, načina produkcije i reprodukcije”.[254] Neuspeh Viktora Frankenštajna u ulozi „roditelja” u romanu može se shvatiti kao izraz zabrinutosti koji prati trudnoću, porođaj, a posebno materinstvo.[255] Sandra Gilbert i Suzan Gubar tvrdile su u njihovoj zajedničkoj knjizi Luda žena u potkrovlju (1979) da je u Frankenštajnu Šelijeva posebno odgovorila na mušku književnu tradiciju koju je zastupao Džon Miltonov Izgubljeni raj. Prema njihovoj interpretaciji, Šelijeva je reafirmisala ovu mušku tradiciju, uključujući mizoginiju nerazdvojivu sa njom, ali u isto vreme i „sakrivene fantazije jednakosti koje povremeno izbijaju u monstruoznim slikama besa”.[256] Meri Puvi tumačila je prvo izdanje Frankenštajna kao deo većeg šablona u Merinom pisanju, koji počinje književnim samopotvrđivanjem i završava se kontroverznim feminizmom.[257] Povi je ukazala na to da je Frankenštajnova višestruka narativnost omogućila Šelijevoj da podeli svoju umetničku ličnost, pa je tako mogla da „izrazi i izbriše sebe u isto vreme”.[258][259] Merin strah od samozalaganja ogleda se u sudbini Frankenštajna, koji je bio kažnjen zbog egoizma izgubivši sve svoje domaće veze.[260] Feministički kritičari fokusirali su se na to kako je autorstvo, posebno žensko autorstvo, prikazano u i kroz Merine romane.[261] Kako Melorova objašnjava, Šelijeva je koristila gotički stil ne samo da istraži potisnutu žensku seksualnu želju,[262] već i način kako da „cenzuriše svoj govor u Frankenštajnu”.[263] Prema Povijevoj i Melorovoj, Meri nije želela da promoviše svoju autorsku ličnost i duboko u sebi osećala se neadekvatno u ulozi pisca, pa je „ova sramota doprinela je generaciji njenih fiktivnih slika abnormalnosti, perverzije i destruktivnosti”.[264] Merina dela stavljaju fokus na ulogu porodice u društvu i ulogu žene u toj porodici. Ona slavi „ženska osećanja i saosećanje” u vezi sa porodicom i ukazuje na to da društvo ne bi moglo da preživi bez njih.[265] Meri je bila „duboko posvećena etici saradnje, uzajamnoj zavisnosti i samopožrtvovanju”.[266] U romanu Lodor, na primer, centralna priča prati sudbinu žene i ćerke glavnog junaka, Lorda Lodora, koji je ubijen u dvoboju na kraju prvog toma romana, ostavljajući za sobom niz pravnih, finansijskih i porodičnih prepreka sa kojima ove dve heroine treba da se suprotstavljaju. Roman se bavi političkim i ideološkim pitanjima, posebno obrazovanjem i društvenom ulogom žena.[267] On analizira patrijarhalnu kulturu koja razdvaja polove i postavlja ženu u položaj zavisnosti od muškarca. Prema viđenju Beti Benet, „roman predlaže ravnopravne obrazovne paradigme za muškarce i žene, što bi dovelo do društvene pravde, kao i do duhovnog i intelektualnog razumevanja prilikom susretanja sa izazovima koje život donosi”.[268] Ipak, Fokner je jedini Merin roman u kome heroina izlazi kao pobednik.[269] Roman navodi da kada ženske vrednosti trijumfuju nad nasilnom i destruktivnom muškošću, ljudi će biti slobodni da iskažu „saosećanje, simpatiju i velikodušnost”, ili njihovu bolju prirodu.[270] Prosvetiteljstvo i romantizam Frankenštajn, kao i brojna gotička fikcija iz tog perioda, predstavlja mešavinu visceralnog i otuđenog predmeta subjekta sa spekulativnim i provokativnim temama.[271] Umesto da se fokusira na obrte i preokrete radnje, u prvi plan romana su mentalne i moralne borbe protagoniste, Viktora Frankenštajna, a Šelijeva je prožela tekst njenim ličnim vidom politiziranog romantizma, romantizam koji je kritikovao individualizam i egoizam tradicionalnog romantizma.[272][273] Viktor Frankenštajn je poput Satane u Izgubljenom raju, i Prometej: on se buni protiv tradicije, on stvara život i oblikuje svoju sudbinu. Ove osobine nisu prikazane pozitivno: kako Blamerg piše, „njegova neumorna ambicije je samoobmana, naslikana kao traganje za istinom”.[274][275] On mora da napusti svoju porodicu kako bi ispunio svoje ambicije.[274][276][277] Naslovna strana izdanja Frankenštajna iz 1831. godine, autora Teodora fon Holsta, jedna od prve dve ilustracije romana[278] Meri je verovala u prosvetiteljsku ideju da ljudi mogu na poboljšaju društvo odgovornim vršenjem političkih dužnosti, ali je strahovala da bi neodgovorno vršenje vlasti moglo da dovede do haosa.[279] U praksi, njena dela su uglavnom kritikovala mislioce 18. veka poput njenih roditelja, koji su verovali da se takva promena može dogoditi. Stvorenje u Frankenštajnu, na primer, čita knjige povezane sa radikalnim idejama, ali obrazovanje koje stiče iz njih je na kraju beskorisno.[280] Merina dela otkrivaju njen manji optimizam u odnosu na Godvina i Vulstonkraftovu; ona ne veruje u Godvinovu teoriju da bi čovečanstvo u nekom trenutku moglo postati savršeno.[281][282] Kako književnik Kari Loke navodi, Poslednji čovek, više nego Frankenštajn, „u svom odbijanju da postavi čovečanstvo u centar svemira, njegovo ispitivanje našeg privilegovanog položaja u odnosu na prirodu ... predstavlja dubok i proročki izazov zapadnjačkom humanizmu”.[283][284] Naime, Merine aluzije na ono što su radikali smatrali propalom revolucijom u Francuskoj i na Godvinov, Vulstonkraftovin i Berkov odgovor na nju, sukobljavaju se sa „prosvetiteljskom verom u neminovni napredak zajedničkim naporima”.[285][286] Kao i u Frankenštajnu, Šelijeva „nudi duboko razočaravajući komentar na doba revolucije, koji se završava totalnim odbacivanjem progresivnih ideala njene generacije”.[287] Ne samo da odbacuje te prosvetiteljske političke ideale, već odbacuje i romantičarsku predstavu da poetska ili književna imaginacija može da ponudi alternativu, beg od stvarnosti.[288][289] Politika Kritičari su do skoro navodili Lodora i Foknera kao dokaz rastućeg konzervativizma u Merinim kasnijim delima. Godine 1984, Meri Puvi je uticajno identifikovala oskudicu Merine reformističke politike u poznim delima.[290] Puvijeva je sugerisala da je Meri Šeli napisala Foknera kao svoj konfliktni odgovor na očevu kombinaciju libertarijanskog radikalizma i strogog insistiranja na društvenu pristojnost.[291] Melorova se složila, tvrdeći da je „Meri Šeli utemeljila svoju alternativnu političku ideologiju na metafori mirne, nežne, buržoaske porodice. Ona je time implicitno podržala konzervativnu viziju postepene evolucione reforme”.[292] Ova vizija dozvolila bi ženama da učestvuju u društvenoj sferi, ali je ona nasledila nejednakosti svojstvene buržoaskoj porodici.[293] Ipak, u poslednjoj deceniji (20. veka) ovo gledište dovedeno je u pitanje. Na primer, Benetova tvrdi da Merina dela otkrivaju doslednu posvećenost romantičarskom idealizmu i političkoj reformi,[294] a studija Merinih ranih dela autorke Džejn Blamberg tvrdi da se njena karijera ne može lako podeliti na radikalni i konzervativni period. Ona tvrdi da „Šelijeva nije nikada bila strastveni radikal poput njenog supruga i da njen kasniji način života nije bio naglo lažan, niti je bio izdaja. Ona je zapravo izazivala političke i književne uticaje njenih krugova prijatelja u svom prvom delu”.[295] Prema ovom tumačenju, Merina rana dela tumače se kao izazov Godvinov i Šelijev radikalizam. „Nepromišljeno odbacivanje porodice” Viktora Frankenštajna je, na primer, viđeno kao dokaz Merine konstantne brige za ljude oko sebe.[272] Kratke priče Šelijeva je često pisala priče kako bi ispratila već pripremljene ilustracije za zbirke, kao što je ova, koja prati Transformaciju iz 1830. godine u godišnjaku Keepsake.[296] Tokom 1820-ih i 1830-ih, Meri je stalno pisala kratke priče za zbirke priča i godišnjake, uključujući 16 priča za The Keepsake, čija su ciljna grupa bile sredovečne žene.[219][297] Merina dela iz ovog žanra bila su opisana kao dela „plaćenog pisca” i „razvučena i dosadna”.[219] Ipak, kritičarka Šarlot Susman ističe da su drugi pisci tog doba, poput romantičarskih pesnika Vilijama Vordsvorta i Semjuela Tejlora Kolridža, davali prednost ovom profitabilnom tržištu. Ona objašnjava da su „godišnjaci bili glavni vid književnog stvaralaštva tokom 1820-ih i 1830-ih”, a The Keepsake najuspešniji među njima.[298] Mnoge Merine priče smeštene su u doba daleko pre devetnaestovekovne Britanije, kao što je Grčka i vladavina Anrija IV francuskog. Šelijeva je posebno bila zainteresovana za „krhkost individualnog identiteta” i često prikazivala „da put osobe u svetu može biti kataklizmički izmenjen unutrašnjim emocionalnim prevratom, ili nekom natprirodnom pojavom koja se ogleda u unutrašnjoj šizmi”.[299] U njenim pričama, ženski identitet vezan je za ženske kratkotrajne vrednosti u braku, dok muški identitet može da se održi i transformiše korišćenjem novca.[300][301] Iako je Meri napisala 21 kratku priču za godišnjake između 1823. i 1839. godine, ona je uvek sebe, pre svega, smatrala romanopiscem. Pisala je Liju Hantu: „pišem loše članke koji mi pomažu da se osećam jadnom — ali ću uroniti u roman i nadam se da će njegova čista voda oprati blato ovih časopisa”.[302] Putopisi Kada su leta 1814. godine pobegli u Francusku, Meri i Persi počeli su da pišu zajednički dnevnik,[303] koji su oni objavili 1817. pod nazivom Istorija šestonedeljne ture, dodavši tome četiri pisma, po dva od svakog, bazirana na njihovoj poseti Ženevi 1816. godine, zajedno sa Šelijevom pesmom Mon Blan. Knjiga slavi mladalačku ljubav i politički idealizam i svesno sledi primer Meri Vulstonkraft i drugih koji su kombinovali putovanje sa pisanjem.[304] Perspektiva knjige je filozofski i reformistički, pre nego konvencionalni putopis; putopis naročito apostrofira efekte politike i rata na Francusku.[305] Pisma koja je par napisao tokom drugog putovanja suočavaju se sa „velikim i izvanrednim događajima” konačne pobede Napoleona kod Vaterloa nakon njegovog „stodnevnog” povratka 1815. godine. Ona takođe istražuju uzvišenost Ženevskog jezera i Mon Blana, kao i revolucionarno nasleđe filozofa i romanopisca Žana Žaka Rusoa.[306] Merina poslednja knjiga, napisana u formi pisama i objavljena 1844. godine, nosi naziv Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. i beleži njena putovanja sa Persijem Florensom i njegovim univerzitetskim prijateljima. U Lutanjima, Šelijeva prati tradiciju Pisama napisanih u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj — delo njene majke — i svoju Istoriju šestonedeljne ture kako bi mapirala svoj lični i politički pejzaž kroz govor senzibiliteta i simpatije.[307][308] Za Šelijevu, izgradnja saosećajne veze među ljudima je put do stvaranja civilnog društva i povećanja znanja: „znanje, da prosvetli i oslobodi um od prijemčivih otupelih predrasuda — širi krug simpatije sa svojim srodnim dušama — to su koristi putovanja”.[309] Između zapažanja o pejzažima, kulturi i „ljudima, posebno sa političke tačke gledišta”,[310] ona je koristila formu putopisa kako bi istražila svoje uloge udovice i majke i razmišljala o revolucionarnom naturalizmu u Italiji.[311][nj] Ona je takođe beležila svoje „hodočašće” na scenama vezanim za Šelija.[312][129] Prema kritičarki Klarisi Or, Merino usvajanje ličnosti filozofskog materizma daje Lutanjima jedinstvo prozne pesme, sa „smrću i sećanjem kao centralnim temama”.[313] U isto vreme, Šelijeva stvara egalitaran slučaj protiv monarhije, klasnih razlika, ropstva i rata.[314] Biografije Između 1832. i 1839. godine, Meri je napisala brojne biografije značajnih italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih muškaraca i i nekoliko žena za knjigu Životi najznačajnijih književnika i naučnika autora Dionizija Lardnera. Biografije su bile deo Lardnerove enciklopedije, jedne od boljih među brojnim takvim proizvedenim tokom 1820-ih i 1830-ih kao odgovor na rastuću želju za samoobrazovanjem srednje klase.[315] Sve do ponovnog izdavanja ovih eseja 2002. godine, njihov značaj u okviru njenog korpusa nije bio cenjen.[316][o] Prema mišljenju književnog naučnika Grega Kučića, oni otkrivaju Merino „čudesno istraživanje kroz nekoliko vekova i više jezika”, njen poklon biografskoj pripovesti i njeno interesovanje za „nove oblike feminističke istoriografije”.[317] Šeli je pisala u biografskom stilu popularizovanom od strane 18ovekovnog kritičara Semjuela Džonsona u njegovom delu Životi pesnika (engl. Lives of the Poets, 1779—81), kombinujući sekundarne izvore, memoare i anegdote, kao i autorsku evaluaciju.[318] Ona je beležila detalje iz života i karaktera svakog pisca, citirala njihova dela, kako u originalu tako i u prevodu, i završavala sa kritičkim razmatranjem njihovog stvaralaštva.[319] Za Šelijevu je biografsko pisanje, prema njenim rečima, trebalo da se „stvara kao da je to škola u kojoj se uči filozofija istorije”[320] i predaju lekcije. Najčešće i najvažnije, ove lekcije sastavljene su od kriticizma muško-dominantnih institucija kao što je primogenitura.[321] Šelijeva stavlja akcenat na porodični život, romantiku, porodicu, simpatiju i saosećajnost u životima njenih subjekata. Njeno uverenje da takve snage mogu poboljšati društvo povezuje njen biografski pristup sa ostalim ranim feminističkim istoričarima poput Meri Hejs i Ane Džejmson.[322] Za razliku od njenih romana, od kojih je većina imala originalan tiraž od svega nekoliko stotina primeraka, Životi su štampani u oko 4.000 primeraka po svakom tomu: time, prema Kučiću, Merina „upotreba biografije kako bi progurala socijalni program ženske istoriografije postala je jedna od najuticajnijih političkih intervencija”.[323] Urednički rad Ubrzo nakon Persijeve smrti, Meri je odlučila da napiše njegovu biografiju. U pismu iz 17. novembra 1822. godine, ona je najavila: „pisaću o njegovom životu i time okupirati samu sebe na jedini način iz kog mogu da izvučem utehu”.[324] Ipak, njen svekar, Timoti Šeli, efektno joj je zabranio da to učini.[325][p] Meri je započela gajenje Persijeve pesničke reputacije 1824. godine objavljivanjem njegovih Posthumnih pesama. Godine 1839, dok je radila na Životima, ona je pripremila novo izdanje njegove poezije, koje je postalo, prema rečima Suzan Volfson, „kanonizovani događaj” u istoriji ugleda njenog supruga.[326][327] Sledeće godine, Meri je izdala tom Persijevih eseja, pisama, prevoda i fragmenta, a tokom 1830-ih, ona je njegovu poeziju predstavila široj javnosti objavljujući njegove odabrane radove u godišnjaku The Keepsake.[328] Izbegavajući Timotijevu zabranu biografije, Meri je često u ovim izdanjima ubacivala svoje napomene i razmišljanja o životu i stvaralaštvu svog supruga.[329] „Ja sam tu da opravdam njegove puteve i da ga načinim voljenim svim budućim generacijama”, napisala je ona 1824. godine.[330] Bio je to cilj, kako navodi Blamberg, koji je doveo do predstavljanja Šelijevog rada javnosti na „najpopularniji mogući način”.[331] Kako bi prilagodila njegove radove viktorijanskoj javnosti, ona je Šelija predstavljala više kao lirskog nego kao političkog pesnika.[332][333] Ipak, kako Meri Favret navodi, „bestelesni Persi sam legitimiše duh svoje poezije”.[334] Meri je pominjala Persijev politički radikalizam kao oblik sentimentalizma, tvrdeći da je njegov republikanizam nastao iz saosećanja prema onima koji su patili.[335] Ubacivala je i romantične anegdote njegovog čovekoljublja, ljubavi prema domu i ljubavi prema prirodi.[336] Predstavljajući sebe kao Persijevu „praktičnu muzu”, ona je takođe napomenula da je revizije vršila onako kako je on napisao.[337] Uprkos emocijama koje je ovaj rad uzburkao, Meri se neosporno pokazala kao profesionalni i naučni urednik.[338] Radeći sa Persijevim neurednim, ponekad nejasnim, sveskama, ona je pokušala da formira hronologiju njegovih radova, pa je uključila i pesme, poput Epipsychidion — posvećenu Emiliji Vivijani, koje bi najradije izostavila.[333][339] Bila je, ipak, primorana da načini izvesne kompromise i, kako navodi Blamberg, „moderni kritičari su pronašli grešku sa izdanjem i različito tvrde da je ona pogrešno prepisala, pogrešno protumačila, namerno načinila nejasnim neke stvari i pokušala da pesnika pretvori u nešto što on nije bio”.[340] Prema Donaldu Demijanu, savremenom uredniku Šelijevih dela, Merin stil uređivanja pripada „periodu uređivanja kada cilj nije bio da se ustanove tačni tekstovi i naučni aparat već da se predstavi celokupan zapis piščeve karijere za prosečnog čitaoca”.[341] U principu, Meri je verovala u objavljivanje svake reči rada njenog supruga;[342][343] međutim, našla se u obavezi da izostavi neke delove, bilo pod pritiskom izdavača Edvarda Moksona, bilo iz poštovanja prema javnosti.[327][344] Na primer, ona je izostavila ateističke delove prvog izdanja Kraljice Mab. Nakon što ih je vratila u drugom izdanju, Mokson je bio krivično progonjen i osuđen za bogohulnu klevetu, iako je izbegao kaznu.[345][346] Merini propusti i izostavljanja izazvali su kritike, često veoma loše, od strane pripadnika Persijevih krugova prijatelja,[347][345] a recenzenti su je, između ostalog, optuživali za neselektivno uključivanje.[348] Njene beleške su ipak ostale osnovni izvor za proučavanje Persijevog rada. Kako Benet objašnjava, „biografi i kritičari se slažu da je Merina predanost da učini supruga zapaženim i njegova dela značajnim bio jedina, glavna sila koja je uspostavila Šelijevu reputaciju tokom perioda kada bi on gotovo sigurno izbledeo u očima javnosti”.[349][350] Reputacija Gravura Džordža Stodarta prema spomeniku Meri i Persija Šelija autora Henrija Viksa (1853) Tokom svog života, Meri je ozbiljno bila shvaćena kao pisac, iako su kritičari često previđali političku stranu njenih radova. Ipak, nakon njene smrti, ona se uglavnom pamti kao supruga Persija Biša Šelija i kao autor Frankenštajna.[351] Zapravo, u uvodu njenih pisama objavljenih 1945. godine, urednik Frederik Džouns je napisao: „zbirka ove veličine ne može se opravdati opštim kvalitetom pisama niti Merinom važnošću u ulozi pisca. To je zato što ona kao žena [Persija Biša Šelija] zadivljuje naše interesovanje”.[352] Ovaj stav nije se promenio do 1980. godine kada je Beti Benet objavila prvi tom sabranih radova Meri Šeli. Kako je ona objasnila, „činjenica je da su do ovih godina naučnici gledali na Meri kao na ćerku Vilijama Godvina i Meri Vulstonkraft koja je postala žena Persija Šelija”.[353] To je bilo tako dok Emili Sastejn nije 1989. godine objavila celokupnu naučnu biografiju Meri Šeli pod nazivom Meri Šeli: Romantika i stvarnost (engl. Mary Shelley: Romance and Reality).[354] Pokušaji Merinog sina i snaje da „viktorijanizuju” uspomenu na nju cenzurišući biografske dokumente doprineli su viđenju Meri kao konvencionalnije, manje reformističke figure nego što njena dela ukazuju na to. Njena bojažljiva izostavljanja delova iz Persijevih dela i njeno tiho izbegavanje javne kontroverze tokom njenih poznih godina doprineli su ovom utisku. Tumačenja Hoga, Trilonija i drugih poštovalaca Šelija takođe su se postarala da umanje Merin radikalizam. Trilonijevi Zapisi o Šeliju, Bajronu i autoru (engl. Records of Shelley, Byron, and the Author, 1878) veličali su Persija Šelija na Merin račun, dovodeći u pitanje njenu inteligenciju, pa čak i njeno autorstvo nad Frankenštajnom.[355] Lejdi Šeli, supruga Persija Florensa, doprinela je delom ovome, objavivši veoma izmenjenu kolekciju pisama koju je nasledila pod nazivom Šeli i Meri (engl. Shelley and Mary, 1882).[356][357][358] Od Frankenštajnove prve pozorišne adaptacije iz 1923. godine do filmskih adaptacija tokom čitavog 20. veka, uključujući i prvu bioskopsku verziju iz 1910. godine i danas poznate adaptacije, među kojima su Vejlov Frankenštajn iz 1931. godine, Bruksov Mladi Frankenštajn iz 1974. godine i Branin Frankenštajn iz 1994. godine, veliki deo javnosti susreo se prvi put sa Merinim stvaralaštvom putem adaptacija.[359] Tokom 19. veka, Meri je, u najboljem slučaju, bila viđena kao autor jednog romana, a ne kao profesionalni pisac, što i jeste bila; mnoga njena dela bila su van štampe sve do pre tridesetak godina, zaklonivši tako veći pogled na njen doprinos.[360] Poslednjih nekoliko decenija, ponovno izdavanje gotovo svih njenih dela stimulisalo je novo priznanje njenih vrednosti. Njena navika intenzivnog čitanja i studiranja, otkrivena u njenim dnevnicima i pismima i ogledana u njenim delima, sada je bolje cenjena.[361] Merina koncepcija sebe kao autora takođe je bila priznata; nakon Persijeve smrti, ona je pisala o svojim autorskim ambicijama: „mislim da mogu da se održim, a tu je i nešto inspirišuće u ideji”. Naučnici sada smatraju Meri jednom od glavnih romantičarskih ličnosti, značajnu zbog njenog književnog doprinosa i njenog političkog glasa kao žene i liberala.

Пред Богом и пред собом треба да скинемо хаљину која нас је улепшавала и наше мане скривала, хаљину намирисану културним самоуслађивањем и самообманом, па онда да погледамо на гној своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршенија хигијена човекова. Обуздајмо себе, своју душевнотелесну издвојеност. Почнимо са храном... Пост открива сву нашу непостојаност, целу нашу човечанску, душевну оскудност. Пост испољава моћ Божју која дејствује у тој душевној оскудности, сиромаштву и слабости људској. А то је велико достигнуће поста у питању човечјег самопознања и познања Бога. Затим, пост човеку открива његову двојакост, постојање двају живота у њему: душевнотелесног и духовног. У своме спољашњем изражају, наравно, пост је и вежбањеу смислу стицања и Продубљивања духовног искуства. Он је увежбавање тела и душе, јачање осећања, чишћење ума, обезбеђење нашег животног брода ради сусрета вечности... Пост јача гледање на сву пролазност овога света и стварност будућег света. Пост продубљује осећање одговорности за земаљски живот, за сваки поступак и реч, за сваки тренутак. Потстичући нас на сазнање наше слабости, пост нам олакшава племенитији и душевнији однос према манама наше околине. Садржај Пост, 5 Једнодневни годишњи постови, 9 Седмични једнодневни постови, 9 Трапаве седмице, 9 НЕОПХОДНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА ЗА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ Неопходност и значај поста у делатном (подвижничком) хришћанском благочешћу, 10 Својства истинског поста, 16 Плодови светог поста, 19 О посту из Добротољубља, 20 Свети Јефрем Сиријски О ПОСТУ Беседа прва, 22 Беседа друга, 22 Преподобни Марко Подвижник О ПОСТУ И СМИРЕНОСТИ, 26 Свети Василије Велики Кесаријски ПРВА БЕСЕДА О ПОСТУ, 28 ДРУГА БЕСЕДА О ПОСТУ, 35 Свети Јован Златоусти БЕСЕДА О ПОСТУ, КАО И О ПРОРОКУ ЈОНИ, ДАНИЛУ, И О ТРИ МЛАДИЋА. ИЗГОВОРЕНА ПРЕД НАСТУПАЊЕ СВЕТОГА ПОСТА, 41 БЕСЕДА О ПОСТУ, ИЗГОВОРЕНА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, 48 БЕСЕДА О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ, 56 Преподобни Симеон Нови Богослов БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА О ТОМЕ ДА СПАСОНОСНИ ПОСТ ТРЕБА ЧУВАТИ И ДРЖАТИ НЕ САМО ТОКОМ ПРВЕ НЕДЕЉЕ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ НЕГО И ТОКОМ СВИХ ОСТАЛИХ, 60 БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ ПРИЛИКОМ ЧИЊЕЊА ДОБРИХ ДЕЛА КОЈЕ СЕ ЗАХТЕВА У ВРЕМЕ ПОСТА, И О ЋУТАЊУ; О ТОМЕ КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ИСТИНСКИ ПОДВИЗАВАЈУ ТРЕБА ДА ПРОВОДЕ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТА, 63 Свети Јован Кронштатски ПОСТ, 68 Патријарх српски Павле О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ, 74 Митрополит Амфилохије (Радовић) СВЕТИ ПОСТ ТЕЛА И ДУШЕ У сусрет Божићном посту, 76 Црквени пост, вегетаријанство и дијета, 79 Храна мијења философију живота, 80 Четрдесетодневни Васкршњи Пост, 83 Пост промјена философије живота, 85 Човјек је оно што поједе, 86 Смисао прве Божије заповијести, 87 Умовредна гордост и смиреноумље, 88 Позив на тјелесни и духовни пост, 89 Епископ Венијамин (Милов) ШТА ЈЕ ТО ХРИШЋАНСКИ ПОСТ?, 90 ТЕЛЕСНИ ПОСТ, 90 ДУШЕВНИ ПОСТ, 91 Смирење, 93 Молитве покајања, 93 Милосрђе, 94 ДУХОВНО БЛАГОДАТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА, 96 Духовнообновитељски смисао поста, 96 Благодатни смисао поста, 97 ЗАКЉУЧАК, 98 Архимандрит Рафаил Карелин ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, 98 Митрополит Јован (Сничев) У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ СМИСАО ПОСТА?, 106 Ошац Александар Шмеман ПОСНИ „СТИЛ ЖИВОТА”, 107 Константин Каварнос ПОСТ И НАУКА, 111 Јеромонах Анатолије (Берастов) ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ, 124 ХЛЕБ ЖИВОТА, 125 Архимандрит Јован Шаховски ПСИХОЛОГИЈА ПОСТА, 127 Епископ Александар Семјонов Тјаншански АСКЕТИКА ПО УЧЕЊУ ОТАЦА ЦРКВЕ, 135 Монах Јаков „ГОСПОДЕ И ВЛАДИКО ЖИВОТА МОГА,” Размишљања о молитви у вези са савременим животом, 146 КРОЗ ВЕЛИКИ ПОСТ Новомученик Сергије Мечев ПОСНИ ТРИОД ШКОЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА, 158 Недеља о царинику и фарисеју, 158 Недеља о блудном сину, 159 Недеља о Страшном суду - Месопусна, 159 Сиропусна седмица, 151 Успомена на све свете који су у посту заблистали, 162 Сећање на изгнанство из раја, 154 Прва седмица Великог поста - Чиста, 164 Недеља Православља, 165 Свети Атанасије Велики ТРЕЋА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 166 ПЕТА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 171 Преподобни Теодор Студит ПОУКЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У НЕДЕЉУ О ЦАРИНИКУ И ФАРИСЕЈУ О чувању заповести Божијих и о праведној осуди грешника који живот проводе у лењости, 175 ПОУКА У НЕДЕЉУ БЛУДНОГ СИНА О уздржању и о предстојећем исповедништву, 177 ПОУКА У МЕСОПУСНУ НЕДЕЉУ О великом и светлом дану Другог доласка Господа нашег Исуса Христа, 179 ПОУКА У ПЕТАК СИРОПУСНЕ НЕДЕЉЕ О уздржању и молитви, 180 ПОУКА У СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ О посту и о томе да се истински пост истинског послушника састоји у одсецању сопствене воље, 182 ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О посту, бестрашћу и чистоти, 184 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да своје вечно пребивалиште треба да украшавамо божанственом добродетељу, 186 ПОУКА У ПРВУ НЕДЕЉУ ПОСТА - НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА О томе да се у божанственим подвизима не треба подвизавати преко сопствене снаге, и да душу треба хранити духовним созерцањима, 187 ПОУКА У СРЕДУ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да душу треба чувати од смртоносних страсти, 189 ПОУКА У ПЕТАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О једнодушности и љубави, и о томе да треба храбро подносити напоре добродетељи, како бисмо задобили Царство Небеско, 190 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ПОСТА О томе да дане поста треба проводити кротко и у миру, са надом у вечни живот, 191 ПОУКА У СРЕДУ ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О нашем изненадном одласку одавде, и о томе да треба пажљиво да чувамо свој ум од недоличних телесних жеља, 192 ПОУКА У ПЕТАК ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Подстицај на пост и друге добре подвиге, 194 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА О хришћанима умореним од стране Бугара зато што нису хтели да окусе меса током Свете четрдесетнице, 195 ПОУКА НА ПРАЗНИК СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА О подражавању страдањима Христовим, 197 ПОУКА НА БЛАГОВЕСТИ О тајни Ваплоћења Господа нашег Исуса Христа и о томе да смо дужни духовно да празнујемо, 198 ПОУКА У СРЕДУ КРСТОПОКЛОНУ О томе да је садашња пролазна Пасха праобраз и слика будуће вечне Пасхе и трпљења, 199 ПОУКА У ПЕТАК СРЕДЊЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Када умртвимо телесне страсти и васкрснемо добродетељима, тада ћемо празновати Пасху Господу Богу нашем, 201 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА СРЕДОПОСНУ О томе, да треба све више и више да се обнављамо, кроз трпљење видљивих и невидљивих искушења која нам се догађају, 202 ПОУКА У СРЕДУ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да се не треба препуштати лењости у време припреме за причешћивање Пречистим Тајнама, 203 ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Како се може постићи то, да се без напора подвизавамо у чињењу добродетељи, 205 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ПОСТА Они који без клонућа током читавог свог живота подносе патње и невоље, удостојиће се од Бога велике и неизрециве радости, 207 ПОУКА У СРЕДУ ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О крају поста и пред отварање манастира, 208 ПОУКА У ПЕТАК ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да треба да се чувамо од ђавољих подвала, 209 БЕСЕДА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ ПОСТА НА ЦВЕТИ О томе, да не треба да очајавамо, него да будемо одважни у делу на које нас је призвао Бог, 211 ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ О спасоносним страдањима Христовим,о смиреномудрености и трпљењу, 212 ПОУКА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК О страшним страдањима Господа нашег Исуса Христа, 214 ПОУКА НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, 216 ВАСКРШЊА БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗААТОУСТА, 217 Свети Игњатије Брјанчанинов БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О штетности лицемерја, 218 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 221 БЕСЕДА БРАЋИ НАКОН ПРИЧЕШЋИВАЊА СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА, 224 БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О Православљу, 224 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста за човека, 230 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О ношењу крста, 233 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста у односу на пале духове, 237 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Сједињење поста са милошћу и молитвом, 241 ПРВА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 246 ДРУГА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 248 БЕСЕДА НА ВЕЧЕРЊОЈ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 249 Свети Теофан Затворник О ПОКАЈАЊУ, ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА И ИСПРАВЉАЊУ ЖИВОТА Беседе Преосвећеног Теофана на Свету четрдесетницу и недеље припреме за њу 1. У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 253 2. У исту недељу, 256 3. У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 260 4. У исту недељу, 263 5. У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 267 6. У исту недељу, 269 7. У исту недељу, 272 8. У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 277 9. У исту недељу, 279 10. У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 282 11. У исти дан, 284 12. У исти дан, 288 13. У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 290 14. У исти дан, 293 15. У СУБОТУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА, 296 16. У исти дан, 297 17. У исти дан, 299 18. У исти дан, 302 19. У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 304 20. У исту недељу, 306 21. У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 310 22. У исту недељу, 314 23. У исту недељу, 316 24. У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 319 25. У исту недељу, 322 26. У исту недељу, 325 27. У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 328 28. У исту недељу, 331 29. У исту недељу, 334 30. У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 338 31. У исту недељу, 341 32. У исту недељу, 346 33. У УТОРАК СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 348 34. У СРЕДУ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 351 35. НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 353 36. У исти дан, 356 37. У исти дан, 358 Свети Јован Кроншшашски БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 361 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 362 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 367 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 368 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 372 ПОУКЕ У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 374 БЕСЕДА О ПОКАЈАЊУ, 375 БЕСЕДА О ПРИЧЕШЋУ И СВЕТИМ ТАЈНАМА, 378 БЕСЕДА У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, 379 БЕСЕДА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 381 ПОУКЕ У ДРУГОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 382 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 384 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 385 БЕСЕДА У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 387 БЕСЕДА У ПЕТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 388 БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, 391 ПОУКЕ У ВЕЛИКУ СРЕДУ, 393 ПОУКЕ ИСПРЕД ПЛАШТАНИЦЕ НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 393 ПОУКА НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 395 БЕСЕДА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК, 397 ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, 398 Свети Владика Николај (Велимировић) СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ ПРВА НЕДЕЉА, 400 ДРУГА НЕДЕЉА, 401 ТРЕЋА НЕДЕЉА, 402 ЧЕТВРТА НЕДЕЉА, 404 ПЕТА НЕДЕЉА, ШЕСТА НЕДЕЉА, 406 СЕДМА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА СИРОПУСНА, 408 ПРАВИЛА ПОСТА, 416 Одељак из књиге Пост Пост као установа (одредба) Цркве има за цилљ да допринесе превладавању духовних стремљења над телесним. Пост је време самоиспитивања, припрема за покајање и причешће, њиме се умртвљује тело које ако мазимо постајемо мртви душом, он је средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем. Пост није уздржање само од хране (телесни пост) већ и уздржање од сваког зла и греха (духовни пост), које подразумева и појачано чињење добра (милостиње, доброчинства, измирења) и молитве, и друга дела љубави према Богу и ближњима. Тело се чисти и освећује уздржањем од хране и пића, а душа: молитвама, читањем Светог Писма и дела Светих Отаца Цркве, и врлинама. Док се пости ваља се чувати од тражења нових задовољстава у храни. У највећој мери се морамо уздржавати од страсти у току поста и пред причешће Светим Тајнама. Пост је постојао још у Старом Завету. Његово оснивање поклапа се са настанком саме Цркве; основан је на примеру Исуса Христа (Мт. 4,2) и апостола (Дела 13,14). У Новом Завету се пуно пута помиње како Господ благосиља и користи посну храну, изузимајући време једења пасхалног јагњета. Сви светитељи, како Старог тако и Новог Завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочују је између осталог и постом. Неки од најстаријих црквених писаца Иполит, Тертулијан, Епифаније, Августин, Јероним говоре да су апостоли установили пост од 40 дана подобно примерима Мојсија (2 књ. Мој. 34,28), Илије (l. кн>. о цар. 19,8) и самог Исуса Христа Који је постио 40 дана у пустињи. Отуд је и најстарији назив главног, или Великог хришћанског поста: Четрдесетница. У древној Цркви пост је био веома строг и огледао се или у неједењу више или мање времена, или у свакодневном сухоједењу али не пре вечери. „Апостолске установе” (ст. 17) установљују пост који се састоји у једењу само хлеба и поврћа, забрањујући месо и вино. На Западу, према Тертулијановом сведочанству, сухоједење је као облик поста постојало од 2. века. На Истоку, по Валсамону, сухоједење (воће и поврће) постојало је као облик поста до 12. века, а на Западу до 7. века, када се посним јелима почело сматрати не само поврће већ и риба. Ипак се, чешће, сама замена меса рибом сматра веома слабим начином поста. Без крајње здравствене нужде не треба нарушавати пост којим се одстрањује храна која раздражује организам. Државно законодавство на Истоку и Западу било је покровитељ поста. У дане Великог поста затварала су се сва позоришта, игре, обустављала се трговина месом, затварале су се продавнице (осим оних које су продавале најнужније ствари), суд није радио. То је било време доброчинства. Робови су се ослобађали од послова и често пуштали на слободу. Велики пост је првенствено био време проповеди у храмовима. С појавом монаштва пост је постао један од монашких завета и саставни део монашког живота. Пост је и оштро делио хришћане од пагана који су навикли да често једу. Постови Православне Цркве деле се на вишедневне и једнодневне. Вишедневни постови одговарају четирима годишњим добима. Позивају нас на духовну обнову у славу Божију. Вишедневним припадају следећи постови: 1) ВЕЛИКИ ПОСТ који се састоји од Велике четрдесетнице и предваскрсшњег поста (тј. Страсне седмице, седмице Страдања Христових), он се не прекида и траје заједно 48 дана, а почиње после поклада. а) Свету четрдесетницу установили су још апостоли а Својим примером осветио га је Господ наш Исус Христос. Сами апостоли веома су строго држа ли тај пост и свим хришћанима заповедали су да га поштују до у танчине. Почиње од понедељка после Сиропусне недеље и траје 40 дана, до Страсне седмице, у току које се такође пости и то веома строго. У току прве седмице Великог поста Православна Црква налаже највиши степен поста (као и у току Страсне седмице пре свега Велики петак и Велика субота), а нарочито прва два дана када се, наравно ко може, треба потпуно уздржати од хране и воде, до среде после Литургије. Наследници апостола, Свети Оци и црквени учитељи, држећи се до у танчине апостолских правила о посту, опомињали су хришћане да посте Велики пост, који представља време покајања, укроћења плоти и саучествовања у спасоносним страдањима Господњим. „Не занемарујте Четрдесетницу ”, пише свети Игњатије Богоносац хришћанима у Филипима, „она је подражавање живота Христовог”. У молитвама и песмама Посног Триода (богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих или Осмогласник), такође нам се непрестано упућују подстицаји на покајање и пошћење. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва Великопосна богослужења у складу су са тим покајним расположењем. На Литургији Пређеосвећених Дарова Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „Господе и Владико живота мога!”, у којој је преподобни Јефрем Сиријски запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија (која је дужа од уобичајене Литургије Св. Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, после које у старини није могла бити практикована уобичајена трпеза љубави, а у дане када нема Литургије великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије. Обавезно се током Великог поста суботом врши помињање упокојених (молитве за њих). Суботом и недељом не пости се тако строго,то су дани одмора од седмичног поста. Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју се чита велики покајни канон светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља” и тога се дана у саборним црквама свенародно утврђује истинита вера и анатемишу јереси. Треће недеље Часнога поста врши се поклоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у данима жалости, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио крсна страдања ради грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном” и обележена је тиме што се свети Крст износи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон светог Андреја Критског и канон у част Марије Египатске, што се назива „стајањем Марије Египатске или, понекад, Андрејево стајање”. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице”. Петак шесте седмице поста представља управо окончање Свете четрдесетнице. Тога дана света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну седмицу), а следећи дан тзв. Лазарева субота већ не потпада под Свету четрдесетницу. Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом.у Св. четрдесетници Црква онемогућава распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због грехова. У ове дане звони се једнолично и доста ређе. Обавезни су велики молитвени поклони до земље. Црквене одежде су много сиромашније, а и боје су тамне. Осветљење храма је слабије, кађење тамјаном и отварање царских двери много ређе. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу симболизују јорданску пустињу у којој је наш Господ Искупитељ 40 дана постио, дајући Својим постом основ светој и великој Четрдесетници. На још један начин Црква у дане Великог поста у нашим душама појачава скрушеност за грехе тиме што не дозвољава венчања, рођендане, одласке на позоришне представе, забаве и весеља. У Великом посту све је у знаку скрушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, да би се тако винула у висину, Богу и Спаситељу нашем. б) Пост Страсне седмице. После Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице Великог поста, надовезује се пост Страсне седмице, установљен зарад најсветијих Господњих страдања претрпљених за нас од Великог понедељка до Велике суботе Црква се живо сећа Господњих страдања. Треба напоменути да се и Велика субота најстрожије пости из простог разлога јер је и сам Творац тада био у гробу. Наслов: Пост: чистота душе и здравље тела: телесни духовни у животу православног хришћанина и правила поста Издавач: Образ светачки Страна: 430 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-86555-91-5

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима. САДРЖАЈ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ 1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7 2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16 3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19 4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23 5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39 6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55 7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59 8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63 9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67 10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73 11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76 12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85 13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94 14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95 15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99 16. О томе да су духовни људи подложни искушењима и недаћама које потичу од првородног греха, 125 17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133 18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141 19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146 20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152 21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима на које нас наводе нечисти духови, 156 22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159 23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160 24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу. Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162 25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166 26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења. Овде су додата и нека веома поучна питања, 172 27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185 28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197 29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако, с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201 30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205 31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210 32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214 33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220 34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222 35. О старој и новој суботи, 224 36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226 37. О рају и духовном закону, 227 38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233 39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236 40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237 41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241 42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243 43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245 44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250 45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255 46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259 47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262 48. О савршеној вери у Бога, 270 49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273 50. Бог чудотвори у светима Својим, 276 НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ Прва беседа, 281 Друга беседа, 285 Трећа беседа, 290 Четврта беседа, 293 Пета беседа, 297 Шеста беседа, 300 Седма беседа, 304 Осма беседа, 312 Девета беседа, 316 Десета беседа, 324 Једанаеста беседа, 328 Дванаеста беседа, 331 Тринаеста беседа, 334 Четрнаеста беседа, 339 Петнаеста беседа, 344 Шеснаеста беседа, 346 Седамнаеста беседа, 357 Осамнаеста беседа, 360 Деветнаеста беседа, 364 Двадесета беседа, 366 Двадесет прва беседа, 370 Двадесет друга беседа, 373 Двадесет трећа беседа, 376 Двадесет четврта беседа, 382 Двадесет пета беседа, 384 Двадесет шеста беседа, 391 Двадесет седма беседа, 394 Двадесет осма беседа, 400 Наслов: Свети Макарије Велики: Духовне беседе Издавач: Образ светачки Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84595-67-8

Пред нама је књига о старцу Арсенију, великом подвижнику, исповеднику и мученику руског XX века, књига сведочења која су сабрала његова духовна деца, доказ да нема тог пакла у који човек може бити заточен а да га тамо не нађе Богочовек, у Чијим рукама су кључеви свих тамница. Када је изгледало да су Лењин и Стаљин сатрли Цркву, она је у Русији дала најобилније плодове светости и чистоте, од којих се и данас храни и живи васелена. Ова књига не говори само о подвизима старца Арсенија, него и о његовој духовној деци. То је епопеја многих страдалника заточених у ГУЛАГ-у, од потпуно невиних који су страдали за веру, до Стаљинових безбожних убица које је старац Арсеније благодаћу Божијом кротио у јагањце. Људи попут јунака ове повести претварали су лед Сибира у рајске одаје вечности. Највеће чудо, чудо кротости и лепоте душе на Крсту, помаже читаоцу да издржи у нашим оловним временима, да се утеши, охрабри и укрепи. Садржај Предговор четвртом издању, 5 Предговор првом издању, 6 Уводна реч (првом издању), 8 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ЖИВОТУ ОЦА АРСЕНИЈА, 10 Први део ЛОГОР ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА”, 11 БАРАКА, 12 БОЛЕСНИЦИ, 14 ОБИЧНИ „ПОП”, 19 ПРЕСТАНИТЕ!, 24 КОД МАЈОРА, 26 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 31 ПОЖУРИТЕ ДА ЧИНИТЕ ДОБРО, 32 „ГДЕ СУ ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ У ИМЕ МОЈЕ...”, 33 НАДЗОРНИК „ПРАВЕДНИ”, 38 МАЈКО БОЖИЈА, НЕ ОСТАВИ ИХ!, 39 МИХАИЛ, 47 НА ЧИЈОЈ СТРАНИ СИ, ПОПЕ?, 51 САЗИКОВ, 56 ИСПОВЕСТ, 58 НЕЋУ ТЕ ОСТАВИТИ!, 60 ТЕЖАК ПУТ, 63 У ИМЕ БОГА, ЗАПОВЕДАМ ТИ: СТАНИ!, 65 РАДОСТ, 66 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 69 САСЛУШАЊЕ, 72 СТВАРИ СЕ МЕЊАЈУ, 75 РАСТАНАК, 78 ОДЛАЗАК, 82 Други део ПУТ УВОД, 85 СЕЋАМ СЕ, 86 ТАТЈАНИНЕ БЕЛЕШКЕ, 94 ПОНОВНИ СУСРЕТ, 97 ДУГЕ ГОДИНЕ, 102 ПИСМА – СЕЋАЊА о. С. на оца Арсенија, 104 ПОВРАТАК ИЗ ПРОШЛОСТИ, 108 СЕЋАМ СЕ, 113 ИРИНА, 119 АНА, 120 НОВИНАР, 129 МУЗИЧАР, 134 ДВА КОРАКА У СТРАНУ, 137 СМРЗАВАМ СЕ!, 142 ЧИЗМЕ, 144 Трећи део СЕЋАЊА ДУХОВНЕ ДЕЦЕ ОЦА АРСЕНИЈА ТЕБИ ВОЈВОТКИЊИ, ПОБОРНИЦИ НАШОЈ, 147 ОТАЦ МАТЕЈ, 152 ОТАЦ ПЛАТОН СКОРИНО, 159 МАТИ МАРИЈА, 172 МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЗИ!, 188 НА КРОВУ, 194 ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ, 201 ПИСМО, 210 ПОМЕН, 210 ЈЕДНО ИСКУШЕЊЕ, 211 ЛЕНА, 214 КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 221 ПРЕ И ПОСЛЕ КОРСУЊ-ЈЕРШИ, 236 О МЕНИ, 237 ЈУЛИЈА, 239 ТРИ СМРТИ, 246 ЈОШ ЈЕДНОМ КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 252 ПИСМА, 256 НЕКОЛИКО СЕТНИХ МИСЛИ, 257 ПАВЕЛ СЕМЈОНОВИЧ, 259 Четврти део ПУТ КА ВЕРИ СПЛАВ, 264 МОСТ, 270 ЛЕПА РЕЧ, 275 УЗВИШЕЊЕ, 285 ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ, 304 МИЛОСТ ГОСПОДЊА, 312 ИСЛЕДНИК, 332 УСПОМЕНЕ А. Ф. БАТУРИНЕ, 338 СЕЛО КРЈАЖИ, 339 ВАЛЕНТИНА, 353 ИРИНА НИКОЛАЈЕВНА – ДУЊАША, 358 Пети део ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГ БЕСЕДА, 366 ОТАЦ ИЛАРИОН, 368 ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ (ОТАЦ ИЛАРИОН), 374 ПСИХИЈАТАР, 380 СУСРЕТ С ДАНИЛОМ МАТВЕЈЕВИЧЕМ, 386 БЕСЕДА, 400 УКРШТЕНЕ РЕЧИ, 403 ЈУРИЈ И КИРА, 406 АРХИЕПИСКОП, 422 САМОЋА, 428 ОБАВЕШТАЈАЦ, 432 ОТАЦ СЕРАФИМ, 443 ОТАЦ ОЛЕГ, 461 ИЉА НИКОЛАЈЕВИЧ, 466 УСПОМЕНЕ О ОЦУ АРСЕНИЈУ И ЊЕГОВИМ ДУХОВНИМ ЧЕДИМА, БЕСЕДЕ ОЦА АРСЕНИЈА КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА КИРА БАХМАТ УСПОМЕНЕ А. Ф. БЕРГ, 469 ЈОШ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, 479 ИСЦЕЛЕЊА, 489 О МОЛИТВИ, 491 УСПОМЕНЕ ОЦА АРСЕНИЈА, 496 ПОГОВОР УСПОМЕНАМА НА ОЦА АРСЕНИЈА, 508 НЕКОЛИКО РЕЧИ ЗА КРАЈ, 515 УВОДНА РЕЧ (првом издању) У новије време штампана су многа сведочанства о животу политичких затвореника у Русији у Стаљиново доба. Писали су их научници, припадници војске, писци, бивши бољшевици, образовани људи свих занимања, али и прости људи, сељаци и радници. Ипак, мислим да до данас нико није писао о милионима Православних који су оставили своје животе по стратиштима логора и казамата, који су били подвргавани најстрашнијим мучењима и ислеђивањима. Они су страдали и гинули за своју веру, у име Бога Којега се никада нису одрекли. Умирући, они су Му појали хвалу и Он их није напустио. Запечатити усне и ћутати о овоме значило би препустити забораву све патње, крстоносни пут и смрт милиона Мученика који су пострадали Бога ради и ради нас који смо остали да на земљи живимо. Наша је дужност пред Богом и пред Његовим људима да проговоримо о овим мученицима. У ова претешка времена пострадали су најбољи мужеви Руске Православне Цркве: епископи, свештеници, старци, монаси и дубоко верујући народ у коме је горео неугасиви пламен вере. По својој снази, ова вера беше једнака оној коју су исповедали први Мученици за Христа, можда чак и јача. У овој књизи сусрешћемо се са само једним од ових, још увек неканонизованих Светитеља. А колико је много било оних који су нас ради страдали! Двадесет је векова род људски узрастао у Богопознању. Хришћанска вера је људима даровала светлост и живот; па ипак, у овом, двадесетом веку, било је и таквих људи који су свесно одбацили ово богато и свето Наслеђе и који су се определили за зло. Умножавајући то зло у себи и другима, послали су милионе невиних људи у мученичко страдање и смрт. Бог је благоизволео да са оцем Арсенијем проведем у логору само кратко време. Ипак, и то мало времена проведено са њим било ми је довољно да уђем у веру, да постанем његово духовно чедо, да кренем његовим путем, да будем сведок његовој дубокој љубави према Богу и људима, да схватим шта значи бити прави Хришћанин. Прошлост се не сме заборавити – она је темељ садашњости и будућности. Зато осећам да ми је дужност да сакупим што више материјала о животном путу оца Арсенија. Да бих сабрао сва ова драгоцена казивања о њему, разговарао сам са његовим духовним чедима, читао писма која им је писао и сведочења људи који су га познавали. Духовних чеда оца Арсенија је било много. Куд год га је Бог слао, стицао је нова духовна чеда. Било их је у граду у коме је раније живео док је био историчар уметности, а касније рукоположен за свештеника и у коме је основао заједницу верујућих – Хришћанско братство, било их је у селима у којима је био протеран, било их је у градићу изгубљеном у шумовитом северу где је провео неколико година, а било их је и у злогласном логору „специјалног режима“. Међу његовим духовним чедима било је фабричких радника, сељака, интелектуалаца, криминалаца, политичких затвореника, бивших комуниста, као и логорских старешина разних чинова. Долазећи у додир са оцем Арсенијем, они су постајали његова духовна чеда, пријатељи, верници и следбеници. Да! Беше их много који су, када су га упознали, кренули за њим. Они које сам лично познавао испричали су ми оно што су о њему знали и чему су били сведоци. Приликом сваког сусрета са оцем Арсенијем, покушавао сам да сазнам више о појединостима из његовог живота, но мада смо често разговарали, ретко је говорио о себи. Неке од тих разговора успео сам да забележим док је још био жив. Тада сам му давао своје белешке да их прегледа и питао га: „Је ли овако било?“ „Да“, одговарао би увек. А онда би увек додао: „Све је нас Бог повео различитим стазама и путевима, и сваки човек има, ако се само потрудиш да дубински сагледаш његов живот, нешто о чему је вредно писати. Мој живот је, попут многих, увек био испреплетан са животима других људи и текао упоредо са њиховим. Свачега је ту било. Али, све је Бог тако уредио.“ Често се дешавало да понешто исправи у мојим белешкама. Тада сам, наравно, морао да мењам називе места и имена скоро свих људи о којима је било реч. Неки од њих су и даље међу живима и – ко зна? Зла времена се могу повратити. Трагање за материјалом је било напорно, али је уродило плодом: многа казивања и сећања изнета су у овој књизи. Обрада књиге је далеко од савршенства, али успева да оживи пред нама лик оца Арсенија. Када сам започео посао, нисам имао представу о количини материјала који ће ми бити доступан, нити сам знао које ће природе тај материјал бити. Сада, по обављеном послу, мишљења сам да је најкорисније да се књига подели на три дела: први део носи назив Логор, а други део, састављен из већ прикупљених записа, назвао би се Пут. Други део би садржавао писма, сећања и казивања људи који су познавали оца Арсенија. Што се трећег дела тиче, материјала има много, а биће потребно и много рада да се све то обједини. Нека би ми Бог помогао у томе. Сујета би била рећи: „Ја сам сакупљао“, „ја сам писао“. Много је људи прикупљало, записивало и делило са мном сећање на оца Арсенија. За овај подухват заслужно је на десетине људи који су познавали и волели оца Арсенија. Ја сам само покушао, као и сви они које је отац Арсеније подигао и усмерио на пут вере, да му се макар мало одужим што ме је избавио од пропасти и дао ми нови живот. По читању ове књиге, помолите се за здравље и спасење слуге Божјег Александра. То ће бити моја велика награда. Превела Ана Смиљанић Наслов: Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање Издавач: Образ светачки Страна: 520 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86555-33-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Mering: KARL MARKS - Istorija njegovog života Franz Erdmann Mehring (27. veljače 1846. - 28. siječnja 1919.) bio je njemački komunistički povjesničar, književni i umjetnički kritičar, filozof i revolucionarni socijalistički političar koji je bio stariji član Spartakove lige tijekom Njemačke revolucije 1918.-1919. Biografija Rane godine Mehring je rođen 27. veljače 1846. u Schlaweu, Pomeranija, kao sin umirovljenog vojnog časnika i višeg poreznog službenika.[1] Studirao je klasičnu filologiju na Sveučilištu u Leipzigu i doktorirao 1882. s disertacijom: `Njemačka socijaldemokracija, njihova povijest i njihovo učenje`.[2] Politička karijera Mehring je radio za razne dnevne i tjedne novine i godinama je pisao vodeće članke za tjednik Die Neue Zeit. U početku je bio pristaša buržoasko-demokratskih ideala i povezao se s nacionalno-liberalnim taborom, no nakon što se upoznao s vođama radničke klase poput Augusta Bebela i Wilhelma Liebknechta Mehringa postupno je krenuo prema socijalizmu.[3] Godine 1868. Mehring se preselio u Berlin na studij i radio u uredništvu novina Die Zukunft. Od 1871. do 1874. Mehring je radio za Dopisništvo u Oldenburgu, pišući izvješća o sjednicama Reichstaga i lokalnog parlamenta. Postao je poznati parlamentarni izvjestitelj radeći za novine Frankfurter Zeitung i Die Waage, novine koje izdaje Leopold Sonnemann. S vremena na vrijeme Mehring je govorio u prilog radničkog pokreta, njegovi su stavovi u početku bili bliski Ferdinandu Lassalleu. Godine 1880. Mehring je počeo proučavati djela Karla Marxa.[4] Mehring je napustio Die Waage nakon svađe sa Sonnemannom i 1884. postao glavni urednik novina Berliner Volks-Zeitung. Istupio je protiv antisocijalističkih zakona Otta von Bismarcka, iako je u to vrijeme i sam bio blizak buržoasko-liberalnim strankama. Godine 1891. Mehring se pridružio Socijaldemokratskoj stranci Njemačke (SPD).[3] Godine 1893. Mehring je dobio pismo od Friedricha Engelsa, u kojem je potonji prvi napisao frazu Lažna svijest.[5][potreban bolji izvor] Između 1902. i 1907. Mehring je bio glavni urednik socijaldemokratskih novina Leipziger Volkszeitung.[1] Od 1906. do 1911. Mehring je predavao u partijskoj školi SPD-a, a od 1917. do 1918. bio je član pruskog parlamenta. Tijekom Prvog svjetskog rata Mehring se počeo distancirati od SPD-a, zajedno s drugim članovima koji su vjerovali da stranka napušta svoju socijalističku agendu donošenjem zakona o slanju više trupa u rat. Godine 1916. osnovana je ljevičarska marksistička revolucionarna Spartakova liga, a Mehring je bio jedan od njenih glavnih vođa uz Karla Liebknechta i Rosu Luxemburg.[1] Mehring je bio naklonjen boljševičkoj organizaciji u Rusiji i cilju Oktobarske revolucije.[1] Mehring je napisao marksističku analizu postupaka švedskog kralja Gustava Adolpha koja je odbacila službeno objašnjenje Tridesetogodišnjeg rata kao ukorijenjenog u religiji, tvrdeći umjesto toga da su ekonomski i društveni interesi različitih klasa bili stvarni poticaji za akciju. Nakon `dugih i iritantnih odgoda zbog vojne cenzure` (prema engleskom prevoditelju Edwardu Fitzgeraldu, američko izdanje iz 1935.), Mehringov Karl Marx: Priča o njegovom životu objavljen je 1918..[6] Klasična Marxova biografija, [6] bila je posvećena kolegi spartakistici Clari Zetkin. Knjiga je kasnije prevedena na mnoge jezike, uključujući ruski (1920), švedski (1921–1922), danski (1922), mađarski (1925), japanski (1930), španjolski (1932) i engleski (1935).[7] ] Smrt i ostavština Već narušenog zdravlja, Mehring je bio duboko pogođen smrću svojih drugova Rose Luxemburg i Karla Liebknechta u siječnju 1919. [1] Umro je nešto manje od dva tjedna kasnije, 28. siječnja 1919. u Berlinu u dobi od 73 godine. Njegov grob sada čini dio Memorijala socijalistima (njemački: Gedenkstätte der Sozialisten) na središnjem groblju Friedrichsfelde u Berlinu. Mehringovi dokumenti nalaze se kao fond 201 u Ruskom centru za očuvanje i istraživanje suvremenih povijesnih dokumenata (RCChIDNI) u Moskvi.[8] Ovaj je materijal također dostupan za korištenje znanstvenicima na tri koluta mikrofilma, uz dopuštenje potrebno od strane centra prije objavljivanja opsežnih ulomaka. Mehringdamm, Mehringplatz i časnička akademija NVA zrakoplovstva koja se nalazila u Kamenzu nazvani su po njemu.

Autor: Gina Wisker (Đina Visker) Naslov: Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti Izdavač: AGM d.o.o. za izdavaštvo i usluge Područje: Teorija književnosti Uvez: Meki uvez s klapnama Kategorija: Teorija književnosti Jezik: Hrvatski Biblioteka: AGM Godina izdanja: 2011 Format: 12x19 Broj stranica: 414 Knjiga Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti pokazuje da „postkolonijalna književnost i postkolonijalna književna teorija nisu tek prolazne mode, jer se u njihovim nejasnim određenjima, teškoćama i dilemama zrcali iskustvo suvremene kulture , suočene sa suprotstavljenim procesima globalizacije i traganja za identitetom. Njezina je sklonost prema pokušaju da se naglasi identitet tako u najmanju ruku upozorenje: o ravnoteži između globalizacije i identiteta možda ovisi sudbina svjetske kulture, a oba se procesa danas odvijaju u naglašenim oprekama i nejasnim dilemama. Književnost je u tome, budući da radi s jezikom koji je osnovica svake kulture, osjetljivo područje. Njezinu je univerzalnost teško , gotovo nemoguće postići zbog raznolikosti jezika, a s druge se strane procesi globalizacije zbivaju gotovo nalik prirodnim pojavama, nezaustavljivo prožimajući svagdašnji život, a time i kulturu koja se mora na njega oslanjati. Gina Wisker profesorica je suvremene književnosti i koordinatorica ženskih studija na sveučilištu u Cambridgeu. Autorica je, uz ovdje prevedene Ključne pojmove postkolonijalne književnosti, zapaženih knjiga Vodič kroz kritiku o Margaret Atwwod (Essential Guide to Criricism on Margeret Atwwod), Učenje afroameričkog ženskog pisma (Teaching African American Women’s Writing) i Horor (Horror Fiction), kao i brojnih rasprava i eseja. U središtu su njezinog teorijskog zanimanja problemi osobito feminizma i postkolonijalne književnosti, ali i tematika horora i obnove gotskog romana u književnosti te na filmu i televiziji. SADRŽAJ NAKLADNIKOV PREDGOVOR BIBLIOTECI 9 ZAHVALE 11 OPĆI UVOD 13 1. KONTEKST: POVIJEST, POLITIKA, KULTURA 25 UVOD 27 IMPERIJALNA I KOLONIJALNA RAZDOBLJA I TERMINI 31 ANTIKOLONIJALIZAM 41 APARTHEID 43 COMMONWEALTH 5° DEKOLONIZACIJA 51 DISKURS 55 DOMORODCl/AUTOHTONI ŽIVALJ 61 EMPIRE VINDRUSH 62 FANON, FRANTZ (1925–1961) 67 INDIJA I PAKISTAN, STJECANJE NEOVISNOSTI I PODJELA 69 KANIBAL 70 KARIPSKI 72 KOLONIJALIZAM I IMPERIJALIZAM 73 NACIJA I NACIONALIZAM 81 NASELJENIČKA DRUŠTVA 85 NEOKOLONIJALIZAM 90 NEOVISNOST 91 OTPOR 94 PANAFRIKANIZAM PISCI IZ DIJASPORE 99 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 114 POSTKOLONIJALNI DISKURS 118 PREPRAVLJANJE POVIJESTI 122 RAZLIKE I DIJALOG 125 TERRA NULLIUS 130 TRIKONTINENTALIZAM 131 ZEMLJIŠNA PRAVA 133 2. TEKST: TEME, PITANJA, POJMOVI 137 UVOD 139 ABORIDŽINSKA KNJIŽEVNOST 145 ABORIDŽINSKO SPISATELJSTVO: SVJEDOČANSTVO, PRIPOVIJEDANJE I ŽENSKO ISKUSTVO 152 ADAPTIRANI I PREPRIČANI MITOVI 154 ANTIAPARTHEJDSKA POLITIČKA KNJIŽEVNOST 158 DIJASPORA 163 DRŽAVNOST I RAVNOPRAVNOST ŽENA 175 HEAD, BESSIE (1937–1986) 181 IZAZOVI IMPERIJU 188 IZVEDBENO PJESNIŠTVO 191 BREEZE, JEAN »BINTA« (1956–) 194 JOHNSON, LINTON KWESI (1952–) 198 BLOOM, VALERIE (1956–) 199 JOHNSON, AMRYL (1944–2001) 200 MBULI, MZWAKHE (1959–) 201 MALANGE, NISE (1960–) 202 JEZIK, DISKURS, KULTURA I MOĆ: VRAĆANJE/PREPRAVLJANJE JEZIKA I MOĆI 205 KNJIŽEVNE FORME - IDENTITET I SUBJEKTIVNOST 209 KNJIŽEVNOST I POLITIKA 211 KOLONIJALNI STATUS I KULTURNE NEJEDNAKOSTI 216 KULTURNA PROMJENA 219 MAJKA AFRIKA, MAJKA INDIJA, MAJKA, MAJČINSTVO... 222 NACIONALNI JEZIK 23O EDWARD KAMAU BRATHWAITE 230 BENNETT, LOUISE (1919–) 232 NOVA SHVAĆANJA AUTOHTONIH NARODA – PREISPITIVANJE POVIJESTI 235 NOVE KNJIŽEVNOSTI NA ENGLESKOM JEZIKU 239 OBNAVLJANJE I PREPRAVLJANJE POVIJESTI 240 MITCHISON, NAOMI (1897–1999) 241 RHYS, JEAN (1890–1979) 241 ACHEBE, CHINUA (193O–) 244 LEVY, ANDREA (1956–) 245 THIONG’O, NGUGI WA (1938–) 246 PATRIJARHAT I KOLONIZIRANA ŽENA 248 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 254 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 255 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNOST NASELJENIKA 268 POSLJEDNJI BASTION KOLONIZACIJE: PREPRAVLJANJE KOLONIZATOROVE DOMOVINE, IZNUTRA 273 ROMANSIRANA AUTOBIOGRAFIJA 277 SPOL I KONVENCIJA: ROMANI AFRIKANKI 284 NWAPA, FLORA 284 EMECHETA, BUCHI (1944–) 287 USMENA KNJIŽEVNOST I NA NJOJ UTEMELJENA DJELA 293 3. KRITIKA: PRISTUPI, TEORIJA, PRAKSA 303 UVOD 305 NEKA OD GLAVNIH PITANJA 309 ESENCIJALIZAM 314 FANON, FRANTZ (1925–1961) 315 GLOBALNO DRŽAVLJANSTVO I KOZMOPOLITIZAM 318 GOVOR O DRUGIMA I U NJIHOVO IME 323 HIBRIDNOST 326 HOBSON, JOHN A. (1858–1940) 329 KARNEVAL 330 KNJIŽEVNOST COMMONWEALTHA 331 KOLONIJALNI DISKURS 333 KOZMOPOLITIZAM 334 KRITIČKA PITANJA: LOKACIJA I RAZLIKE 34O MIMIKRIJA 342 NACIONALNI JEZIK 343 NÉGRITUDE 346 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 35O POSTKOLONIJALNA TEORIJA 355 SAID, EDWARD (1935–2OO3) I ORIJENTALIZAM 357 SPIVAK, GAYATRI CHAKRAVORTY (1942–) 362 MG59

Knjiga predstavlja sveučilišni udžbenik za postdiplomski studij hepatologije i gastroenterologije.Obrađeni su svi intervencijski postupci u gastroenterologiji, s podjelom na sljedeća područja: 1. Endoskopsko-intervencijske metode jednjaka,želuca, dvanaesnika i debelog crijeva; 2. Dijagnostičke i intervencijske ultrazvučne metode; 3. Intervencijska radiologija gastrointestinalnog sustava; 4. Dijagnostičke i intervencijske metode jetre i gušterače; 5. Metode nuklearne medicine u intervencijskoj gastroenterologiji. Za svaku metodu prikazani su metodologija, indikacije, kontraindikacije i moguće komplikacije, uključujući najnovije znanstvene spoznaje u svijetu. NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogucnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da suovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjefavaju da uzmu, da bi biii sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u preporučenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova preporuka je naročito važna za nove ili rijetko korišćene lijekove. Sadržaj Dio 1: Nega hospitalizovanog bolesnika 1 Prijem i odrcđivanje imlikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 2 Određivanje nutritivnog statusa, 2 3 Elcktroiiti/acido-bazna ravnoteža, 5 4 Enteralna i parenteraina ishrana, 14 5 Transfuzija i fereza, 17 6 Načela intenzivnc njege, 19 7 Respiraciona insuficijencija, 22 8 Bol i kupinmje bola, 23 9 Procedure koje se često primjenjuju u internoj mcdicini, 28 10 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u internoj medicini 11 Intemistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Dio 2: Urgentna stanja u medicini 12 Akutni respiracioni distrcs-sindrom odraslih (ARDS), 39 13 Kolaps kardiovaskulamog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 14 Šok, 44 15 Sepsa i septički šok, 49 16 Akutni plućni edem, 53 17 Konfuzija, stupor i koma, 54 18 Moždani udar, 58 19 Subarahnoidno krvarenje, 66 20 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 21 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 22 Status epileptikus, 72 23 Trovanje i predoziranje lijekovima, 74 24 Dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolana koma, 89 25 Hipoglikemija, 91 26 Hitna stanja u infektologiji, 94 27 Hitna stanja u onkologiji, 101 28 Anafilaksa, 105 29 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 30 Hipotermija i promrzline, 115 31 Bioterorizam, 118 Dio 3: Glavne manifestacije i prezentacije bolesti 32 Bol u grudima, 133 33 Bol u trbuhu, 136 34 Glavobolja, 139 35 Bol u Icdima i vratu, 147 36 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 37 Bolni ili otečeni zglobovi, 161 38 Sinkopa i otmaglica, 164 39 Nesvestica i vertigo, 16S 40 Akntni gubitak vida i diplopija, 171 41 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 42 Afaziја I srodni poremecaji, 179 43 Porcmccaji spavanja, 181 44 Dispnoja, 185 45 Kašalj i hemopttizija,187 46 Cijanoza, 192 47 Edem, 94 48 Mučnina, povraćanje i probavne smetnje, 197 49 Gubitak težine, 201 50 Disfagija, 203 51 Akutni abdomen, 206 52 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 53 Krvarenje iz GilT-a, 214 54 Žutica ispitivanje funkcije jetre, 218 55 Ascites, 224 56 Azotemija i poremećaji urmamog sistema 57 Anemija i policitemija, 232 58 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Dio 4: Oboljenja uha, grla i nosa 59 Česti poremećaji vida i sluha, 241 60 Infekcije gornjeg respiratornog trakta, 248 Dio 5: Dermatologija 61 Opšti pregled kože, 255 62 Česte dermatoze, 259 Dio 6: Hematologija i onkologija 63 Pregled krvnog razmaza i koštec srži, 265 64 Poremećaji eritrocita anemije, 267 65 Leukocitoza i leukopenija, 272 66 Krvarenje i porcmećaji trombocita, 275 67 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 68 Hemiolerapija, 284 69 Mijeloidne Ilukcmije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 70 Maligniteti lmfnih celija, 296 71 Rak kože, 307 72 Karcinom glave i vrata, 309 73 Rak pluća, 310 74 Karcinom dojke, 316 75 Tumori probavnog sistema, 320 76 Tumori genitourinanog trakta, 331 77 Ginekološki maligniteti, 334 78 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 79 Kancer nepoznatog porijekla, 341 80 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 81 Neurološki Paraneoplastični sindromi, 346 Dio 7: Infektologija 82 Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 83 Antibakterijska terapija, 360 84 Imunizacija i savjeti za putnike, 365 85 Infektivni endokarditis, 372 86 Intraabdominalne infekcije, 380 87 Infektivne dijareje, 383 88 Polno prenosive bolesti i infekcije rcproduktivnog sistema, 393 89 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 90 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 91 HIV infekcije i sida, 424 92 Nozokomijalne infekcije, 442 93 Pneumokokne infekcije, 445 94 Stafllokoknc infekcije, 448 95 Streptokokne/entcrokokne infekcije, difterija i druge infekcije korinbakterijama, 455 96 Meningokokne i listerijske infekcije 462 97 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 98 Bolesti izazvane gram-negativnim crijevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 99 Infekcije uzrokovane drugim gram-ncgativnim, 479 bacilima 100 Anaerobne infekcije, 485 101 Nokardijaza i aktinomikoza, 492 102 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 103 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 104 Rikecijske bolcsti, 510 105 Mikoplazmatske infekcije, 516 106 Hlamidijalnc infekcije, 517 107 Infekcije herpes virusom, 520 108 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 109 Influenca (grip) i druge virusne respiracionc bolesti, 533 110 Morbili. rubeola, mumps i infekcije parvovirusima, 539 111 Enterovirusne infekcije, 544 112 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 113 Gljivične infekcije, 555 114 Infekcije pneumocistisom, 565 115 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 116 Infekcije helmintima, 580 Dio 8: Kardiovaskularne bolesti 117 Fizikalni pregleđ srca, 593 118 Elektrokardiografija ehokardiografija, 596 119 Valvulame bolesti srca, 603 120 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 121 Bolesti perikarda, 612 122 Hipertenzija, 616 123 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), 621 124 Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 125 Aritmije, 638 126 Kongestivna srčana insuficijencija i corpulmonale, 648 127 Bolesti aorte, 653 128 Periferne vaskularne bolesti, 655 129 Plućn hipertenzija, 658 Dio 9: Respiracione bolesti 130 Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 131 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 132 Plućne bolesti izazvane činiocima okoline, 673 133 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 134 Pneumonija i plućni apces, 679 135 Plućna tromboembolija, 685 136 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 137 Bolesti pleure, medijastinuma i dijafragme, 691 138 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Dio 10: Bolesti bubrega 139 Pristup bolesnik u sa oboljenjem bubrega, 699 140 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 141 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 142 Dijaliza, 709 143 Transplatacija (presađivanje) bubrega, 711 144 Oboljenja glomerula, 713 145 Bubrežna tubelarna bolest, 720 146 Infekcije mokraćnog sistema, 724 147 vaskularne bolesti bubrega, 728 148 Nefrolitijaza, 731 149 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Dio 11: Gastrointestinalne bolesti 150 Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 151 Inflamacione bolesti crijeva, 742 152 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 153 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 154 Pankreatitis, 753 155 Akutni hepatitis, 757 156 Hronični hepatiits, 762 157 Ciroza i akoholna bolest jetre, 766 158 Portna hipertenzija, 769 Dio 12: Alergija, klinička imunologija i reumatologija 159 Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 160 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 161 Sistemski lupus eritematodes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 162 Vaskulitis, 785 163 Ankilozirajući spondilitis, 788 164 Psorijazni artritis, 791 165 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 166 Osteoartritis, 794 167 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 168 Ostali artritisi, 799 169 Sarkoidoza, 802 170 Amiloidoza ,804 Dio 13: Endokrinologija i metabolizam 171 Poremećaji prednjeg djela hipofize i hipotalamusa, 807 172 Poremećaji zadnjeg dojkela hipofize, 813 173 Bolesti štitaste žlijezde, 815 174 Bolesti nadbubrežne žlijezde, 823 175 Gojaznost, 828 176 Dijabetes melitus, 830 177 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 178 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 179 Hiperekalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 180 Ostcoporoza i osteomalacija, 852 181 Poremećaji metabolizma lipida, 855 182 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Dio 14: Neurologija 183 Neurološki pregled, 867 184 Neurovizuelizacioni metodi, 873 185 Epileptički napadi i epilcpsija, 875 186 Tumori nervnog sistema, 883 187 Akutni meningitis i encefalitis, 886 188 Hronični meningitis, 896 189 Multipla skleroza (MS), 899 190 Alzhcimerova bolest i druge demcncije, 904 191 Parkinsonova bolest, 910 192 Ataksija, 914 193 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 194 Trigeminalna neuralgija, Beillova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 195 Porcmećaji autonomnog nervnog sistema, 925 196 Bolesti kićmene moždine, 932 197 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 198 Miastenija gravis (MG), 942 199 Mišićne bolesti, 944 200 Sindrom hroničnog umora, 952 Dio 15: Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance 201 Psihijatrijski poremećaji, 955 202 Lijekovi za psihijatrijske bolesti, 962 203 Poremećaji ishrane, 969 204 Alkoholizam, 972 205 Zloupotreba narkotika, 975 Dio 16: Neželjena dejstva lijekova 206 Neželjena dejstva lijekova, 979 Dio 17: Zdravlje žena 207 Zdravlje žena, 989 Dio 18: Skrining i prevencija bolestima 208 Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Dio 19: Laboratorijske vrijednosti 209 Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrijednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Intervencijska gastroenterologija Izdavač: Školska knjiga Zagreb Strana u boji: 256 Povez: meki Pismo: latinica Format: 175 x 240 cm Godina izdanja: 1993 ISBN: 978-953-030-509-0

DE GUŠTERIBUS, EPISTOLARNI ESEJ ili ESEJ Edicija: TABAK, Beograd Izdavači: Bogdan Bogdanović, Miodrag Darmićanin Godina izdanja: 1986 Korice: Miro Glavurić Povez: meki Broj stranica: 16 Ediciju Tabak pokrenuo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka Miodrag Dramićanin, vlasnik kultne knjižare „Bata“ koja se nalazila u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svaka knjiga imala je tačno 16 strana (jedan štamparski tabak), a osim Kalajićevog „Codexa Solarnog reda“, objavljene su još i sledeće sveske „Siv“ (Milan Oklopdžić), „Sekualni život kamila“ (Zvezdana Popović), „Pejsaži dubokog života“ (Žan-Luj Žak), „De gušteribus“ (Bogdan Bogdanović i Rada Iveković) i dr. Ilustracije na koricama delo su slikara Mira Glavurtića. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga – kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951–1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952–1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959–1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959–1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960–1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960–1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804–1815, 1876–1878, 1912, 1914–1918, 1941–1945), Knjaževac, 1961–1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969–1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969–1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970–1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971–1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972–1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna IVEKOVIĆ, Rada, filozofkinja i književnica (Zagreb, 18. XII. 1945). Kći Mladena, političara. U Zagrebu maturirala 1964. te diplomirala indologiju i anglistiku 1969. Polazila poslijediplomski studij na Odsjeku za budističke studije Sveučilišta u New Delhiju 1970–72. i 1972. doktorirala iz filozofije tezom The Problem of the »Soul« in Pali Buddhism (Supported by Evidence from Sutta-pitaka and the Milindapanka) – A Critical and Comparative Study. God. 1987. boravila u Indiji učeći sanskrt na Sveučilištu u Varanasiju. Na zagrebačkom Filozofskom fakultetu predavala je azijsku i indijsku filozofiju, kao znanstvena suradnica 1982–84, docentica 1984–88. te izvanredna profesorica 1988–92. Od 1991. predaje komparativnu i indijsku filozofiju na Université de Paris-VIII (Saint-Denis). Kao gostujuća profesorica predavala na University of Philadelphia, John Hopkins University (Washington), na sveučilištima u Grazu i Sarajevu te u zagrebačkom Centru za ženske studije. U indološkim i filozofskim radovima bavi se problemom sepstva i apsoluta u ranom budizmu (Rana buddhistička misao), indijskom etikom i estetikom, brahmanističkom ortodoksnom filozofijom i određenjem budizma u odnosu na brahmansku socijalnu strukturu, usporedbom vedskoga i tantričkoga tijeka indijske misli (Druga Indija) te suvremenom indijskom filozofijom i srodnim disciplinama (Indija – fragmenti osamdesetih). Razmatrajući i aspekte zapadne postmoderne filozofije (G. Vattimo, J. F. Lyotard, P. Sloterdijk), inovativno je istraživala strukturalne i metodološke srodnosti između indijske intelektualne tradicije i zapadne meke (slabe) misli (vrijeme indijske tradicije i povijest u postmodernoj, pomičnost obzora izbavljenja u indijskoj filozofiji, prazno mjesto drugoga/druge u postmodernoj misli), a pisala je i o kastinskom sustavu, indijskim vjerskim pokretima, filozofiji filma G. Deleuzea, suvremenoj indijskoj anglofonoj književnosti (S. Rushdie, V. S. Naipaul, N. Chaudhury) te kazališnoj adaptaciji Mahābhārate u režiji P. Brooka. U studijama s područja feminističke teorije propituje aspekte tzv. ženske problematike (ženska prava i položaj žene unutar pojedinih političkih sustava, žene u ratu, pitanja ženskoga identiteta). Od 1991. intenzivnije se bavi balkanskom problematikom; uzroke konflikta na prostoru bivše Jugoslavije analizira s feminističkoga stajališta smatrajući nacionalne razlike posljedicom rodnih. Uz filozofske studije i književne eseje (Benares. Esej iz Indije), objavila je roman ženske problematike Sporost–oporost. Surađivala u periodicima Gledišta (Beograd 1976), Forum (1977), Naše teme (1977, 1982–83), Odjek (1977), Kulturni radnik (1978, 1982–83), Marksistička misao (1978), Dometi (1979), Filozofska istraživanja (1985–88, 1990), Republika (1985), Gordogan (1986), Kulture Istoka (Beograd 1986), Synthesis philosophica (1986), Most (1990), Confluences-Méditerranée (Pariz 1993, 1999), Hypatia. A Journal of Feminist Philosophy (Bloomington, Indiana, 1993, 2000), Belgrade Circle Journal (1994), République des lettres (Pariz 1994, 1996, 1998), Issues in Contemporary Culture and Aesthetics (Maastricht 1997), Treća (1998), Identities. Journal for Politics, Gender and Culture (Skoplje 2001) i zbornicima Žena i društvo – kultiviranje dijaloga (Zagreb 1987), Postmoderna. Nova epoha ili zabluda (Zagreb 1988), Sudesika. Festschrift Bhikkhu Nanajivako (Zagreb 1997), Žena i politika mira (Zagreb 1997), Trava od srca. Hrvatske Indije II (Zagreb 2000). Izabrala je tekstove te napisala pogovor, napomene i glosarij antologije Počeci indijske misli (Beograd 1981). Uredila je zbornike Studije o ženi i ženski pokret (Beograd 1981), Europe – Inde – Postmodernité. Pensée orientale et pensée occidentale (s J. Poulainom, Pariz 1993), La Croatie depuis l’effondrement de la Yugoslavie (Pariz 1994), Hommage à Sarajevo, Destruction de l’image/image de la destruction (s Dunjom Blažević, Pariz 1997), Otherhood and Nation (s Nadom Pagnon, Ljubljana 1998), Guérir de la guerre et juger la paix (s J. Poulainom, Pariz 2000). DJELA: Rana buddhistička misao. Sarajevo 1977. — Indijska i iranska etika (suautor Č. Veljačić). Sarajevo 1980. — Pregled indijske filozofije. Zagreb 1981. — Druga Indija. Zagreb 1982. — De Gušteribus (suautor B. Bogdanović). Beograd 1985. — EEJI. Epistolarni eseji (suautor B. Bogdanović). Beograd 1986. — Sporost–oporost. Zagreb 1988. — Indija – fragmenti osamdesetih. Filozofija i srodne discipline. Zagreb 1989. — Benares. Esej iz Indije. Zagreb 1990 (njem. prijevod Graz—Wien 1993; franc. prijevod Paris 2001). — Orients, critique de la raison postmoderne. Essais. Paris 1992. — Briefe von Frauen über Krieg und Nationalismus (suautorica). Frankfurt 1993. — Jugoslawischer Salat. Graz 1993. — Vjetar ide na jug i obrće se na sjever (suautorica). Beograd 1994. — La balcanizzazione della ragione. Roma 1995. — Le Sexe de la philosophie. Essai sur Jean François Lyotard et le féminin. Paris 1997. — L’Autopsie Yougoslave. Paris 1999 (tal. prijevod Autopsia dei Balcani. Milano 1999; njem. prijevod Autopsie des Balkans. Graz 2001). Miro Glavurtić (Kotor, 1932) je crnogorski slikar i pisac Miro Glavurtić je slikar i pisac rođen u Kotoru, Crna Gora 1932. godine. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu ali se bavio slikarstvom i spisateljstvom. Bio je član i teoretičar umetničke grupe Mediala kojoj su pripadali Šejka, Vuković, Olja Ivanjicki, Milić Stanković (Milić od Mačve), Milovan Vidak i Ljuba Popović. Bio je urednik titogradskog (podgoričkog) lista „Ovdje“ i saradnik više listova i časopisa kao što su: Vidici, Delo, Savremenik, Književne novine i Politika. Bavi se problemima savremene umetnosti kako književnošću tako i likovnom umetnošću. Njegova platna prikazuju nadrealni svet okružen neizvesnošću. Od 1992. živi u Hrvatskoj. Bibliografija Glad, Matica Srpska, Novi Sad (1964) Zvekir, Prosveta, Beograd (1969) Satana, M. Glavurtić, Beograd (1978) Psine, Zapis, Beograd (1982) Pakao, M. Glavurtić, Beograd (1986) Satana u savremenom čoveku i svetu, Ihtus, Beograd (1996) Romski car, Otkrovenje, Beograd (2011) KC (N)