manastiri fruške gore vojislav dević nova

Sveta gora fruškogorska Knjiga Sveta Gora – fruškogorska nastala je postepeno i posle dužeg vremena. Čine je moji radovi posvećeni manastirima koji su izgrađeni tokom vekova na ovom području, za koje je Zmaj Jova još 1860. u jednoj pripoveci rekao: „Frušku je Bog stvorio odmarajući se,“ misleći na njene prirodne lepote. U velikoj meri zaostaju slojevite duhovne vrednosti ovde sabrane, a negovane i čuvane u njenim brojnim manastirima. Ipak, ne može se reći da se u raznim vremenskim razdobljima o ovim svetinjama oglušila i naša mlada nauka, usmerena prvenstveno na istoriju i njihove riznice u kojima su sabrani kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske radove možemo spomenuti knjižicu arhimandrita Vikentija Rakića: Istorija manastira Feneka, štampanu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. veka raste broj napisa o fruškogorskim manastirima, o čijim autorima sam pisao u knjizi Istraživači srpskih starina, štampane 1985. Svi ti tekstovi bez obzira na njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrali su važnu ulogu posebno u 19. veku, kada su sa raspoloživim istorijskim dokazima, uticali na nezadrživi uspon srpske nacionalne svesti u Kneževini Srbiji. Pada u oči da su fruškogorski manastiri u 18. veku i decenijama posle Velike seobe potvrdili i zbivanja u našem starom duhovnom nasleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovima jedne zapadnoevropske monarhije na čelu članova Habsburške dinastije. Tako je na obroncima Fruške gore u manastirima koji su većinom poticali iz vremena turske vlasti, došlo do zanimljivih kulturnih simbioza između još živih poruka poslevizantijske umetnosti i duhovnosti, sa nastupajućim tekovinama pobedonosne barokne epohe. Bili su to razvojni procesi od izuzetne važnosti, koji svedoče o vitalnosti kojom je branjena naša privrženost vizantijskoj civilizaciji. Tako je, zahvaljujući zanimljivim simbiozama, u srpskoj sredini stvorena i jedna posebna varijanta evropskog baroka, čiju su tokovi osnaženi sličnim pojavama koje su u Podunavlje stizale iz pravoslavne Male Rosije (Ukrajina). Sav značaj fruškogorskih manastira u srpskoj sredini odražava i njihov naziv „Sveta Gora“ kao i žilava borba za njihov opstanak. Ovo stanje potvrđivali su i napori Karlovačke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrani privilegijalnog položaja srpskog naroda u 18. veku. U toj nejednakoj borbi sa bečkom carskom administracijom i ugarskim plemstvom srpski jerarsi imali su čvrst oslonac u crkveno narodnim saborima i delovanju fruškogorskih manastira koji su poput bedema opasali sedište Mitropolije u Sremskim Karlovcima. Otuda ne iznenađuje ni veliki broj i tekstova i priloga nastalih na osnovu naučnih proučavanja fruškogorskih manastira i njihove uloge u životu srpske crkve i naroda u 18, 19. i 20 veku. Na osnovu samo užeg izbora spomenuću autore Tihomira Ostojića, Ilariona i Dimitrija Ruvarca, Mitu Kostića, Veljka Petrovića i Milana Kašanina koji su svojom zajedničkom knjigom : Srpska umetnost u Vojvodini (Novi Sad 1927), obeležili stogodišnjicu Matice srpske. Zahvaljujući ovoj dragocenoj knjizi, označeni su i glavni umetnički tokovi koji su se razvili u fruškogorskim manastirima. U ovoj knjizi autori su pružili mnoga svedočanstva o velikim umetničkim promenama u kojima su stvorene osnove novog građanskog slikarstva kod Srba, kada je okončano vreme zastupnika tradicionalne umetnosti. I u ovoj pojavi fruškogorski manastiri potvrdili su svoju prilagodljivost, prihvatajući slikare potekle iz bečke akademije umetnosti čije vrhunce predstavljaju slikari Uroš Predić i Paja Jovanović. Nezaobilazna je i sjajna knjiga Lazara Mirkovića: Starine fruškogorskih manastira (1931), snažno upozorenje na staro umetničko nasleđe sabrano u manastirima Fruške gore. Tragično stradanje fruškogorskih manastira u I i II svetskom ratu, dalo je u posleratnom periodu, nove podsticaje za proučavanje fruškogorskih manastira. O umetnosti koja je u njima pohranjena pišu, primera radi: Pavle Vasić, Mirjana Lesek, Dinko Davidov, Leposava Šelmić, Slobodan Mileusnić, Janko Radovanović, Miodrag Kolarić i Vojislav Matić. Posebno spominjemo i pojavu velikih manastirskih biografija: Manastir Krušedol (1991) Stefana Čakića, Manastir Rakovac, Branke Kulić (1994), Manastir Privina glava, Dušana Škorića (2006). Od važnosti su i značajna proučavanja o arhitekturi fruškogorskih manastira arh. Vojislava Matića, sabrana u knjizi: Arhitektura fruškogorskih manastira (1984). Sva ta obimna istraživanja fruškogorskih manastira i područja istorijskog Srema, sazrela su da se konačno u sintezi obuhvati Srem kroz vekove, (2007) u izdanju Vukove zadužbine i njenog ogranka u Beočinu gde su temeljno obrađeni i umetnost celog Srema, a posebno ona koja je sačuvana u fruškogorskim manstirima. Veliki napredak u proučavanju važnih ekonomskih prilika koje su na području Srema ovladale posle Velike Seobe, a koje su imale za posledicu i ugrožavanje poseda fruškogorskih manastira od novih zapadnih aristokrata koji su ovde kupovali svoje posede od dvorske komore i tako izvršili novu refeudalizaciju ove teritorije. Iz te problematike važni su prilozi Slavka Gavrilovića u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slavonije (2006) i Dinka Davidova koji je objavio dragocenu i čuvenu Reambulaciju poseda fruškogorskih manastira obavljene 1744. godine izvršene po naređenju carice Marije Terezije. Radom ove komisije, utvrđeni su konačni manastirski posedi, a postavljeni kameni međaši, tzv. „humke“ (Davidov, Svetila Fruške gore, 2006). Pojava ovako velikog broja novih i mlađih autora koji su se oglasili pisanjem o fruškogorskim manastirima, sigurno je svedočanstvo u kojoj je meri njihova problematika živa i zanimljiva za nastanak duhovnog portreta ove značajne srpske regije na kojoj su ugašeni i poslednji ostaci srpske srednjovekovne države. Bila je moja želja da sa svoje strane doprinesem njenoj raskošnoj kulturnoj slici, uveren da će problematika Fruške gore i njenih manastira još dugo podsticati buduće naučne kadrove koji će pravedno suditi o našim delima. Na kraju, smatram svojom obavezom da zahvalim svim mojim prethodnicima čija su vredna dela za mene bila od trajne vrednosti. Toplo zahvaljujem mom dragocenom izdavaču gospodinu Zoranu Kolundžiji, vlasniku izdavačke kuće „Prometej“ u Novom Sadu koji je i ovoga puta potvrdio svoje veliko zanimanje za pitanja kulture srpskog naroda. Njegova bezrezervna podrška koju sam imao za celo vreme nastanka ove knjige, pružila mi je bitan podsticaj da je dovršim i predam za štampu. Meni ostaje nada da će njenim objavljivanjem ona, koliko god je to moguće, hrabro započeti svoj samostalni život. Dugujem posebnu hvalu mojim recenzentima: akademiku Slavku Gavriloviću, danas vodećem naučniku koji se bavi srpskom istorijom 18. veka i akademiku Dinku Davidovu koji je i sam autor dragocenih dela iz problematike srpske umetnosti ovoga razdoblja, Na kraju, zahvalan sam na pomoći koju sam dobio od mnogih kulturnih ustanova: Matice srpske, Biblioteke SANU, Galerije Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, a posebno Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima i njenom upravniku g. dr Žarku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrativnih priloga u ovoj knjizi. Ne mogu da prećutim moju zahvalnost koja pripada članovima moje porodice koja mi je omogućila potreban mir i uslove za nastajanje ove knjige. Beograd, 18. mart 2007. Pisac Bogato ilustrovana, sa 500-600 fotografija i sa kvalitetnim reprodukcijama grafika, slika i fresaka, koje na pravi način dočaravaju svu lepotu srpskog Atosa, ova reprezentativna monografija Dejana Medakovića objašnjava zašto se u srpskoj istoriji Fruška Gora kroz kontinuitet pokazuje jedanko sveta kao Sveta Gora. Ogromno znanje o fruškogorskim manastirima, njihovoj istoriji, priče o rušenjima i obnavljanjima s jedne strane i njihova lepota, viđena okom istoričara umetnosti s druge strane, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezaobilaznom u očuvanju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedan od znamenitih srpskih naučnika, neobično organizovane erudicije, istoričar umetnosti koji je atribuirao srpski barok, pesnik, pripovedač i verovatno najglasovitiji naš memorista ("Efemeris", "Dani sećanja"), Dejan Medaković, u čitavom jednom svom naučnom sazvežđu suptilno i radoznalo istražuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tako, upravo u njegovom rukopisu, doživljava svoju modernu interpretaciju. Njegove rasprave i članci, obuhvaćeni ovom knjigom, rezultat su višedecenijskog istraživanja. Šišatovac i Ravanica, Teodor Kračun i Dimitrije Bačević samo su neke od bitnih, uticajnih natuknica ovih plemenitih beseda o jedinstvenom našem Osamnaestom veku. Niko kao Dejan Medaković nije utvrdio znamenja i tajanstvene tačke srpskog severa. Ova knjiga je takođe jedan od njegovih odgovora na pitanje koje je najpre postavio Milan Ćurčin, a potom ga afirmisao Miloš Crnjanski: gde su granice srpskog naciona? U svom bogatom opusu, Medaković je monografski obradio niz srpskih uslovno rečeno, prestonica duha (Hilandar, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andreja, Budim, Temišvar), da bi, u logici spirale, i skoro savršenog oblika školjke, stigao do Karlovaca, i do fruškogorskog sazvežđa Srpskog Atosa, i Novog Sada uostalom. Impresionira i ovde velika, neomeđena, skroz i skroz evropska misao Dejana Medakovića koji je i na fruškogorskom rtu kopna uspevao da prepozna istine i zablude, simbole i sumnje čitavih naših naraštaja predaka." dr Draško Ređep Prikaži više

Knjigom o planini Fruškoj gori, posle knjiga o Drini (2005) i Moravi (2006), Zavod za udžbenike nastavio je da objavljuje kapitalna dela o velikim i istorijski značajnim geografskim objektima u Srbiji. Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija - Karlovačke mitropolije. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-14881-0 Godina izdanja 2007 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 600 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Opis Stanko Marković Nauka 1998 UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU

Knjigom o planini Fruškoj gori, posle knjiga o Drini (2005) i Moravi (2006), Zavod za udžbenike nastavio je da objavljuje kapitalna dela o velikim i istorijski značajnim geografskim objektima u Srbiji. Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija - Karlovačke mitropolije. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-14881-0 Godina izdanja 2007 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 600 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

MIRA ALEČKOVIĆ - ČAROBNA VRATA ILUSTROVANO IZDAVAČ: MLADO POKOLJENJE BEOGRAD STRANA: 88 MEKOG POVEZA STANJE: RIKNA MALO POHABANA GORE I DOLE, KORICE SE ODVOJILE, JEDNA STRANA NEJEDNAKO SEČENA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, OCENA: 3... KNJIGA KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 151

posteri ravne gore

posteri kalendara ravne gore

posteri kalendara ravne gore

posteri kalendara ravne gore

Knjigom o planini Fruškoj gori, posle knjiga o Drini (2005) i Moravi (2006), Zavod za udžbenike nastavio je da objavljuje kapitalna dela o velikim i istorijski značajnim geografskim objektima u Srbiji. Iako je u geografskom pogledu skromnih dimenzija (visoka 538 m, duga 80 km a široka samo 15 km), uz to okružena beskrajnom Panonskom ravnicom, u istorijskom i duhovnom smislu, naročito od 15. veka, ima izuzetan značaj za srpski narod. Usled seobe Srba sa juga na sever, tada na njoj počinju da niču najpre srpske naseobine, a potom crkve i manastiri. Nazvana je Sremskom Svetom Gorom. Na obroncima Fruške gore rođeni su mnogi znameniti Srbi (Jovan Rajić, Simeon Piščević, Teodor Kračun, Stefan Stratimirović, Lukijan Mušicki, Milica Stojadinović Srpkinja, Ilarion Ruvarac, Jovan Jovanović Zmaj i mnogi drugi), a u Sremskim Karlovcima je i danas sedište jedne od naših najznačajnijih crkvenih institucija - Karlovačke mitropolije.

Opis Ljubomir Micić Radnički univerzitet Knjaževac Knjiga je polovna, u odličnom stanju

O knjizi: Postoje trenuci kad se silne nedaće obruše na naš život, i ne možemo da ih izbegnemo. Ali i za njih postoji neki razlog. Tek kada ih prevaziđemo, uviđamo zbog čega su naišle. U kojoj meri možemo upravljati svojom sudbinom i šta da činimo kada neminovnost iskrsne na našem putu? Odgovor na ovo pitanje, inspirisan biblijskim legendama, središnja je tema romana Peta gora. Pisac pretvara biblijsku priču o proroku Iliji u roman koji je istovremeno pouka da tragedija u životu ne mora da se doživi kao kazna, nego kao izazov za čovekov duh. Tokom burnog IX veka pre Hrista mladi prorok prognan je iz Izrailja kao i drugi proroci koji odbijaju da poštuju paganskog boga Vala. Ilija se sklanja u Sareptu, gde se zaljubljuje u mladu udovicu. Zahvaćen vihorom istorijskih događaja koji slede, mladi prorok svojim delima pokazuje da vrhovna vlast, pobuna protiv svakog autoriteta i oslobađanje u vidu samostalnog odlučivanja predstavljaju najdublji odnos sa bogom. Glavni junak nalazi snage da prevaziđe sve nedaće svojim nastojanjem da pomogne drugima i saznanjem da se Bog nalazi u njegovom srcu. „Ambiciozniji nego Alhemičar, roman Peta gora odlikuje se odgovarajućim ekonomičnim stilom... Ovo je bajka koja podstiče na razmišljanje.“ Time International

Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукацијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. ""Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста (Ефемерис, Дани, Сећања...), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом руклопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обу¬хваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Крловаца, и до фрушкогорског са¬звежђша Српског Атоса, и Новог Сада уосталом.Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака."" Наслов: Света гора Фрушкогорска Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 415 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 30 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-515-0524-2

Opis Muzika harmonike III Popularna muzika za solo harmoniku Radomir Janković Nota Knjiga je polovna, u odličnom stanju

Zavodov udžbenik iz muzičkog za peti i šesti razred osnovne muzičke škole - harmonika - izbor kompozicija, sveska 1.

Zavodov udžbenik iz muzičkog za peti i šesti razred osnovne muzičke škole - harmonika - izbor kompozicija, sveska 2.

Paideia, Beograd, 1998. Paulo Koeljo Peta Gora `Peta Gora, delo inspirisano biblijskom pričom, nastoji da pomiri sve protivrečnosti duše, sa namerom da nam posluži kao pouzdan vodič u vremenima zbunjenosti i kolebanja.` `Verovatno najbolji roman Paula Koelja.` 158 STR. / MEKI POVEZ STANJE VRLO DOBRO

62711) SVETA GORA , Vl. Majevski , Srpska knjiga Ruma 2002 , U velikom broju svetih mesta pravoslavnoga Istoka, koja još od davnina privlače pažnju svekolikog hrišćanskog sveta i služe kao privlačne tačke za pobožna putovanja i posećivanja religioznih ljudi, Sveta, Atonska gora, zauzimala je i do današnjih dana još zauzima naročiti, izuzetan položaj. Više od jedne hiljade godina Sveta gora služi kao pribežište za pravoslavno (naročito za slovensko) monaštvo, koje je za sve vreme svoga ovdašnjeg bitisanja stajalo na visini monaških ideala i služilo kao primer za pravi religiozno-intelektualni život. mek povez, format 13 x 20 cm , ilustrovano, ćirilica, 109 strana

Ovladavanje tehnikama harmonike Italijanski umetnik Klaudio Jakomuči diplomirao je 1992, sa samo 18 godina, na Konzervatorijumu u Grenoblu, a stekao je diplomu i na amsterdamskom Aleksandar tehnîk centru. Pored toga studirao je i klasičnu muziku južne Indije na Konzervatorijumu Svelink u Amsterdamu. Putovao je širom Evrope u cilju proučavanja svog instrumenta sa najboljim učiteljima kao što su Žan-Lik Manka, Vladimir Zubicki i Mouns Elegard. Oni su mu, kako sam Jakomuči kaže, pomogli da kao mlad umetnik razume značaj razvoja harmonike, u smislu povećanja literature za ovaj instrument kroz saradnju sa kompozitorima i muzičarima, ali i neprestanu evoluciju pedagogije. Jakomuči je nastupao kao solista i kamerni muzičar sa najeminentnijim muzičarima i orkestrima Italije i Evrope. Od 2002. godine sarađuje sa koreografkinjom i plesačicom Ketlin Dilejni. Njih dvoje u svojim nastupima, istražuju granice muzike i plesa u različitim aspektima: kroz žive nastupe, ili kroz susret elektroakustične muzike i video rada. Takođe, Jakomuči je objavio i nekoliko publikacija o tehnikama na harmonici koje su prevedene na engleski i hrvatski jezik. Autor je knjige pod nazivom Ovladavanje tehnikama harmonike koja se bazira na čuvenoj „Aleksandrovoj tehnici”, a urednik je i zbornika radova Perspektive moderne harmonike. Ovaj harmonikaš osnovao je klasu na Italijanskoj akademiji za harmoniku u Urbinu gde i predaje, a često drži i masterklas predavanja širom sveta. Od 2011. godine radi kao profesor harmonike na Konzervatorijumu Luiza D’Anuncio u Peskari u Italiji. Redovni je član žirija na međunarodnim takmičenjima za harmonikaše u Italiji, Španiji, Kligentalu i Moskvi. Takođe, organizuje postdiplomske kurseve na kojima su do sada učestvovali muzičari kao što su Mati Rantanen, Fridrih Lips, Vjačeslav Semjonov, Injaki Alberdi, Juri Šiškin i Lučano Bjondini. Cilj ovih kurseva je da se studentima omogući kontakt sa profesionalnim muzičarima, kako bi se što lakše upoznali sa savremenom, kamernom muzikom, improvizacijama, tradicionalnom muzikom, muzičkim teatrom i džezom. Cilj svakog pedagoga, po mišljenju Klaudija Jakomučija je da probudi radoznalost, posvećenost i interes mladih ljudi, stavljajući im na raspolaganje sva potrebna sredstva da zadrže kontinuitet u svom umetničkom razvoju. Prikaži više

Књига Света Гора – фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у И и ИИ светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. “Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста (“Ефемерис”, “Дани сећања”), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака.” др Драшко Ређеп Наслов: Света гора фрушкогорска Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 415 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 30 cm Година издања: 2007 ИСБН: 9788651501640

"Peta gora" - Paulo Koeljo "Peta gora" je roman koji Paulo Koeljo inspiriše biblijskim legendama, a pretvara priču o proroku Iliji u duboku meditaciju o ljudskoj sudbini i duhovnosti. Priča prati mladog proroka Iliju tokom burnog IX veka pre Hrista. Prognan iz Izrailja zbog svojih uverenja, Ilija se sklanja u Sareptu, gde upoznaje mladu udovicu i zaljubljuje se u nju. Međutim, njegov život ubrzo postaje ispunjen vihorom istorijskih događaja. Kroz svoja dela i odluke, Ilija pokazuje da je sposoban da se suoči sa nedaćama i izazovima, istovremeno pokazujući da prava snaga dolazi iz unutrašnjeg duhovnog puta i povezanosti sa Bogom. Roman istražuje teme poput sudbine, vere, otpora autoritetu i potrage za duhovnim istinama. Kroz priču o Iliji, Koeljo nas podseća da nema univerzalnih odgovora na životna pitanja, već da svako od nas mora pronaći svoj put i suočiti se sa svojim izazovima na putu ka duhovnom prosvetljenju. "Peta gora" je roman koji podstiče na razmišljanje i meditaciju o dubljim slojevima ljudske egzistencije, dok istovremeno otkriva mudrost i univerzalne istine kroz priču o proroku Iliji. Knjiga "Peta gora" je izrađena u tvrdom povezu, ima 208 strana, autor knjige je Paulo Koeljo. Težina je 0.32 kg. Peta gora cena Cena knjige "Peta gora" je 999,00 dinara. Cena sa popustom je 899.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Kao novo. Bez posvete. Sveta Gora - Kirijakos Markides Godina izdanja: 2019 Knjiga „Sveta Gora“ je jedna vrsta nagovještaja osavremenjavanja religije, prije svega hrišćanskog pravoslavlja. Iz usta jednog od najistaknutijih monaha Svete Gore, u knjizi oca Maksimosa, je dat unutarnji portret monaštva Svete Gore, diskretno i majstorski osvetljen autorovom strategijom razgovora i neizrečenim opservacijama. Jer, danas je crkva toliko zatvorena i zatočena u prošlosti da razgovor van njene doktrine nije moguć, ili nije za javno objavljivanje. S druge strane, unutrašnja snaga drevne vjere i njen moral su toliko veliki, a danas toliko marginalizovani. Nagoveštaj osavremenjavanja i otvaranja nije vidljiv samo kroz knjigu nego i iz priloga u Izdavačkom dodatku u kome donosimo osvrt na predavanje našeg Arhiepiskopa Jovana, čiji se stavovi u potpunosti poklapaju sa stavovima iznesenim u knjizi „Sveta Gora“. Knjiga donosi i obilje hrišćanske i monaške mudrosti.

Opis Bukvar za harmoniku Radomir J. Janković Beograd, 1992 Knjiga je polovna, u odličnom stanju

Fruška Gora sa svim svojim znamenitostima i zanimljivostima, kulturno – istorijskim i prirodnim motivima, turističkim informacijama, sa preko 200 kolor fotografija.