ЛЕПОТЕ ЧУДЕСА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА И данас је потребно подсетити се и надахнути се предивним причама о чудима које су чинили српски светитељи у древна времена, од Светога Саве и Светога Симеона Мироточивог до Светога цара Уроша. Све је то записано у старим српским свештеним књигама и сачувано до данашњих дана. Стара српска житија, данас недовољно читана и позната, ризница су тих чудеса. представљена у антологијском избору Драгише Бојовића, професора универзитета у Нишу и Косовској Митровици и управника Центра за црквене студије, она нас чине, као и њихове сведоке некада, удивљеним и радосним. Она нас, истовремено, подсећају да су таква чуда могућа и данас и да се догађају захваљујући благодати која долази од Господа, Који се прославља у Светима својим… 120 стр.

SADRŽAJ Knjiga 1 - Januar Knjiga 2 - Februar Knjiga 3 - Mart Knjiga 4 - April Knjiga 5 - Maj Knjiga 6 - Jun Knjiga 7 - Jul Knjiga 8 - Avgust Knjiga 9 - Septembar Knjiga 10 - Oktobar Knjiga 11 - Novembar Knjiga 12 - Decembar Kapitalno izdanje manastira Kaona iz šabačke eparhije organizovano je u 12 knjiga sa akatistima za svaki mesec u godini. Svaka knjiga sadrži po dva akatista za svaki dan sa kratkim životopisom svetitelja kome je upućena molitva kroz akatist. U 730 akatista nalaze se i akatisti pred Bogorodičinim ikonama: Presveta Bogorodica Kazanska - 1. Januar U Nevolji Svetoj Bogorodici - 3. Januar Sveta Mariupoljska Bogorodica - 8. Januar Sveta Elicka Bogorodica - 11. Januar Bogorodica Mlekopitateljnica - 12. Januar Jedina Nada Očajnih Bogorodica - 15. Januar Sveta Leušenska Bogorodica - 16. Januar Presveta Bogorodica Utešiteljka - 22. Januar Bogorodica Ublaži Moje Žalosti - 26. Januar Sveta Kozeljščanska Bogorodica - 27. Januar Sveta Tinoska Bogorodica - 29. Januar Sveta Bogorodica Lepavinska - 6. Februar Presveta Bogorodica Iverska - 9. Februar Sveta Besedna Bogorodica - 21. Februar Sveta Beočinska Bogorodica - 22. Februar Sveta Pokroviteljka Bogorodica - 24. Februar Bogorodica Umekšanje zlih srca - 25. Februar Kijevsko Pečerska Bogorodica - 26. Februar Bogorodica Ja sam sa vama - 27. Februar Sveta Lilecka Bogorodica - 29. Februar Presveta Bogorodica Čenstohovska - 6. Mart Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice - 8. Mart Presveta Bogorodica Vaspitanje - 9. Mart Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica - 10. Mart Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike - 16. Mart Presveta Bogorodica Milosrđa - 18. Mart Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve - 20. Mart Presveta Bogorodica Gora Izobilja - 24. Mart Bogorodica Posrednica Grešnika - 27. Mart Bogorodica Tri Radosti - 30. Mart Presveta Bogorodica Deržavnaja - 31. Mart Sveta Zinovinska Bogorodica - 2. April Bogorodica Cvet Neuvenljivi - 3 . April Sveta Muromska Bogorodica - 12. April Sveta Beljinička Bogorodica - 13. April Sveta Ostrobramska Bogorodica - 14. April Bogorodica Ekonimisa - 15. April Sveta Tambovska Bogorodica - 17. April Živonosni Izvor Bogorodice - 22. April Sveta Molčenska Bogorodica - 24. April Presveta Bogorodica Smolinska - 27 . April Sveta Pečerska Bogorodica - 3. Maj Presveta Bogorodica Neispivena Čaša - 6. Maj Sveta Žirovicka Bogorodica - 7. Maj Sveta Vidropuska Bogorodica - 14. Maj Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, - 20. Maj Sve Ikone Majke Božije - 29. Maj Presveta Bogorodica Pećka - 3. Jun Presveta Bogorodica Bezdinska - 4. Jun Sveta Tabinska Bogorodica - 6. Jun Sveta Čokešinska Bogorodica - 7. Jun Presveta Bogorodica Pesčanska - 8. Jun Bogorodica Iverska Montrealska - 8. Jun Presveta Bogorodica Dostojno Jest - 11. Jun Bogorodica Umilenje Divjejevsko - 14. Jun Presveta Bogorodica Bogoljubovska - 18. Jun Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska - 21. Jun Sveto Umilenje Bogorodice - 22. Jun Sveta Putivljanska Bogorodica - 24. Jun Presveta Bogorodica Tihvanska - 28. Jun Sveta Baljikinska Bogorodica - 29 . Jun Sveta Turkovska Bogorodica - 1. Jul Presveta Bogorodica Ahgirska - 2. Jul Riza Presvete Bogorodice - 2. Jul Bogorodica Trojeručica - 12. Jul Sveta Jelisavetogradska Bogorodica - 15. Jul Presveta Bogorodica Abalicka - 21. Jul Presveta Bogorodica Počajevska - 23. Jul Sveta Trebljanska Bogorodica - 25. Jul Presveta Bogorodica Tolgska - 6. Avgust Presveta Bogorodica Stradalna, - . Avgust Uspenje Presvete Bogorodice - 15. Avgust Sveta Mozdovska Bogorodica - 15. Avgust Presveta Bogorodica Donska - 19. Avgust Sveta Surdetska Bogorodica - 20. Avgust Sveta Portarturska Bogorodica - 21. Avgust Presveta Bogorodica Vladimirska - 23. Avgust Presveta Bogorodica Svecarica - 31. Avgust Bogorodica Igumanija Atonska - 1. Septembar Avgustovska Pobeda Bogorodice - 3. Septembar Bogorodica kupina neopaliva - 4. Septembar Sveta Glinska Bogorodica, - 5. Septembar Sveta Holmska Bogorodica - 6. Septembar Presveta Bogorodica Znamenje - 7. Septembar Rođenje Presvete Bogorodice - 8. Septembar Sveta Zimnenska Bogorodica - 11. Septembar Sveta Bojanska Bogorodica - 12. Septembar Sveta Lesninska Bogorodica - 13. Septembar Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“ - 15. Septembar Presveta Bogorodica Isceliteljka - 18. Septembar Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska - 3. Oktobar Pokrov Presvete Bogorodice - 4. Oktobar Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih - 5. Oktobar Sveta Brailovska Bogorodica - 6. Oktobar Sveta Korsunska Bogorodica - 9. Oktobar Presveta Bogorodica Kaluška - 13. Oktobar Bogorodica Umnožiteljka žita - 15. Oktobar Presveta Bogorodica LJubečka - 16. Oktobar Presveta Bogorodica Izbaviteljnica - 17. Oktobar Bogorodica Svih žalosnih radost - 24. Oktobar Bogorodica Ozarenje uma - 26. Oktobar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 2. Novembar Bogorodica Nerazrušiva tvrđava - 13. Novembar Presveta Bogorodica Gruzinska - 17. Novembar Vavedenje Presvete Bogorodice - 21. Novembar Presveta Bogorodica Brzopomoćnica - 25. Novembar Sveta Pjuticka Bogorodica - 26. Novembar Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća - 29. Novembar Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica - 29. Novembar Sveta Ozerjanska Bogorodica - 30. Novembar Bogorodica Neočekivana Radost - 9. Decembar Sveta Lenkovska Bogorodica - 12. Decembar Sveta Barska Bogorodica - 14. Decembar Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju - 22. Decembar Za porodilje Pomoćnica Bogorodica - . Decembar Knjiga 1 - Januar 1. Januar, 3 Sveti Vasilije Veliki, 3 Presveta Bogorodica Kazanska, 15 2. Januar, 25 Prepodobni Serafim Sarovski, 25 Sveta Julijana Lazarevska Milostiva, 34 3. Januar, 48 Prepodobni Gavrilo Atonski Ruski, 48 U Nevolji Svetoj Bogorodici, 57 4. Januar, 63 Prepodobni Stefan Mihriščki , 63 Starac Danilo Jelisavetogradski, 74 5. Januar, 82 Prepodobni Simeon Pskovski, 82 Prepodobna Apolinarija, 93 6. Januar, 106 Sveto Bogojavljenje Gospodnje, 106 Sveti Tadej Sveštenomučenik, 121 7. Januar, 130 Sveti Teodor Moskovski, 130 Prep. Aleksandar i Andrej Radonješki, 139 8. Januar, 146 Sveta Arsenija Sergijevska, 146 Sveta Mariupoljska Bogorodica, 156 9. Januar, 166 Prepodobni Jona Kijevski, 166 Plač Duše Spasitelju Bogu, 175 10. Januar, 185 Prepodobni Pavle Obnorski, 185 Sveti Teofan Zatvornik, 196 11. Januar, 205 Prepodobni Makarije Pisemski, 205 Sveta Elicka Bogorodica, 213 12. Januar, 222 Sveta Mučenica Tatijana, 222 Bogorodica Mlekopitateljnica, 230 13. Januar, 239 Prepodobni Irinarh Rostovski, 239 Prepodobni Eleazar Anzerski, 248 14. Januar, 256 Sveti Sava Srpski, 256 Sveta Nina Gruzijska, 270 15. Januar, 283 Prepodobni Atanasije Brestovski, 283 Jedina Nada Očajnih Bogorodica, 291 16. Januar, 303 Sveti Kiril i Marija Sergijevi, 303 Sveta Leušenska Bogorodica, 313 17. Januar, 324 Prepodobni Antonije Veliki, 324 Prepodobni Antonije Dimski, 333 18. Januar, 342 Sveti Atanasije i Kiril, 342 Sveti Maksim Branković, 354 19. Januar, 364 Sveti Makarije Rimljanin, 364 Sveti Teodor Tomski, 375 20. Januar, 384 Prepodobnoi Jevtimije Veliki, 384 Sveti Teodor Temski, 394 21. Januar, 403 Sveti Maksim Grk u Rusiji, 403 Sveti Evgenije Trapezunski, 414 22. Januar, 425 Raitski Novomučenici, 425 Presveta Bogorodica Utešiteljka, 435 23. Januar, 446 Prepodobni Genadije Kostromski, 446 Sveti Serafim Dmirovski, 456 24. Januar, 465 Sveti Jovan Kazanski Mučenik, 465 Svetoj Kseniji Petrogradskoj, 473 25. Januar, 482 Sveti Mojsije Novogorodski, 482 Prepodobni Anatolije Optinski, 491 2b. Januar, 499 Sveta Marija Gatčinska Mučenica, 499 Bogorodica Ublaži Moje Žalosti, 511 27. Januar, 522 Prepodobna Jelisaveta Čudotvorka, 522 Sveta Kozeljščanska Bogorodica, 531 28. Januar, 542 Sveti Jefrem Povotoržeski, 542 Sv. Gerasim, Pitirim i Jona Permski, 552 29. Januar, 562 Sveti Ipolit Rimski, 562 Sveta Tinoska Bogorodica, 571 30. Januar, 580 Sveta Tri Jerarha, 580 Blažena Pelagija Rjazinska, 592 31. Januar, 605 Sveti Nikita Novogorodski, 605 Saboru Svetih Heruvima, 613 Knjiga 2 - Februar 1. Februar, 3 Sveti Mučenik Trifun, 3 Sveti Ignjatije Mariopoljski, 15 2. Februar, 22 Sveto Sretenje Gospodnje, 22 Sveti Ignjatije Gotejski, 38 3. Februar, 49 Sveti Simeon Bogoprimac, 49 Sveti Nikolaj Japanski, 62 4. Februar, 72 Sveti Georgije Vladimirski, 72 Prepodobni Kiril Novojezerski, 82 5. Februar, 95 Sveti Sabor Pskovski, 95 Prepodobna Ana Rjazinska, 104 6. Februar, 113 Sveti Fotije Carigradski, 113 Sveta Bogorodica Lepavinska, 121 7. Februar, 130 Sveti Teodor Vršački Mučennk, 130 Sveti Atanasije Poltavski, 140 8. Februar, 148 Sveti Teodor Strapšag, 148 Sveta LJubov Razinska, 156 9. Februar, 166 Svete Marta i Marija Lazareve, 166 Presveta Bogorodica Iverska, 176 10. Februar, 186 Sveti Sveštenomučenik Haralanpije, 186 Sveta Valentina Mučenica, 194 11. Februar, 204 Svegi Vsevolod Pskovski, 204 Prepodobni Dimitrije Prilucki, 216 12. Februar, 227 Sveti Aleksej Moskovski, 227 Sveti Melentije Harkovski, 236 13. Februar, 249 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 249 Sveti Georgije Beloruski, 262 14. Februar, 274 Prepodobni Maron Siriski, 274 Prepodobni Simeon Mirotočivi, 286 15. Februar, 297 Sveti Silvestar Omski, 297 Predobni Nikon Radonjeppsi, 307 16. Februar, 313 Prepodobni Teodor Sanaksarski, 313 Sveti Vasilije Ivanov, 319 17. Februar, 330 Sveti Teodor Tiron Mučenik, 330 Sveti Ermogen Moskovski, 342 18. Februar, 351 Sveti Flavijan Carigradski, 351 Prepodobni Dositej Palestinski, 357 19. Februar, 370 Prepodobni Aleksije Karpatoruski, 370 Sveti Teodor Admiral, 378 20. Februar, 391 Svim Svetim od Adama, 391 Prepodobni Kornilije Pskovski, 404 21. Februar, 414 Saboru svih Svetih Grčkih, 414 Sveta Besedna Bogorodica, 421 22. Februar, 433 Sveti Oci Svete Gore Atonske, 433 Sveta Beočinska Bogorodica, 443 23. Februar, 454 Sveti Atanasije Carigradski, 454 Sveti Anđeo Čuvar, 462 24. Februar, 476 Pred Sveto Pričešće, 476 Sveta Pokroviteljka Bogorodica, 485 25. Februar, 496 Novoprestavljeni na sahrani, 496 Bogorodica Umekšanje zlih srca, 505 26. Februar, 514 Parastos za Umrle, 514 Kijevsko Pečerska Bogorodica, 523 27. Februar, 533 Za žene čedomornice, 533 Bogorodica Ja sam sa vama, 542 28. Februar, 550 Sveti Vasilije Dekapolit, 550 Sveti Arsenije Rostovski, 559 29. Februar, 569 Svetim Praocima Adamu i Evi, 569 Sveta Lilecka Bogorodica, 579 Knjiga 3 - Mart 1. Mart, 3 Sveta Evdokija Mučenica, 3 Prepodobni Martirije Zelenicki, 14 2. Mart, 25 Sveti Arsenije Tverski, 25 Sveti Kozma Jahromski, 38 3. Mart, 48 Sv. Teodor, David i Konstantin Smolenski, 48 Sveti Prepodobnomučenik Adrijan Pošehovski, 59 4. Mart, 71 Prepodobni Gerasim Jordanski, 71 Sveti Danilo Moskovski, 79 5. Mart, 88 Sveti Vladika Nikolaj, 88 Prepodobni Gerasim Vologodski, 100 6. Mart, 110 Sveti Luka Krimski, 110 Presveta Bogorodica Čenstohovska, 122 7. Mart, 131 Svetih Hersonskih Sedam Mučenika, 131 Sveti Tadej Tverski, 143 8. Mart, 151 Prepodobni Lazar Muromski, 151 Sveto Blagodatno Nebo Bogorodice, 162 9. Mart, 171 Svetih 40 Mučenika Sevastijskih, 171 Presveta Bogorodica Vaspitanje, 181 10. Mart, 189 Pokajani Gospodu Bogu, 189 Sveta Igumanija Svečasna Bogorodica, 199 11. Mart, 210 Sveti Jevtimije Novogorodski, 210 Za mir i uzajamnu ljubav u narodu, 219 12. Mart, 226 Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, 226 Isusu Gospodu Koji Dolazi, 235 13. Mart, 244 Milosrdnom Gospodu Isusu, 244 Gospodu i Duševnoj žalosti, 253 14. Mart, 263 Sveti Benedikt Nursiski, 263 Sveta Sofija Solucka, 273 15. Mart, 1282 Pravedni Jona Odeski, 282 Svemilostivom Gospodu Lekaru duša i tela, 292 16. Mart, 299 Sveti Gurije Tavričeski, 299 Presvetoj Bogorodici ia Izgnanike, 309 17. Marg, 319 Sveti Aleksije Božiji, 319 Prepodobni Makarije Kaljazinski, 330 18. Mart, 342 Prepodobna Vasa Pskovska, 342 Presveta Bogorodica Milosrđa, 350 19. Marg, 361 Prepodobni Simeon Dajbabski, 361 Sveti Hrisait i Darija Mučenici, 369 20. Mart, 379 Ime Gospoda Isusa Hrista, 379 Presveta Bogorodica Zastupnica Crkve, 388 21. Mart, 403 Prepodobni Serafim Viricki, 403 Blagodarni Gospodu Bogu, 415 22. Mart, 423 Ulazak Gospodnji U Jerusalim; Cveti, 423 Stradanja Hristova, 437 23. Mart, 448 Prepodobna Varvara Ufimska, 448 Prepodobna Zosima Ufimska, 457 24. Mart, 467 Prepodobni Sergije Serbrjanski, 467 Presveta Bogorodica Gora Izobilja, 477 25. Mart, 488 Blagovesti Presvete Bogorodice, 488 Sveti Tihon Moskovski, 497 26. Mart, 509 Prepodobni Justin Ćelijski, 509 Sveti Arhanđel Gavrilo, 520 27. Mart, 529 Prepodobni Ignjatije Prilucki, 529 Bogorodica Posrednica Grešnika, 539 28. Mart, 550 Prepodobni Iparion Graovski, 550 Presveta Bogorodica Teodorovska, 558 29. Mart, 571 Prepodobna Evtropija Hersonska, 571 Sveta Tamara Gruzinska, 579 30. Mart, 587 Sveti Sofronije Irkuski, 587 Bogorodica Tri Radosti, 596 31. Mart, 605 Pravedni Josif Prekrasni, 605 Presveta Bogorodica Deržavnaja, 614 Knjiga 4 - April 1. April, 3 Sveta Marija Egipćanka, 3 Sveti Avramije Mučenik, 12 2. April, 23 Sveti Gavrilo Zabludovski, 23 Sveta Zinovinska Bogorodica, 31 3. April, 39 Predodobna Jelena Florovska, 39 Bogorodica Cvet Neuvenljivi, 46 4. April, 58 Sveti Inokentije Aljaski, 58 Vaskrsenje Hristovo, 65 5. April, 75 Prepodobni Gavrilo Atonski, 75 Sveti Vasilije, Trofim i Terapont Optinski, 85 6. April, 94 Prepodobni Sevastijan Optinski, 94 Vaskrsenje Hristovo, 107 7. April, 114 Prepodobni Danilo Perejaslavski, 114 Živonosni Grob i Vaskrsenje, 124 8. April, 135 Prepodobni Varnava Getsimanski, 135 Isusu Pobeditelju Smrti, 147 9. April, 165 Sveta Julijana Oljšanska, 165 Opšte Vaskrsenje i Strašni Sud, 173 10. April, 191 Sveti Misail Rjazinski, 191 Gospod Bog Savaot, 200 11. April, 207 Sveti Antipa Pergamski, 207 Sveti Varsanufije Kazanski, 215 12. April, 225 Prepodobni Jakov Železoborovski, 225 Sveta Muromska Bogorodica, :, 235 13. April, :, 245 Prepodobnim ženama Divjejevskim, 245 Sveta Beljinička Bogorodica, 253 14. April, 265 Sveti Antonije, Jovan i Evstatije, 265 Sveta Ostrobramska Bogorodica, 274 15. April, 287 Prepodobna Evfrosinija Moskovska, 287 Bogorodica Ekonimisa, 299 16. April, 310 Sveti Jovan Kormjanski, 310 Sveta Matrona Moskovska, 317 17. April, 327 Sveti Viktor Mučenik, 327 Sveta Tambovska Bogorodica, 334 18. April, 346 Svetih šest Nikomidijskih Mučenika, 346 Sveta Matrona Moskovska, 354 19. April, 363 Prepodobni Apeksandar Oševenski, 363 Sveti Viktor Glazovski, 372 20. April, 382 Sveti Nikolaj Žički, 382 Sveti Nikolaj Novi, 388 21. April, 396 Prepodobni Aleksije Elnatski, 396 Prepodobni Teofan Rihlovski, 403 22. April, 412 Sveštenomučenik Platon (Jovanović) Banjalučki, 412 Živonosni Izvor Bogorodice, 424 23. April, 431 Sveti Georgije Mučenik, 431 Prepodobna Anastasija Kijevska, 440 24. April, 450 Prepodobna Marta Kirsonovska, 450 Sveta Molčenska Bogorodica, 458 25. April, 469 Sveti Jevanđelist Marko, 469 Gospod Hristos Iskupitelj i Spasitelj grešnih.480 26. April, 487 Sveti Stefan Permski, 487 Prepodobni Joanikije Devički, 497 27. April, 507 Sveti Jovan Oljenovski, 507 Presveta Bogorodica Smolinska, 516 28. April, 527 Sveti Nikolaj Srpski, 527 Prepodobni Amfilohije Počajevski, 536 29. April, 348 Sveti Vasilije Ostroški, 348 Prepodobni Nektarije Optinski, 557 30. April, 565 Sveti Ignjatije Brjančaninov, 565 Svi Sveti Amerike, 575 Knjiga 5 - Maj 1. Maj, 3 Prepodobni Pafnutije Borovski, 3 Sveti Makarije Kijevski, 12 2. Maj, 23 Sveti Boris i Gleb, 23 Prepodobni Gerasim Boldinski, 36 3. Maj, 48 Prepodobni Teodosije Pečerski, 48 Sveta Pečerska Bogorodica, 60 4. Maj, 69 Prepodobni Antonije Kijevo-Pečerski, 69 Prepodobna Stefanida Bitoljska, 81 5. Maj, 90 Sveta Irina Velikomučenica, 90 Prepodobni Varlam Serpuhovski, 99 6. Maj, 110 Sveti Jov Mnogostradalni, 110 Presveta Bogorodica Neispivena Čaša, 124 7. Maj, 134 Prepodobni Nil Sorski, 134 Sveta Žirovicka Bogorodica, 144 8. Maj, 153 Prepodobni Arsenije Veliki, 153 Sveti Nikifor Kantakuzen, 151 9. Maj, 171 Prepodobni Josif Optinski, 171 Sveti Dimitrije Apenski, 179 10. Maj, 188 Sveti Simon Kananit, 188 Sveti Simeon Vladimirski, 198 11. Maj, 212 Sveti Metodije i Kiril, 212 Sveti Josif Astrahanski, 224 12. Maj, 234 Prepodobni Teofan Medvedov, 234 Sveti Vasilije Pavpovski, 242 13. Maj, 251 Sveti Makarije Konevski, 251 Sveti Dimitrije Uglički, 261 14. Maj, 270 Sveti Isidor Jurevski, 270 Sveta Vidropuska Bogorodica, 278 15. Maj, 288 Sveti Pavle Odeski, 288 Prepodobna Sepfora Shimnica, 295 16. Maj, 304 Sveti Vladimir Divjejevski, 304 Prepodobna Dimitra Kijevska, 310 17. Maj, 319 Sveta Knjeginja Evfrosinija Moskovska, 319 Prepodobni Kornilije Aleksandrovski, 327 18. Maj, 339 Prepodobni Makarije Altajski, 339 Prepodobni Leontije Mihailovski, 349 19. Maj, 358 Sveti Onufrije, Aleksadnar i Konstantin, 358 Posle Svetoga Pričešća, 369 20. Maj, 380 Sveti Evgenije Ruski vojnik, 380 Sv. Vladimirska Mirotočiva Bogorodica, 390 21. Maj, 400 Sveti Konstantin i Jelena, 400 Sv. Konstantinu, Mihailu i Teodoru Muromskim, 410 22. Maj, 421 Sveti Vasilisk Komanski, 421 Sveti Jakov Borovicki, 433 23. Maj, 443 Prepodobna Evfrosinija Polocka, 443 Sveti Leontije Rostovski, 452 24. Maj, 464 Prepodobni Nikita Stolpnik, 464 Prepodobni Pajsije Galički, 473 25. Maj, 483 Sveti Inokentije Odeski, 483 Sveti Inokentije Hersonski, 493 26. Maj, 500 Svemogućem Bogu Gospodu, 500 Gospod Isus Hristos, 509 27. Maj, 521 Prepodobni Terapont Možajski, 521 Sveti Jovan Ruski, 530 28. Maj, 545 Prepodobni Irakpije Turkestanski, 545 Blažena Dominika Aleškovska, 552 29. Maj, 560 Blaženi Jovan Ustjužski, 560 Sve Ikone Majke Božije, 569 30. Maj, 582 Vaznesenje Gospodnje, 582 Silazak Svetog Duha, 592 31. Maj, 606 Presveti Duh Životvorni, 606 Presveta i Životvorna Trojica, 614 Knjiga 6 - Jun 1. Jun, 3 Prepodobni Justin Novi, 3 Prepodobni Agapit Pečerski, 19 2. Jun, 29 Sveti Jovan Sočaevski, 29 Prepodobni Dionisije Glušicki, 40 3. Jun, 54 Prepodobni Justin Ćelijski, 54 Presveta Bogorodica Pećka, 62 4. Jun, 74 Prepodobni Metodije Pešnošski, 74 Presveta Bogorodica Bezdinska, 85 5. Jun, 97 Sveti Igor Černjigovski, 97 Sveti Andronik Permski, 105 6. Jun, 113 Sveti Nikita Nižnjetaglinski, 113 Sveta Tabinska Bogorodica, 123 7. Jun, 132 Sveti Ivanovski Sabor, 132 Sveta Čokešinska Bogorodica, 141 8. Jun, 148 Presveta Bogorodica Pesčanska, 148 Bogorodica Iverska Montrealska, 158 9. Jun, 170 Prepodobni Kiril Belojezerski, 170 Sveti Aleksej Mečev, 181 10. Jun, 191 Sveti Jovan Tobolski, 191 Sveti Vartolomej Apostol, 200 11. Jun, 214 Sveti Apostol Varnava, 214 Presveta Bogorodica Dostojno Jest, 222 12. Jun, 235 Prepodobni Onufrije Veliki, 235 Prepodobni Arsenije Konevski, 246 13. Jun, 258 Prepodobni Andronik i Sava, 258 Prepodobni Vasijan i Jona Solovecki, 269 14. Jun, 280 Prepodobni Jelisej Sumski, 280 Bogorodica Umilenje Divjejevsko, 289 15. Jun, 299 Velikomučenik Knez Lazar, 299 Prepodobni Jov Ugoljski, 317 16. Jun, 326 Prepodobni Tihon Luhski, 326 Prepodobni Glinski Oci, 335 17. Jun, 342 Sveti Prorok i Car Solomon, 342 Prepodobni Tihon Kaluški, 354 18. Jun, 364 Blažena Shimonahinja Makarija, 364 Presveta Bogorodica Bogoljubovska, 373 19. Jun, 386 Prepodobni Pajsije Veliki, 386 Sveti Jovan Šangajski, 394 20. Jun, 404 Sveti Danilo Ačinski, 4®4 Sveti Petar Kanardov, 4*3 21. Jun, 424 Sveta Julijana Vjazemska, 424 Presveta Bogorodica Kosinsko-Modenska, 433 22. Jun, 446 Sveti Petar Čagrinski, 446 Sveto Umilenje Bogorodice, 455 23. Jun, 467 Prepodobni Dalmat Isetski, 467 Prepodobne Zosimovske Pustinje, 478 24. Jun, 491 Sv. Tamara Mironosica, Sestra Gospodnja, 491 Sveta Putivljanska Bogorodica, 498 25. Jun, 507 Predobnomučenica Fevronija, 507 Sveti Petar i Fevronija, 519 26. Jun, 533 Sveti Dionisije Suzdaljski, 533 Prepodobni Filaret Glinski, 542 27. Jun, 549 Sveti Sampson Stranoprimac, 549 Prepodobni Nikon Optinski, 559 28. Jun, 568 Sveti Jovan Gotfejski, 568 Presveta Bogorodica Tihvanska, 576 29. Jun, 588 Sveti Alostoli Petar i Pavle, 588 Sveta Baljikinska Bogorodica, 601 30. Jun, 612 Dvanestorica Svetih Apostola, 612 Sveti Petar Rostovski, 619 Knjiga 7 - Jul 1. Jul, 3 Sveti Kozma i Damjan Rimski, 3 Sveta Turkovska Bogorodica, 14 2. Jul, 24 Presveta Bogorodica Ahgirska, 24 Riza Presvete Bogorodice, 36 3. Jup, 46 Sveti Vasilije Rjazinski, 46 Prepodobni Nikodim Kožejezerski, 57 4. Jul, 68 Sveti Andrej Bogoljubivi, 68 Sveti Nikolaj Car, 78 5. Jul, 90 Prepodobni Atanasije Atonski, 90 Sveti Carski Mučenici Romanovi, 100 6. Jup, 113 Sveta Carica Aleksandra, 113 Sveta Tatijana Mučenica, 124 7. Jup, 134 Prepodobni Sisoje Veliki, 134 Sveta Velikomučenica Nedelja, 144 8. Jup, 155 Sveti Velikomučenik Prokopije, 155 Sveti Prokopije Ustjužski, 167 9. Jul, 181 Sveta Olga Mučenica, 181 Sveti Aleksije Carević, 191 10. Jul, 201 Prepodobni Antonije i Teodosije Pečerski, 201 Sveta Marija Mučenica, 21' 11. Jul, 227 Sveta Knjeginja Olga, 227 Svim Novomučenicama Ruskim, 237 12. Jul, 250 Bogorodica Trojeručica, 250 Prepodobni Georgije Danilovski, 261 13. Jul, 269 Prepodobni Jevtimije Suzdaljski, 269 Sveta Valamska Bošrodica, 279 14. Jul, 291 Prepodobni Nikodim Svetogorac, 291 Sveta Olga, Mučenica Carska, 299 15. Jul, 309 Sveti Knez Vladimir, 309 Sveta Jelisavetogradska Bogorodica, 319 16. Jul, 329 Sveta Matrona Anemnjaska, 329 Sveti Kirik i Julita, 339 17. Jul, 349 Sveta Mučenica Marina Ognjena, 349 Prepodobni Leonid Ustendumski, 362 18. Jul, 369 Sveti Vladimir Palej, 369 Sveti Julijan Kenomanej, 377 19. Jul, 386 Sveti Roman Rjazinski, 386 Sveti Stefan Visoki, 395 20. Jul, 410 Sveti Prorok Ilija, 410 Prepodobni Avramije Gorodecki, 421 21. Jul, 434 Prepodobni Atanasije Brestovski, 434 Presvetoj Bogorodici Abalickoj, 443 22. Jul, 453 Sveta Marija Magdalina, 453 Prepodobni Kornilije Alekeandrovski, 466 23. Jul, 477 Prepodobna Irina Hrisovalentinska, 477 Presveta Bogorodica Počajevska, 485 24. Jul, 499 Prepodobni Bogolep Černojarski, 499 Sveti Maksim Lemkovski, 513 25. Jul, 524 Prepodobni Makarije Želatovodski, 524 Sveta Trebljanska Bogorodica, 534 26. Jul, 545 Sveta Paraskeva Rimljanka, 545 Svetoj Paraskevi Mučenici, 556 27. Jul, 569 Sveti Pantelejmon Mučenik, 569 Prepodobni Mojsije Ugrin, 581 28. Jul, 590 Sveti Pitirim Tambovski, 590 Prepodobni German Aljaski, 598 29. Jul, 610 Prepodobni Roman Kiržački, 610 Sveti Serafim i Teognist Almski, 620 30. Jul, 632 Sveti Jovan Vojnik, 632 Prepodobni German Solovecki, 641 31. Jul, 652 Prepodobna Manega Gomeljska, 653 Prepodobni Anatolije Optinski Mlađi, 659 Knjiga 8 - Avgust 1. Avgust, 3 Premudrost Reči Božije, 3 Svim Svetim Arhijerejima, 20 2. Avgust, 34 Sveti Vasilije Moskovski, 34 Sveti Stefan Arhiđakon, 42 3. Avgust, 33 Prepodobni Antonije Rimljanin, 53 Gospod Hristos Trnonosni, 64 4. Avgust, 78 Svetih Sedam Mladića, 78 Svete Evdokija, Dve Darije i Marija, 87 5. Avgust, 98 Prepodobni Jovan Hozevit, :, 98 Prepodobni Jov Ušeljski, 106 6. Avgust, 115 Sveto Preobraženje Gospodnje, 115 Presveta Bogorodica Tolgska, 135 7. Avgust, 149 Prepodobni Pimen Mnogostradalni, 149 Sveti Filaret Ičalkovski, 156 8. Avgust, 167 Prepodobni Zosim, Savatije i German, 167 Prepodobni Teodosije Kavkaski, 182 9. Avgust, 191 Sveti Nikodim Kostromski, 19} Blagodarenje kajućeg grešnika Ocu, 202 10. Avgust, 214 Sveti Lavrentije Arhiđakon, 214 Sveti Lavrentije Kaluški, 227 11. Avgust, 239 Prepodobni Teodor Ostroški, 239 Presveta Bogorodica Stradalna, 252 12. Avgust, 259 Prepodobni Varlam Belogradski, 259 Sveti Visarion Smolenski, 266 13. Avgust, 276 Sveti Tihon Zadonski, 276 Sveti Serafim Dmitrovski, 287 14. Avgust, 296 Prepodobni Arkadije Novotoržeski, 296 Sveti Vinejamin Petrogradski, 305 15. Avgust, 316 Uspenje Presvete Bogorodice, 316 Sveta Mozdovska Bogorodica, 326 16. Avgust, 335 Prepodobni Rafail Banatski, 335 Nerukotvoreni lik Gospoda, 348 17. Avgust, 357 Prepodobni Stefan Filejski, 357 Prepodobni Pimen Ugrippsi, 367 18. Avgust, 374 Prepodobni Jovan Rilski, 374 Sveti mučenici Flor i Lavr, 385 19. Avgust, 394 Blažena Evfrosinija Koljupanovska, 394 Presveta Bogorodica Donska, 403 20. Avgust, 414 Sveti Teodor i Jovan Suzdaljski, 414 Sveta Surdetska Bogorodica, 425 21. Avgust, 435 Prepodobni Avramije Smolenski, 435 Sveta Portarturska Bogorodica, 446 22. Avgust, 456 Prepodobni Aleksandar Vologodski, 456 Prepodobni Vladimir Belopesocki, 465 23. Avgust, 474 Prep. Aristoklije Atonski i Moskovski, 474 Presveta Bogorodica Vladimirska, 484 24. Avgust, 493 Prepodobni Sampson Moskovski, 493 Prepodobni Arsenije Komeljski, 500 25. Avgust, 510 Prepodobni Mojsije Ufimski, 510 Svetih Devet Kizičkih Mučenika, 521 26. Avgust, 534 Sveti Adrijan i Natalija, 534 Sveti Georgije Kosov, 545 27. Avgust, 554 Prepodobni Pimen Veliki, 554 Sveti Apostol Tadej, 565 28. Avgust, 576 Prepodobni Adrijan Oljenicki, 576 Prepodobni Sava Kripecki, 584 29. Avgust, 591 Sveti Jovan Krstitelj, 591 Sveti 120 Kijevopečerski, 602 30. Avgust, 615 Prepodobni Aleksandar Svirski, 615 Svi Sveti Srbi, 625 31. Avust, 637 Sveti Velikomučenik Fanurije, 637 Presveta Bogorodica Svecarica, 646 Knjiga 9 - Septembar 1. Septembar, 3 Prepodobni Simeon Stolpnik, 3 Bogorodica Igumanija Atonska, 15 2. Semptembar, 32 Sveti Varsanufije Hersonski, 32 Sveti Prepodobni Serafim (Rouz), 40 3. Septembar, 50 Prepodobni Makarije Optinski, 50 Avgustovska Pobeda Bogorodice, 57 4. Septembar, 66 Sveti Prorok Mojsije, 66 Bogorodica kupina neopaliva, 77 5. Septembar, 90 Sveti Zaharije i Jelisaveta, 90 Sveta Glinska Bogorodica, 98 6. Septembar, 109 Prepodobni Matej Jarinski, 109 Sveta Holmska Bogorodica, 117 7. Septembar, 128 Sveti Makarije Perejaslavski, 128 Presveta Bogorodica Znamenje, 140 8. Septembar, 151 Rođenje Presvete Bogorodice, 151 Sveti Teodosije Černjigovski, 162 9. Septembar, 174 Sveti Joakim i Ana, 174 Prepodobni Josif Voloskomski, 184 10. Septembar, 195 Sv. Muč. Minodora, Mitrodora i Nimfodora, 195 Sveti Vasilije Kabanovski, 203 11. Septembar, 213 Prepodobni Siluan Atonski, 213 Sveta Zimnenska Bogorodica, 227 12. Septembar, 235 Sveti Evstatije Plakida, 235 Sveta Bojanska Bogorodica, 244 13. Septembar, 251 Prepodobni Atanasije Visocki, 251 Sveta Lesninska Bogorodica, 260 14. Septembar, 271 Sveti Krst Hristov, 271 Sveta Jelisaveta i Alepavski Mučenici, 280 15. Septembar, 293 Sveti Velikomučenik Nikita, 293 Presveta Bogorodica „Pogledaj Na Smirenje“, 304 16. Septembar, 317 Sveta Jefimija Mučenica, 317 Sveta LJudmila Češka i Srpska, 328 17. Septembar, 340 Sv. Muč. Vera, Nada i LJubav i mati im Sofija, 340 Prepodobni Kukša Odeski, 352 18. Septembar, 364 Sveti Teofil Kitajevski, 364 Presveta Bogorodica Isceliteljka, 372 19. Septembar, 383 Sveti Nikolaj Iskrovski, 383 Prepodobna Dositeja Kijevska, 392 20. Septembar, 402 Sveti Oleg Brjanski, 402 Sveti Jovan Putivljanski, 412 21. Septembar, 421 Sveta Ana Demidova Leušenska, 421 Sveti Mihailo Romanov, 433 22. Septembar, 444 Prepodobni Jona Jašezerski, 444 Prepodobni Gavrilo Sedmojezerski, 452 23. Septembar, 462 Sveti Kralj Vladislav, 462 Prepodobni Galaktion Vologodski, 472 24. Septembar, 481 Sveti Stefan Prvovenčani, 481 Sveta Tekla Prvomučenica, 493 25. Septembar, 502 Prepodobni Sergije Radonješki, 502 Sveta Efrosinija Aleksandrijska, 514 26. Septembar, 524 Sveti Jovan Bogoslov, 524 Prepodobna Efrosinija Suzdaljska, 534 27. Septembar, 546 Prepodobna Rahilja Borodinska, 546 Sveta knjeginja Jelisaveta, 557 28. Septembar, 568 Sveti Vaclav Češki, 568 PrepodobnNi Teofilo jurodivi, 576 29. Septembar, 588 Prepodobni Grigorije Vologodski, 588 Prepodobni Kiprijan Storoževski, 597 30. Septembar, 609 Sveti Mihailo Kijevski, 609 Sveti Petar Solovecki, 619 Knjiga 10 - Oktobar 1. Oktobar, 3 Sveti Romav Slatkopevac, 3 Prepodobni Sava Višerski, 10 2. Oktobar, 18 Sveti Kiprijan i Justina, 18 Sveta Ana Kašinska, 26 3. Oktobar, 36 Prepodobna Olinpijada Kozlješčanska, 36 Presveta Bogorodica Pskovsko-Pečerska, 45 4. Oktobar, 54 Sveti Gurije Kazanski, 54 Pokrov Presvete Bogorodice, 63 5. Oktobar, 73 Svim Svetim Ruskim, 73 Bogorodica za izbavljenje od pohota telesnih, 81 6. Oktobar, 93 Sveti apostol Toma, 93 Sveta Brailovska Bogorodica, 100 7. Oktobar, 108 Prepodobni Sergije Nuromski, 108 Sveti Nikolaj Rejn, 117 8. Oktobar, 127 Prepodobna Pelagija Antiohijska, 127 Sveti Trifun Vjatski, 135 9. Oktobar, 146 Sveti Stefan Branković, 146 Sveta Korsunska Bogorodica, 156 10. Oktobar, 169 Sveti Zografski Mučenici, 169 Prepodobni Amvrosije Optinski, 180 11. Oktobar, 189 Prepodobni Jona i Nektarije Kazanski, 189 Sveta Mučenica Zinaida, 197 12. Oktobar, 207 Prepodobni Starci Optinski, 207 Prepodobni Lav Optinski, 215 13. Oktobar, 224 Sveta Velikomučenica Zlata Meglenska, 224 Presveta Bogorodica Kaluška, 233 14. Oktobar, 244 Prepodobna Mati naša Paraskeva, 244 Sveta Petka Srpska, 254 15. Oktobar, 261 Sveti Atanasije Kovrovski, 261 Bogorodica Umnožiteljka žita, 270 16. Oktobar, 280 Sveti Partenije Rimski, 280 Presveta Bogorodica LJubečka, 291 17. Oktobar, 301 Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog, 301 Presveta Bogorodica Izbaviteljnica, 315 18. Oktobar, 320 Sveti Luka Jevanđelist, 320 Sveti Petar Cetinjski, 332 19. Oktobar, 346 Sveti Jovan Kronštatski, 346 Prepodobni Gavrilo Melkiski, 358 20. Oktobar, 367 Sveti Artemije Verkoljski, 367 Prepodobna Katarina Lesninska, 378 21. Oktobar, 387 Sveti Jovan Haritonov, 387 Sveta Kasperovska Bogorodica, 397 22. Oktobar, 407 Sveta Serafima Lauppšska, 407 Prepodobni Jelisej Lavriševski, 419 23. Oktobar, 429 Sveti Jakov Apostol, 429 Prepodobni Jov Počajevski, 440 24. Oktobar, 455 Sveti Kitajski mučenici, 455 Bogorodica Svih žalosnih radost, 467 25. Oktobar, 478 Prepodobni Zverenicki Oci, 478 Prepodobni Zosim Verhovski, 486 26. Oktobar, 497 Sveti Dimitrije velikomučenik, 497 Bogorodica Ozarenje uma, 507 27. Oktobar, 519 Prepodobni Nestor Letopisac, 519 Prepodobna Alinpija Kijevska, 527 28. Oktobar, 538 Sveti Arsenije Sremski, 538 Sveti Dimitrije Rostovski, 547 29. Oktobar, 558 Prepodobni Avramije Rostovski, 558 Prep. Muč. Anastasija Rimljanka, 567 30. Oktobar, 580 Sveti Kralj Milutin, 580 Sveti Ispovednik Varnava Hvostanski, 593 31. Oktobar, 605 Prepodobni Kornile Komeljski, 605 Sveti Nikolaj Kazahstanski, 616 Knjiga 11 - Novembar 1. Novembar, 3 Kozma i Damjan Azijski, 3 Svi Besrebrenici i Iscelitelji, 11 2. Novembar, 27 Sveti Jovan Riški, 27 Bogorodica Nerazrušiva tvrđava, 37 3. Novembar, 45 Sveti Damjan Kurski, 45 Sveta Rafaila Čigirinska, 52 4. Novembar, 62 Sveti Simon Jurevski, 62 Blaženi Ilarion Zatvornik, 72 5. Novembar, 82 Sveti Jona Novogorodski, 82 Sveti Nikita Nižnjetašijski, 91 6. Novembar, 102 Sveti Pavle Carigradski, 102 Sveti German Kazanski, 110 7. Novembar, 123 Prepodobni Varlam Hutinski, 123 Sveti Varahil Arhanđel, 134 8. Novembar, 145 Sveti Arhanđel Mihail, 145 Sveti mučenici Prevlački, 155 9. Novembar, 169 Sveti Arhanđel Rafail, 169 Sveta Bogorodica Terebovljanska, 127 10. Novembar, 189 Sveti Nektarije Eginski, 189 Sveti Konstantin Bogorodski , 198 10. Novembar, 207 Sveti kralj Stefan Dečanski, 207 Svega Bogorodvda Spasiteljka, 220 12. Novembar, 231 Sveti Mina Mučenik, 231 Sveti Viktor i Stefanida, 242 13. Novembar, 250 Sveti Jovan Zlatousti, 250 Sveta Bogorodica Jerusalimska, 261 14. Novembar, 275 Sveti Gurije, Samon i Aviv, 275 Sveti Grigorije Palama, 285 15. Novembar, 294 Prepodobni Pajsije Veličkovski, 294 Sveti Mučenici Gurije, Samon i Aviv, 309 16. Novembar, 317 Sveti Apostol i Jevanđepist Matej, 317 Sveta Samarska Bogorodvda, 329 17. Novembar, 340 Sveti Grigorije Neokesarijski, 340 Presveta Bogorodica Gruzinska, 352 18. Novembar, 363 Prepodobni Jeronim Dalmatinski, 363 Sveti Filaret Sreznovski, 373 19. Novembar, 383 Sveti Filip Moskovski, 383 Sveti Filaret Moskovski, 397 20. Novembar, 405 Sveti Grigorije Dekapolit, 405 Sveti Jaroslav Jamski, 416 21. Novembar, 427 Vavedenje Presvete Bogorodice, 427 Sveti Jaroslav Mudri, 441 22. Novembar, 451 Sveti Mihailo Tverski, 451 Presveta Bogorodoca Špilevska, 461 23. Novembar, 470 Sveti Aleksandar Nevski, 470 Sveti Mitrofan Voroneški, 482 24. Novembar, 494 Sveta Velikomučenica Ekatarina, 494 Sveti Merkurije Smolenski, 503 25. Novembar, 513 Sveti Teodor Rostovski, 513 Presveta Bogorodica Brzopomoćnica, 521 26. Novembar, 533 Sveti Inokentije Irkutski, 533 Sveta Pjuticka Bogorodica, 544 27. Novembar, 554 Sveti Velikomučenik Jakov Persijanac, 554 Sveti Andrej Simbijski, 561 28. Novembar, 570 Sveti Serafim Čičagov, 570 Prepodobna Marta Tambovska, 580 29. Novembar, 589 Bogorodica Izbavljenje Od Nedaća, 589 Sveto Znamenje Novogorodsko Bogorodica, 594 30. Novembar, 606 Sveti Andrija Prvozvani, 606 Sveta Ozerjanska Bogorodica, 617 Knjiga 12 - Decembar 1. Decembar, 3 Sveti Filaret Milostivi, 3 Sveti Nikodim Belogradski, 15 2. Decembar, 24 Sveti Car Uroš Srpski, 24 Prepodobni Marko grobokopač, 34 3. Decembar, 46 Sveta Paraskeva Toplovska, 46 Prepodobna Paraskeva Vlaherinska, 56 4. Decembar, 65 Prepodobni Jovan Damaskin, 65 Sveta Velikomučenica Varvara, 74 5. Decembar, 87 Prepodobni Sava Osveđeni, 87 Sveti Sergije Kasimovski, 98 6. Decembar, 107 Sveti Nikolaj Mirlikiski, 107 Sveti Merkurije Kesarijski, 118 7. Decembar, 126 Sveti Amvrosije Mediolanski, 126 Sveta Filoteja Rumunska Mučenica, 136 8. Decembar, 146 Prepodobni Nil Stolbenski, 146 Prepodobni Antonije Sijski, 159 9. Decembar, 122 Prepodobni Teofilo Omučki, 122 Bogorodica Neočekivana Radost, 180 10. Oktobar, '93 Sveti Jovan Branković, '93 Prepodobna Angelina Despotica, 203 11. Decembar, 214 Prepodobni Danilo Ogolpnik, 214 Sveti Joasaf Belgorodski, 222 12. Decembar, 237 Sveti Spiridon Trinitunski, 237 Sveta Lenkovska Bogorodica, 249 13. Decembar, 257 Prepodobni Aleksandar Čagrinski, 257 Sveti Pavle Starobeljski, 266 14. Decembar, 274 Sveti Simeon Jurevski (II), 274 Sveta Barska Bogorodica, 285 15. Decembar, 298 Sedmostrelna Bogoroidica, 298 Sveta Anastasija Romanova, 304 16. Decembar, 313 Prepodobna Sofija Suzdaljska, 313 Sveti Trifun Pečenegski, 322 17. Decembar, 332 Sveti Đakon Avakum Beogradski, 332 Pokaja&e svojih grehova, 337 18. Decembar, 348 Sveti Simeon Vethooturski, 348 Prepodobni Sava Storoževski, 358 19. Decembar, 369 Sveti Bonifatije Mučenik, 369 Prepodobni Ilija Muromec, 380 20 Decembar, 390 Sveti Ignjatije Bogonosac, 390 Sveti Jovan Kronštatski, 398 21. Decembar, 410 Sveti Petar Moskovski, 410 Sveti Prokopije Vjatski, 418 22. Decembar, 426 Sveta Anastasija Uzorešiteljka, 426 Bogorodica Spasiteljka onih koji propadaju, 435 23. Decembar, 442 Prepodobni Neofit Kiparski, 442 Sveti Naum Ohridski, 451 24. Decembar, 460 Sveta Evgenija Mučenica, 460 Sveti Sergije Moskovski, 473 25. Decembar, 483 Roždestvo Hristovo, 483 Za porodilje Pomoćnica Bogorodica, 493 26. Decembar, 503 Prepodobni Nikodim Osvećeni Tismanski, 503 Sveti Inna, Pinna I Rimma, 512 27. Decembar, 521 Sveti Stefan Arhiđakon, 521 Sveti Josif Obručnik, 533 28. Decembar, 544 Prepodobni Teodosije Totemski, 544 Prepodobni Kornilije Kripecki, 554 29. Decembar, 563 Prepodobni Teofilo Lužski, 563 Prepodobni Lavrentije Černjigovski, 571 30. Decembar, 584 Sveti Prorok i Car David, 584 Prepodobni Vasilisk Sibirski, 594 31. Decembar, 604 Sveti Petar Mogila, 604 Sveti Makarije Moskovski, 613 Наслов: Акатисти са житијама светих, комплет 12 књига Издавач: Манастир Каона Страна: 7560 (cb) Povez: тврди са златотиском Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2015 ИСБН:

Stara srpska knjizevnost u 20 knjiga: I 1. Ljetopis popa Dukljanina, 1988, strana 192 II 2. Sabrani spisi – Sveti Sava, 1986, strana 209 III 3. Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani, 1988, strana 187. IV 4. Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan, 1988, V 5/1. Žitija – Teodosije, 1988, strana 373. VI 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije, 1988, strana 381. VII 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi VIII 7. Danilovi nastavljači, 1989, strana 178. IX 8. Dušanov zakonik, 1986, strana 135. 9. NIJE IZAŠLO X 10. Šest pisaca XIV veka, 1986, strana 313. XI 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof, 1989, strana 154. XII 12. Književni rad u Srbiji - Grigorije Camblak, 1989, strana 170. XIII 13. Spisi o Kosovu, 1993, strana 198. XIV 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, 1993, XV 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice, 1986, strana 245. XVI 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije, 1993, pečat bivšeg vlasn. 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO XVII 19. Stari sprski zapisi i natpisi, 1986, strana 221. XVIII 20. Povest o Trištanu i Ižoti, 1988, strana 216. XIX 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom, 1986. 22. Varlaam I Joasaf-nedostaje 23/1. Apokrifi starozavetni-nedostaje 23/2. Apokrifi novozavetni-nedostaje XX 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog, 1989, str. 157. Tvrd povez, zlatotisak, Stanje Veoma dobro.

Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba. „Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta Biografija prvog Beograđanina. Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana. Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta 900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dušan Silni“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde.

Komplet – Srednjovekovna Srbija Komplet možete poručiti isključivo preko sajtova laguna.rs i delfi.rs. Novinar, istoričar i pisac Luka Mičeta, „biograf zlatnog srpskog srednjeg veka“, čitaoce upoznaje sa životom i radom slavnih i značajnih srpskih vladara koji su obeležili svoje doba. „Zaveštanje Svetog Save“ – Luka Mičeta Povest o nastajanju nebeske Srbije na zemlji Osam vekova autokefalnosti srpske crkve „Knjiga Luke Mičete Zaveštanje Svetog Save predstavlja delo koje će rado čitati najširi krug čitalaca. Ističemo dva značajna momenta koji odlikuju ovu knjigu: ona ne pati od istoriografskih pogrešaka, što je postala redovna pojava u popularnoj literaturi, a sa druge strane tekst nije opterećen onom vrstom stila i načina izlaganja, koji su nezaobilazni u naučnoj literaturi. Luka Mičeta je, dakle, napisao pitak i čitljiv tekst sa uvidom u savremenu istoriografiju o Svetome Savi. Govoriti o Svetom Savi nije ni lako, ni zahvalno. Međutim, može se reći da je naš pisac čestito odužio dug Svetome Savi.“ prof. dr Siniša Mišić „Luka Mičeta je uspeo da napiše biografiju Svetog Save izbegavši pristrasnost i učitavanje, objektivno, ali ne kritički reduktivno. Sasvim opravdano postavljajući okvire knjige široko, predstavljajući vreme, ličnosti i događaje koji prethode delu i epohi prvog srpskog arhiepiskopa a ne upadajući u zamku taštog i komotnog podrazumevanja, Luka Mičeta je ovo delo napisao za čitaoce koji bi da o najvećem srpskom svetitelju saznaju što više. Ova knjiga im pruža priliku da Srbina koji je od svih svojih sunarodnika tokom istorije učinio najviše za svoju naciju u svojoj mašti ožive, a da u tome ne pogreše.“ prof. dr Oliver Tomić „Dosad najpotpunija biografija Svetog Save, knjiga Luke Mičete zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci, kao knjiga kojoj bi se, kao svojevrsnom podsetniku, trebalo povremeno vraćati.“ dr Aleksandar Uzelac Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Prvovenčani“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Dečanski“ – Luka Mičeta Biografija najnesrećnijeg srpskog vladara. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Srpska istorija ne poznaje veštije izvedenu igru dolaska na vlast, ali ni tragičniji odlazak sa nje. Stefan Dečanski imao je nesreću da vlada između dve znamenite ličnosti: oca, nemilosrdnog kralja Milutina, i sina, neumoljivog cara Dušana. Iako je njegova vladavina bila kratka i omeđena dvojicom izuzetnih državnika, Stefan Dečanski je uspeo da ostavi potomstvu Visoke Dečane i da se upiše u svetitelje. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznaćemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Despot Stefan Lazarević“ – Luka Mičeta Biografija prvog Beograđanina. Despot Stefan, sin kneza Lazara, bio je vladar nesvakidašnjeg dara i velikih sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovođu hrabrost i viteštvo. Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana. Pisac pesme Slovo ljubve, graditelj Manasije, pobornik književnosti i umetnosti, Stefan Lazarević učestvovao je u više bitaka nego ijedan njegov prethodnik na srpskom tronu. Koliko su državnički uspesi bili plod njegovog političkog umeća i snage velikog viteza, toliko su njegovi književni dometi bili rezultat njegovog dara, prefinjenosti i visoke, nemanjićke kulture. To mu je obezbedilo da u srpskoj istoriji bude ovekovečen kao hrabar ali i mudar vladalac, za koga je Miloš N. Đurić rekao da se najviše približio idealu vladara-filozofa. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Stefan Nemanja“ – Luka Mičeta 900 godina od rođenja. Nastanak evropske Srbije. Povest Srba od doseljavanja na Balkan do države župana Stefana Nemanje. Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, spada u one vladare koji su stekli poštovanje kako svojih podanika i savremenika, tako i svojih potomaka. Samo je uticaj njegovog svetiteljskog kulta na srpski narod bio veći od njegove vladarske slave. Monah sveti Simeon je nadvisio i nadmašio velikog župana Stefana Nemanju. Vladarski plašt zamenio je skromnom monaškom rizom, mač krstom, štit jevanđeljem, veseli i bučni dvor hilandarskom tišinom. Silazeći sa trona peo se u večnost. Bilo je to izdizanje iznad ljudske mere – na putu ka svetosti. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. „Dušan Silni“ – Luka Mičeta Biografija prvog srpskog cara. Prvi srpski car Stefan Uroš IV, prozvan Dušan Silni, najčuveniji je srpski vladar koji je ušao u mit obeleživši svoje stoleće, ali i celu srpsku istoriju. Spadao je među one izuzetne ličnosti koje su smatrale da samo večnost može da im zapoveda, a istorija sudi. Sudbina mu je dodelila svu zemaljsku moć koja se tada mogla dobiti i on ju je znalački koristio. Obrazovanje i vera su mu pomagali da shvati imperative svoga doba i da razume ljude, a zadobijena moć da dominira svojim stolećem, da uspešno vodeći i zemlju i narod neustrašivo stremi svome cilju: osvajanju Carigrada. Vizantiju nije osvojio, ali besmrtnost jeste u pamćenju svog naroda. Bio je slavni zakonodavac: Dušanov zakonik smatra se svojevrsnim ustavom srednjovekovne Srbije i jednim od najznamenitijih spomenika ne samo srpskog zakonodavstva već i čitave srpske kulture. Odlomak iz ove knjige možete pročitati ovde. Prikaži više

Stara srpska knjizevnost u 20 knjiga: I 1.Ljetopis popa Dukljanina, 1988, strana 192 II 2.Sabrani spisi – Sveti Sava, 1986, strana 209 III 3.Sabrani spisi – Stefan Prvovenčani, 1988, strana 187. IV 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan, 1988, V 5/1. Žitija – Teodosije, 1988, strana 373. VI 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije, 1988, strana 381. VII 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi VIII 7. Danilovi nastavljači, 1989, strana 178. IX 8. Dušanov zakonik, 1986, strana 135. 9. NIJE IZAŠLO X 10. Šest pisaca XIV veka, 1986, strana 313. XI 11. Povest o slovima ; Žitije despota Stefana Lazarevića – Konstantin Filozof, 1989, strana 154. XII 12. Književni rad u Srbiji – Grigorije Camblak, 1989, strana 170. XIII 13. Spisi o Kosovu, 1993, strana 198. XIV 14. Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, 1993, XV 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice, 1986, strana 245. XVI 16. Sabrani spisi – Patrijarh Pajsije, 1993, pečat bivšeg vlasn. 17. NIJE IZAŠLO 18. NIJE IZAŠLO XVII 19. Stari sprski zapisi i natpisi, 1986, strana 221. XVIII 20. Povest o Trištanu i Ižoti, 1988, strana 216. XIX 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom, 1986. 22. Varlaam I Joasaf-nedostaje 23/1. Apokrifi starozavetni-nedostaje 23/2. Apokrifi novozavetni-nedostaje XX 24. Srednjovekovni medicinski spisi – Fisiolog, 1989, str. 157. Tvrd povez, zlatotisak, Beograd 1986/1993, tri knjige nisu nikada izasle iz stampe, ostalo je navedeno u popisu naslova. Stanje Veoma dobro.

Tvrdi povez Sifra sivackuca 1.Ljetopis popa Dukljanina 2.Sabrani spisi – Sveti Sava 3.Sabrani spisi - Stefan Prvovenčani 4.Život Svetoga Save i Svetoga Simeona – Domentijan (PRODAT) 5/1. Žitija – Teodosije 5/2. Službe, kanoni i Pohvala- Teodosije 6. Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih; Službe – Danilo Drugi 8. Dušanov zakonik (PRODAT) 10. Šest pisaca XIV veka 15. Janičarove uspomene ili turska hronika – Konstantin Mihailović iz Ostrovice 19. Stari sprski zapisi i natpisi 20. Povest o Trištanu i Ižoti 21. Roman o Troji & Roman o Aleksandru Makedonskom Knjiga 1 grb ssk ofarban u ruzicasto na prvoj strani, knjiga 2 prve dve strane švrljane i pri kraju teksta a 10 podvlačeno bojicom, knjiga 3 sve ok sem na koricama na poledjini 1 milimetar se odvojila koža i moze se to zalepiti da se ne vidi, knjiga 4 lepo ocuvana, knjiga 5 lepo očuvana, knjiga 5 II lepo očuvana, knjiga 6 lepo očuvana, knjiga 8 lepo očuvana, knjiga 10 dve strane na početku švrljane dve na sredini, knjiga 15 lepo očuvana, knjiga 19 ima neke tačkice po do milimetar i dve po 4 5 milimetara na koricama ostalo ok, knjiga 20 lepo očuvana, knjiga 21 lepo očuvana

Ово издање поред већ постојећих ликова наших духовника, доноси и нове – оца Калиста, оца Јулијана Студеничког, као и сведочења Светогораца о оцу Георгију Витковићу. Књига која потврђује да су и Срби имали своје велике људе пред Богом у XX веку. Књига је подељена на неколико већих целина. Прво је дато житије и (необјављене у Сабраним делима) поуке Светог Николаја Жичког, првог међу богомолницима. Ту су затим сведочанства Светих Николаја и Јустина Ћелијског о богомолничком покрету. Средишње је поглавље о старцима-духовницима и молитвеницима богомољачког покрета, које крунишу поуке владике будимског Данила (зашто је он међу богомолницима видети у тексту Богомир Тихи). Поглавље "Духовно руковођење у богомољачком покрету" бави се побожношћу Николајевих Срба кроз питања и одговоре. На крају су сећања и разговори са српским духовницима које је прибележио аутор. Садржај НА ДВЕРИМА КЊИГЕ Лични разлози, 5 Богомољачки покрет и народна душа, 6 О поводу и начину настанка, 7 Уз друго издање, 10 СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ - ЧЕЛОВОЂА БОГОМОЉНЕ ВОЈСКЕ ХРИСТОВЕ Благовесник Небеске Србије, 13 Свети Николај Жички и везе са Србијом под комунизмом, 23 Разговор с Владиком Николајем, 26 Нови Емануил, 28 Мрвице с трпезе вечности, 33 РЕЧИ И ПОУКЕ ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА, 37 СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ И ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О БОГОМОЉЦИМА Св. Николај Жички Богомољачки протоколи, 43 ОТАЦ ЈУСТИН И НАРОДНА ПОБОЖНОСТ, 58 Отац Јустин Напади на богомољце, 58 Отац Јустин О делима богомољаца, 60 Отац Јустин Како умире праведник, 63 СРБСКИ СТАРЦИ БОГОМОЉАЧКОГ ПОКРЕТА МОНАХ ЈАКОВ АРСОВИЋ, ЗАТОЧНИК И СВЕДОК ПОКАЈАЊА, 67 ПОУКЕ ОЦА ЈАКОВА (АРСОВИЋА) Голотиња и дегенерација, 70 Псовка, 73 Спиритизам I, 76 Спиритизам II, 78 Слава у Царству Божијем, 80 Жичка јеванђелска акција, 82 Поруке адвентистима, 84 Бисерне Бројанице, 87 ОД ЖАНДАРА ДО ЦАРЕВОГ СИНА (ЈЕРОМОНАХ МАКАРИЈЕ, ДУХОВНИК МАНАСТИРА ЈОВАЊА), 97 АРХИМАНДРИТ РАФАИЛО (ТОПАЛОВИЋ), ВЕРНИ СИН СВЕТОГ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ, 101 ПОУКЕ ОЦА РАФАИЛА, 105 СХИАРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО (ДИМИТРИЈЕВИЋ), РЕВНИТЕЉ ЗАКОНА БОЖИЈЕГ, 109 Ава Гаврило, духовник манастира Ралетинца ПОУЧНИ ПРИМЕРИ, 113 БЕСЕДЕ АВЕ ГАВРИЛА Беседа о Страшном суду, 132 Прва старозаветна заповест, 134 О светим анђелима Божјим, 137 Анђелско служење у време св. Литургије, 140 Расуђивање о посту, 142 Беседа о рају, 144 БРАТ СТАНКО МАРИЧИЋ, СЕРАФИМ У ТЕЛУ, 148 ИГУМАН ЕВСТАТИЈЕ (РАКИЋ), СТУБ ПРЕОБРАЖЕЊА, 150 ЈЕРОМОНАХ КАСИЈАН, ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДВОРИО МРАВА, 155 ИГУМАН КАЛИСТ, ОД КОМИТЕ ДО КАЛУђЕРА, 161 РАЗГОВОР СА ЈЕРЕМОНАХОМ КАЛИСТОМ (Одломци), 173 ИГУМАН САВА РУКУМИЈСКИ, СМЕРНИ СВЕДОК ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ, 177 ПОУКЕ ОЦА САВЕ РУКУМИЈСКОГ, 183 ПРОИГУМАН НИКАНОР ХИЛАНДАРАЦ, СРБСКИ ДОМАЋИН НА СВЕТОЈ ГОРИ, 192 СТАРАЦ НИКАНОР (монах Митрофан), 197 БЕСЕДЕ СТАРЦА НИКАНОРА О србском идолопоклонству, 201 Беседа при освећењу цркве у родним Дивцима, 204 Беседа у Бечу, 205 Беседа о васпитању деце, 207 МОНАХ ГЕОРГИЈЕ, ПУСТИЊАК СА АТОСА, 209 МОНАХ МИТРОФАН ХИЛАНДАРАЦ, СЛУГА БЕЗГРАНИЧНОГ КОЈИ ОБИТАВА У СРЦУ, 227 МОНАХ МИТРОФАН ХИЛАНДАРАЦ ХИЛАНДАРСКИ РАЗГОВОРИ ПОСТ, ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, 236 РАЗГОВОР О МОНАШКОМ ПОЗИВУ И ЖИВОТУ МИРЈАНА, 239 ЖИВОТ У КЛЕТИ СРЦА, 257 ЛОЗА СВЕТОГ СИМЕОНА РАђА САД И У СРБИЈИ, 269 ОТАЦ АРСЕНИЈЕ, 277 СЕЋАЊЕ НА ОЦА АРСЕНИЈА ВЕЛИКОСХИМНИКА АГАТОНА ХИЛАНДАРЦА (1921-2002), 282 СХИАРХИМАНДРИТ ЈУЛИЈАН (КНЕЖЕВИЋ), СТУДЕНИЧКИ И СВЕСРБСКИ СТАРАЦ, 290 Схиархимандрит Јулијан Сшуденички БЕСЕДЕ ОЦА ЈУЛИЈАНА О Србском народу и његовој будућности (беседа на монашењу), 297 РАЗГОВОР СА ОЦЕМ ЈУЛИЈАНОМ, 299 Беседа у Сопоћанима 2001. (о екуменизму), 302 ОТАЦ САВА, ПЧЕЛА ИЗ ОВЧАРА, 305 Беседа на опелу оца Саве, 309 Отац Сава из овчарско-кабларског манастира Вазнесење, 312 ПОУКЕ ОЦА САВЕ, 314 РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ САВОМ ВАЗНЕСЕЊСКИМ, 335 ВЛАДИКА ДАНИЛО, ПРОПОВЕДНИК ВАПЛОЋЕНОГ СМИСЛА, 353 Владика Данило БЕСЕДЕ и ПОУКЕ Беседа на хиротонији 354 О Старом и Новом Завету 356 О оцу Георгију Флоровском 359 Разговор са Владиком Данилом 361 Смисао постаде Тело 365 Сваки човек је створен за вечни живот 373 О борби за веру данас 376 ПРИЛОЗИ ЗА СРПСКИ ПАТЕРИК, 381 ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ У БОГОМОЛНИЧКОМ ПОКРЕТУ Јован Сарачевић Питања и одговори, 392 Драги Милетић Питања и одговори, 420 Јован Сарачевић Вера разумних и вера неразумних, 426 СУСРЕТИ И СЕЋАЊА Увод, 428 О оцу Георгију (Витковићу), 428 Посета оцу Сави Рукумијском, 429 Посета оцу Гаврилу, 430 Посета оцу Тадеју, 432 Сећања на оца Јулијана, 433 Сусрет са оцем Агатоном, 435 ЋЕБЕНЦЕ ОЦА МИТРОФАНА, 437 ОЋЕ ЛИ БИТИ ШТА ОД ТЕБ Успомене на оца Саву, 443 Поуке и разговори са оцем Савом, 459 БОГОМИР ТИХИ Владика будимски Данило у мом сећању, 469 Први сусрет, 471 Богословље и живот, 474 О језику, 477 Смисао за хумор, 478 Милосрђе, 480 Владика Данило и млади, 481 Практични савети, 486 Последњи сусрет, 486 Матеј Арсенијевић ХЛЕБОВА БОЖЈЕ КРАСОТЕ УМНОЖИТЕЉ СМЕРНОУМНИ Једно сећање на епископа Данила Крстића, 488 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА Свети Николај Жички Начела богомољачког покрета, 515 БЕЛЕШКА О АУТОРУ, 517 Наслов: Без Бога ни преко прага: Србски духовници XX века, житија и поуке Издавач: Образ светачки Страна: 528 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-8381565-4

AKATISTI I OTALO - KOMPLET OD 57 KNJIGA MEKOG POVEZA 1. AKATISTI SVETIM EVANDJELISTIMA 2. ŽIVOT I AKATIST SV. CARA KONSTANTINA I CARICE JELENE 3. ZAUPOKOJNI AKATIST 4. AKATISTI SUSUSU SLADČAJŠEM I PRESVETOJ BOGORODICI 5. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI VASPITANJE 6. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 7. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI ČAJNIČKOJ 8. AKATIS SVETOM NIKOLAJU 9. AKATIST BGORODICI POMOĆNICI PRI PORODJAJU 10. AKATIST PRESVETOJ BOGOROCI VAVEDENJE 11. AKATIST SVETIM KOZMI DAMJANU 12. AKATIST SVETOM PLATONU BANJALUČKOM 13. AKATIST SVIMA SVETIMA 14. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI MLEKOPITATELJICI 15. AKATIST.- SVETOJ MARINI 16. AKATIST SVETOJ MATRONI 17. AKATIST SVETOM SAVI 18. AKATIST SVETOM PROKOPIJU 19. AKATIST SVETOM RAFLILU BANATSKOM 20, AKATIST SVETOM KLJAJU MILUTINU 21. AKATIST SVETOM SIMEONU MIROTOČIVOM 22. AKATIST PARESVETOJ BOGORODICI POSAREDNICA GREŠNIMA 23. AKATIST SVETOM DIMITRIJU 24. AKATIST SVETOJ MARIJI EGIPĆANKI 25. AKATIST SVETOM JOVANU GOGOSLOVU 26. AKATIS IKONI ČENSTOHOVSKAJA NEPOBEDIVA POBEDA 27. AKATIST ZAHVALNI 28. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI NERAZRUŠVA STENA 29. AKATIST SVETOJ BLAŽENOJ MATRONI MOSKOVSKOJ 30. AKATIST SVETROM SILULNU ATONSKOM 31. AKATIS SVETOM SISOJU 32. MOJA SLAVA SVETI GEORGIJE ŽITIJE ČIN SLAVE SLAVARICA 33. TEBI SAMO TEBI 34 ARHIMANDRIT EMILIJAN - NAŠI ODNOSI SA BLIŽNJIMA 35. POGRUŽENJE ISTINSKO KRŠTENJE 36. ZLOPAMĆENJE 37. POKAJNI KANON JEROMONAHA VASILIJA NOVOMUJČENIKA OPTINSKOG 38. O ANTIHRISTU VIZIJE PREDAPOKALIPTIČNIH DOGADJAJA 39. SVETI ILIJA MINJATI - VERA PRAVOSLAVNA 40. SVETI VLADIKA NIKOLAJ SRBSKI - BOGORODIČINO JEVANDJELJE 41. POKAJANJEM DO SPASENJA 42. SVETI OCI O MOLITVI 43. O GREHU OSUDJJIVANJA BLIŽNJIH 44. KROTOST 45. O GREHU ABORTUSA 46. PRED LICEM BOŽIJIM 47. POKAJNIČKI PLAĆ 48. ARHIMANDRIT LAZAR VITANIJSKI - O TAJNIM BOLESTIMA DUŠE 49. SVETI VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - ZEMLJA NEDODJIA 50. SVETI NIKOLAJ VELIMIROVIĆ - PESME 51. PRAOVSLAVNI MOLITVENIK I PRAVILA POSTA TVRDOG POVEZA 52. DEČIJI MOLITVENIK 53. PRAVOSLAVNA VERONAUKA PVODOM 2000 GODJNA HRIŠĆANSTVA 54. PESME O SVETOM SAVI 55. MANASTIR VELIKA REMETA 56. SVETI VALDIKA NIKOLAJ - KASIJANA 57. AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI IZBAVLJENJE OD POHOTA STANJE. VEOMA OČUVANE, MANJEG FORMATA OCENA. 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, MS RF 1/5 IZA

100 СВЕТИТЕЉА, Скице светачких житија - област православне духовне културе, Актуелизација средњовековних књижевних штива која су ушла у саме основе мисли културног менталитета и идеала српског средњовековља. Ново издање ”Ликови светитеља” академика Димитрија Богдановића појављује се после дуге паузе али у право време, јер се већ дуго осећа потреба за оваквом врстом теолошке литературе. Ове скице светачких житија, писане су лако и популарно да би што више допринеле свеукупном подизању нивоа верске и националне културне просвећености, већ дуго и верски и национално запуштеног српског народа. У складном преплитању нарације, исказане парафразом старих књижевних текстова, и стручног размишљања кроз који се хагиографски садржај зналачки представља духу нашег времена, овај преглед светачких житија инспирише и покреће интересовање наше епохе за ову област православне духовне културе. Богдановићеви ”Ликови светитеља” представљају зато, један од оригиналних осмишљених путева поновне актуализације средњевековних књижевних штива која су ушла у саме основе мисли културног менталитета и идеала српског средњовековља. Милорад Лазић САДРЖАЈ Предговор, 5 Свети Василије Велики, 9 Преподобни Серафим Саровски, 11 Свети Јован Крститељ, 13 Свети Филип, митрополит Московски, 15 Свети Григорије Ниски, 17 Преподобни Антоније Велики, 19 Свети Максим Исповедник, 21 Свети Григорије Богослов, 23 Свети Јерем Сирин, 25 Преподобни Никита Печерски, 27 Свети Јаков, архиепископ српски, 29 Свети Партеније Лампсакијски, 31 Преподобна Мастридија, 33 Свети Сава други, архиепископ српски, 35 Свештеномученик Харалампије, 37 Свети мученик Ђорђе Кратовац, 39 Свети Симеон Мироточиви, 41 Свети Лав Велики, 43 Блажени Николај Јуродиви, 45 Преподобна мученица Евдокија, 47 Свети јаков Посник, 49 Преподобни Герасим, 51 Свети Григорије Велики, 53 Свети Симеон Нови Богослов, 55 Преподобни Бенедикт Нурсијски, 57 Свети мученик Никандар, 59 Алексије човек Божији, 61 Свештеномученик Иринеј Сирмијски, 63 Свети Јован Лествичник, 65 Преподобна Марија Египћанка, 67 Преподобни Марко Трачески, 69 Свети мученик Калиопије, 71 Света мученица Томаида, 73 Свети Мартин Исповедник, 75 Свети мученик Ардалион Глумац, 77 Свети мученик Сава Гот, 79 Свети Трифун, патријарх цариградски, 81 Преподобни монах Виталије, 83 Свети великомученик Георгије, 85 Свети јеванђелист Марко, 87 Преподобномученик Акакије Папучар, 89 Свети Михаил - Борис, кнез бугарски, 91 Свети Сава српски, 93 Преподобна Исидора, 95 Свети Кирил и Методије, 97 Преподобни Пахомије Велики, 99 Преподобни Стефан Пиперски, 101 Свети Јован Владимир, 103 Свети Јустин Мученик, 105 Свети петар Коришки, 107 Преподобни Кирил Белозерски, 109 Света Ана, 111 Свети Јефрем, патријарх српски, 113 Преподобни Дула, 115 Свети Великомученик кнез Лазар, 117 Свети Апостоли Петар и Павле, 119 Свети Андреј Критски, 121 Преподобномученик Кипријан Нови, 123 Преподобни Сисоје Велики, 125 Преподобни Памво, 127 Свети Стефан Лазаревић, 129 Свети Пантелејмон, 131 Преподобна мајка Ангелина, 133 Праведни Никодим, 135 Свештеномученик Александар Комански, 137 Свети Јован Рилски, 139 Свети мученик Андријан и Наталија, 141 Преподобни Мојсеј Мурин, 143 Преподобна Теодора, 145 Свети Јован Златоусти, 147 Свештеномученик Кипријан Картагински, 149 Преподобни мученик Зосим, 151 Сабор преподобних отаца кијевопечерских, 153 Света мученица Раиса, 155 Преподобни Симон (краљ Стефан Првовенчани), 157 Свети Јован Богослов, 159 Блажени Јероним, 161 Преподобни Павле Прости, 163 Преподобни Евдоким Вартопедски, 165 Света мученица Пелагија, 167 Свети Петар Цетињски, 169 Свети новомученик Игњатије Бугарин, 171 Свети апостол Јаков, 173 Свети великомученик Димитрије, 175 Свети Арсеније српски, 177 Свети великомученик Стефан Дечански, 179 Свети мученик Дасије, 181 Свети Климент Охридски, 183 Свети Алимпије Столпник, 185 Свети новомученик Христо Албанац, 187 Света великомученица Варвара, 189 Свети Никола, 191 Свештеномученик Гаврило Нови, патријарх српски, 193 Преподобни Пард Отшелник, 195 Свети мученик Бонифатије, 197 Свештеномученик Игњатије Богоносац, 199 Свети Наум Охридски, 201 Свети првомученик Стефан, 203 Света Меланија Старија, 205 Мученик Зотик Сиропитатељ, 207 Поговор, 209 Наслов: Ликови светитеља Издавач: Романов Страна: 214 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14.5x20 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-84753-31-3

„Врлина је огњена и чудесна ствар, у стању да распири жар љубави божанске и да сву душу преради у огањ; она је такође у стању да окрилати ум и да га са земље узнесе на небо, и да целог човека начини богом по благодати“. Овим речима Преподобни Никита Ститат започиње <и>житије свог духовног учитеља Симеона Новог Богослова, а оне се и нама учинише најприкладнијим за почетак овог обраћања вама - поштовани читаоци. Указивати на јеванђелске врлине и подстицати људе на њих у ова времена, када се оне од већине наших савременика потискују у страну, па чак и излажу подсмеху, док се порок и грех истичу као добар пример - тежак је задатак који је преузело хиландарско брат- ство кроз своју издавачку делатност. На први поглед, хришћански живот је у псггпуној супротности са поретком овога света. Али богонадахнуте књиге на- стале у крилу Цркве Христове и од Цркве прихваћене и потврђене откривају нам истину: Господ Христос, Бог, поставши Човек, Својим животом међу љу- дима остварио је до савршенства све врлине и на тај начин омогућио сваком човеку да, по мери своје ревности, може да учини исто. <и>У Хиландару Надан Преп. Харитона Исповедника 28. септембра 2011 .г. Господње Итуман Свете Царске Лавре Хиландара Архимандрит Методије са својим у Христу САДРЖАЈ <и>Св. Отац Јустин Нови: <б>О Светој Литургији, 9 ПОРЕДАК БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА уз <и>напомене Еп. Атанасија (Јевтића), 17 Проскомидија, 19 <б>Божанствена Литургија, 33 <и>Дионисије Митрополит Сервије и Козане: ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ, 93 <и>Еп. Ашанасије (Јевтић); О писцу и тексту, 93 <и>Предговор аутора, 95 1. Божанствена Литургија, 103 2. Царство Божије, 106 3. Велика Јектенија=молба за мир, 109 4. „Господе, помилуј“, 111 5. Храмиверни, 114 6. Православна побожност, 117 7. Клир и народ , 120 8. Овдашња Парохија, 123 9. Плодоношење земље, 126 10. Животне околности, 128 11. Невоље верујућих, 131 12. Благодат и спасење, 134 13. Предавање у руке Божије, 137 14. Свештеничке Молитве , 139 15. Служити беспрекорно, 142 16. Црквене Песме, 145 17. Први Антифон, 148 18. Други Антифон, 151 19. Трећи Антифон, 153 20. Мали Улазак=<б>Мали Вход, 156 21. Трисвета Песма, 159 22. „Појте разборито“, 162 23. Две друге Песме (Уместо <и>Трисвете Песме), 165 Наслов: Божанствена литургија Св. Јована Златоуста Издавач: Задужбина Светог манастира Хиландара Страна: 246 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 24 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84747-86-2

SRBLJAK Službe, kanoni, akatisti, Knjiga 2 uređivački odbor: Dimitrije Bogdanović, Sreten Petković, Đorđe Trifunović SKZ Beograd 1970, tvrdi povez, bez omota, u dobrom stanju Biblioteka stara srpska književnost ilustracije, ćirilica Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у XV веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати. Најстарији србљак потиче из последње четвртине XV века (рукопис Пећке патријаршије број 78) Схваћен у најширем смислу Србљак је јединствена књига, без премца у српској књижевности. Она је писана у току читавих осам векова постојања српске књижевности, од Савине Службе св. Симеону, првог домаћег литургијског дела написаног почетком XIII века, до служби насталих у XX веку, при чему ниједано столеће није прошло а да није дало неки прилог том зборнику: од писаца XIII века, најплоднијег и у службама као и у житијима, потиче 10 служби, службе старим и новим светитељима стварају се даље у XIV, XV, XVI и XVII веку, до Стихире светом кнезу Лазару коју је написао Кипријан Рачанин крајем XVII века. То је последња служба националном светитељу настала у оквирима традиције старе књижевности. Изван те традиције, у XVIII, XIX и XX веку, написано је још 14 служби. 740g

Čigoja štampa, 2017. Tiraž 300 Pogovori: Dušan Stojković, Branislav Todić, Mina Đurić Jedini primerak u ponudi na dan postavljanja! Прва збирка песама професора средњовековне књижевности Томислава Јовановића је књига за песничке сладокусце. Почевши да се поези јом бави тек у позним годинама, на крају своје универзитетске каријере, Јовановић је у њу унео доста онога што је нау чио проу чавајући средњо ве ковну књижевност. Чита лац ће у неким песмама пронаћи теме и мо ти ве из нашег средњег века. Број таквих песама није мали. Међу тим, то ни је оно што суштински карактерише Јовановићеву поезију. Он не поку ша ва да прикаже битке, политичку ситуацију, значајне историјске до га ђаје. Ако бисмо тражили јунака Јовановићевих песама, то би био пре писивач у манастирској библиотеци. Кроз овај лик се прожима све оно чи ме се Јовановић као стручњак бавио – стари текстови, и сама Јовано ви ћева свакодневица која је окружена истим тим књигама. Тај лик сред њо вековног преписивача је отуда ванвремен. Док сам студирао код про фесора Јовановића, сећам се да је он са уз буђењем реаговао ка да би на мар гини рукописа пронашао нешто што је сведочило о самом писару, па макар то и не било много. На пример, три речи, „Хладно ми је”, Јовано ви ћа су одмах враћале у манастире средњега века, призивале свећу која се топи испред писара који жури да заврши препис. Из такве перспективе би можда и треба ло читати Јовановићеву поезију. Он је неко ко се служи књи гама, проучава их и предаје даље, наредним генерацијама. И управо је та мала мера дописивања каква је маргина на једном препису оно што Јо вановић жели да остави у својој поезији. То је поезија која улази дубље у живот онога ко седи за књигом и чита, онога који у књизи не остаје. Је зик Јованови ћеве поезије није српскословенски, али он није ни са времени српски језик. Пре него што је почео да пише поезију, Јовановић 918 је превео велики број књига са српскословенског на нама разу мљивији срп ски језик. Међутим, ту се водио неким начелима. Избегавао је турци зме и дру ге језичке утицаје и осмислио једну варијанту српског језика која би сада била могућа да није било ових страних утицаја и да се језик нео метано развијао у складу са сопственим правилима. Тај језик, језик тих превода, Јовановић сада користи као језик поезије. Неоп ходно је на гласити да тај језик није настао у поезији већ током деценијског пре вођења старих српских писаца. Тај језик није језик поезије, то је Јова но вићева варијанта српског језика. Из тог разлога, неопходно је одмах на гласити колико се и на који начин ова књига разликује од књига пе сама које су се бавиле средњим веком, као и књига песама које су кори сти ле архаичан језик. Тра жим поми ловање Де санке Максимовић није књи га о сред њем веку, то је књи га о правди и о ми лосрђу. Ду шанов за коник је овде персона, маска, симбол сваког могућег законика. Прави сми сао ове књиге је усмерен ка савременим догађајима и савремним схва тањима правде. Настасијевићев језик је настао као потреба да се до ђе до звука језика, као да се унутар тог звука коначно разрешава ло све што је би ло неразмрсиво у људским односима које он описује кроз не колико својих опсесивних тема. Миодраг Павловић се према средњем ве ку односи као према руднику културног блага којим се савремена пе сма може оплеменити. Јовановићева поезија јесте средњи век, а у оној мери у којој је успешна она је и оно што је средњовековно данас, и што ће то бити и сутра. Јовановић тражи универзалност средњовековне књи жев ности и средњовековног начина живота. У време у коме свака гене ра ција живи сасвим другачији живот него што су њихови роди тељи могли и сањати, тежња да се нађе нешто универзално у људском жи вљењу је драгоцена. Књи га почиње песмом „Уз свећу” и ту одмах видимо писара/пе сни ка у свом кла сич ном амбијен ту. То је оно што се не ме ња. Човек и књи га. Самоћа је увек иста. И песма готово банално говори о квалитету хартије на коjoj треба да се напише текст. Али за тај лош квалитет кри ви су и неки Латин који му је подстакао несмотреност, Дубровчани ко ји су претовара ли хартију и брат Пахомије који је изабрао лоше таба ке. Цео средњовековни свет је дат ту. На неисписаном листу папи ра. Сада, међу тим, задатак је писара да на тој „злој хартији” напише о њој „безлобије”. У супротном, он ће бити тај који је крив што му слова „нису богохвал на”. Већ у овој пе сми је све ре чено о пе сни ку. На ње му је да хва ли свет мада у њему види безбројне мане и подлости. На песнику је да то прева зиђе. Отуда је ово похва ла песнику који зла света раздваја од свог светог позива. Уз све то видљив је и троп света као празне хар ти је. Та хартија се има исписати богоу год ним дели ма, а није до онога ко је испису је да суди о њеном квали те ту нити да због њега осуђу је дру ге. 919 Пе сма „Проба пера” на сличан начин уводи писара који сада про верава перо и хар тију пи шући на њему оно што је у том тре нутку чуо. А то је глас који је испустила чавка: „а а а а г р а а”. На кратком просто ру прика зано је оно што је битно у књижевном послу. Не измишљање, већ тачно бележење света око себе. Песма је сведочанство неког тренутка, тре нутак замрзнут кроз векове. У песми „Књига кожаница”, као и у песми „Уз свећу”, говори се о предмету у коме је текст сачуван. Овде се, међу тим, уводи још нешто. Нису само писци ти који свој трену так овекове чују у тексту. Књига о којој је реч наста ла је од овчје коже и тај детаљ такође ула зи у свет књи ге. Очи гледно је да смо овде доста да леко од са временог схватања књиге, где је она нешто што се масовно производи. Овде је књи га пред мет. И сва ки њен део, не са мо онај за писа ни, има сво ју причу. Пе сма „Риба са маргине”, како Јовановић каже у предговору, је прва од његових песама. „Једном приликом (сам) се замислио над цртежом ри бе која се у старим рукописима повремено јављала на маргинама, окре ну та главом ка одређеном реду указујући на његову важност. Уз цртеж би понекад стаја ле речи писара ’Зри зде’ у значењу ’Гледај овде’.” Цртеж ри бе се нала зи на неколико места у књизи, али као чиста декорација. Јо вановић није искористио техничко средство за истицање појединих сти хова по којима је и насловио књигу. Модерна поезија је од Маларме о вих „Бачених коцака” видела многе варијанте истицања појединих де ло ва песме као важнијих и то што се Јовановић није барем мало послужио овим средњовековним средством у својој књизи је једна пропу штена прилика, пошто се ни на који начин оно не би могло тако смислено упо требити као у књизи са баш овим насловом. Тако би и на једноставан на чин наслов упечатљиво обу хватао целину књиге без обзира на њену те матску разноврсност. Велики број песама у књизи говори о нашим манастирима, предањима, од ређеним ру кописима и још много чему што се може сматрати строго историјском тематиком. Ипак, ни оне се не баве важним историјским догађајима већ оним широким и данас ма ло коме познатим простором приватног живота у средњем веку. Тако песма „Пред Дечанском хри совуљом” после лоци рања места где се све то одвија наставља са описом природе. Још једно озбиљно питање – природа онда и сада – још је дан мотив који сугерише ванвременост. После описа магли, сунца, муња у потоку, облака и тадашњих звезда, одједном се појављују људи – ора чи, пивари, „јуноше протркују / тек потковане ждрепце”, а неда леко од њих „На Почива лишту / кости предачке // благују и отишују / чувајући ме ђе неу клоне”. Песма „Хвостански жетеоци” неоспорно повезује про шлост и сада шњост. О томе говори и сам Јовановић у поговору овој књи зи: „Лични доживљаји и фикција, садашњост и прошлост дотица ли су се, надовезива ли и неочекивано спаја ли. Тако се, између осталог, мој 920 до живљај жетве, када се у шумадијским крајевима још жњело српом пре точио у песму ’Хвостански жетеоци’.” Тај мотив се још упечатљи ви је види у једној од најбољих Јовановићевих песама „Очев одла зак на њиву”. Отац озлаћен сунцем, до струка у житу „урања у њиву / ведрином небоплава” (боје у песми су као на сликама позног Ван Гога); „Погледом осме хе злати / молитвом призива поветарје, // длановима пребира грбину ко се / откосима да прегршти руковети / по класју орођује драгоу копи зној”. Слику која је дата карактерише потпуни мир. Овде нема никаквог на си ља над природом. Човек и природа се размењују. Отац откосима „даје” прегршти ру ковети. А раднички зној се враћа класју као што је од њега узето зрно. Ово је поезија финих асоцијација, поезија за истан чане духове. По езија која више даје што јој се читалац више посвећује. Данас су ретке ова кве књиге. А самим тим и драгоцене. Узбудљиво ће бити у будућно сти видети неког младог песника одраслог у градовима који ће за неке са свим другачије делове свог живота откри ти да су ванвремени, као што је то све у овој поезији. Никола ЖИВАНОВИЋ Томислав Јовановић (Београд, 28. октобар 1949) српски је филолог. Бави се проучавањем средњовековне књижевности и рукописног наслеђа. Основне студије (Група за српскохрватски језик и југословенску књижевност, 1973) завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на коме завршава и постдипломске студије (књижевноисторијски смер, 1977) одбранивши магистарски рад Текстолошка и стилска анализа књижевних дела о светом кнезу Стефану Штиљановићу. Године 1991. одбранио је докторску дисертацију Књижевно дело патријарха Пајсија.[1] На Филолошком факултету запослен је од 1978. године и држи наставу српске средњовековне књижевности. Као хонорарни професор наставу је држао и на Филозофском факултету у Бањалуци (1992—1994) и на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (1996—2009), а као гостујући професор на универзитетима у Бечу, Урбину, Будимпешти и Нишу. За допринос проучавању српске књижевности 2007. год. је добио награду Александар Арнаутовић. Орденом Кантакузина Бранковић Загребачко-љубљанске епархије одликован је 2010. год. БиблиографијаУреди Азбучни показатељ речи у списима светога Саве, Археографски прилози, 2, додатак(и као посебна књига), Београд 1980. (У сарадњи са Ђорђем Трифуновићем и Љиљаном Јухас). Патријарх Пајсије, Сабрани списи. Превод, предговор и коментари Томислав Јовановић, Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 16, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд 1993. Студенички типик. Цароставник манастира Студенице. Издање, превод и поговор Томислав Јовановић. Народна библиотека Србије – Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994. Свети Сава, Стефан Првовенчани, Житије светог Симеона. Превео Драгутин Костић, приредио и поговор написао Томислав Јовановић, „Кантакузин“, Крагујевац 1997. Стара српска књижевност. Избор из средњовековне књижевности: поезија, похвале, апокрифи. Избор и пропратни текстови Томислав Јовановић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1997. Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара. Успомена на седамстогодишњицу оснивања, [Превео Спира Калик], Приредио и поговор написао Томислав Јовановић, Народна библиотека Србије, Београд 1997. Свети Сава, Сабрана дела, Приредио и превео Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСI, књига 602, Београд 1998. Стефан Првовенчани, Сабрана дела, Предговор, превод дела и коментари Љиљана Јухас-Георгиевска, Издање на српскословенском Томислав Јовановић, Српска књижевна задруга, Коло ХСII, књига 608, Београд 1999. Стара српска књижевност. Хрестоматија. Приредио и превео Томислав Јовановић, Филолошки факултет, Београд – „Нова светлост“, Крагујевац, Београд 2000. Сава Хиландарац, Типикарница Светог Саве у Кареји, Приредио Томислав Јовановић, Предговор Бојан Радовановић, Са немачког превела Јасна Вељановски, Serbian Literary Company, Toronto 2000. Агапије Ландос Крићанин, Чуда Пресвете Богородице, Превод са српскословенског и поговор Томислав Јовановић, Епархија банатска, Вршац 2000.

Катихезе светог Јована Златоуста први пут се објављују на српском језику и без сумње изазивају велику радост. Познато је да је четврти век по Христу најплоднији период живота и рада светих отаца, а међу њима је, свакако, један од најзнаменитијих управо свети Јован Златоусти. Оно што је од писаних дела овог духовног горостаса са изворног грчког до данас преведено на српски језик недовољно је и спада у праву драгоценост. У покушају да наброје све у чему је значај његов у Цркви, тумачи његовог светог труда говоре да је Златоусти пре свега највећи беседник који се појавио у хришћанству, потом плодни егзегета, практичар и теоретичар у живој делатељној Цркви, догматичар по сложености тема којима се бавио и, посебно, литургичар. По безграничној љубави према Спаситељу, Златоусти је највише ценио и неисказано љубио светог апостола Павла. Симеон Логотет Метафраст, пишући житије светог Јована Златоуста, каже: „Тако је велика и неисказива према Павлу била његова љубав да онај ко то признаје мора рећи да је Павле био Јовану оно што Павлу беше Христос, штавише - и Јовану бејаше Христос као Павлу, пошто и његова љубав према Павлу беше тако велика због Христа." Сваки, па и најмањи осврт на дела Јованова подразумева макар укратко да се подсетимо житија овога светога Мужа. Свети Јован Златоусти родио се око 354. године (неки тврде и девет година раније) у Антиохији, која је била једна од великих центара Цркве, те тако и названа сиријска Атина. Јованов отац Секунд био је војвода у императоровој војсци, али је нажалост врло млад умро. Потпуну посвећеност у васпитању сина испољила је мати Антуса, која је и до данашњег дана остала узор материнског васпитања у Цркви. О периоду ране младости па до његовог младићког доба не зна се много. Већ као седамнаестогодишњак похађао је школу код знаменитог софисте Ливанија, али га незнабожачка философија ни изблиза није задовољила. По смрти своје мајке потпуно се посветио аскетском животу под духовним руководством антиохијског епископа Мелетија и презвитера Флавијана и Диодора, те се убрзо замонашио. Потом шест година проводи у пустим местима да би 381. године примио ђаконски чин, а у међувремену до добијања презвитерског достојанства у њему се одвијала читава борба савести и вере, јер је имао намеру да устукне пред рукоположењем узвишеног свештеног призива. Пресудан тренутак било је виђење у коме су му се јавили св. Петар и Јован и призвали га у свештено служење. У том периоду настала је и његова студија Шест књига о свештенству. Презвитерско служење у Антиохији, које је трајало око дванаест година, било је истовремено најплоднији беседнички период светог Јована. О снази његових беседа блажени Теодорит Кирски каже: „И данас потоцима свога учења овлажава читаву васељену." Народ је у „масама врвио у цркву" да чује Златоуста како тумачи Свето писмо, потом је давао савете о истинама хришћанског живота, искорењивао је пороке и сујеверја, а наглашавао велику благост и премудрост Божију. Златоустове беседе чиниле су огроман утисак на присутне, који не само да нису остали равнодушни него су целим бићем бивали потресени не кријући плач, гласно ридање и вапаје, па и бурна одобравања и пљесак. Слава о њему ширила се надалеко, тако да је блажени Јероним у свом делу „Де вирис иллустрибус" нагласио да Златоусти речима у јарким бојама осликава неопходност, узвишеност и непоколебивост хришћанског погледа на живот - погледа где се највеће муке и патње претварају у корисност, јер буде савесту достизању врлинског живота. По смрти цариградског архиепископа Нектарија, 397. године, на иницијативу цара Аркадија, светог Јована без његове сагласности и сагласности верног народа доводе на епископски престо у стари Визант. Шест година је управљао црквом као патријарх с несравњеном ревношћу и мудрошћу. По ступању на васељенску катедру, са епископске катедре и црквеног амвона оштро разобличава све што се косило са еванђелским начелима. Није при томе штедео никога, па чак ни царицу Евдоксију, која га је због сујетности послала у изгнанство. Али упоредо са старањем за моралну чистоту у народу, водио је бригу о добротворним установама, а сам је основао две болнице у којима се око осам хиљада болесника лечило о његовом трошку. Оштро је разобличавао раскош, грамзивост и сујету на рачун милостиње, доброчинства и светости. На сабору у Ефесу (401. године) није показивао милост ни према високом свештенству које се полакомило да митом оствари своје ниже циљеве. Ипак, после два изгнанства од стране својих противника, у периоду од три године, измучен од физичких и душевних страдања, Златоусти је после другог изгнанства, 14. септембра 407. године, дошао до Комана у Јерменији, где је предао Господу своју душу речима: „Слава Богу за све!" Дванаест катихеза које су нам у наручју, и које је Златоусти написао у различитим приликама и у периоду свог презвитерског службовања у Антиохији (првих осам катихеза, а четири је по свој прилици у својству архиепископа изговорио у Цариграду), по својој општој форми не разликују се много од хиљаду других беседа. Не разликују се ни по динамизму своје поруке, нити по лепршавом начину његове чарне парадигме, која се потом претаче у конкретност разних питања актуелног живота. Катихезе су пре свега образовно-васпитне поуке усмерене и намењене онима који су већ у својим одлучним намерама приступали крштењу. А како се крштење одржавало тек по окончању основног сазнања о вери (катихуменату), тада су се катихумени приводили епи-скопу, који их је крштавао уз сведочанство оних који су их приводили (касније су приводиоци-воспријемници прерасли у институцију кума). Катихезе светога Јована Златоуста бавиле су се поукама намењеним и онима који су били одлучни да се учврсте у познању вере после крштења, и таква катихеза називала се мистагошка. Катихезе су била непознаница све до 1957. године када су објављене у Паризу, у серији Соурцес цхретиеннес (Хришћански извори) под бројем шест, и означене су палеографским знацима из XИ века. Открио их је две године раније Антоан Венгер у рукопису библиотеке атонског манастира Ставроникита. Просто невероватно звучи да се међу 41 беседом налази и дванаест катихеза, од којих је осам писано за оглашене, док су остале четири мистагошке и по процени спадају у значајније катихезе. Њихов превод среће се и на латинском језику већ у В веку и ниједног тренутка није се сумњало у њихову аутентичност. Прва од ових катихеза преведена је тек 1976. године на руски језик, а са руског је преведена и на српски (у преводу протојереја Тодора Илића) и објављена је у Гласнику, службеном листу Српске Православне Цркве, бр.8/1976. Друго и значајније је то што уочавамо да су ове Катихезе основа за стварање и писање катихеза које срећемо у потоњим временима. Посебно се огледа сличност Катихеза св. Кирила Јерусалимског с Катихезама Златоустог и Великом катихезом светог Григорија Ниског, које су настале некако у истом периоду, што наводи на закључак да су потребе у Цркви о поукама за крштење и после крштења биле првоважеће. Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо Аудио снимци емисија радиа Светигоре Катихезе Св Јована Златоустог http://www.svetigora.com/taxonomy/term/157 Наслов: Свети Јован Златоусти: Катихезе Издавач: Globos Aleksandrija d.o.o. Страна: 140 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 16,5 x 24 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7900-016-3

У руској монументалној, у илустрованој или илуминисаној историји света под именом "Летописни лицевој свод" ("Летописна лична збирка" или "Летописни илустровани свод"), уникатно рађен за првог руског цара, Ивана ИВ Васиљевича, посебна целина и велика пажња посвећена је Србима, Светом Сави и Косовском боју. - Ова пажња показује руску државну захвалност јер се као царство утемељило прво на преписима Законоправила Светог Саве, које је потом и добило штампани облик уз незнатне промене под називом Кормчаја књига (Књига кормарења (управе), која се посрбљено зове Крмчија), али и показује и царску љубав Ивана ИВ, коме је Теодосијево "Житије Светог Саве" била књига детињства, што показује и његов веома приљежан однос према свом пореклу, које је српско, у једном делу и немањићко - каже за "Новости" Милован Витезовић, који је приредио раскошну и драгоцену књигу "Свети Сава у руском царском летопису", а коју је објавио Завод за уџбенике, у преводу Миљенке Витезовић са старог руског језика. За постојање овог величанственог дела, највећег књижевног подухвата у 16. веку у Русији и Европи, Витезовић је сазнао 1976. године на великом интернационалном научном скупу "Свети Сава - историја и предање", одржаном у САНУ. Да у тој историји постоје илуминације из живота Светог Саве, исказао је професор Сретен Петковић у саопштењу "Свети Сава у старом руском и румунском сликарству". - Како је Свети Сава, његов живот и дело, велико моје интересовање, ја сам од тада разним везама покушавао да прво сазнам обим који он заузима у руском летопису и био наивно уверен да могу да дођем до копија тих страна. Сазнао сам доста, највише од московског професора и академика, грофа Никите Толстоја. Али до увида у оригинал се није могло доћи, јер је овај књижевни споменик под највећом заштитом, рецимо, као код нас Мирослављево јеванђеље - каже нам Витезовић. Тек у овом веку ово рукописно дело добија штампане облике у 20 томова и то старањем самог председника Владимира Путина. Тада је у Москви направљено предузеће "Актеон" са задатком да на највишем технолошком нивоу и највећом заштитом предузме издавање овог летописа које још траје. - Директор "Актеона", господин Харасович, одмах је уступио права које сам тражио за Завод за уџбенике, да се из летописа издвоје српске стране и овде објаве. Тако се дошло до права, а приређивање је трајало више од две године - објашњава наш саговорник. Срби у руском царском зборнику имају бројне, хронолошки сложене стране из своје историје до времена Ивана ИВ, у јарким минијатурама. Те стране почињу родословом владара од преднемањићког периода и завршавају се Косовским бојем. Имају осамдесетак листова са око 160 минијатура. Самом Косовском боју, по Витезовићевим речима, припада десет слика, што говори о великом историјском значају овог догађаја у руским и светским историјским поимањима и после века и по такозване историјске дистанце. - Слике нас садржајем упућују на то да је епска свест Срба о догађајима Косовског боја сасвим историјска, у шта смо крајем 19. и током 20. века сумњали. По овом судећи, неправедно - сматра Витезовић. - Животопис Светог Саве дат је у сто једној слици, што је свакако највећи ликовни опус посвећен овом нашем светитељу, и вероватно један од најобимнијих посвећених духовним јунацима у овом летопису. Велика заступљеност Светог Саве упућује на величину његовог светитељског култа у Русији у време настанка царског летописа. Доследно неговање култа Светог Саве Српског у Русији је заступљено од краја 13. века до времена Октобарске револуције. Култ је био при врхунцу у доба настајања руског царства, а први цар, Иван ИВ или Иван Грозни (Страшни, Силни, Величанствени) имао је великих и државних и личних разлога. Његова мајка била је Јелена Глинска, а бака по мајци - Ана Глинска, у девојаштву Јакшић, кћи Стефана Јакшића (једног од браће Јакшића из епске песме "Диоба Јакшића", господара Београда, Баната и Подунавља). Ана Глинска је из свог српског рода донела велику образованост и побожност, и одрасла је у поштовању два култа: Светог Саве и Светог цара Лазара. То поштовање је преносила својој деци, нарочито Јелени. Са друге стране, преко оца Василија ИИИ Ивановича, преци Ивана Грозног сежу до српске лозе Немањића. О образовању младог Ивана Грозног, како објашњава Витезовић, бринула се његова бака Ана. Она га је упознала са српским духовним и државним наслеђем, са духовним и државотворним учењем Светог Саве, са уздизањем свете лозе Немањића, од Стефана Немање до цара Душана Силног, али и са пропасти српског царства и потресном судбином кнеза Лазара. Књига његовог образовања била је "Житије Светог Саве", које је из Хиландара донео његовом оцу на подарје светогорац Исаија. О томе је са усхићењем сведочио у позним годинама: "А како је Свети Сава оставио оца, мајку, браћу, рођаке и пријатеље, заједно са целим царством и властелом и понео крст Христов и какве је он монашке подвиге извршавао! А како су отац његов Немања, то јест Симеон, и мајка његова оставили царство и заменили пурпурну одећу монашком и како су због тога задобили земаљску утеху и радост!" Одмах по крунисању, Иван Грозни је наставио градњу царског Кремља и започео живописања Арханђелског сабора. У наосу овог храма представљени су сви дотадашњи руски владари, у сјају и одеждама. Ипак, по његовој вољи, на носећем северном стубу, да свакоме ко улази у сабор прво падне у очи, осванула је фреска која није у владарском сјају већ у монашким одеждама. На фресци су представљени светогорски монаси Свети Сава и Свети Симеон, "сербски чудотворци". Нешто даље, али на почасном месту, приказан је и Свети кнез Лазар Сербски. Иван Грозни се још у кнежевском времену ставио под заштиту Светог Саве и веровао је да је то време његовим чудима преживео. На врху северног олтарског стуба Арханђелског сабора постоји још једна фреска Светог Саве, тако да је српски светитељ једини у овом здању представљен са два живописа, што је израз велике царске почасти. ИЛУМИНАЦИЈЕ Живот српског свеца у руском царском летопису исприповедан је и осликан по Теодосијевом "Житију Светог Саве". Исприповедан је, по Витезовићевим речима, у сведеним и достојанственим реченицама, интонираним као беседне посвете. Слике, иако минијатуре, далеко су "речитије". У свакој се налазе по две, три или чак четири епизоде из Савиног живота. Ове књижне илуминације рађене су у техници акварела директно на хартији (хартија је била царског квалитета што је делу омогућило царску трајност). Сви осликани амбијенти Савиног световног и монашког живота и архипастирског столовања од Раса до Свете Горе, амбијенти његових манастира Студенице, Хиландара, Жиче, Милешеве, амбијенти градова његових аудијенција Солуна, Цариграда, Јерусалима, Каира, Трнова, амбијенти његових ходочашћа светим местима, сви имају руски изглед и руски карактер. januar 2013. Predstavljanje knjige u Patrijaršiji U Patrijaršiji Srpske Pravoslavne Crkve predstavljena je knjiga "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu", u izdanju Zavoda za udžbenike iz Beograda, kome je izdavačka kuća "Akteon" iz Moskve ustupila prava da se iz njihovog kapitalnog Zbornika letopisne istorije sveta, pisane i slikane za ruskog cara Ivana Groznog, izvade listovi posvećeni Srbima i objave kao posebno izdanje u Srbiji. Njegova Svetost srpski patrijarh Irinej, koji je blagoslovio rad na priređivanju knjige "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu" istakao je da je ovo delo važan i lep poklon srpskoj kulturi, u kome otkrivamo koliko je srpski prosvetitelj Sava Nemanjić bio poštovan od strane ruskih vladara i ruskog naroda. Sadržaj izdanja na srpskom jeziku bazira se na petoj knjizi monumentalnog dela pod nazivom "Ruskaja letopisnaja istorija, legendarnoe književnoe sobranie cara Ivana Groznog", u kome je u 10 tomova, obuhvaćena istorija od postanja do vladavine Ivana Groznog, istakao je književnik Milovan Vitezović, priređivač izdanja na srpskom jeziku. On je istakao da to što se u Car- knjizi, kako se još naziva ruski Letopis, pojavljuje svedočanstvo o životu i delu Svetog Save i drugih ličnosti iz srpske istorije, objašnjava time da je car Ivan Grozni bio direktni potomak srpske plemićke porodice Jakšić. Srpske strane počinju rodoslovima srpskih vladara prednemanjičkog i nemanjičkog perioda, a završavaju se Kosovskim bojem, na kojima su predstavljene minijature sa najvažnijim događajima. Najznačajnije strane posvećene su srpskom arhieposkopu Savi Nemanjiću, koji je i kod Rusa nazivan Sveti Sava Srpski. Na sto pet strana iluminacija, sa više od tri stotine prizora u njima, islikan je ceo život Svetog Save, što je svakako najveći likovni opus posvećen srpskom svetitelju, kaže Vitezović. Istraživanja Milovana Vitezovića, koji je gotovo tri decenije pokušavao da otkrije tajnu o postojanju srpskih listova u Car- knjizi, pomogla su da se razjasni istorija kulta Svetog Save u Rusiji, čije je Zakonopravilo iz 13. veka, poslužilo kao važna osnova za zakonodavno uređenje ruske države, posle ujedinjenja kneževina u 14. veku. Govoreći o velikom interesovanju i poštovanju cara Ivana Groznog za srpsku srednjovekovnu duhovnu tradiciju i kulturu, istoričar umetnosti dr Anika Skovran je ukazala da je za to najzaslučnija njegova baba po majci Ana Jakšić Glinska. Ona ga je uputila u poreklo čuvene srpske plemićke porodice Jakšić iz koje je poticala i srpsku istoriju. Naklonost cara Ivana Groznog prema srpskoj kulturi ogledala se, tokom čitave njegove vladavine, u pomaganju srpske zemlje, bez obzira što je na vlast došao 1547. godine, mnogo posle upokojenja Svetog Save. Poznato je takođe da su svi Savini naslednici i monasi odlazili u Moskvu noseći darove ruskom caru. Među njima su bili i srpski rukopisi, koji se i danas čuvaju u Publičnoj biblioteci u Petrogradu, u Moskvi i pojedinim ruskim manastirima. Ivan Grozni je bogato pomagao srpski manastir Hilandar, a značajna je njegova pomoć u obnovi fresaka u manastiru Mileševi iz 13. veka. Knjiga "Sveti Sava u ruskom carskom letopisu" objavljena je trojezično na staroruskom, ruskom i srpskom jeziku, a mišljenje o letopisu su dali Patrijarh Moskovski i sve Rusije g. Aleksej, predsednik Rusije Vladimir Putin i akademik i predsednik pisaca Rusije Aleksandar Lihačov. Autor Olivera Milovanović - See more at: http://glassrbije.org/%C4%8Dlanak/predstavljena-knjiga-sveti-sava-u-ruskom-carskom-letopisu#sthash.HjD7ZJW7.dpuf Наслов: Свети Сава у руском царском летопису Издавач: Завод за уџбенике Страна у боји: 154 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 22,5 x 31,5 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-17-18144-2

"Тамо где Господ хоће, побеђује се природни поредак", каже једна црквена песма. Ова књига говори о тој победи љубави и правде Божије над природним поретком, поретком у ком је "природно" живети у греху, у нељубави, поретку у коме је природно умрети. Бог у Кога верују православни је Бог Који превазилази људски ум; истовремено Он је Бог Који учествује у историји народа и читавог човечанства и Који учествује у сваком људском животу појединачно, Чуда су доказ тог Божијег учествовања - од чуда помоћи и исцелења до чуда очинске опомене и казне. Оно што православног хришћанина највише радује јесте чињеница да Бог Који је створио све галаксије и сав бескрај космоса, у исти мах са очинском љубављу брине о једној малој планети на рубу Млечног пута и њеним становницима. Поставши човек, Бог је показао да му нису страни људске патње и људске радости, а Своја чуда је оставио да би нам то и доказао. Србија, Русија, Грчка, Румунија: у свакој земљи Божјој налазе се докази Његовог благовољења према грешном али и кајућем се човечанству. Оно што ћете читати записано је од веродостојних сведока; циљ написанога је сведочење да Бог Живи и Истинити дела у сваком па и у нашем маловерном времену, и да је спреман да помогне сваком оном ко Га из дубине душе призива. Ова књига сваком ко то жели може бити повод за дубоко размишљање и искрену молитву јер је заиста велики Господ и чудесна су дела Његова. САДРЖАЈ Јеромонах Сергије (Рибко) О ЧУДИМА БОЖИЈИМ, 5 ЧУДА БОЖИЈА У XX ВЕКУ ЧУДА У ГРЧКОЈ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 15 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 17 ПОМОЋ БОЖИЈА, 19 МИРОТОЧЕЊЕ, 21 Василика Василопулу ВЕЛИКОМУЧЕНИК СВЕТИ ЈЕФРЕМ ЧУДОТВОРАЦ, 24 Житије светог Јефрема, 26 На рушевинама старог манастира, 39 Виђења и чуда Светог великомученика Јефрема Чудотворца (1384-1426), 42 Чуда светог Јефрема, 43 ХИМНЕ СВЕТОМ ЈЕФРЕМУ ЧУДОТВОРЦУ, 97 Митрополит Игуменице, Аксиопоља и Поликастра Димитрије ЖИВОТ ИЗ ГРОБОВА ПОТРЕСНА ИСТИНИТА СВЕДОЧЕЊА О ЧУДЕСНОМ ЈАВЉАЊУ СВЕТИХ РАФАИЛА, НИКОЛАЈА И ИРИНЕ МНОГОВЕКОВНА ПРЕД ИСТОРИЈА, 99 На Ораховом брежуљку, 99 Тајанствени монах, 102 ”ПУНОЋА ВРЕМЕНА", 106 Гроб непознатог покојника, 106 Испуњење завета, 107 Неочекивано откриће, 109 Почетак откривања, 111 "Кости су моје", 114 Преподобни мученик Рафаило, 115 Прво чудо, 116 Цолакисово покајање, 118 "Име ми је Рафаило", 120 Чудесна знамења, 123 НОВА ГОЛГОТА, 128 Гроб ђакона Николаја, 129 "Код оца Василија из Морије", 129 Проналазак доње вилице, 131 Митрополитове недоумице, 132 Нагореле дечије кости, 133 Тачна локација, 134 Период одлагања искушења, 135 Несумњива похвала, 138 "Ја сам свети Николај", 142 Званична канонизација светих Рафаила, Николаја и Ирине, 146 Литија, 148 Нова ископавања, 149 Откриће новог мученика, 149 ,,Горите јер газите по нама", 151 Гробови осталих мученика, 153 ИЗВОРНИ СИНАКСАР, 156 Манастир на Ораховом брежуљку, 156 Последље године Византије, 157 Избегли на Лезвос, 160 Мучеништво Христа ради, 162 "Заклани као јагњад", 166 Борили су се као једна душа, 168 Надгробна тугованка, 172 СЛАВА ЦРКВЕ, 174 Извор нових духовних блага, 175 Агијазма, 175 "Видеће многи и уплашиће се" (Псе, 39,4), 177 "Светлост свијету” (Јн 8, 12), 180 Мистагогија светих Рафаила и Николаја, 184 Света Ирина на икони и у светој служби, 186 Нови период, 190 Нови пут, 190 Велико чудо, 191 Преподобна мученица Олимпија, 194 Црква посвећена мученицима и светковање Светлог уторка, 195 Крипта старог манастира, 197 ЧУДА У РУСИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 200 ЉУДИ БОЖИЈИ, 208 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 250 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 262 ПОМОЋ БОЖИЈА, 273 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 286 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 291 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 304 МИРОТОЧЕЊЕ, 309 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 311 ЧУДА У СРБИЈИ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖИЈЕ, 333 ЉУДИ БОЖИЈИ, 341 ЧУДЕСА СВЕТИХ ВРАЧА У МАНАСТИРУ ЗОЧИШТУ, 347 ЧУДЕСНА ИСЦЕЛЕЊА, 362 ЧУДЕСНА СПАСЕЊА, 383 ПОМОЋ БОЖИЈА, 395 ОТКРИВЕЊА БОЖИЈА, 400 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 410 КАЗНЕ БОЖИЈЕ, 122 С ОНЕ СТРАНЕ ГРОБА, 434 ЧУДА У РУМУНИЈИ, 439 ЧУДА У СВЕТУ МИЛОСТ МАЈКЕ БОЖЈЕ, 495 ЉУДИ БОЖЈИ, 499 ОТКРИВЕЊА БОЖЈА, 510 ОПОМЕНЕ БОЖИЈЕ, 512 КАЗНЕ БОЖЈЕ, 513 МИРОТОЧЕЊА, 514 УМЕСТО ЕПИЛОГА, 523 ГОСПОД ЈЕ СВУДА И СА СВИМА БЛАЖЕНИ АНДРЕЈ КАНАДСКИ И ЊЕГОВО "МАЛО ОТКРИВЕЊЕ", 527 АМЕРИЧКИ ДОМОРОДАЦ - САБЕСЕДНИК АНГЕЛА, 541 НЕНАДОКНАДИВИ ГУБИТАК ЗА РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЗАГРАНИЧНУ ЦРКВУ - ЈОСИФ МУЊОЗ РАЗГОВОРИ И СЕЋАЊА, 547 ЈЕРОМОНАХ ПРИПОВЕДА О ЧУДИМА, 560 МОЛИТЕ СЕ И ДАЋЕ ВАМ СЕ - ЧУДА ОД ЛОЗЕ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ, 569 БЕСЕДА ОЦА јОИЛА, настојатеља манастира Светог Кирила и Методија ЧУДА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ, 573 УМЕСТО ЕПИЛОГА СУСРЕТ СА ГОСПОДОМ, 577 Наслов: Чуда Божија: Знаци времена Издавач: Образ светачки Страна: 600 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-86555-59-5

ПРЕДГОВОР С књигом Живот по Јеванђељу почињемо штампање Caбраних дела блаженог спомена патријарха српског Павла. За њега је с правом речено "да је писао као што је говорио, а говорио као што је живео", он "најубедљивија личност нашег времена" (Матија Бећковић). Патријарх Павле је наш савременик у коме су поистовећени вера и живот, усмена и писана реч. Као такав, он је уистину био и остао еванђелски човек, подобан Апостолу народа Павлу, чије име је желео, и примио га на монашењу. А на Павла се он угледао, као Павле на Христа (ср. 1. Кор 11, 1), па је мирне душе могао на крају свог земног живота са њим да понови: "Не живим више ја, нeгo живи Христос у мени" (Гал 2, 20). Тако су његов глас и дикција постали "најпродуховљенија мелодија нашег jaвног говора", а он "један од најизведенијих писаца српског језика" (Матија Бећковић)! И то с разлога истоветности његова битија и житија, бића и битовања, вере и живота. Његова усмена и писана реч била је ослобођена од свега сувишног, као уосталом и његово појање и служење у храму. Древно хеленско начело "ништа сувишно" као да је била мера његовог живљења, понашања, писања и говорења, усавршено трезвеноумљем пустињских Отаца Цркве Божије. Он се васцелог живота свог трудио да живи пред Богом и у Богу, еда би у сваком тренутку био спреман да изађе пред лице Божје, "живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња". Сабирање сваке мрвице хране "да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од "сваке празне речи" за коју ће људи "дати одговор у дан Суда" (Мт 12,36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божјим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божјих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба - разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот. Управо се с тог разлога наш патријарх при говорењу и писању држао златног правила: Да нам речи буду благе, а докази јаки. Отуда, све што је он изговорио и написао прожето је и засновано на том начелу. Тиме одишу његови разговори и његове беседе, његова усмена и његова писана реч. Својом речју он се није представљао мудријим него што јесте, нити се својим живљењем унутарњим и спољашњим показивао бољим него што јесте. Патријарх Павле је човек богослужја и молитве, човек трудољубља тјелесног и духовног. Такав је био као студент богословља и медицине, као монах и јеромонах у манастиру, као такав остао је запамћен у Атини за време својих постдипломских студија. Таквог га памте генерације призренских богослова, свештенство и верници Рашко-призренске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. Такав је он био и у времену свог патријарашког служења. Зато није чудо што из тог свог библијског, посебно новозаветног и павловског опита, и богослужбене молитвене нарави он лично израста као богослов и научник, а нарочито као врсни литургичар. Под тим ми не подразумевамо, не само његово учешће у превођењу Новог Завета, издавању бројних богослужбених књига, његово беседништво библијски и литургијски утемељено, него првенствено његово научио бављење литургијским питањима, проучаваним у светлости основа православне вере и живљеља по Јеванђељу. Његово тротомно дело штампано под скромним насловом: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, као и свеукупно његово писано дело, остаће несумњиво као незаобилазан приручник будућим поколењима за проучавање и упознавање литургијског живота Цркве, али истовремено и као правило духовнor и моралног живљења у Цркви, сагласно Јеванђељу! И све то опет у светлости савремених човекових потреба, а на основу његовог библијског, светоотачког, научног, и свакако, личног опита. Тако ће и његова беседа, његова жива усмена реч, постати надахнуће за будуће беседнике, као пример јасности, једноставности и животности. Са научном акривијом и трезвеношћу патријарх Павле извлачи и доноси закључке у својим проучавањима, служећи се једноставним језиком, без било каквих украса и претеривања. Стамен у својим ставовима и опредељењима, прожет духом трезвеноумља и расуђивања, како у својој писменој и усменој речи, у свом научном богословском раду, тако и у свом односу према другима и у свакидашњем животу, он остаје увек отворен за дијалог, за другог, за његова схватања и речи; без наметања себе, још мање своје власти и свог ауторитета. Заиста, нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање и сажетије, а да је рекао више. У времену обесвећења како писане, тако и усмене речи, па и у времену "мнoгоглаголанија" људи у Цркви, он је речи вратио меру и светост, избавио је да не постане "звоно које јечи и прапорац који звечи" (1. Кор 13, 1). Из ове прве књиге беседа патријарха Павла, а која се објављује поводом његовог четрдесетодневног парастоса, као уосталом и из његових Сабраних дела у припреми, сваком разборитом читаоцу постаће јасно да се ради о ненаметљивости, опитности и убедљивости његове речи. Као пастир Цркве и беседник, као научник и писац, као човек свакидашњег разговора, било са људима у Цркви, било са људима овога света, израста пред нама у човека живог дијалога са Богом и са људима; у онога који поштује слободу другога. Трагање за истином и познање истине и за њега, као и за све трезвене људе пре њега, представља извор истинске слободе; не само слободе у светском смислу, него и егзистенцијалне слободе - од греха, смрти и демонских сила ("Познајте истину и истина ће вас ослободити" - Јн 8, 32). Тога ради, ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч, и да ће она, сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове, уродити стоструким плодом. На преподобног Патапија и св. апостоле Состена, Аполоса и друге 8/21. децембра, лета Господњег 2009. Манастир Цетиље Мјестобљуститељ трона Патријараха српских АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВЕ БЕСЕДЕ, 9 ПРВА ЕПИСКОПСКА БЕСЕДА, 1957. ГОДИНЕ, 11 ПРВА ПАТРИЈАРАШКА БЕСЕДА – НА УСТОЛИЧЕЊУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, ДЕЦЕМБРА 1990. ГОДИНЕ, 17 БЕСЕДА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, НА УСТОЛИЧЕЊУ У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХА, 2. МАЈА 1994. ГОДИНЕ, 21 БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОВОДОМ ПРЕВЛАДАВАЊА РАСКОЛА, 1992. ГОДИНЕ, 23 НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ, 27 НА БАДЊИ ДАН, 29 НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 30 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ, 33 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 34 НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 35 НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 37 НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА, 40 НА ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 43 НА ДУХОВСКИ УТОРАК, 44 НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 47 НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 50 О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, 53 О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, 55 ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, 57 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, 288 НА ВЕЛИКОПОСНЕ ТЕМЕ, 61 О ПОСТУ, 63 ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ, 65 НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА, 68 НЕДЕЉА МЕСОПУСНА, 73 НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ПРАВОСЛАВЉА, 76 НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА - КРСТОПОКЛОНА, 80 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ, 83 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 86 ЛАЗАРЕВА СУБОТА, 87 ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТИ, 90 НА СВЕТИТЕЉСКЕ ПРАЗНИКЕ, 93 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 95 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - БЕСЕДА ДРУГА, 98 НА БДЕНИЈУ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ, 99 НА СВЕТОГ САВУ, 101 НА СВЕТОГ САВУ - БЕСЕДА ДРУГА, 102 НА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 103 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ КИРА И ЈОВАНА, 105 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА, 108 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИТОВОГ, 110 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 111 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ТРЕЋА, 112 НА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂЕВДАН, 114 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА, 115 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА - БЕСЕДА ДРУГА, 118 НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, 119 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ, 122 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ХРИСТОФОРА, 124 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА, 129 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВУ, 131 НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН, 134 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, 136 НА СВЕТУ МАРИЈУ МАГДАЛИНУ, 139 НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 142 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, 144 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 147 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМУ, 150 НА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 152 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ И ЧУДОТВОРЦЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА, 155 НА ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂИЦ, 157 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ, 159 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 162 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, 166 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ ЛИТУРГИЈСКЕ ОМИЛИЈЕ И АРХИПАСТИРСКЕ ПОУКЕ 1995–1998, 171 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 173 О ГРЕХУ И СЛОБОДИ, 174 О ИДЕЊУ ЗА ХРИСТОМ, 177 О ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ, 179 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СВАКОМЕ КОЈИ ИМА ДАЋЕ СЕ; А ОД ОНОГА КОЈИ НЕМА, УЗЕЋЕ СЕ И ОНО ШТО ИМА”, 181 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 183 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НА ПУТ НЕЗНАБОЖАЦА НЕ ИДИТЕ, И У ГРАД САМАРЈАНСКИ НЕ УЛАЗИТЕ”, 184 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!”, 185 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СТРАЖИТЕ, ДАКЛЕ, ЈЕР НЕ ЗНАТЕ КАДА ЋЕ ДОЋИ ГОСПОДАР КУЋЕ”, 187 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛЕ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 188 О ЧАСУ РАСПЕЋА, 190 О СТРАДАЊУ ГОСПОДЊЕМ, 191 О МОЋИ ВЕРЕ, 193 О МОЋИ ВЕРЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 195 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 197 О НОВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ ОД НАТО-а, 199 О ХУЛИ НА ДУХА СВЕТОГА, 201 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ”, 204 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ О МАРТИ И МАРИЈИ, 207 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈЕ ЈАРАМ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 209 О РАЗЛИКОВАЊУ ДУХОВА, 210 О ЈЕДИНСТВУ ЖИВОТА И БОГОСЛОВЉА, 213 О ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ, 215 О ВЕРИ И ЖИВОТУ ПО ВЕРИ, 217 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „И СВИ ЋЕ ВАС ОМРЗНУТИ ИМЕНА МОГА РАДИ”, 219 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 221 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НЕГО СЕ РАДУЈТЕ ШТО СУ ИМЕНА ВАША НАПИСАНА НА НЕБЕСИМА”, 222 О ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА, 224 О ГОВОРЕЊУ ИСТИНЕ, 225 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ПОДАЈТЕ, ДАКЛЕ, ЋЕСАРЕВО ЋЕСАРУ, А БОЖИЈЕ БОГУ”, 227 О ХРИШЋАНСКОЈ РЕВНОСТИ, 229 О ЗНАКУ ПРОРОКА ЈОНЕ, 230 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БЛАЖЕНИ СИРОМАШНИ ЈЕР ЈЕ ВАШЕ ЦАРСТВО БОЖЈЕ”, 231 О ДВЕ УДОВИЧИНЕ ЛЕПТЕ, 233 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ И О БУДНОСТИ, 235 О БОГОЧОВЕКУ ХРИСТУ, 237 О РАЗГОВОРУ СА НИКОДИМОМ, 239 О СВАДБИ У КАНИ, 240 О СЛАВИ ОД ЉУДИ И СЛАВИ ОД БОГА, 241 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИКО НЕ МОЖЕ ДОЋИ МЕНИ АКО ГА НЕ ПРИВУЧЕ ОТАЦ КОЈИ МЕ ПОСЛА”, 245 О НАЈВЕЋОЈ ВРЛИНИ, 246 О ТОМЕ ДА ХРИСТОМ ЖИВИМО, 248 О ДВЕ СЛОБОДЕ И О ДВА РОПСТВА, 249 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ О БЛАЖЕНСТВИМА, 251 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИСИ ДОШАО ДА ДОНЕСЕШ МИР НЕГО МАЧ”, 254 О ЗИДАЊУ КУЋЕ НА КАМЕНУ, 256 О ДУХОВНОМ ГЛЕДАЊУ И МОЛИТВЕНОМ ДРЖАЊУ РУКУ, 258 О ТАЛАНТИМА, 261 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛИ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 265 НА ЗАДУШНИЦЕ, 268 О СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ, 269 О РАЗГОВОРУ ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ, 271 О НЕПРОТИВЉЕЊУ ЗЛУ ЗЛОМ, 274 О РАЗГОВОРУ СА САДУКЕЈИМА, 276 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 278 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 280 О ПРАВОЈ ВЕРИ, 282 О ИСЦЕЉЕЊУ ГУБАВОГА, 284 КО ЈЕ НАЈВЕЋИ, 285 Наслов: Сабрана дела Патријарха Павла, књига I: Живот по Јеванђељу: беседе Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 296 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-41-0

SRBLJAK - O SRBLJAKU komplet 1-4 Priredio Đorđe Trifunović Izdavač: Srpska književna zadruga Biblioteka: Stara srpska književnost Prevod: Dimitrije Bogdanović Godina: Beograd , 1970. Broj strana: 1983, 38 listova s tablama, 16 listova s faksimilama originalnog teksta, 4 lista s nalepljenom tablom, ilustrovano Format: 19.5x16 Povez: Tvrdi sa omotom Jezik: Tekst uporedo na srpskoslovenskom u fonetskoj transkripciji na savremeno pismo Stanje kao na slici , izmedju veoma dobrog i odlicnog Jedna knjiga nema omot , ostali malo iskrzani , opste stanje knjiga veoma dobro za ovo izdanje KNJIGA PRVA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA DRUGA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA TREĆA SLUŽBE - KANONI - AKATISTI KNJIGA ČETVRTA O SRBLJAKU STUDIJE Србљак је посебна врста минејских зборника који се формирао највероватније у XV веку. Садржи оригинална дела старог српског црквеног песништва — службе и житија канонизованих Срба. Нема строго утврђени састав. Избор текстова који чине поједини Србљак зависи од жеље наручиоца па их је због тога немогуће типолошки разврстати Најстарији србљак потиче из последње четвртине XV века (рукопис Пећке патријаршије број 78) и он садржи само службе архиепископима Арсенију, Јевстатију и Никодиму као и чинове требника. Хиландарски рукопис број 479 састављен је од више делоа који су писани од краја XV до треће четвртине XVI века. Садржи службе краљу Милутину од Данила Бањског (са синаксаром), Ђорђу Кратовцу од попа Пеје, Петру Коришком (која је старија од Теодосијеве). После служби следе житија Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Мученије Ђорђа (Георгија) Кратовца од попа Пеје, Житије Петра Коришког од Теодосија. Србљак (1525.) из збирке народне библиотеке (рс. 18) садржи искључиво службе и житија српских светитеља. Рукопис број 91 Грујићеве збирке (Музеј СПЦ, Београд из средине XVI века) садржи житија Светог Саве, краља Милутина, Стефана Дечанског и синаксар кнеза Лазара као и службе краљу Милутину, Стефану Дечанском, кнезу Лазару, Слово кнезу Лазару итд. У Римнику је 1741. године штампан Србљак а ово издање је приређено према рукопису Србљака манастира Раковца (1714). Раковачки србљак приредио је игуман Теофан а исписао га је монах Максим. Све српске службе настале од XIII до XVII века укључене су у двојезично издање Србљака (српскословенско и српско) које је приредила 1970. група научника предвођена Димитријем Богдановићем. Историјски значај србљака[уреди] Обједињавање литургијских служби, у част српских светаца, у јединствену књигу названу србљак у времену отоманске владавине је био један од најзначајнијих књижевних догађаја у Србији из тог времена. Ове службе су у почетку уношене у постојеће зборнике служби зване минеји или месецослови. Но, с временом почиње се устаљивати у празничним минејима „српска литургијска песма“. Први сачувани рукописи с претежно српским службама потичу из XVI века (1525). Први штампани празнични минеј или саборник у који су унесене три српске службе, две Теодосијеве (Светоме Симеону и Сави) и једна Цамблакова (Стефану Дечанском), саставио је јеромонах Мојсије из Дечана, а изишао је у Млетачкој штампарији Божидара Вуковића (1536—1538). Не зна се кад је дошло до издвајања служби српским свецима у засебан зборник нити кад је и како је тај зборник добио име Србљак. Први познати рукопис Србљака који је садржавао значајан део тог националног корпуса настао је у манастиру Раковцу у Срему, 1714. Према том или неком другом сличном рукопису изишло је прво издање књиге које је приредио епископ арадски Синесије Живановић на рускословенском језику под насловом Правила молебнаја свјатих сербских просвјатеитељеј (у Римнику, у Румунији, 1761., друго издање у Венецији, 1765). У каснијим црквеним издањима (1861, 1986) број служби у зборнику повећавао се и то на два начина: уношењем старих служби којих није било у ранијим издањима и придодавањем новонасталих служби. Постоји такође књижевно издање Србљака (1970, књ. I-Ш, IV књига с научним прилозима), у којем је обухваћена целокупна српска литургијска химнографија настала у оквирима старе књижевности, а изостављене су службе настале касније, у XVIII, XIX и XX веку, које се уносе у црквена издања књиге. Каснији развој Схваћен у најширем смислу Србљак је јединствена књига, без премца у српској књижевности. Она је писана у току читавих осам векова постојања српске књижевности, од Савине Службе св. Симеону, првог домаћег литургијског дела написаног почетком XIII века, до служби насталих у XX веку, при чему ниједано столеће није прошло а да није дало неки прилог том зборнику: од писаца XIII века, најплоднијег и у службама као и у житијима, потиче 10 служби, службе старим и новим светитељима стварају се даље у XIV, XV, XVI и XVII веку, до Стихире светом кнезу Лазару коју је написао Кипријан Рачанин крајем XVII века. То је последња служба националном светитељу настала у оквирима традиције старе књижевности. Изван те традиције, у XVIII, XIX и XX веку, написано је још 14 служби. Као црквена обредна књига Србљак је српски месечник, национални минеј, у којем литургијску годину обележавају спомени на домаће светитеље. Поредак служби у књизи је календарски. Службе се уводе под датумом када се слави спомен на светитеља, што се увек назначава у заглављу за поједине службе као нпр. у Теодосијевој Служби Светом Сави: „Месеца тога (јануара) 14. спомен Светога оца нашег Саве, првога архиепископа и учитеља српскога“ или у Служби архиепископу Арсенију од Данила II: „Месеца октобра 28. спомен преподобног оца нашег Арсенија архиепископа српског“ или у Пајсијевој Служби цару Урошу: „Месеца децембра другог, спомен међу светима блаженог Уроша, младога мученика“, итд. За поетику Србљака карактеристична је, с једне стране, њена потпуна зависност од византијског литургијског и књижевног канона, а с друге, национална идеја која је надахнула како поједине службе тако и њихово колекционирање у посебан зборник. Као и у другим књижевним врстама наши писци су и у службама верно следили византијске узоре. Тај „однос зависности“, као што је показао Димитрије Богдановић, нигде није тако изразит, тако потпун као овде: „исти облици, исти називи песама, исти распоред и композиција појединих целина, па чак, кад се подробно размотри, и сличне, често потпуно истоветне стилске фигуре, сам њихов књижевни израз“, укратко, наши химнографски текстови „не показују никакву разлику према својим грчким обрасцима“. Но, није у питању само придржавање поетике и стилистике византијског литургијског канона. „Однос зависности“ треба схватити у најдословнијем смислу, као преузимање читавих блокова већ постојећих текстова, што је условљено природом службе као сложене композиције и њеном улогом у свакодневном црквеном богослужењу. Народне теме у србљаку Но, с друге стране, управо зато што су најнепосредније повезане са функционисањем цркве, што чине саставни део њене унутрашње, литургијске суштине, службе светитељима потеклим из властитог народа јесу чињеница која сама по себи говори веома много. У домаћим службама често се јављају националне теме, у њима се говори о судбини отачаства и народа; у временима напретка светитељи се моле да још више утврде своје отачаство, да га чувају у миру и Божјој милости, а у временима пораза и народних страдања њима се упућују молитве за помоћ и спасење. То родољубиво осећање свакако чини врло значајан елеменат наших служби и њиховог деловања на вернике. Међутим, оно није никако најважнија њихова компонента. У службама националним подједнако као и у службама заједничким, општехришћанским светитељима најважнију улогу има верско, хришћанско осећање у свим различитим видовима свог испољавања. Национално инспирисане службе издвајају се у односу на интернационалне тиме што се у њима највиша и најдубља осећања побожности исказују поводом светитељски узорног живљења и чудотворног деловања за живота и после смрти људи својег рода и имена, што су они, како је написао поп Пејо поводом св. Ђорђа Кратовца, „српскога корена изданак“. Тим посредним путем, много више него непосредним исказивањем родољубивих тема, наше службе деловале су највише на вернике, јачајући у њима подједнако и верска осећања и националну самосвест. То деловање испољавало се у истом духу и у истом правцу као и деловање других врста наше старе књижевности, житија владара и црквених поглавара, летописа, родослова итд. Међутим, оно је било много ефектније и ефикасније посредством црквених служби него преко осталих књижевних форми. Из два основна разлога: прво, што је у службама домаће, национално одређење било у потпуности уклопљено у општеприхваћени хришћански духовни контекст, друго, зато што су црквене песме много лакше, брже и једноставније допирале до верника него сви остали жанрови. Понављање житија Житија и други текстови налазили су се у књигама које су биле ретке, до којих се тешко долазило, а кад би се до њих дошло, могли су их читати само малобројни. А службе су се стално слушале у цркви, слушали су их сви, писмени и неписмени, свештена лица и световњаци. Српски верници у тачно одређене дане у години, поред свега осталог, могли су слушати и свете речи о најодабранијим људима из властитог народа. А то слушање понављало се сваке године у исто време и на исти начин, и тим понављањем поруке те поезије стално су се утврђивале у души слушалаца, постајући тако битан део њиховог културног, верско-националног идентитета. istorija srpske knjizevnosti u srednjem veku , istorija srbije u srednjem veku , kapitalna dela iz srpske istorije , srbija i srpska umetnost u srednjem veku , istorija srpske umetnosti , ŠIF466

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Justin Popović ili Sveti Justin Ćelijski ] (svetovno: Blagoje Popović; Vranje, 6. april 1894 — manastir Ćelije, 7. april 1979) novokanonizovani je srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik. Blagoje Popović, potonji otac Justin, je rođen u Vranju 6. aprila (25. marta po julijanskom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Porodica Popovića se doselila u selo Gornje Žapsko iz okoline Tetova, kasnije se spustila u Vranje.[12] Bila je kroz generacije sveštenička porodica, jedino je Blagojev, otac Spiridon bio samo crkvenjak. Blagoje je bio najmlađe dete, a imao je starijeg brata Stojadina i sestru Stojnu.[13] U devetorazrednoj beogradskoj Bogosloviji stekao je puno prijatelja i sa njima se okupljao u razna bogoslovska, molitvena bratstva. Jedan od njegovih prijatelja je bio i Milan Đorđević, potonji episkop dalmatinski Irinej. Kao mlad bogoslov, Blagoje je pored svetootačkih dela čitao najviše Dostojevskog. Brat Stojadin, kao student prava je izgubio nesrećnim slučajem život, ispavši iz voza pri jednom svome povratku sa studija kući. Blagoje tada svima otvoreno govori da želi ceo svoj život da posveti Bogu da bi bio što bliži njemu i svome bratu. Roditelji mu se protive toj želji i na sve načine pokušavaju da spreče svoje dete da ode u monahe.[14] Blagoje biva mobilisan u „đačku četu“ pri vojnoj bolnici u Nišu tokom Prvog svetskog rata, a kasnije oni se zajedno sa vojskom i sveštenstvom povlače preko Albanije. Stigavši u Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za monaški postrig, patrijarh blagosilja i bogoslov Blagoje postaje monah Justin.[15] Tadašnja vlast prebacuje jednim starim brodom bogoslove do Barija, a posle toga preko Pariza, bogoslovi stižu u London gde ih prihvata jeromonah Nikolaj Velimirović. Iz Engleske gde je sa grupom bogoslova privremeno smešten, blagoslovom patrijarha srpskog Dimitrija, Justin prelazi u Duhovnu akademiju u Petrogradu. Zbog nemira koji su nadolazili, bogoslovi su 1916. godine povučeni nazad u Englesku. U Engleskoj, Justin studira teologiju na Oksfordu i sam se izdržava, a ne od stipendija engleske vlade. Svoju kritiku zapadnog sveta izložio je u svojoj doktorskoj tezi „Religija i filosofija Dostojevskog“, koja nije prihvaćena. Bez diplome se vraća u Srbiju 1919. godine. Patrijarh Dimitrije ga ubrzo po povratku šalje u Grčku. Postao je stipendista Svetog sinoda. Za vreme jednoga kratkoga boravka kući, biva promovisan u čin jerođakona. U Grčkoj, kao i u Rusiji i Engleskoj, upoznaje tamošnji svet. Na njega je posebno utisak ostavila jedna starija baka, Grkinja, kod koje je stanovao. Za nju je rekao da je od nje više naučio nego na celom Univerzitetu. Često je kao jerođakon sasluživao u grčkim hramovima. U Atini stiče doktorat bogoslovlja. Sveti sinod mu najednom uskraćuje stipendiju, pred sam doktorat. Morao je 1921. godine da se povuče u Srbiju i postane nastavnik karlovačke bogoslovije. Predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, Dogmatiku i Patrologiju. Tu dobija jeromonaški čin. Vremenom postaje urednik pravoslavnoga časopisa Hrišćanski život. Poznati su njegovi članci „Sa uredničkog stola“. Ponekad mu je pero „bilo oštrije“ i doticalo se i nekih tadašnjih nepravilnosti u sveštenstvu SPC i bogoslovskim školama. U karlovačkoj bogosloviji (u koju je u međuvremeno bio premešten), neko mu krade sa radnoga stola doktorsku disertaciju o gnoseologiji Svetog Isaka Sirijskog i Svetog Makarija Egipatskog. Ali ipak je za par dana napisao okvirno istu disertaciju „Problem ličnosti i poznanja po učenju Sv. Makarija Egipatskog“ i doktorira u Atini, 1926. godine. Ubrzo potom proteran je iz Karlovačke bogoslovije u Prizren, gde je proveo oko godinu dana, tačno onoliko vremena koliko je trebalo da se časopis Hrišćanski život ugasi. U to vreme na Zapadu, u Češkoj javlja se pokret koji je želeo da se vrati u Pravoslavnu veru. Justin biva izabran za pomoćnika vladici Josifu Cvijoviću u misiji u Prikarpatskoj Rusiji. Ubrzo je Sveti sinod odlučio da ga hirotoniše kao episkopa. On je to odbio uz obrazloženje da je nedostojan tog čina. Posle toga nijednom nije biran ili predlagan za episkopa. Zatim je postavljen za profesora Bitoljske bogoslovije. Na bogosloviji je bio u stalnom kontaktu sa vladikom Nikolajem i svetim Jovanom Šangajskim. Zajedno sa arhijerejima SPC borio se protiv uvođenja Konkordata u Srbiju 1936. godine. Često je pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio sveti vladika Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred crvene revolucije. Od 1934. godine je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godine 1938. zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao je Srpsko filosofsko društvo u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetootačke literature. Sveti Justin Ćelijski se obraća vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini leta 1944. godine u Manastiru Kalenić, sa leve strane je Miodrag Palošević. Po izbijanju Drugog svetskog rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva. U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije. U svome životu u Ćelijama stalno je bio proganjan, saslušavan, privođen od vlasti. Malo je bilo onih koji bi stajali u njegovu odbranu. To su bile ćelijske sestre s mati igumanijom Glikerijom na čelu, prota Živko Todorović — lelićki paroh, avvini učenici i poštovaoci... Otac Justin, upokojio se na dan posle svog rođendana — na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine.[16] Dana 2. maja 2010. godine, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC Justin Popović kanonizovan je u red svetitelja SPC kao Prepodobni Justin Ćelijski sa Simeonom Dajbabskim u Hramu Svetog Save na Vračaru. Njegove mošti su prenete u crkvu manastira Ćelije 14. juna 2014. godine.[17] Spomenik Justinu Popoviću u gradskom parku njegovog rodnog grada Vranja Književno-bogoslovski rad Ubrzo posle Prvog svetskog rata javio se knjigom Filozofija i religija F. M. Dostojevskog (1923). Po oceni nekih ovo delo Justinovo je jedna od prvoklasnih i najboljih studija uopšte o genijalnom ruskom piscu.[18] Justin Popović, koji je u međuvremenu postao profesor dogmatike na Teološkom fakultetu, svoju temu o Dostojevskom je unekoliko proširio u novoj knjizi pod naslovom Dostojevski o Evropi i Slovenstvu (1940). Religiozna misao ruskog pisca poslužila je Justinu Popoviću da reinterpretira religioznu filozofiju pravoslavlja. Postavljajući u novim uslovima, pred Drugi svetski rat, pitanje odnosa Evrope i slovenstva, kojom su se bavili još slovenofili, bliski Dostojevskom, Justin Popović je posredno otvarao i srpsko pitanje. Bilo je to pred sam početak Drugog svetskog rata. Priredio je 12 tomova Žitija svetih, za svaki mesec u godini po jedna knjiga. Svaki tom ima po nekoliko stotina strana i predstavlja sintezu mnogo raznih izvora sistematično sakupljenih i priređenih. Osim ovih žitija, sabrana dela Justina Popovića imaju 33 toma. Govorio je tečno četiri strana jezika: grčki, ruski, nemački i engleski i bavio se prevođenjem sa više jezika. Značajnija dela: Filosofija i religija F. M. Dostojevskog (1923), Dogmatika pravoslavne crkve, 1-3 (1932), Dostojevski o Evropi i slovenstvu (1940), Svetosavlje kao filosofija života (1953), Filosofske urvine (Minhen, 1957), Žitija svetih, 1-12 (1972 — 1977), Pravoslavna crkva i ekumenizam (Solun, 1974), Put bogopoznanja (1987). Duhovnik manastira Ćelije Grob (do 2014. godine) svetog Justina u manastiru Ćelije Po kazivanju nekih ćelijskih sestara, u Ćelije je došao 28. maja 1948. godine. Prognan sa Bogoslovskog fakulteta, ovde se nalazio u nekoj vrsti zatočeništva. Ćelije tada postaju mesto hodočašća za mnoge koji su želeli da ga vide i dobiju duhovne pouke i savete. To je opisao Dušan Vasiljević u svome „Sećanju na oca Justina“.[19] Među najznačajnije njegove učenike ubrajaju se: mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije Jevtić, umirovljeni episkop raško-prizrenski Artemije Radosavljević i episkop bački Irinej Bulović. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je i patrijarhu Pavlu Dogmatiku. Preko trideset godina je proveo u Ćelijama, učinivši ih jednim od najpoznatijih srpskih manastira. Njegov grob, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastirske crkve, i danas privlači posetioce i poštovaoce. Na ovom grobu su se, prema predanjima, dešavala čudesa i isceljenja. Postoji i ikona na kojoj je predstavljen kao prepodobni Justin Ćelijski i drži u ruci knjigu Žitija svetih. Bio je protivnik ekumenizma u pravoslavlju nazivajući ga jednim imenom „svejeres“. Svoje mišljenje o tome izneo je u knjizi Pravoslavna crkva i ekumenizam. U Valjevu postoji Duhovna biblioteka „Otac Justin“. Čuda koja se pripisuju Svetom Justinu Nova zavetna crkva Svetog Oca Justina u manastiru Ćelije 6 km od Valjeva u kojoj se nalaze mošti ovog svetitelja NA GROBU OCA JUSTINA Na grobu oca Justina, Kod manastira Ćelije, Sestra zamenjuje cveće I tepa mu da brže raste. Vidiš, kaže mi crnorizac Amfilohije, Ava nije imao dece po telu, Otkako je briznuo u plač za Hristom Ničim se na zemlji nije mogao utešiti, A opet na njoj ima bezbrojnu duhovnu decu. One mu humku greju vrućim suzama, Poljske cvetove smenjuju neuvelkom, Neutešnoj sveći ne daju da presvisne, A tolikim roditeljima, pored rođene dece, Grob negde samotari urušen u šikari. autor: Matija Bećković, 1992. godina., [20] Ovde se navode neka čuda koja se pripisuju Svetom Justinu. Godina 1952. Te godine desilo se čudo u manastirskoj pekari, u Ćelijama. U manastiru je bilo četrdeset sestara, a u kuhinji je poslovala mati Nina. Pošto je umesila hleb za večeru, ostala je još jedna vangla brašna. Za večerom požalila se sestrama, a ava Justin je rekao: „Molite se Bogu, Gospod brine za nas!“ Sutradan izjutra kad je mati Nina otišla u pekaru našla je puna dva okna (sanduka) brašna. Ava Justin, mati Sara i sve sestre videle su ovo čudo i zajedno zablagodarili su Gospodu.[21]. Godina 1953. Žena iz okoline Valjeva je bolovala dvanaest godina. Verovalo se da je bila opsednuta demonima. Često je viđala đavole, a oni su je mnogo tukli, mučili i mrcvarili. Dok su njeni ukućani kadili kuću, videla je đavole kako beže od tamjana. Često se ispovedala i pričešćivala kod oca Justina i tako je potpuno ozdravila. Posle toga se zamonašila i postala monahinja Tatijana. Časopis Dveri Srpske, Spasovdan 2004. godine, dvobroj 3, Izdavač: Dveri Srpske ISBN 1451-6993 stranica u časopisu: 91[21] Godina 1959. Kćerka jednog čoveka iz Strmne Gore kod Lelića bila je bolesna. Tri godine je nepokretno ležala na postelji. Jednom su je kolima dovezli i u ćebetu je uneli u crkvu. Ava Justin joj je čitao molitve. Posle molitve se uspravila, a posle tri godine je prohodala. I tada je, kao i prvi put došla u crkvu kolima, a posle molitve, sama je došla do kola i sela. Motor, međutim nije hteo da upali. Ljudi su počeli da guraju kola ali uzalud. Ona je izašla iz kola i motor je proradio; kad je ponovo sela u kola motor je stao. Tako je bilo nekoliko puta. Onda je rekla: „Idem peške na brdo“. Bila je sa malim detetom, uzela je dete u ruke i sa njim se popela na najviše brdo....

Spolja kao na fotografijama, posveta na predlistu, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Popović, Justin, 1894-1979 = Popović, Justin, 1894-1979 Naslov Dostojevski o Evropi i slovenstvu / Justin Sp. Popović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd ; Valjevo : Manastir Ćelije, 1981 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 368 str., [1] list table ; 21 cm Napomene Fototipsko izd. iz 1940. Predmetne odrednice Dostojevski, Fjodor Mihajlovič, 1821-1881 -- Panslavizam DOSTOJEVSKI O EVROPI I SLOVENSTVU , Dr. Justin Popović Od moje petnaeste godine Dostojevski je moj učitelj. Priznajem: i mučitelj. Još onda me je zaneo i poneo svojom problematikom. Pokazalo se, da su njegovi problemi – večiti problemi ljudskog duha. Ako je čovek iole čovek, mora se baviti njima. A Dostojevski je sav u njima, zato je na svima putevima svojim istinski čovek. Prednost je njegova u tome, što je u večne probleme ljudskoga duha uneo nadahnuće proroka, žar apostola, iskrenost mučenika, setu filozofa, vidovitost pesnika. U novije vreme ni kod koga nisu večni problemi čovečijeg duha došli do tako širokog, dubokog i svestranog izraza kao kod Dostojevskog. Kroz njega su progovorile muke bića ljudskog, i svi bolovi, i sve čežnje. Kao retko ko, on je odbolovao problem čovečijeg bića u svima njegovim strahovitostima. A čovek je beskrajnom složenošću svoga bića najstrahovitije biće u svima svetovima u kojima se kreće ljudska misao i kruži ljudsko osećanje. Evropi nije bilo ni mislioca, ni filozofa, ni pesnika, koji je kao Dostojevski snažno i svestrano osetio veličanstvenu dramatičnost i jezivu tragičnost evropskog čoveka i svih njegovih tekovina. Njemu je do tančina poznato ne samo evanđelje nego i apokalipsis evropskog čoveka. Apokalipsis sa svima svojim ponorima, čudesima, strahotama, užasima. Ako na našoj planeti postoji nešto strašnije i od najstrašnijeg, onda je to, nema sumnje, apokalipsis evropskog čoveka. Dostojevski ga je pesnički predosetio i proročki predskazao, a mi smo već ušli u njega. Jedno je očigledno: nastao je apokalipsis evropskog čoveka; sve njegove tekovine polako zahvataju apokaliptičke strahote i neviđeni užasi. Potresna je agonija evropske kulture, zidane na „nepogrešivosti“ i autarkičnosti evropskog čoveka. Nad apokaliptičkim ponorima njenog samouništenja sve se jasnije i jasnije ocrtava titanski lik setnog proroka Evrope: Dostojevskog. Njegova se proroštva o Evropi ispunjuju na naše oči. I srce se neosetno pretvara u suzarnik.. Ne tvrdimo, poput Lajbnica, da je ovaj naš zemaljski svet – najbolji od svih mogućih svetova. Ali smo sigurni u jednome: naš zemaljski svet je nesumnjivo najzagonetniji od svih mogućih svetova. I u tom tako izuzetno zagonetnom svetu – najzagonetnije biće jeste čovek: njegovi padovi i uzleti, njegovo zlo i dobro, njegov đavo i Bog. A svrh svega – njegov svečovek i Bogočovek. Kroz sve to mi pratimo Dostojevskog u ovoj studiji. To nije lako, ali je svakako dostojno čoveka mučiti se tom uzvišenom mukom. Na Vidovdan 1940. god. Dr Justin Popović Justin Popović ili Sveti Justin Ćelijski (svetovno: Blagoje Popović; Vranje, 6. april 1894 – manastir Ćelije, 7. april 1979) novokanonizovani je srpski svetitelj. Bio je arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta i duhovnik. Blagoje Popović, potonji otac Justin, je rođen u Vranju 6. aprila (25. marta po julijanskom kalendaru) 1894. godine od oca Spiridona i majke Anastasije. Porodica Popovića se doselila u selo Gornje Žapsko iz okoline Tetova, kasnije se spustila u Vranje. Bila je kroz generacije sveštenička porodica, jedino je Blagojev, otac Spiridon bio samo crkvenjak. Blagoje je bio najmlađe dete, a imao je starijeg brata Stojadina i sestru Stojnu. U devetorazrednoj beogradskoj Bogosloviji stekao je puno prijatelja i sa njima se okupljao u razna bogoslovska, molitvena bratstva. Jedan od njegovih prijatelja je bio i Milan Đorđević, potonji episkop dalmatinski Irinej. Kao mlad bogoslov, Blagoje je pored svetootačkih dela čitao najviše Dostojevskog. Brat Stojadin, kao student prava je izgubio nesrećnim slučajem život, ispavši iz voza pri jednom svome povratku sa studija kući. Blagoje tada svima otvoreno govori da želi ceo svoj život da posveti Bogu da bi bio što bliži njemu i svome bratu. Roditelji mu se protive toj želji i na sve načine pokušavaju da spreče svoje dete da ode u monahe. Blagoje biva mobilisan u „đačku četu“ pri vojnoj bolnici u Nišu tokom Prvog svetskog rata, a kasnije oni se zajedno sa vojskom i sveštenstvom povlače preko Albanije. Stigavši u Skadar, Blagoje moli patrijarha Dimitrija za monaški postrig, patrijarh blagosilja i bogoslov Blagoje postaje monah Justin. Tadašnja vlast prebacuje jednim starim brodom bogoslove do Barija, a posle toga preko Pariza, bogoslovi stižu u London gde ih prihvata jeromonah Nikolaj Velimirović. Iz Engleske gde je sa grupom bogoslova privremeno smešten, blagoslovom patrijarha srpskog Dimitrija, Justin prelazi u Duhovnu akademiju u Petrogradu. Zbog nemira koji su nadolazili, bogoslovi su 1916. godine povučeni nazad u Englesku. U Engleskoj, Justin studira teologiju na Oksfordu i sam se izdržava, a ne od stipendija engleske vlade. Svoju kritiku zapadnog sveta izložio je u svojoj doktorskoj tezi „Religija i filosofija Dostojevskog“, koja nije prihvaćena. Bez diplome se vraća u Srbiju 1919. godine. Patrijarh Dimitrije ga ubrzo po povratku šalje u Grčku. Postao je stipendista Svetog sinoda. Za vreme jednoga kratkoga boravka kući, biva promovisan u čin jerođakona. U Grčkoj, kao i u Rusiji i Engleskoj, upoznaje tamošnji svet. Na njega je posebno utisak ostavila jedna starija baka, Grkinja, kod koje je stanovao. Za nju je rekao da je od nje više naučio nego na celom Univerzitetu. Često je kao jerođakon sasluživao u grčkim hramovima. U Atini stiče doktorat bogoslovlja. Sveti sinod mu najednom uskraćuje stipendiju, pred sam doktorat. Morao je 1921. godine da se povuče u Srbiju i postane nastavnik karlovačke bogoslovije. Predavao je Sveto pismo Novoga zaveta, Dogmatiku i Patrologiju. Tu dobija jeromonaški čin. Vremenom postaje urednik pravoslavnoga časopisa Hrišćanski život. Poznati su njegovi članci „Sa uredničkog stola“. Ponekad mu je pero „bilo oštrije“ i doticalo se i nekih tadašnjih nepravilnosti u sveštenstvu SPC i bogoslovskim školama. U karlovačkoj bogosloviji (u koju je u međuvremeno bio premešten), neko mu krade sa radnoga stola doktorsku disertaciju o gnoseologiji Svetog Isaka Sirijskog i Svetog Makarija Egipatskog. Ali ipak je za par dana napisao okvirno istu disertaciju „Problem ličnosti i poznanja po učenju Sv. Makarija Egipatskog“ i doktorira u Atini, 1926. godine. Ubrzo potom proteran je iz Karlovačke bogoslovije u Prizren, gde je proveo oko godinu dana, tačno onoliko vremena koliko je trebalo da se časopis Hrišćanski život ugasi. U to vreme na Zapadu, u Češkoj javlja se pokret koji je želeo da se vrati u Pravoslavnu veru. Justin biva izabran za pomoćnika vladici Josifu Cvijoviću u misiji u Prikarpatskoj Rusiji. Ubrzo je Sveti sinod odlučio da ga hirotoniše kao episkopa. On je to odbio uz obrazloženje da je nedostojan tog čina. Posle toga nijednom nije biran ili predlagan za episkopa. Zatim je postavljen za profesora Bitoljske bogoslovije. Na bogosloviji je bio u stalnom kontaktu sa vladikom Nikolajem i svetim Jovanom Šangajskim. Zajedno sa arhijerejima SPC borio se protiv uvođenja Konkordata u Srbiju 1936. godine. Često je pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio sveti vladika Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred crvene revolucije. Od 1934. godine je profesor Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Godine 1938. zajedno sa Branislavom Petronijevićem osnovao je Srpsko filosofsko društvo u Beogradu. Bavio se prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetootačke literature. Sveti Justin Ćelijski se obraća vojnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini leta 1944. godine u Manastiru Kalenić, sa leve strane je Miodrag Palošević. Po izbijanju Drugog svetskog rata, otac Justin boravi po mnogim manastirima. Najviše vremena je provodio u ovčarsko-kablarskim manastirima, u kojima je i uhapšen posle rata od strane komunističkih vlasti. Posle pritvora, premestio se u manastir Ćelije kod Valjeva. U Ćelije je došao 1948. godine po blagoslovu vladike šabačko-valjevskog Simeona i mati igumanije Sare, koja je došla sa nekoliko svojih sestara iz manastira Ljubostinje u Ćelije, nekoliko godina ranije. U svome životu u Ćelijama stalno je bio proganjan, saslušavan, privođen od vlasti. Malo je bilo onih koji bi stajali u njegovu odbranu. To su bile ćelijske sestre s mati igumanijom Glikerijom na čelu, prota Živko Todorović – lelićki paroh, avvini učenici i poštovaoci... Otac Justin, upokojio se na dan posle svog rođendana – na praznik Blagovesti 7. aprila (25. marta) 1979. godine. Dana 2. maja 2010. godine, odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC Justin Popović kanonizovan je u red svetitelja SPC kao Prepodobni Justin Ćelijski sa Simeonom Dajbabskim u Hramu Svetog Save na Vračaru. Njegove mošti su prenete u crkvu manastira Ćelije 14. juna 2014. godine. Književno-bogoslovski rad Ubrzo posle Prvog svetskog rata javio se knjigom Filozofija i religija F. M. Dostojevskog (1923). Po oceni nekih ovo delo Justinovo je jedna od prvoklasnih i najboljih studija uopšte o genijalnom ruskom piscu. Justin Popović, koji je u međuvremenu postao profesor dogmatike na Teološkom fakultetu, svoju temu o Dostojevskom je unekoliko proširio u novoj knjizi pod naslovom „Dostojevski o Evropi i Slovenstvu“ (1940). Religiozna misao ruskog pisca poslužila je Justinu Popoviću da reinterpretira religioznu filozofiju pravoslavlja. Postavljajući u novim uslovima, pred Drugi svetski rat, pitanje odnosa Evrope i slovenstva, kojom su se bavili još slovenofili, bliski Dostojevskom, Justin Popović je posredno otvarao i srpsko pitanje. Bilo je to pred sam početak Drugog svetskog rata. Priredio je 12 tomova Žitija svetih, za svaki mesec u godini po jedna knjiga. Svaki tom ima po nekoliko stotina strana i predstavlja sintezu mnogo raznih izvora sistematično sakupljenih i priređenih. Osim ovih žitija, sabrana dela Justina Popovića imaju 33 toma. Govorio je tečno četiri strana jezika: grčki, ruski, nemački i engleski i bavio se prevođenjem sa više jezika. Značajnija dela: Filosofija i religija F. M. Dostojevskog (1923), Dogmatika pravoslavne crkve, 1–3 (1932), Dostojevski o Evropi i slovenstvu (1940), Svetosavlje kao filosofija života (1953), Filosofske urvine (Minhen, 1957), Žitija svetih, 1-12 (1972–1977), Pravoslavna crkva i ekumenizam (Solun, 1974), Put bogopoznanja (1987). Duhovnik manastira Ćelije Po kazivanju nekih ćelijskih sestara, u Ćelije je došao 28. maja 1948. godine. Prognan sa Bogoslovskog fakulteta, ovde se nalazio u nekoj vrsti zatočeništva. Ćelije tada postaju mesto hodočašća za mnoge koji su želeli da ga vide i dobiju duhovne pouke i savete. To je opisao Dušan Vasiljević u svome „Sećanju na oca Justina“. Među najznačajnije njegove učenike ubrajaju se: mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije Jevtić, umirovljeni episkop raško-prizrenski Artemije Radosavljević i episkop bački Irinej Bulović. Na Bogoslovskom fakultetu predavao je i patrijarhu Pavlu Dogmatiku. Preko trideset godina je proveo u Ćelijama, učinivši ih jednim od najpoznatijih srpskih manastira. Njegov grob, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastirske crkve, i danas privlači posetioce i poštovaoce. Na ovom grobu su se, prema predanjima, dešavala čudesa i isceljenja. Postoji i ikona na kojoj je predstavljen kao prepodobni Justin Ćelijski i drži u ruci knjigu Žitija svetih. Bio je protivnik ekumenizma u pravoslavlju nazivajući ga jednim imenom „svejeres“. Svoje mišljenje o tome izneo je u knjizi Pravoslavna crkva i ekumenizam. U Valjevu postoji Duhovna biblioteka „Otac Justin“. Čuda koja se pripisuju Svetom Justinu Nova zavetna crkva Svetog Oca Justina u manastiru Ćelije 6 km od Valjeva u kojoj se nalaze mošti ovog svetitelja NA GROBU OCA JUSTINA Na grobu oca Justina, Kod manastira Ćelije, Sestra zamenjuje cveće I tepa mu da brže raste. Vidiš, kaže mi crnorizac Amfilohije, Ava nije imao dece po telu, Otkako je briznuo u plač za Hristom Ničim se na zemlji nije mogao utešiti, A opet na njoj ima bezbrojnu duhovnu decu. One mu humku greju vrućim suzama, Poljske cvetove smenjuju neuvelkom, Neutešnoj sveći ne daju da presvisne, A tolikim roditeljima, pored rođene dece, Grob negde samotari urušen u šikari. autor: Matija Bećković, 1992. godina. Ovde se navode neka čuda koja se pripisuju Svetom Justinu. Godina 1952. Te godine desilo se čudo u manastirskoj pekari, u Ćelijama. U manastiru je bilo četrdeset sestara, a u kuhinji je poslovala mati Nina. Pošto je umesila hleb za večeru, ostala je još jedna vangla brašna. Za večerom požalila se sestrama, a ava Justin je rekao: „Molite se Bogu, Gospod brine za nas!“ Sutradan izjutra kad je mati Nina otišla u pekaru našla je puna dva okna (sanduka) brašna. Ava Justin, mati Sara i sve sestre videle su ovo čudo i zajedno zablagodarili su Gospodu. Godina 1953. Žena iz okoline Valjeva je bolovala dvanaest godina. Verovalo se da je bila opsednuta demonima. Često je viđala đavole, a oni su je mnogo tukli, mučili i mrcvarili. Dok su njeni ukućani kadili kuću, videla je đavole kako beže od tamjana. Često se ispovedala i pričešćivala kod oca Justina i tako je potpuno ozdravila. Posle toga se zamonašila i postala monahinja Tatijana. Godina 1959. Kćerka jednog čoveka iz Strmne Gore kod Lelića bila je bolesna. Tri godine je nepokretno ležala na postelji. Jednom su je kolima dovezli i u ćebetu je uneli u crkvu. Ava Justin joj je čitao molitve. Posle molitve se uspravila, a posle tri godine je prohodala. I tada je, kao i prvi put došla u crkvu kolima, a posle molitve, sama je došla do kola i sela. Motor, međutim nije hteo da upali. Ljudi su počeli da guraju kola ali uzalud. Ona je izašla iz kola i motor je proradio; kad je ponovo sela u kola motor je stao. Tako je bilo nekoliko puta. Onda je rekla: „Idem peške na brdo“. Bila je sa malim detetom, uzela je dete u ruke i sa njim se popela na najviše brdo... MG150 (N)

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Свједоци смо једног необично интересантног феномена: у наше дане све више се буди интересовање за тзв. мистику и уопште мистичке и тајанствене појаве. То је очевидан знак почетка преоријентације човјекових интересовања. Јер скоро сва човјекова дјелатност последњих неколико вјекова, особито дјелатност европског човјека, била је усмјерена на освајање космоса и материја, на освајање спољних простора. Та једностраност је проузроковала отуђење човјека од његових унутарњих простора и довела до раздора између човјековог бића и његовог дјеловања: површине спољњег свијета као да су прогутале дубину човјековог бића. Но чим човјеково биће оплића и оповршини се, свијет му постаје узак. То је потпуно природно: човјек је по својој природи дубљи и шири од космоса у коме пребива, отуда је и његова глад за дубином и ширином незаситива дубинама и ширинама ове материјалне стварности. Да се та дубља тражења јављају и код нас, свједок је интересовање које се пробудило последњих деценија, у Цркви и ван ње, за духовни покрет звани „исихизам“ или „паламизам“. Тај покрет који је дошао до изражаја особито у XIV вијеку, и који је органски повезан са личношћу св. Григорија Паламе (необично је важно да се подвуче да је њему Црква посветила ову другу недјељу Часног поста), био је код нас дуго времена заборављен, а од појединаца, под утицајем западне литературе, понекад чак и презрен. Шта је дакле „исихизам“? Је ли он стварно, како су неки хтјели да га прикажу, „болесни мистицизам“ прошлости или је нешто сасвим друго? Сматрамо да су Недјеља св. Григорија Паламе и ови свети дани „пучине“ Часног поста, као призив на цјелосни духовно-тјелесни преображај, необично прикладни за размишљање о овом значајном духовном покрету за историју Православља и за духовни живот уопште. Исихизам - срце духовног живота Прво да видимо шта управо значи ријеч „исихиа“? - Буквално, она значи: мир, мировање, тишина. Међутим, код православних подвижника она је од давнина значила нешто много више и имала један дубљи смисао. Оно што карактерише човјека и свијет у коме живи, то је стални немир и промјенљивост. Отуда човјек стално чезне за спокојством. И као што нам искуство свједочи да се мирно море не налази на морској површини него у дубинама мора, тако, по опиту светих подвижника, и унутрашњи мир твари и човјека треба тражити у дубинама човјека и твари, и „с оне стране“ тих дубина. Исихиа и јесте управо то: тражење тог и таквог унутарњег мира који „превазилази сваки ум“. Она није просто спокојство, налажење мирног мјеста за живот и пребивање, него битијно сабирање људског бића и жића у свој центар („срце“); а преко њега сабирање у Богу и Богом, као јединим извором сваког истинског мира. Отуда је најбољи превод на српски ријечи „исихиа“ онај кога је дао о. Јустин Поповић: молитвено тиховање. Јер то сабирање може се постићи само кроз вјеру, покајање, пост и молитву. Тиховање не значи нерад и пасивност. Оно претпоставља огромни духовни напор и борбу против страсти које су праизвор цјелокупне људске расејаности и разбијености. Док је пророк Мојсије ћутао, каже св. Григорије Палама објашњавајући тај мир, чуо се глас Божји: „зашто вапијеш к мени“ (Изл. 14,15). То је ћутање гласније од говора, тишина која прераста у дубински вапај бића. Ко задобије такво молитвено тиховање, каже св. Јован Лествичник, спознао је дубину тајни. „Исихиа“ такве врсте и уопште исихизам обично се везују за горе поменути духовни светогорски покрет из XIV вијека. Но ако се ствари мало дубље посматрају, он је карактеристичан за цјелокупни православни духовни живот. Довољно је погледати, на примјер, у древни „Отачник“, збирку изрека египатских стараца, па да се човјек увјери да исихазам није неки нови изум него да он постоји одвајкада као начин живота и пут спасења. То је, уствари, Маријинско служење код ногу Исусових, стално присутно у животу Цркве. Тако читамо у Отачнику, да кад је старац Арсеније упитао Бога како да се спасе, чуо је глас: „Арсеније бјежи, ћути, молитвено тихуј“. Тај позив старцу Арсенију уствари је призив на унутарње духовно дјелање душе, без кога је сав духовни живот као лишће без плода. О исихастима говоре и Оци старохришћанске Цркве. У В вијеку се спомиње у палестинском манастиру Светог Саве један пустињак Јован који проводи живот у „молитвеном тиховању“. О исихастима се говори и у Јустинијановом законодавству, помиње их и 41. канон Трулског сабора. За великог подвижник ВИ вијека, преп. Јована Лествичника, исихиа је идеал као и за многе прије њега. Он је, међутим, свјестан и опасности које она у себе крије. Зато препоручује непрестану обазривост и смирење које чува подвижника од демонске обмане и од пада у гордост, ту „свеобухватну смрт“. Лествичник савјетује истинског искатеља духовног живота: „Непрестано помињање и мисао на Исуса нек се сједини са твојим дисањем и тек онда ћеш осјетити корист од молитвеног тиховања“. Овдје се, дакле, ради о непрестаном љубавном општењу са Христом, које има за циљ сједињење са Богом и са његовим „светим наднебеским огњем“, који неочишћене гори а друге осветљује „по мјери савршенства“ (Слово 28). Свети Григорије Ниски у тумачењу Псалама говори о Мојсију да је провео четрдесет година удаљен од људи, боравећи у „молитвеном тиховању“, сазерцавајући невидљиве ствари. И по преп. Исаку Сирину, „исихиа“ је врхунац савршенства и „мајка покајања“. Он је назива и „почетак очишћења“. По истом овом светитељу ријечи су орган овог свијета; молитвено тиховање, које захтијева радикално одрицање од свијета као жеље тијела, похоте очију и гордости као орган ћутање у коме је тајна будућег вијека. Молитвено тиховање као непрестано хођење човјека пред лицем Божјим, у органској је вези са вршењем самих јеванђелских заповијести. Вршење заповијести је припрема за више ступњеве духовног живота. Зато онај који би хтео да молитвено тихује а није се врлинским живљењем ослободио од духовних страсти и болести, личи на човјека који искаче из брода у море, сматрајући да ће на дасци без опасности стићи на обалу (преп. Јован Лествичник). Закон живота по св. Григорију Богослову се састоји у овом: „Бога треба више помињати него дисати“. Само тако се може остварити циљ хришћанског живота: постизање заједничарења с Богом, причешћа и виђења Бога. То је основна, богословски потврђена и озакоњена мисао у Цркви, прво кроз Ареопагитске списе, а потом и у дјелима преп. Максима Исповједника. То су, заједно са Евагријем, Исаком Сирином, преп. Макаријем Египатским и особито преп. Симеоном Новим Богословом, духовни родоначелници светогорских исихаста. Да се задржимо само на преп. Симеону. И за њега, као и за светогорске исихасте (живео је крајем X и почетком XI в.) Бог је свјетлост и почива у неизрецивој свјетлости. Зато онај који постиже с Богом заједницу - причешћује се Његове вјечне свјетлости, постајући и сам свјетлост. То се постиже кроз вјеру и врлине од којих је по њему „исихија“ - најсавршенија; остале врлине су пут који њој узводи. Онај који молитвено тихује, каже светитељ, треба да, као она еванђелска блудница, држи и љуби на духован начин и сузама облива ноге Исусове. Или слушкиња чије су очи упрте у руку госпође њене (Пс. 123, 2), тако и он треба да гледа нетремице на руке Господа Бога свога. Треба да буде као невјеста која сједињена са Господом Христом лијеже и устаје у вјечни живот, или као ученици на Тавору који видјеше славу Његову и чуше глас Очев: „ово је Син мој возљубљени“, и падоше ничице говорећи као Петар: „добро нам је овдје бити“. Молитвени тиховалник треба још да буде као Мојсије на врху Синајске Горе, да пребива тамо сам и да улази у облак, скривајући се од очију других. Ако буде тако радио, не само што ће видјети Бога „од позади“, него ће му се јасно открити лице Божје. И само Бога гледајући и од Бога будући гледан, и слушајући Његов глас, откриће се прво њему на тајанствен начин тајне Царства Божјег, а потом ће он другима дати закон; просветлиће се а онда ће и друге свјетлошћу знања просветити; биће помилован па ће онда и сам друге миловати. Такав тражи и добија, па кад добије - раздаје онима који од њега траже; одрешује се свеза зла и потом одрешује и сам друге. Незаситива жеђ и глад за Богом и вјечном Божанском свјетлошћу је основна покретачка снага радикалног одрицања од свијета кога тражи преп. Симеон. Ту се не ради о некаквом апстрактом философском или религиозном мистицизму, него о опитном светотајинском и световрлинском реализму. То је жеђ крштене и у свјетлост Тросунчаног Божанства повијене душе за општењем са историјским Христом Богочовјеком у Цркви Бога живога, силом Духа Светога, кроз благодатно очишћење и духовну борбу. Да та жеђ није својство само монаха или пустињака, него да је у природи свих хришћана, свједочи преп. Петар Дамаскин на око 200 година прије Симеона Богослова. „То је подвиг, каже он, који је потребан свим људима, било дјелимично било цјелосно. Без њега је немогуће задобити духовно знање и смиреноумље; онај који га иште, постају му преко њега јасне у божанским Писмима и свим тварима скривене тајне“. Без молитвеног тиховања, тврди исти светитељ, не можемо се очистити ни спознати нашу слабост и демонско лукавство; нећемо бити у стању ни да схватимо Божју силу и провиђење из божанских ријечи које читамо или пјевамо. Српски исихасти Први познати подвижници код Срба: преподобни Петар Коришки, Јоаким Осоговски и други, такође спадају у исихасте, будући да пустињаштво по својој природи има исихастички карактер. И сам Свети Сава, пород Свете Горе, и отац српске духовне историје, цијелог свог живота био је разапет на крсту двоједне љубави: љубави према молитвеном самовању и љубави према духовном просветљењу свог народа. Он не само да се „дивио животу непрестаног молитвеног узвишавања ума од земаљског Богу“, код светогорских подвижника него је и сам упражњавао такав начин живота и чезнуо за њим својим бићем. О томе свједоче не само Карејска испосница и Студеничка „молчалница“ него и сав његов животни став и стално повраћање Светој Гори. Он са великим узбуђењем мисли на „свету и слатку пустињу“, а посебно на колијевку источног монаштва - Палестину, Египат, Синај. Он је био и остао велики поклоник Синајског схватања подвижништва. Дух исихаистичке атмосфере прожима многе службе и житија српских светитеља прије XIV в. Тако читавих сто година прије избијања исихастичког спора у Светој Гори пјесник пјева у служби Светом Сави у духу чистог исихазма: „Успавао си страсти и многолике валове божанским усхођењима и неслабним чистотама те на невечерњу свјетлост уснућем засјао јеси...“ Без сумње, истог духа је био и Архиепископ Данило ИИ као и многе друге значајне личности наше духовне прошлости, особито оне које су прошле кроз ман. Хиландар. И до данас је остао недовољно испитан утицај монаха Синаита који су основали низ манастира по Србији и кроз њих посејали у душу нашег народа дух синајске исихије. Да је и преп. Ромило Раванички био чисти исихаста, јасно свједочи његов животопис, као и чињеница да му је духовни учитељ био велики молитвени тиховалник Григорије Синаит. Имали смо и у наше дане неколико значајних личности које су се трудиле да продуже, по Божјем призвању, старо предање молитвеног тиховања. Да поменемо познатог старца Теоклита из Студеничке испоснице, старца Симеона из ман. Дајбаба и потпуно непознату сељанку из Врака код Скадра, блажену Стевку Ђурчевић. Ова чудна сељанка, која је после протеривања Срба из Албаније (1933. г.) живјела у једном селу на Косову и последње дане провела у битољком сиротишту „Богдај“ (умрла као монахиња Стефанида 1945. год. од рана које је задобила од Немаца), оставила нам је „Исповијести“ ријетке духовне дубине и потресног садржаја (Исповијести се чувају у рукопису). Др Амфилохије (Радовић) САДРЖАЈ Митрополит Амфилохије (Радовић) ИСИХАЗАМ КАО ОСВАЈАЊЕ УНУТАРЊИХ ПРОСТОРА, 5 Игуман Петар (Пигољ) ПРЕПОДОБНИ ГРИГОРИЈЕ СИНАИТ И ЊЕГОВИ ДУХОВНИ СЛЕДБЕНИЦИ Предговор, 19 Центри православне монашке духовности, њихов настанак и континуитет, 21 Синаитско-светогорски покрет у 14. веку, 21 Ренесанса Запада и православни Препород, 26 Преподобни Григорије Синаит и његов утицај на препород и ширење исихазма, 43 Монашки почеци преподобног Григорија, 43 Усхођење ка созерцању, узвишенијем облику монашког делања, 49 Учење преподобног Григорија Синаита, 60 Духовни следбеници преподобног Григорија Синаита у Византији, 69 Преподобни Герасим, 69 Преподобни Јосиф, 71 Свети патријарх Калист, 72 Свети Григорије Палама, 88 Давид Дисипат, 95 Следбеници преподобног Григорија Синаита на Светој Гори Атонској, 99 Преподобни Марко Клазоменски, 99 Авва Николај, 101 Слепи Арон, 104 Климент Бугарин, 106 Настављачи духовне традиције преподобног Григорија Синаита у Бугарској, 109 Преподобни Теодосије Трновски, 109 Преподобни Роман Трновски, 125 Духовни центри које су основали ученици преподобног Григорија Синаита, 127 Духовни следбеници преподобног Григорија Синаита у Србији, 131 Митрополит Јаков Серски, 133 Преподобни Ромило Раванички, 137 Преподобни Григорије Горњачки, 148 Преподобни Атанасије Метеорит, 158 Преподобни Сисоје Синаит, 164 Кир Силуан, 165 Преподобни Никодим Тисмански, 166 Закључак, 171 Додатак I О различитим стањима душе у исихији.176 Додатак II Светогорски Томос, 184 Митрополит Амфилохије (Радовић) СИНАИТИ И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ У ЖИВОТУ СРБИЈЕ XIV И XV ВЕКА, 207 Наслов: Исихазам: Освајање унутарњих простора Издавач: Манастир Подмаине Страна: 264 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 x 19,5 cm Година издања: 2010 ИСБН:

Strana: 152 Povez: meki (sa fotografijama u koloru) Pismo: ćirilica Format: 19,5 cm „Prava vjera je vjera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca Neba i zemlje, i svega vidljivoga i nevidljivog. Bog je Biće bez početka i bez kraja. Bog je duh koji je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve može, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svim stvorenjima“. Sadržaj O TAJNI VJERE Šta je prava vjera? Ko je Bog Kakav je Bog Ko je čovjek? Ko su Nebeska braća čovjekova? Ko su zemaljska braća čovjekova? Šta je Otkrivenje Božije? Šta je Biblija ili Sveto Pismo? OTKRIVENjE U STAROM ZAVJETU Šta je Stari zavjet? Kako počinje Stari zavjet? Šta je stvorio Bog za šest dana? Šta je Raj u koji je Bog uveo čovjeka, stvorivši ga? Šta je Drvo poznanja dobra i zla? Ko je đavo? Ko je nagovorio Evu da pogazi zapovijest Božiju? Zašto su Adam i Eva bili istjerani iz Raja? Šta je Bog kazao Adamu i Evi kada ih je prognao iz Raja? Zašto je Kain ubio Avelja? Ko je bio Noje i kako se on spasao od potopa? Šta je idilopoklonstvo? Šta su zidali Vavilonci? Ko je bio Avraam? Koga je hteo Avraam da prinese na žrtvu? Koliko sinova je imao Jakov, sin Isaakov, nazvani Izrailj, po kome je izabrani narod dobio svoje ime? Kako je Josif dospio na dvor faraona, cara egipatskog? Kako su živjeli Jevreji u Egiptu? Ko je bio Moisije? Kako je Moisije izveo jevrejski narod iz egipatskog ropstva? Kako su se Jevreji hranili tokom četrdesetogodišnjeg lutanja po pustinji? Gde je Moisije primio Deset zapovijesti Božijih? Ko je bio David, a ko Golijat? Šta su Psalmi Davidovi? Ko su bili Proroci? Šta je Pasha? Gde je punoća Starog zavjeta? Koji je smisao starozavjetnih prinosa i žrtava? Šta je Novi zavjet? Kako počinje Novi zavjet? Ko je opisao Hristov zemaljski život? Ko je vladao Judejskom zemljom u doba kada se Hristos rodio na zemlji? Kako su se zvali roditelji Presvete Bogorodice Marije? Šta se dogodilo na Blagovijesti? Gdje se rodio Spasitelj? Šta znači ime Isus? Ko je prvi posjetio i prepoznao novorođenoga Hrista Boga? Šta su pjevali Anđeli na Nebesima kada se rodio Bogočovjek? Ko su bili Jevanđelski mudraci sa Istoka? Šta je tražio lukavi car Irod od Mudraca? Kuda su otišli pravedni Josif i Bogorodica Marija sa malim Hristom? Ko je bio pobožan starac Simeon? Zašto je mali Hristos kada mu je bilo osam dana, bio odnesen u Jerusalimski hram? Koji prorok je neposredno pripremio ljude za doalzak Sina Božijeg? Gde je živio i čime se hranio Sveti Jovan Krstitelj? Kako je Sveti Jovan Krstitelj završio svoj život? Šta je rekao Sveti Jovan Krstitelj kada je prvi put vidio Gospoda Hrista? Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez grijeha i da nema potrebe da bude kršten, zašto ga je, ipak, krstio u rijeci Jordanu? Kako se javio Bog na Jordanu? Čime je Đavo kušao Hrista? Zašto Gospoda Hrista nazivamo Bogočovjekom? Koliko je bilo apostola i koji su bili prvi pozvani? Koje je prvo čudo učinio Hristos? Šta je Hristos rekao ženi Samarjanki o molitvi? Kako je Hristos iscjelio carevog činovnika koji mu je došao i rekao: „Gospode, dođi dok nije umrlo dijete moje“? Kako je Hristos iscjelio gubavoga? Kako su Hrista primili u Njegovom rodnom gradu Nazaretu? Kako je Hristos iscelio uzetoga? Šta je Hristos kazao o suboti? Šta su Blaženstva? Kome je Gospod Hristos rekao: „Vi ste so zemlji… Vi ste svjetlost svijetu“? Koje su dvije najveće zapovijesti? Hristos kao čudotvorac Šta znače riječi Hristove: „Otac je u meni i ja u Njemu… Ja i otac – jedno smo“! Šta znače riječi Hristove: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatašu ući u Carstvo Nebesko? Šta je rekao Hristos o plaćanju poreza caru ili državi? Šta je učinio Hristos sa trgovcima u hramu? Ko je dočekao Spasitelja u Jerusalimu na Cvijeti? Kada je bila Tajna Večera? Šta je Hristos rekao na Tajnoj Večeri kada je blagoslovio hljeb? Šta je Hristos rekao na Tajnoj Večeri kada je čašu vina? Kako se zove Sveta Tajna koju je Hristos ustanovio na Tajnoj večeri? Šta je rekao Hristos Apostolima u Getsimanskom vrtu uoči Velikog Petka? Šta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajničkog poljubca? Kako je umro Juda izdajnik? Koliko se puta Petar odrekao Hrista? Ko je pomogao Hristu da nosi Krst do Golgote? Koje su bile poslednje riječi raspetoga Hrista na Krstu? Šta se desilo kada je Hristos izdahnuo na Krstu? Ko je skinuo Hristovo mrtvo tijelo sa Krsta? Ko je prvi saznao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih? Poslije Vaskresenja, od Uskrsa do Vaznesenja, koliko se puta javio Gospod svojim učenicima? Šta je rekao Hristos Apostolima u četrdeseti dan poslije vaskrsenja, prije nego što se uznio na Nebesa? Šta znače riječi Gospodnje o krštavanju svih ljudi i naroda u Ime Oca i Sina i Svetoga Duha Šta se dogodilo na pedesetnicu (Trojičindan, Duhovdan)? Šta je Crkva i koja su njena svojstva? Kako počinje istorija novozavjetne Crkve? Pored „Djela apostolskih“, gdje su opisani propovijed, djela i učenje Svetih Apostola, kao i osnivanje prvih hrišćanskih opština? Ko je produžio propovijed i djelo Svetih Apostola u svijetu? Koje je Svete Tajne Gospod predao preko Apostola svojoj Crkvi? Šta je Sveta tajna Pokajanja (i Ispovijesti)? Šta je Sveto Predanje? Šta su Vaseljenski Sabori? Koji je prvi Sabor u istoriji Crkve? Koliko je bilo Vaseljenskih Sabora i koje su odluke donijeli? Da li je bilo još Vaseljenskih Sabora? Zašto Crkva mora biti samo jedna? Kada se Rimska Patrijaršija odvojila od Pravoslavne Crkve i zašto? Koja su bila glavna središta hrišćanske vaseljene tokom prvog hiljadugodišta istorije Crkve? Ko su bili Sveta braća Kirilo i Metodije? Kada su Srbi primili vjeru pravoslavnu? Ko je produžio djelo Svete Braće i njihovih učenika? Ko je bio prvi Arhiepiskop i najveći Svetitelj i prosvjetitelj srpski? Ko je bio Stefan Nemanja? Gdje je umro Sveti Sava? Šta se dogodilo sa moštima Svetog Save? Kada je osnovana prva Srpska Patrijaršija? Šta je to Kosovski zavjet? Ko su bili novomučenici? Zašto je Sveti Mučenik Avakum Beogradski, idući na gubilište, pjevao pesmu: „Njema ljepše vjere od hrišćanske, Srb je Hristov – raduje se smrti? Kada je bila ponovo vaspostavljena Srpska Patrijaršija? Otkud Krsna slava kod Srba i koji je njen smisao? Ko su monasi i kakva je bila njihova uloga u istoriji Crkve? Šta je Sveta Gora? Ko su isihasti ili tihovatelji? Ko su bili koljivari ili dobrotoljupci? Pored Srpske Crkve koje još pomjesne Pravoslavne Crkve postoje danas u svijetu? Šta je to Pravoslavna dijaspora? Koja je danas misija Pravoslavne Crkve u svijetu? Da li je Pravoslavna Crkva – Misionarska crkva? Da li Pravoslavna Crkva ima danas svoje misionare među nekrštenim narodima? Šta je Pravoslavno Bogosluženje Koja su stalna svakidašnja crkvena bogosluženja? Koje najvažnije Bogolsuženje Crkve? Koje praznike hrišćani praznuju? Šta je molitva? Šta je lično molitveno pravilo? Kako se treba moliti? Zašto se Očenaš naziva Molitvom Gospodnjom? Kako glasi Molitva Gospodnja? Šta znači „hljeb nasušni“, ili tačnije „nadsuštni“? Koje još molitve treba da budu na ustima Hrišćanina? Kako glasi Simvol vjere? Šta znače riječi: „Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg vijeka“? Šta je Poslednji dan ili dan Strašnoga suda? Bez čega se ne može zamisliti dom pravoslavnog hrišćanina? Šta su Žitija Svetih? Otkuda post i čemu on služi? Šta je to oboženje čovjeka? Ako bi želeo da sažmeš u jednu molitvu sve molitve Crkve i čitavo bogosluženje Crkve, sve vapaje i sve Želje Hrišćanske – koja bi to molitva bila Ako bi te neko zamolio da u dvije rijeći iskažeš svu vjeru pravoslavnu, koje bi bile te dvije riječi? Skraćenice naziva starozavjetnih i novozavjetnih knjiga?

Autor - osoba Mihaljčić, Rade, 1937-2020 = Mihaljčić, Rade, 1937-2020 Naslov Lazar Hrebeljanović : istorija, kult, predanje / Rade Mihaljčić ; [registar Živka Papak] Vrsta građe prikaz Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1989 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 285 str., [4] str. s tablama : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Papak, Živka Zbirka Istorijsko-memoarska dela. Boj na Kosovu / [Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd] karton s omotom Napomene Prednji i zadnji forzec ilustr. Tiraž 10.000 Bibliografija : str. 271-274 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registri. Predmetne odrednice Lazar Hrebeljanović, srpski knez, 1329-1389 Lazar Hrebeljanović (Prilepac, oko 1329 – Kosovo polje, 28. jun 1389), poznat u narodnoj tradiciji kao car Lazar, po tituli knez Lazar, bio je srednjovekovni srpski knez, koji je posle raspada Srpskog carstva stvorio najveću i najmoćniju državu na teritoriji nekadašnjeg carstva. Lazareva država sa prestonicom u Kruševcu, poznata u istoriografiji kao Moravska Srbija, obuhvatala je slivove reka Velike, Zapadne i Južne Morave. Umro je 28. juna po gregorijanskom, odnosno 15. juna po julijanskom kalendaru. U Grblju vekovima postoji predanje da je Lazar Hrebeljanović zapravio bio Grebljanović i da je poreklom iz Grblja. Andrija Kačić Miošić navodi srpsko poreklo današnje dve poznate alkarske porodice, Grabovac i Vučković. Grabovci su, po tim starim dalmatinskim porodičnim predanjima, potomci srpskog kneza Lazara Grabljanovića (Hrebeljanovića). Lazar je mladost proveo na dvoru cara Stefana Dušana, gde je njegov otac Pribac bio logotet. Lazar je na dvoru cara Uroša prvo bio stavilac, da bi negde između 1363. i 1365. dobio titulu kneza. Posle sloma Mrnjavčevića na Marici tekao je postepen uspon kneza Lazara praćen formiranjem njegove oblasti. Posle Maričke bitke zagospodario je Prištinom i Novim Brdom, dok je u savezu sa banom Bosne Tvrtkom I Kotromanićem i uz podršku ugarskog kralja Lajoša I 1373. porazio župana Nikolu Altomanovića. Tada je svojoj oblasti priključio Rudnik, Užice i krajeve oko Zapadne Morave. Granicu svoje države proširio do Dunava zauzimanjem Braničevske oblasti i potiskivanjem porodice Rastislalića 1379. godine. Istovremeno, Lazar je radio i na obnovi Nemanjićevih državnih tradicija. Bio je oženjen Milicom, koja je prema starim srpskim rodoslovima poticala od Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje. Brojnim dinastičkim brakovima postepeno se rodbinski povezao sa okolnim velikašima i vladarima (npr. sestra Dragana bila je udata za čelnika Musu, najstarija ćerka Lazara i Milice Mara za Vuka Brankovića). Na njegovu inicijativu, a po blagoslovu patrijarha Save IV, došlo je 1375. do izmirenja Srpske patrijaršije sa carigradskom Vaseljenskom patrijaršijom. Pored toga, Lazar je podigao više zadužbina (Ravanicu, Lazaricu i južnu pripratu Hilandara), a pod njegovim uticajem 1380. na mesto srpskog patrijarha je, umesto Jefrema, izabran Spiridon. Tokom devete decenije 14. veka oblast kneza Lazara počeli su da ugrožavaju Osmanlije. Posle bitke na Dubravnici (1381) i događaja vezanih za pad Niša i pohod Murata I do Pločnika (1386), sledeći veliki pohod Osmanlija doveo je do bitke na Kosovu 1389. godine. Tu su se Osmanlijama suprotstavili odredi kneza Lazara, njegovog zeta Vuka Brankovića i kralja Srba i Bosne Stefana Tvrtka I Kotromanića pod komandom vojvode Vlatka Vukovića. U bici su i Lazar i njegov protivnik Murat I izgubili živote i obe strane su pretrpele velike gubitke. Ipak, pre leta 1390. Lazarevići su prihvatili vazalne obaveze prema novom sultanu Bajazitu I. Kult kneza Lazara kao hrišćanskog mučenika počeo je da se razvija nedugo po Kosovskoj bici. Lazareve mošti prenesene su u njegovu zadužbinu Ravanicu gde se, posle nekoliko prenosa, čuvaju i danas. Stvaranje kulta kneza Lazara pomogli su pripadnici porodice Lazarević, a prihvatila ga je i razvijala Srpska patrijaršija. Najraniji kultni spisi, njih deset, nastali su već u periodu od do. Paralelno sa kultom Sv. kneza Lazara koji se razvijao u crkvenim krugovima, razvijao se i kult kneza Lazara kao mučenika i junaka Kosovske bitke u narodnoj tradiciji. U srpskim narodnim epskim pesmama kosovskog ciklusa, car Lazar je, uz Miloša Obilića, glavni lik. Lazarev lik obrađivan je višestruko u srpskoj umetnosti u 19. i 20. veku. Biografija Mladost na carskom dvoru Lazar je najverovatnije rođen oko 1329. godine u Prilepcu kod Novog Brda, važnog rudarskog centra srednjovekovne Srbije. Lazarova porodica je posedovala Prilepac, koji je sa obližnjom tvrđavom Prizrenac štitio rudnike i naselja oko Novog Brda. Lazarov otac Pribac je bio logotet na dvoru Stefana Dušana. Titula logoteta je bila relativno skromna u hijerarhiji srpskog dvora. Dušan je postao vladar Srbije zbacivši svoga oca kralja Stefana Dečanskog. Zatim je nagradio velikaše koji su ga podržali u pobuni, uzdigavši ih na više položaje u feudalnoj hijerarhiji. Na taj način je Pribac postao logotet. Prema Mavru Orbiniju, dubrovačkom istoričaru iz 16. veka, Pribčevo i Lazarovo prezime je bilo Hrebeljanović. Iako je Orbinijev izvor za ovu činjenicu nepoznat, prezime je opšteprihvaćeno u istoriografiji. Istorija za sada ne zna kako se zvala majka Lazara Hrebeljanovića, niti takođe koliko je tačno braće i sestara imao. Dušan je Pribca nagradio na još jedan način: Lazaru je dodeljena dužnost stavioca na carskom dvoru. O tome govori i „Povesno slovo o knezu Lazaru”, kao i arhiepiskop Danilo. Stavilac je imao ceremonijalnu ulogu za carskim stolom, mada su mu mogli biti povereni poslovi koji nisu imali nikakvi veze sa dvorskim ritualima. Položaj stavioca je bio najniži u hijerarhiji srpskog dvora. Međutim, bio je prilično prestižan i njegovom nositelju je pružao priliku da bude vrlo blizu vladaru. U doba kada se kralj Dušan krunisao za cara, Lazar je imao oko 17 godina. Lazar se 1353. godine oženio Milicom. Prema kasnijim genealogijama, Milica je bila kćerka kneza Vratka, praunuka Vukana Nemanjića. Vukan je bio najstariji sin velikog župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića. Vukanovi potomci nisu pomenuti ni u jednom poznatom izvoru pre genealogija iz 15. veka. Car Dušan je iznenada preminuo 1355. godine u svojoj 47. godini i nasledio ga je dvadesetogodišnji sin Stefan Uroš. Lazar je ostao stavilac na dvoru novog cara. Dušanovu smrt je pratilo jačanje separatističkih aktivnosti u Srpskom carstvu. Vladar Epira i Tesalije Simeon Siniša se otcepio 1359. Isto se desilo sa Braničevom i Kučevom, severoistočnim oblastima carstva koje je držala porodica Rastislalića, koji su priznali vrhovnu vlast ugarskog kralja Lajoša I. Ostatak srpske države je ostao odan mladom caru Urošu. Ipak, moćni srpski velikaši su dobijali sve više nezavisnosti od carske vlasti. Uroš je bio slab vladar i nesposoban da se suprotstavi ovim separatističkim tendencijama, pa je postao nevažan autoritet u državi čiji je nominalno bio car. Oslanjao se na najmoćnijeg srpskog velikaša, zahumskog kneza Vojislava Vojinovića. Vojislav je započeo svoj uspon kao stavilac na dvoru cara Dušana, ali je do 1363. kontrolisao veliku oblast od planine Rudnik u centralnoj Srbiji sve do Konavla na jadranskoj obali, kao i od gornjeg toka Drine sve do severnog Kosova. Posle Vojinovića najmoćniji su bili braća Balšići: Stracimir, Đurađ i Balša III. Do 1363. oni su stekli kontrolu nad oblašću Zete, koja se poklapala sa najvećim delom današnje Crne Gore. Knez Vojislav je 1361. počeo rat sa Dubrovačkom republikom oko nekih teritorija. Dubrovčani su zatim zamolili najistaknutije osobe u Srbiji da iskoriste svoj uticaj da se zaustave neprijateljstva štetna po obe strane. Dubrovčani su se takođe obratili staviocu Lazaru i poklonili mu tri svitaka tkanine. Iako je to bio relativno skroman poklon, on dokazuje da je Lazar smatran da ima neki uticaj na dvoru cara Uroša. Mir između kneza Vojislava i Dubrovačke republike je potpisan avgusta 1363. Stavilac Lazar je pomenut kao svedok iz povelje od jula 1363. kojom je car Uroš dozvolio razmenu teritorija između kneza Vojislava i čelnika Muse. Musa je bio oženjen Lazarovom sestrom Draganom, najkasnije od 1355. Musin položaj čelnika je bio viši od položaja stavioca. Lazarov uspon Lazareve aktivnosti u periodu između 1363. i 1371. su slabo zabeležene u izvorima. Izgleda da je on napustio dvor cara Uroša 1363. ili 1365. U to vreme je imao oko 35 godina i nije napredovao dalje od položaja stavioca. Knez Vojislav je iznenada preminuo septembra 1363. godine. Braća Mrnjavčevići, Vukašin i Jovan Uglješa su postali najmoćniji velikaši u Srpskom carstvu. Oni su kontrolisali zemlje u južnom delu carstva, uglavnom u Makedoniji. Car Uroš je prihvatio Vukašina Mrnjavčevića za savladara i Vukašin je krunisan za kralja. Otprilike isto vreme Jovan Uglješa je imenovan za despota. Sinovac kneza Vojislava, mladi Nikola Altomanović je do 1368. stekao kontrolu nad većinom teritorija svog pokojnog strica. U ovom periodu Lazar je postao nezavistan i započeo je svoj uspon kao oblasni gospodar. Nije jasno kako se ova oblast širila, ali njeno jezgro sigurno nije bila njegova očevina tvrđava Prilepac, koju je uzeo Vukašin. Jezgro Lazareve oblasti je bio negde u oblasti koja se graničila sa oblašću Mrnjavčevića na jugu, Nikole Altomanovića na zapadu i Rastislalića na severu. Knjiga Kraljevstvo Slovena dubrovačkog benediktinca Mavra Orbina, objavljena u Pezaru 1601, opisuje događaje u kojima je Lazar bio glavni protagonista. Pošto ovaj izvor nije podržan drugim izvorima, neki istoričari sumnjaju u njegovu verodostojnost. Prema Orbinu, Nikola Altomanović i Lazar su ubedili cara Uroša da im se pridruži u zajedničkom napadu na braću Mrnjavčeviće. Sukob dve grupe srpskih velikaša se dogodio na Kosovu polju 1369. Lazar se povukao iz bitke ubrzo po njenom početku. Njegovi saveznici su nastavili borbu, ali su ih Mrnjavčevići porazili. Altomanović je jedva spasio svoj život, dok su Mrnjavčevići zarobili i na kratko utamničili cara Uroša. Postoje nagoveštaji da su se savladari car Uroš i kralj Vukašin razišli dve godine pre navodne bitke. Lazar je 1370. godine preoteo od Altomanovića gradić Rudnik, važan rudarski centar. Ovo bi moglo da bude posledica Altomanovićevog poraza godinu dana ranije. U svakom slučaju, Altomanović se brzo oporavio od ovog poraza verovatno uz pomoć svog moćnog zaštitnika Ugarske. Najmoćniji vladar u Raškoj Unutrašnji sukobi i deobe stvorili su krizu srpske države. Sa nestankom carstva, posle iznenadne smrti Dušana Nemanjića, a potom i cara Uroša (1355–1371), mnogi krupni i sitni feudalci, srpska vlastela ili „velikaši” – kako ih pamti narodno predanje ugrozili su jedinstvo srpskih zemalja. O srpskim podelama jasno govori i vizantijski car Jovan Kantakuzin sledećim rečima: I na hiljadu strana rastureni počeše međusobno gloženje. – Jovan Kantakuzin, Istorija Slika raspada jasno se ocrtavala, a izgledala je ovako: Zapadna Makedonija (kralj Marko, sin i naslednik oca Vukašina i turski vazal posle 1371) Istočna Makedonija (Konstantin i Jovan Dragaš – isto kao turski vazali posle 1371) Zapadna Srbija: župan Nikola Altomanović Zeta (Balšići) Kosovo (Vuk Branković) Morava (knez Lazar Hrebeljanović) Pobedom na Marici Turcima je bio otvoren put za dalja porobljavanja srpskih pokrajina. Manji odredi turske vojske sejali su pustoš po selima i trgovima. „Strah… nevolja i nesreća ljuto su obli sve gradove i zapadne predele…” Lazar se počinje u svim intitulacijama nazivati „Gospodin vse Srbljem”, „Knez Srbljem”, što u stvari znači „Knez ili vladar srpskih zemalja”. Pored toga, Lazar upotrebljava i kraljevsko vladarsko ime Stefan Lazar. Čak se na aversu očuvanog pečata na „Lazarevoj darovnoj povelji” Hilandaru iz 1379. nalazi lik Stefana Prvomučenika, zaštitnika loze Nemanjića. U poveljama se potpisuje crvenim mastilom. Od bitnog značaja, u skladu sa srednjovekovnom državnopravnom teorijom je to što je Lazar posedovao crkveni legitimitet. Ugrožen od Turaka, izložen stalnoj opasnosti da ga napadne Nikola Altomanović, strahujući i od napada Ugara knez Lazar je morao i energično i mudro da dela na jačanju odbrambene moći svoje države. Pošto je imao veliki broj ženske rodbine, pretežno ženidbenim vezama uspeo je da okupi oko sebe svoje moćne susede. Sestru Draginju udao je za čelnika Musu, gospodara rudarskog kraja oko Kopaonika, grada i župe Brvenik, a kćer Maru, 1371. godine, za Vuka Brankovića. Dve mlađe svoje kćeri predao je knez Lazar svatovima u Kruševcu. Jelena se udala za Đurđa Stracimirovića Balšića, „gospodara vsom Zeti i pomorju”, a Teodoru za Nikolu Gorjanskog Mlađeg, uglednog feudalca u Južnoj Ugarskoj (Mačva). Moravska Srbija kneza Lazara i okolne oblasti. Udadbama, uspostavljanjem savezničkih odnosa i oružanom borbom sa nepokornim velikašima uspeo je knez Lazar da ojača i teritorijalno proširi svoju državu. Sa okolnim velikašima osnovao je neku vrstu porodičnog saveza, kome je on bio na čelu. Najmoćniji članovi saveza posle kneza Lazara bili su njegovi zetovi Vuk Branković i Đurđe Stracimirović Balšić. Sa smrću cara Uroša nestalo je carskog dostojanstva. Pošto je po protokolu vizantijskog dvora, koji je primenjivan i na srpskom dvoru, samo car mogao dodeljivati visoka zvanja, te je Lazar ostao u zvanju kneza, a Vuk Branković ima zakonsko pravo samo na naslov „gospodin”. „Blagoverni i hristoljubivi i Bogom prosvećeni knez Lazar i ljubazni mu sin gospodin Vuk”, zabeležio je nepoznati letopisac 1387. godine, „kada su vladali svim srpskim zemljama i pomorskim i tako u slozi i ljubavi pobeđivali neprijatelje svoje”. Udruženim snagama kneza Lazara i bosanskog bana Tvrtka, 1373. godine pobeđen je, zarobljen u Užicu i oslepljen Nikola Altomanović. Pobednici su podelili njegovu oblast. Banu Tvrtku je pripao i manastir Mileševo u kome je sahranjen Sveti Sava. Potomak Nemanjića po ženskoj liniji, ban Tvrtko je odlučio da se 1377. godine kruniše za kralja Bosne i Srbije. Obred krunisanja izvršen je na grobu Svetog Save. Nepomućeno prijateljstvo kneza Lazara sa kraljem Tvrtkom jasan je dokaz da je Tvrtkov postupak smatran saglasnim sa srednjovekovnim poimanjem legitimnosti nasleđa prestola. To, međutim, nikako ne znači da je knez Lazar prestao da se smatra glavnim vladaocem na teritoriji srpskog carstva, tim pre što je i on preko svoje žene Milice bio u srodstvu sa izumrlom dinastijom Nemanjića. Veran tradiciji vladara na srpskom prestolu, knez Lazar je pregao da podigne autoritet crkve i učini je moćnom potporom u borbi za učvršćenje svoje vlasti i odbranu od Turaka. U tom cilju smatrao je neophodnim da izmiri Pećku i Carigradsku patrijaršiju, koje su bile u neprijateljstvu od doba proglašenja Pećke patrijaršije 1346. godine kada se kralj Dušan krunisao za cara. Posle dugih pregovora u kojima se istakao monah Isaija, do izmirenja je došlo 1375. godine. Obred svečanog priznanja Pećke patrijaršije obavljen je u patrijaršijskoj crkvi u Peći. Bila je to velika svečanost, kojoj su, pored mnogobrojnih velmoža i crkvenih velikodostojnika, prisustvovale monahinje Jelisaveta (monaško ime carice Jelene), i Jefimija, udovica despota Jovana Uglješe. Monahinja Jelisaveta umrla je početkom novembra 1376. godine. Verovatno po dogovoru sa kneginjom Milicom, Jefimija je odmah posle njene smrti došla u Kruševac i nastanila se u dvoru kneza Lazara. Kada mu se u Kruševcu rodila i peta kćer Olivera, knez Lazar je verovatno izgubio svaku nadu da će dobiti naslednika prestola. Zato nije teško zamisliti radost supružnika kada im se 1377. godine rodio sin, koji je na krštenju, po tradiciji loze Nemanjića, dobio ime Stefan. Posle Stefana kneginja je rodila još dva sina Vuka i Dobrivoja. Dobrivoje je umro kao dete a Vuk je rastao uz Stefana koji nije bio mnogo stariji. Tokom arheoloških istraživanja na Rudniku 2015. godine pronađen je njegov pečat sa natpisom „Gospodin knez Lazar svesrpskih zemalja”. Ivan Jastrebov je zapisao da ga je zapis o knezu Lazaru u manastiru Lešok podsetio na zabelešku Muzakija o Lazaru. On je o njemu rekao: Laczaro shefu primo Dispoto del 1350 dell inferior Servia dicta Bulgaria. Jastrebov se ne upušta u rasuđivanje o kontekstu Muzakijevih reči. To svedočanstvo mu je važno jer je Lazar vladao donjom Srbijom, a glavno je da su je zvali Bugarskom. Tada (u doba Jastrebova) su se tako zvala sva mesta koja je naseljavao srpski narod – u takozvanoj Makedoniji. Borbe sa Turcima Privredni i kulturni napredak države kneza Lazara ometan je stalnim pokušajima Turaka da je potčine. Zato je knez bio prinuđen da usredsredi svoju pažnju na vojne pripreme. Na teritoriji svoje države prvi put se sukobio sa jačim odredom turske vojske 1380/1381. godine kada su njegove vojskovođe Crep i Vitomir pobedili Turke na Dubravici kod Paraćina. Mada poraženi u Bosni kod Bileće 1388. godine, Turci su odlučili da i po treći put napadnu kneza Lazara. Obavešten o njihovim pripremama, knez Lazar je 1389. godine preko svog zeta Nikole Gorjanskog, mačvanskog bana, ugovorom sa Ugrima osigurao zaleđe i pregao da prikupi što veću vojsku za predstojeću bitku. Obratio se za pomoć i kralju Tvrtku, koji je i po svojoj tituli bio dužan da učestvuje u borbama za odbranu nezavisnosti Srbije. Obavešten da će Turci pokušati prodor preko Kosova, knez Lazar je na čelu svoje vojske sredinom juna došao na Kosovo. Što se tiče sukoba sa Osmanlijama, letopisi govore da je Lazar imao uspeha u borbama s njima. Godine 1386, Orhanov sin, Murat I je predvodio vojsku na Srbiju. Srpska vojska, s knezom Lazarom na čelu, nalazila se na Toplici (na Pločniku) i tada je sprečen dublji prodor neprijatelja u unutrašnjost zemlje. Iz sažetih vesti letopisca stiče se utisak da su dva vladara izbegla sukob. Posle smrti Ugarskog kralja Ludovika I (1382), knez Lazar je odbio položaj turskog vazala i zajedno sa kraljem Tvrtkom umešao se u dinastičke sukobe u Ugarskoj. Međutim, srpska država nije morala da brani samo severnu granicu već i južnu – na Kosovu. Turska horda je prešla preko zemalja braće Dragaša i na pomolu je visio neizbežan sukob sa Srbijom. Bitka se odigrala na Vidovdan 28. juna 1389. godine na polju Kosovu. U okršaju prvog sukoba Srbi su pobedili Turke. „Među vojnicima”, piše Konstantin Filozof u Žitiju despota Stefana Lazarevića, „koji su se borili pred vojskom beše neko veoma blagorodni (Miloš – zabeležio je neko na margini Konstantinovog dela) koga oblagaše zavidljivci svome gospodinu i osumnjičiše ga kao neverna. A ovaj da pokaže vernost, a ujedno i hrabrost, nađe zgodno vreme, ustremi se ka samome velikom načelniku kao da je prebeglica, i njemu put otvoriše. A kad je bio blizu, iznenada pojuri i zari mač u toga samoga gordoga i strašnoga vlastodršca. A tu i sam pade od njih. U prvi mah odolevali su Lazarevi ljudi i pobeđivali su. Ali već ne beše vreme za izbavljanje. Stoga i sin toga cara ojača opet u toj samoj bici i pobedi. Šta je bilo posle toga? Postiže Lazar blaženu smrt tako što mu je glava posečena, a njegovi mili drugovi molili su usrdno da poginu pre njega i ne vide njegovu smrt. Ova bitka bila je godine 6897. meseca junija 15. dan. A tada, tada ne beše mesta u celoj toj zemlji gde se nije čuo tužni glas ridanja i vapaj koji se ne može ni sa čime uporediti tako da se vazduh ispunio…” Na Kosovu polju: „mučenik Hristov postade veliki knez Lazar” (Despot Stefan: natpis na stubu mramornom na Kosovu), izborom i opredeljenjem za nebesko ispuni reči Njegove: „Od ove ljubavi nema veće do ako ko položi život za bližnje svoje”. Jn 15;13. Onome koji je učinio izbor dostojan Nebeskog cara narod nepokolebljivo imenu dodaje – car – i ovenčava ga oreolom svetaštva, a Crkva kanonizuje, već nekoliko godina posle pogibije. Zadužbinar Glavna Lazareva zadužbina je manastir Ravanica. Manastir Hilandar ima njegovu pripratu, a obnovio je i manastir Lešok. Sahrana kneza Lazara Po odluci Državnog sabora iz decembra 1389. godine princeza Olivera, najmlađa kći kneza Lazara data je u harem sultana Bajazita I. Ona je u harem otišla u proleće 1390. godine što je bio uslov za sklapanje mira sa Turcima i dozvolu za prenos moštiju kneza Lazara. Iz Mitropolijske crkve u Prištini mošti Svetog kneza Lazara 1391. godine prenesene su u njegovu zadužbinu manastir Ravanicu. Zbog nadiranja Turaka i stanovništvo i monaštvo biva prinuđeno da napušta ognjišta i svetinje. Sa sobom nosi i najveću dragocenost – mošti Lazareve. Nastavlja svetitelj da deli sudbinu svog naroda, preko Beograda do Sent Andreje u Ugarskoj posle nekoliko godina prenesen u fruškogorski manastir Vrdnik (Nova Ravanica). Pošto je nakon 27. marta 1941, manastir Vrdnik-Ravanica upotrebljavan kao privremeno sklonište za municiju i gorivo jugoslovenske vojske, mošti su iz bojazni da bi mogle biti uništene u eksploziji, prenete u manastir Bešenovo u noći pred početak rata. Međutim, početkom Drugog svetskog rata, fruškogorski manastiri su se našli na teritoriji NDH, gde su već početkom aprila 1941, započeli progoni, zlostavljanje i uništavanje imovine, koji su zatim prerasli u teror i institucionalno uništavanje Srba i svega srpskog što se našlo u njenim granicama, od čega nisu bili pošteđeni, ni stari srpski manastiri, pa ni mošti srpskih svetitelja, koji su skrnavljeni i uništavani. Aprila 1942. profesor i dekan Teološkog fakulteta, Radoslav Grujić i kustos Muzeja kneza Pavla, Miodrag Grbić, koristeći se ličnim poznanstvom i blagonaklonošću ratnog savetnika pri Upravnom štabu za Srbiju, majora Johana Albrehta fon Rajsvica (nem. Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz) uspeli su da obezbede prenos moštiju iz manastira Bešenovo u riznicu Saborne crkve Sv. arhanđela u okupiranom Beogradu. Prilikom preuzimanja moštiju u Bešenovu je konstatovano da su mošti ostale neoštećene, ali da su opljačkane sve dragocenosti koje su se nalazile sa moštima. Spisak nestalih stvari je utvrđen naknadno, na osnovu izjave vrdničkog arhimandrita, koji je prebegao u Beograd septembra 1941: srebrni, pa pozlaćeni ručni krst za celivanje par srebrnih narukvica filigrane izrade par srebrnih pavta – velikih umetničkih izrađenih kopči mitra, ukrašena kamenjem i biserima, koja je ležala na mestu odsečene glave svetitelja veliki pozlaćeni lanac sa od četvorouglastim ukrasnim pločicama pet većih i manjih, umetnički izvezenih pokrivača za svete darove dva putirska izvezena „darka” jedan veliki pokrivač za celokupne mošti, sa izvezenim likom kneza Lazara Godine 1954, Sveti arhijerejski sabor SPC doneo je odluku o prenošenju moštiju Sv. Kneza u Ravanicu. Ova odluka je sprovedena o šeststotoj godišnjici Kosovske bitke, 1989. godine i to tako što su njegove mošti izlagane na putu kroz veliki broj srpskih gradova i manastira. Tako je od Vidovdana 1988. do avgusta 1989. ćivot iz Beogradske Saborne crkve preko manastira Vrdnika, Ozrena, Tronoše i Ćelija, zatim Šapca, Valjeva i Kragujevca, pa manastira Žiča, Ljubostinja i Pavlica prenesen do Kosova. Na Gazimestanu, mestu kosovske bitke, održan je pomen a potom, posle boravka u manastiru Gračanica i svečanih vidovdanskih bogosluženja, ćivot sa Lazarevim moštima preko Niša, Kruševca i manastira Manasija, prenesen je u Ravanicu. Sačuvana je jedna svečana odežda koja je bila na njegovim moštima neposredno posle smrti. Manastir Sveta Lazarica mu je posvećen. Deo moštiju se čuva u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tokom vladavine Ivana Groznog kultovi Svetog Save, Svetog Simeona i Svetog kneza Lazara bili su prisutni i širili su se u Rusiji. Popularna kultura Njegov lik se pojavljuje u filmu Boj na Kosovu (1989). Opera „Lazarevo obretenije” izvedena je 2024. u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. MG153 (N)

Vladimir Ćorović Ilustrovana istorija Srba 1-6 komplet Politika-Narodna knjiga 2005 god.,tvrd povez,format 25×17 cm,ukupno 1099 strana,ilustrovano. sve knjige lepo očuvane. # Nevesta mora – Elizabet Gilbert Ni dana bez tebe – Džesika Brokmoul Kad se nemoguće desi – Džudi Blum Poslednje zbogom – Džejn Šemilt Stazom greha – Džil Aleksander Esbaum Zeleni smuti za savršen početak dana! – Dž. Dž. Smit Kad svi zaborave – Dženifer Diboa Dame biraju – Trejsi Ševalije Doba suše – Gabriela Babnik Istina u nama – Saša Arango Jedina na svetu – Rouan Kolman Melodija moje duše – Rajan Vinfild Na kraju duge – Kristina Bejker Klajn Noć karnevala – Hana Filding Od suza biseri – Darsi Čan Stvorena za ljubav – Saira Šah U tvojim snovima – Morgan Makarti Zaustavimo nasilje! – Endru Metjuz Zauvek s tobom – Dani Atkins Cvet strasti – Margo Bervin Daleka zvezda – Ana Velozo Istina o ljubavi – Debora Makinli Kurtizanin ljubavnik – Gabrijela Kim Ljubav nađe put – Nik i Kanae Vujičić Ljubavi, pronađi me – Grejem Simson Moje zlato spava – Lijan Morijarti Na vrhovima prstiju – Deana Kameron Nezaustavljiv – Nik Vujičić Prevari me ako smeš – Tes Simons Stihovi u pesku – Sara Šeridan Stranac u noći – Veronika Henri Sunce u njenoj kosi – Džumpa Lahiri Sve boje duge – Ivet Manesis Korporon Živeti slobodno II izdanje – Nik Vujičić Oproštaj za kraljicu – En O’Brajen Plamen dodira – Elena Šapiro Prilika za ples – Deana Kameron Seks i grad – Kendas Bušnel Trenutak sreće – Metju Kvik Devojka koju si voleo – A. R. Tori Dragulj moje krune – Nora Roberts Govor tela u ljubavi – Barbara i Alan Piz Kruna – Rufi Torp Kuća nemogućih ljubavi – Kristina Lopez Bario Noći u Veneciji – Roberta Rič Sakrij me od zaborava – Tarin Fišer Slatki ukus suza – Hafisa Hadži Tajanstvena zadovoljstva – Kejt Vilijams Zarobljeni snovi – Marina Nemat Strast u smrti – Dž. D. Rob(Nora Roberts) Duhovi prošlosti – Džodi Piko Iskra u tami – Rupert Tomson Stanica Jedanaest – Emili Sent Džon Mandel Leto u Italiji – Dejvid Makfarlan Samo ovu noć – Amanda Kvik Sve što sam želela – Lori Nelson Spilman U okovima nevere – Tes Simons Čekajući Dogoa – Mark B. Mils Mlađa – Pamela Redmond Satran Molitva za kraljicu – En O’Brajen Princ na belom konju – Džud Devero Sva lica izdaje – Harold Robins Crveni sultan – Reha Čamuroglu Led u plamenu – Nora Roberts Calendar girl Januar/Februar – Odri Karlan Calendar girl Jul/Avgust – Odri Karlan Calendar girl Maj/Jun – Odri Karlan Calendar girl Mart/April – Odri Karlan Calendar girl Novembar/Decembar – Odri Karlan Calendar girl Septembar/Oktobar – Odri Karlan Puštam te – Kler Makintoš Divljina – Šeril Strejd Do krajnjih granica – Nina Sadovski Hodnici vremena – Fredrik T. Olson Neka druga žena – Tamar Koen Nevine laži – Lijan Morijarti Ovde dolaze sanjari – Imbolo Mbue Princeza Sultana: Čuvaj moju tajnu – Džin Sason Sada ili nikada – Rebeka Dan Šalu na stranu – Nik Hornbi Trebalo je da znaš – Džin Hanf Korelic Ukradena sreća – Miranda Beverli-Vitmor Ukradena svetlost – Karen Onodžajfi Ukus osvete – Jusi Adler-Olsen Zvezda padalica – Stefani Kliford Čudesna potraga – Bruk Dejvis Dijeta 8 nedelja – Majkl Mozli Drska čednost – Nora Roberts Hiljadu i jedna noć – Hanan el Šejh Indijski začin na francuski način – Ričard Č. Morais Noćna ptica – Adam Bruks Ples u tami – Stejnar Bragji Pravila života – Kler Bidvel Smit Preljubnica mekog srca – Elajza Kenedi Skriveni uzdasi – Džasinda Vajlder U srcu obmane – Harold Robins Voli me – Dž. Kener Čuvari biblioteke – Glen Kuper Gorki mesec – Kolin Falkoner Možda nebo zna – Gijom Muso Ogledalo duše – Amanda Kvik Sjaj zvezda – Sidni Šeldon Slatka uteha – Asli E. Perker Uzmi me – Dž. Kener Sačuvaj ljubav – Ema Čejs Ne traži me – Ema Čejs Kao nijedna druga – Ema Čejs Knjiga o nama – Lisa Kari Sa tobom je sve moguće – Tom Mičel San – Mark Trevidic Carigradska proročica – Majkl Dejvid Lukas Skini mi zvezde – Karin Lamber Anđeo tame – Sidni Šeldon Careva balerina – Adrijen Šarp Devojka od papira – Gijom Muso Đavo nosi Pradu – Lorin Vajsberger Harun i More priča – Salman Ruždi Knjiga mrtvih duša – Glen Kuper I am Love – Žana Poliakov Kad otkuca ponoć – Eloiza Džejms Kao da smo jedno – Džasinda Vajlder Kćeri princeze Sultane (V) – Džin Sason Molitva moje majke – Nafisa Hadži Krvna veza – Sidni Šeldon Luda ljubav – Aleksandra Poter Moć podsvesti – nova tajna – Džozef Marfi Ništa nije večno – Sidni Šeldon Neverni princ – Nora Roberts Pakleni planovi – Sidni Šeldon Oslobodi me – Dž. Kener Ponoćne uspomene – Sidni Šeldon Sunce iza bedema – Džin Sason Sveti gresi – Nora Roberts Zato što te volim – Gijom Muso Vođa bez titule – Robin Šarma Lovemarks – Žana Poliakov Orijentalista – Tom Rajs Soulfood – Žana Poliakov Vetrenjače bogova – Sidni Šeldon Moj pas – Tanja Lučić Alhemija duše – Barbara de Anđelis Princeza Sultana: Neisplakane suze – Džin Sason Arzenšek, Vladimir, Struktura i pokret, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. 2. Badiju, Alen, Pregled metapolitike, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. (Biblioteka Fronesis) 3. Bakić- Hayden, Milica,Varijacije na temu “Balkan”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 4. Birešev, Ana, Orionov vodič: otkrivanje dominacije u sociologiji Pjera Burdijea, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 5. Birešev Ana, Drezgic Rada, Prodanovic Srdjan (prir.) Corruption and social development, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 6. Birešev Ana, Pudar Gazela, Bošković Dušan (prir.) Priroda, etika, politika: ekološke (pre)okupacije i (pre)orijentacije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju , 2012. (Biblioteka Disput) 7. Blagojević Mirko, Jablanov Maksimović Jelena, Bajović Tijana (prir.) (Post)sekularni obrt: religijske, moralne i društveno-političke vrednosti studenata u Srbiji, Institut za filozofiju društvenu teoriju, Konrad Adenauer Stiftung, 2013. (Biblioteka Disput) 8. Blagojević Mirko, Todorović Dragan (eds.) Orthodoxy from an empirical perspective, Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 9. Blagojević, Mirko, Religija i crkva u transformacijama društva sociološko-istorijska analiza religijske situacije u srpskocrnogorskom i ruskom (post)komunističkom društvu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 10. Bojanić Petar, Sibertin-Blanc Guillaume (eds.) De la terreur a l`extreme-violence, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 11. Bojanić Petar, Babić Jovan, Pudar Gazela (eds.) Europe in the emerging world order: searching for a new paradigm, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. (Biblioteka Conferentia) 12. Bojanić, Petar, Granica, znanje, žrtvovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 13. Bojanić, Petar (prir.) Politike tajne: tajna, tajna služba, služba državne bezbednosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Narodna biblioteka Srbije, 2007. 14. Bojanić, Petar, Nasilje, figure suverenosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Bojanić Sanja, Ćeriman Jelena, Pavić Zentner Verica (prir.) Rod i obrazovanje, Institut za filozofiju i društvenu teoriju 2014. 17. Bošković, Dušan, Estetika u okruženju: sporovi o marksističkoj estetici i književnoj kritici u srpsko-hrvatskoj periodici od 1944.do 1972. godine, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2003. (Biblioteka Fronesis) 1 18. Čavoški, Kosta, Ustav kao jemstvo slobode: ogledi o ustavu i ustavnosti, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1995. (Biblioteka Fronesis) 19. Cvetković, Vladimir (prir.) (Re)konstrukcija institucija: godinu dana tranzicije u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2002. (Biblioteka Disput) 20. Đerić, Gordana, Pr(a)vo lice množine: kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2005. (Biblioteka Fronesis) 21. Đerić, Gordana, Prošlost u sadašnjosti: prilozi prenosu sećanja kroz vreme, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 22. Đerić,Gordana, Intima javnosti: okviri predstavljanja, narativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upečatljivim događajima tokom razgradnje bivše Jugoslavije: štampa, TV, film, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 23. Dobrijević Aleksandar, Mladenović Ivan, (prir.) Razlozi i noramativnost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Pasaž) 24. Dobrijević, Aleksandar, Ka adekvatnoj moralnoj teoriji: normativna etika Ričarda M. Hera, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2006. (Biblioteka Fronesis) 25. Drezgić Rada, Duhaček Daša,Vasiljević Jelena (prir.) Ekofeminizam: nova politička odgovornost, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 26. Drezgić Rada, Radinković Željko, Krstić Predrag (prir.) Horizont bioetike: moral u doba tehničke reprodukcije života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Disput) 27. Drezgić, Rada, “Bela kuga” među “Srbima”: o naciji, rodu i rađanju na prelazu vekova, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2010. (Biblioteka Fronesis) 28. Đurić, Jelena, Antropološka teorija i društvena praksa : na tragu istraživačkog iskustva Zagorke Golubović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Zasluga) Fronesis) 31. Gligorov, Vladimir, Gledišta i sporovi o industrijalizaciji u socijalizmu, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1984. (Biblioteka Disput) 33. Hirsch Alfred, Bojanić Petar, Radinković Željko (prir.) Vertrauen und Transparenz – für ein neues Europa, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Conferentia) 34. Imširović, Jelka, Od staljinizma da samoupravnog nacionalizma, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1991. 35. Jakšić, Božidar, Umetnost preživljavanja: gde i kako žive Romi u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2005. (Biblioteka Disput) 2 36. Jarić, Isidora (prir.) Bolonjska reforma visokog školstva u Srbiji: problemi, dileme, očekivanja i strahovi nastavnog osoblja na beogradskom univerzitetu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 37. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 1, Muzički uzvišeno u delima Betovena i Šenberga, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 38. Jeremić-Molnar, Dragana, Nestajanje uzvišenog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knj. 2, Muzički avangardizam u Šenbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritičkoj estetici, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 39. Jocković, Miroslav, Veštačka inteligencija, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1994. 40. Jovanov, Rastko, Hegelovo pravo naroda: istoričnost i granice prava, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 41. Jovanović, Đokica, Sunovrat u zajednicu: politička stvarnost jugoslovenskog društva i stil života, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, 1995. 42. Koštunica, Vojislav, Ugrožena sloboda: političke i pravne rasprave, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2002. (Biblioteka Fronesis) 43. Krstić, Predrag, O čemu govorimo kad govorimo o…psovanju, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka o čemu govorimo kad govorimo o…) 44. Krstić, Predrag, Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 45. Krstić, Predrag, Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2008. 46. Krstić, Predrag, Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2009. (Biblioteka Fronesis) 47. Krstić, Predrag, Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta, , Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 48. Lay Vladimir (prir.), Društveni pokreti i politički sistem u Poljskoj: (1956-1981), Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1985. 49. Milidrag, Predrag, “Poput slika stvari”: temelji Dekartove metafizičke teorije ideja, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 50. Milidrag, Predrag, Samosvest i moć: Dekartov Bog kao causa sui, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Okean, 2006. 51. Milisavljević Vladimir, Blanc Guillaume Sibertin (eds.) Deleuze et la violance, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, EuroPhilosophie, 2012. 52. Milisavljević Vladimir, Mladenović Ivan (prir.) Tomas Hobs – utemeljenje moderne filozofije politike, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 53. Miščević, Nenad, Sva lica filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Zasluga) 54. Mladenović, Ivan, Institucionalna realnost i Pravda, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 3 55. Mladenović, Ivan, Racionalni izbor i demokratija, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Albatros plus, 2012. (Biblioteka Fronesis) 56. Molnar, Aleksandar, Oproštaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skupštine?: O rotacionom kretanju revolucije u Srbiji, 2000-2007., Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2008. 57. Molnar, Aleksandar, Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi: 5, Rat Od kulta Votana do holokausta, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fabrika knjiga, 2006. 58. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 1, Igra svetlosti u razumu 18. veka, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 59. Molnar, Aleksandar, Rasprava o prosvetiteljstvu, liberalizmu i nacionalizmu u Prusiji. Knj. 2, Aporije prosvećenog apsolutizma Fridriha II, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2011. 60. Naumović, Slobodan, Upotreba tradicije u političkom i javnom životu Srbije na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2009. (Biblioteka Fronesis) 61. Nemanjić Miloš, Spasić Ivana (prir.) Nasleđe Pjera Burdijea: pouke i nadahnuća, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 2006. (Biblioteka Disput) 62. Obrenović, Zoran, Srbija i novi poredak, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 63. Oklobdžija, Mirjana, Revolucija između slobode i diktature, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1986. 64. Petrović-Trifunović Tamara, Bojanić Sanja, Pudar Draško Gazela (eds.) Mind the Gap(s): family, socialization and gender, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. 65. Radinković, Željko, Narativna modifikacija Hajdegerove fenomenologija, Albatros plus, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2013. (Biblioteka Fronesis) 66. Radojičić, Mirjana (prir.) Svetozar Stojanović: ličnost i delo, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2015. (Biblioteka Zasluga) 67. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) New perspectives on bioethics, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 68. Rakić Vojin, Bojanić Petar, Prodanović Srđan (eds.) The state and state building: theory and practice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. (Biblioteka Conferentia) 69. Rakić Vojin, Drezgić Rada, Mladenović Ivan (prir.) Bioetika, Službeni glasnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012. 70. Savić, Mile (prir.) Integracija i tradicija: Integration and tradition, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 72. Sládeček, Michal, Pravila i kontekst upotrebe: teme i tumačenja Vitgenštajnove filozofije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2014. (Biblioteka Prudentia) 73. Sládeček, Michal, Politička zajednica: koncepcija političke zajednice u liberalno-komunitarnom sporu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić , 2008. (Biblioteka Fronesis) 4 74. Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies, Centre for Empirical Cultural Studies of South-East Europe, Institute for Philosophy and Social Theory, 2012. 75. Spasić Ivana, Subotić Milan (prir.) Revolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 76. Spasić Ivana, Subotić Milan (eds.) Revolution and order: Serbia after october 2000, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2001. (Biblioteka Disput) 77. Spasić, Ivana, Značenja susreta: Goffmanova sociologija interakcije, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 1996. (Biblioteka Fronesis) 78. Stojanović, Svetozar, Od marksizma do etatizma sa ljudskim licem, Centar za filozofiju i društvenu teoriju Instituta društvenih nauka, 1988. 79. Stojanović, Svetozar, Propast komunizma i razbijanje Jugoslavije, “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995. (Biblioteka Fronesis) 80. Stupar, Milorad, Filozofija politike: antičko i moderno shvatanje političke zajednice, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2010. (Biblioteka Fronesis) 81. Subotić, Milan, Na drugi pogled, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, “Filip Višnjić”, 2007. (Biblioteka Fronesis) 82. Subotić, Milan, Sricanje slobode, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Gradina, (Beograd, Niš), 1992. 83. Tadić, Ljubomir, Retorika: uvod u veštinu besedništva “Filip Višnjić”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 1995 Čovek koji je gledao žene – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Bornova dominacija – Robert Ladlam Alibi – Lisa Lac Čovek koji nije bio tamo – Mikael Jort & Hans Rosenfelt Baklja u noći – Saba Tahir Devojka iz Bruklina – Gijom Muso Bio jednom jedan dečak – Kit Stjuart Central park – Gijom Muso Edgar Alan Po i zagonetka iz kutije – Karen Li Strit Dok smo bili živi – Rut Ver Ko je Alisa? – T. R. Ričmond Kraljevska prevara – Stiv Beri Džefersonov ključ – Stiv Beri Kad kažemo zbogom – Dženi Eškroft Miris ljubavi – Kolin Falkoner Na crvenom tepihu – Rouzi Nikson Kratak rez – Sandra Braun Maska za Dimitriosa – Erik Ambler Narukvica uspomena – Vajola Šipman Paklena odaja – Stiv Beri Noć mi te uzima – Donato Karizi Poslednji dani noći – Grejam Mur Obećaj mi zauvek – Džasinda Vajlder Pod budnim okom – Bari Ajzler U drugom životu – Stiven Votson Šta donosi sutra – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U zalivu ruža – Debi Makomber Vrt nade – Hulija Navaro Zabludeli sin – Danijela Stil Svet koji je trebalo da imamo – Ejlan Mastaj Zbogom, prošlosti – Debi Makomber Ako sutra ne postoji – Gijom Muso Mavrov poslednji uzdah – Salman Ruždi U opasnim godinama – Keli Kiloren Bensajmon Zaustavi vreme za nas – Keti Kan Dečak od stakla – Donato Karizi Devojka koja je pobedila ISIS – Farida Abas i Andrea Hofman Draguljareva kći – Refik Halid Karaj Epitaf za špijuna – Erik Ambler Haremske suze – Roberta Rič Iluzionista – Alis La Plant Nebo pada – Sidni Šeldon Očajne vojvotkinje – Eloiza Džejms Oluja strasti – Amanda Kvik Pesak vremena – Sidni Šeldon Poljubac iz Pariza – Aleksandra Poter Posle tebe – Džodžo Mojes Pripadaš meni – Džasinda Vajlder Sutra i zauvek – Nora Roberts Sutra je novi dan – Sidni Šeldon i Tili Bagšo U pravom trenutku – Lusi Robinson Ema – Džejn Ostin Ne oklevaj ni tren – Džodžo Mojes Orkanski visovi – Emili Bronte Spoznajte svoju sudbinu – Robin Šarma Treća alternativa – Stiven Kavi U jednom trenu – Gijom Muso Vladar iz senke – Donato Karizi Zamka za snove – Stiven King Kristalni vrtovi – Amanda Kvik Smrt bez imena – Santjago Nazarijan Pod tuđim uticajem – Džejn Ostin Biblioteka mrtvih – Glen Kuper Dragulj Indije – Talasa Ali Druga strana ponoći – Sidni Šeldon Gnev Anđela – Sidni Šeldon Gordost i predrasuda – Džejn Ostin Gospodar igre – Sidni Šeldon Kako bih bez tebe – Gijom Muso Kći pustinje – Talasa Ali Lovac na duše – Donato Karizi Ostani kraj mene – Gijom Muso Posle tame – Sidni Šeldon Potraga – Nora Roberts Prosjak pred vratima – Talasa Ali Razum i osećajnost – Džejn Ostin Samo budi ovde – Gijom Muso Šaptač – Donato Karizi Sedam godina kasnije – Gijom Muso Vrati mi se – Gijom Muso Zavet ljubavi – Amanda Kvik Zov anđela – Gijom Muso Dvanaesti uvid – Džejms Redfild Jedanaesti uvid – Džejms Redfild Mostovi okruga Medison – Robert Džejms Voler Pričaj mi o ljubavi TP – Eliza Valmorbida Staljinova ljubavnica – Marek Halter Dok nisam srela tebe – Džodžo Mojes Korisnici, teme istraivanja i korieni fondovi 19992003, knj. 3, priredio Dimitrije Spasojevi, Beograd, 2008. , , 1945, , 2008. , , , 2010.Tito misao, re i delo, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1980. Ustavni razvoj socijalistike Jugoslavije, autor Gojko Malovi, Beograd, 1981. Jugoslavija 1941, autor ivojin B. Spasi, Beograd, 1981. Trideset pet godina Narodne Republike Maarske, Beograd, 1981.Jugoslavija 19421943, autori Gojko Malovi, Boidar Bojovi, Beograd, 1983. Zhou Enlai , 35- , , 1984. Ujedinjenje jugoslovenskih naroda od ideje do stvaranja drave 1918, autori Boidar Bojovi, Gojko Malovi, Beograd, 1988. , , , 1995. 33, 19181992, , , , 2008. 19182006, , , 2010.Bilten, br. 1, Beograd, 1980.Bilten, br. 2, Beograd, 1981.Bilten, br. 34, Beograd, 1982.Bilten, br. 56, Beograd, 1983.Bilten, br. 7, Beograd, 1985.Bilten, br. 89, Beograd, 1986., . 1, , 2000. , . 2, , 2001. , . 3, , 2002., . 12, , 2003., . 1, , 2004., . 2, , 2004., . 12, , 2005., . 12, , 2006., . 12, , 2007., . 12, , 2008., . 12, , 2009.Tito Churcill, strogo tajno, priredio Duan Biber, BeogradZagreb, 1981. Ljubia Kora, Organizacija federacije u socijalistikoj Jugoslaviji 19431978, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslavenske vlade u izbjeglitvu 19411943, dokumenti, priredio Bogdan Krizman, Beograd Zagreb, 1981. Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 19431945, dokumenti, priredio Branko Petranovi, Beograd Zagreb, 1981. Kosanovi N. Sava, Jugoslavija je bila osuena na smrt, Zagreb Beograd, 1984. Jugoslavija i Ujedinjeni narodi 19411945, priredili Slobodan Neovi, Branko Petranovi, Beograd, 1985. Britanci o Kraljevini Jugoslaviji, godinji izvetaji Britanskog poslanstva u Beogradu 19211941, knj. 13, priredio ivko Avramovski, BeogradZagreb, 19861996. 1917. , , , , , 1991. 19301941, , , , 1991.uti, Nikola, Kraljevina Jugoslavija i Vatikan odnos jugoslovenske drave i Rimske crkve 19181935, Beograd, 1994. Privredna politika Vlade FNRJ, zapisnici Privrednog saveta Vlade FNRJ 19441953, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Bogdan Leki, Beograd, 1995. Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 7. jul 1948), priredio Branko Petranovi, Beograd, 1995. Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (19411945), priredio Branko Vukovi, knj. 2223, Beograd, 1996. , , , , , 1996. Dokumenti istorije Jugoslavije, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa iz Drugog svetskog rata, knj. 14, priredili Miodrag Zeevi, Jovan P. Popovi, Beograd, 19962000. , , , . 112, , sednice Izvrnog komiteta CK SKJ odrane 1416. marta 1962. godine, priredio Miodrag Zeevi, Beograd, 1998. , . 12, , , , 19981999. etvrta sednica CK SKJ Brionski plenum, stenografske beleke, priredio Jovan P. Popovi, Beograd, 1999. 19291931, , , , , 2002. , , I (19302003), , 2003. 19411945, , , , 2004. Velike sile i male drave u hladnom ratu 19451955, sluaj Jugoslavije, zbornik radova, urednik Ljubodrag Dimi, Beograd, 2005. , ( ) 1930. , . 1, , , , 2005. 1931. , . 2, , , , 2007. , , , , 2007. 1932. , . 3, , , 2008. 1933. , . 4, , , , 2009. 19451952, , . 12, , . , , , 2009.Arhiv Jugoslavije vodi za korisnike arhivske grae, Beograd, 1985. Leki, Bogdan, Arhivski izvori za istoriju socijalistike Jugoslavije 19431953, Beograd, 1987.Zatita arhivske grae Federacije, priredio Bogdan Leki, Beograd, 1988. Kancelarijsko poslovanje saveznih organa i organizacija, materijali sa savetovanja i propisi, priredili Bogdan Leki, Olga Giler, Beograd, 1990. Sprovoenje Uredbe o posebnim merama zatite registraturskog materijala i arhivske grae Federacije, materijal sa savetovanja, priredio Momilo Anelkovi, Beograd, 1990. 19501995, , , 1995. Indeks sadraja informativnih sredstava sreenih i obraenih fondova i zbirki Arhiva Jugoslavije, knj. 12, Beograd, 1995.Milosavljevi, Mirjana, Bibliografija Arhiva Jugoslavije, Beograd, Beograd, 1996. , , , , , 1999. , , 19441948, , , 1999. Srndovi, Suzana, Katalog tampane grae u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije, knj. 1, Beograd, 1999. , , , , , , Caj na Zamaleku / NULL Miljkovic, Boris Geopoetika, Beograd 106786 Cajevi Marsa / Noci / NULL Pistalo, Vladimir Agora, Zrenjanin 101924* Camera obscura / NULL Milasinovic, Goran Stubovi kulture, Beograd 104518 Camil Sijaric kao pripovjedac / NULL Kovac, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103588 Car Uros / NULL Stevanovic, Miladin Knjiga Komerc, Beograd 107750 Cardak ni na nebu ni na zemlji / Dela Stanislava Vinavera, Knj. 3 Vinaver, Stanislav Sluzbeni glasnik, Beograd 106041 Carigrad / Price sa Bosfora Radic, RadivojEvoluta, Beograd 104397 Carigradski drum / NULL Ilic, Nenad Plato, Beograd 102950* Carigradski patrijarsi i carevi makedonske dinastije / NULL Stankovic, Vlada Vizantoloski institut, Beograd 105711 Carobna suma / NULL Copic, Branko Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104986 Carobnjak. Zivot i vreme Nikole Tesle / Biografija jednog genija Sajfer, Mark Dz. Stylos, Novi Sad 108941 Carolija / NULL Bazdulj, Muharem Bulevar, Novi Sad 103329 Carski mauzoleji i konsekrativni spomenici u Felix Romuliani / Imperial Mausolea and Consecration Memorials in F. Romuliana Srejovic, Dragoslav Vasic, Cedomir Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101885 Carski rez / i druge price Pavic, Milorad Dereta, Beograd 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Milosevic, Nikola Filip Visnjic, Beograd 107416 Carstvo granicnog / NULL Milnovic, Vasilije Sluzbeni glasnik, Beograd 107632 Cas anatomije / NULL Kis, Danilo Arhipelag, Beograd 103727 Cas anatomije / Sabrana dela I-XV Kis, Danilo Prosveta, Beograd 100563* Cas Lobotomije / NULL Jovanov, Svetislav Clio, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106869 Cas opisa casopisa IV / Srpska saljiva periodika Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107942 Cas opisa casopisa VI / Zanrovi u srpskoj saljivoj periodoco Rosulj, Zarko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 103584 Casablanca / Prolecna ljubavna prica Bjelica, IsidoraKnjiga Komerc, Beograd 104999 Casna dokolica / Trifunovic, Stylos, Novi Sad Izabrane pesme Dusko Zubac, Pero 107437 Casopis javnost – 1980 / NULL Cosic Vukic, Ana Sluzbeni glasnik, Beograd 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Matovic, Vesna Nedic, Marko Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928-1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Barac, Stanislava Matovic, Vesna Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 107323 Casovi radosti / NULL Matijevic, Vladan Agora, Zrenjanin 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Maticki, Miodrag Cigoja, Beograd 107649 Cekajuci kapitalizam / Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji Lazic, Mladen Sluzbeni glasnik, Beograd 104710 Cekajuci Spasovdan / NULL Crkvenjakov, Aleksandar Zarko Albulj, Beograd 104831 Cekic tautologije: / pregled novih vrsta tehnicke inteligencije u poeziji SFRJ Bozovic, Gojko Despotov, Vojislav Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104910 Cele kula i Cegar / NULL Petrovic, Vesna Subotic, Vojislav Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Maksimovic, Desanka Sluzbeni glasnik, Beograd 101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I- XVII / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Knj. 17 / Bibliografija Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Markovic, Svetozar Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105398 Celokupna dela Svetozata Markovica, Knj 17 / NULL Lukic, Radomir Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107862 Central Balkans between Greek and Celtic World / Kale – Krsevica 2001- 2011 Cvjeticanin, Tatjana Narodni muzej, Beograd 109099 Centri srpske kulture XVIII veka / Kijev – Budim – Venecija Fin, Monika Koprivsek, Kristina Akademska knjiga, Novi Sad 106771 Cerka / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 103424 Cesko-srpske arhitektonske veze 1918- 1941 / NULL Damljanovic, T. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Djukanovic, Vlado Kacnik, Emilija Mirkovic, Dragutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109050 Cestoskok / Antologija bezobraznih narodnik prica Zlatkovic, Ivan Laguna, Beograd 105168 Cetiri intervjua: intervjui predsednika republike Srbije / i predsednika Demokratske stranke Borisa Tadica Filimonovic, Milica Nova Evropa, Beograd 100072* Cetiri male zene / NULL Jokic-Kaspar, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 106826 Cetiri price do kraja / NULL Zivkovic, Zoran Admiral Books, Beograd 107998 Cetiri slike srpske apokalipse / NULL Arandjelovic, Goran Laguna, Beograd 105766 Cetrdeset dve izabrane pesme / NULL Radovic, Borislav RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 100456 Cetres cuda / NULL Jovetic, Rastko Narodna Knjiga, Beograd 108432 Cetrnaesti vojvoda i devet baba / NULL Antic, CedomirEvoluta, Beograd 107975 Cetvrtasto mesto / NULL Tesin, Srdjan V. Arhipelag, Beograd 107777 Ceznje / NULL Spiridonovic Savic, Jela Sluzbeni glasnik, Beograd 108390 Chellenges of the 21th Century and the Region / Zbornik Dimitrijevic, Dusko Ladjevac, Ivona Institut za medjunarodnu polit, Beograd 100815* Chilandar / NULL Petkovic, Sreten Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100055* Chilandar monastery / NULL Subotic, GojkoSrpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 100582 Cigansko groblje / NULL Pavlovic, Zivojin RAD, Beograd 107326 Cilibar, med, oskorusa / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 106934 Cim prezivim ovaj roman / NULL Djurdjevic, Mirjana Agora, Zrenjanin 103363 Cink / NULL Albahari, David Stubovi kulture, Beograd 107808 Cirkus Drainac / Cirkus zivota u kome sam vratolimije izvodio Jesic, Nedeljko Sluzbeni glasnik, Beograd 103969 Cirkus Drainac / Sabrana dela, Tom 9 Drainac, Rade Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107566 Citadela / NULL Bjelogrlic, Aleksandar Agora, Zrenjanin 104490 Citajuci Vasu knjigu / NULL Jovanovic Djordjevic, Dejana Mali Nemo, Pancevo 109245 Citanja i pitanja / NULL Klajn, Ivan Dosije, Beograd 105410 Citanja neizvesnosti / Ogledi iz komparatistike Popov, Jovan Svetovi, Novi Sad 106804 Citanje Dostojevskog / Samoubistvo Kabic, Danilo Akademska knjiga, Novi Sad 107073 Citanje gradova / NULL Vuckovic, Radovan Sluzbeni glasnik, Beograd 107444 Citanje prorocanstva / Izreceno i proreceno Demic, Mirko Jovanovic, Bojan Sluzbeni glasnik, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106533 Citanje savremene proze / NULL Milasinovic, Svetlana Mali Nemo, Pancevo 105020 Citanje slika / NULL Simovic, Ljubomir Stubovi kulture, Beograd 101931 Citanje vode / srpske price o ribolovu Pantic, MihajloStubovi kulture, Beograd 107813 Civot bezumlja / NULL Kostic Selem, Milica Stefanovic, Mirjana D. Sluzbeni glasnik, Beograd 108593 Cizmasi / NULL Mihailovic, Dragoslav Laguna, Beograd 103873 Clanci / Izabrana dela, Knj. 2 Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103887 Clanci / Izabrana dela, Knj. 6 Pupin, Mihajlo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104138 Clanci – studije / Sabrana dela, Knj. 10 Petrovic Alas, Mihailo Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Milankovic, Milutin Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103879 Colorado Springs notes / NULL Tesla, Nikola Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108084 Compehensive Dictionary of Law English-Serbian / Veliki pravni recnik englesko- srpski Vukicevic, Branko D. P. Autor, Beograd 105938* Condition of the Cultural and National Heritage in the / Balkan Region, Vol 1 (Conference in Kladovo 23-27 Oct. 2006) Popovic Zivancevic, Mila Narodni muzej, Beograd 107723 Constantine the Great and Edict of Milan 313 / NULL Boric Breskovic, Bojana Popovic, Ivana Narodni muzej, Beograd 106911 Constantine ́s Crossing / NULL Stojiljkovic, Dejan Geopoetika, Beograd 106344 Consul u Beogradu / NULL Cosic, Bora Prosveta, Beograd 108136 Conversation With Goya / Bridges / Signs by the Roadside Andric, Ivo Dereta, Beograd 105706 Corava strana / NULL Markovic, Radovan Beli Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 104905* Corpus vasorum antiquorum / NULL Popovic, Ljubisa Narodni muzej, Beograd 102159 Covek i njegov identitet / NULL Jerotic, Vladeta Ars Libri, Beograd 103083 Covek i voda / NULL Grupa, Autora Etnografski muzej, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 103209 Covek ideja i akcije / NULL Piljevic, Djordje O. Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106540 Covek iz kuce na bregu / NULL Adasevic, Borivoje Stubovi kulture, Beograd 100074 Covek koga je trebalo ubiti / Politicki krimic sa epilogom Petrovic, Nenad Stubovi kulture, Beograd 100793 Covek koji je ziveo u snovima / NULL Petkovic, Radoslav Stubovi kulture, Beograd 105030 Covek od pepela / NULL Ivanji, Ivan Stubovi kulture, Beograd 107337 Covek u zargonu: Semanticko-derivaciona analiza / zargonizama sa arhisemom covek Knezevic, Zorica Alma, Beograd 109079 Covjek koga su voljeli andjeli / NULL Ognjenovic, Vujica Agora, Zrenjanin 104708 Crkolez – crtezi fresaka / NULL Petrovic, RadeRepublicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108087 Crkva brvnara u Selevcu / NULL Cunjak, Mladjan Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo 103426 Crkva pokrova presvete Bogorodice / NULL Prodanovic Rankovic, I. Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104232 Crkva Sv. Georgija u Smederevu / NULL Cunjak, Mladjan Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo 106094* Crkva svetog Jovana Pretece u Crkolezu / NULL Rakic, Zoran Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108618 Crkva Svetog Nikole u Nikoljcu / NULL Pejic, Svetlana Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104187* Crkva svetog Nikole u Stanicenju / The Church Popovic, Marko Arheoloski institut, Beograd of St. Nicholas in Stanicenje 108079 Crkva Vavedenja Bogorodice u Lipljanu / NULL Davidov Temerinski, Aleksandra Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105438 Crkve i manastiri SCG / NULL Verlag, MerkurMerkur-SV, Beograd 103578 Crkvena organizacija u srpskim zemljama / (Rani srednji vek) Zivkovic, TiborZavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108976 Crna Gora i Moravica / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, obicaji. Knj. 29 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 106281 Crna Gora i Rusija u vrijeme aneksione krize 1908-1909 / NULL Radusinovic, Milorad Svet knjige, Beograd 102369 Crna Gora i srpsko pitanje / NULL Komatina, Milija Zavet, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Marjanovic, Momir Prosveta, Beograd 105505 Crna Gora od XVIII veka do 1913. godine / istorijska karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 104062 Crna Gora pre i posle ujedinjenja / NULL Djonovic, Nikola Politika, Beograd 101551* Crna Knjiga / NULL Corovic, Vladimir Dosije, Beograd 108476 Crna knjiga: Cenzura u Srbiji 1945-2015 / NULL Lopusina, Marko Prometej, Novi Sad 107298 Crna kutija / NULL Bajac, Vladislav Arhipelag, Beograd 101877 Crna macka u levom tunelu / NULL Lukic, Dragan Interpres, Beograd 107670 Crna Reka / Srbija: naselja, poreklo stanovnistva, 0bicaji. Knj. 22 Celikovic, Borisav Cvijic, Jovan Sluzbeni glasnik, Beograd 108114 Crna ruka / Licnosti i dogadjaji u Srbijji od prevrata 1903. do Solun Kazimirovic, Vasa Prometej, Novi Sad 106529 Crnac u beloj kosulji / NULL Pavkovic, Vasa Prosveta, Beograd 105469 Crnci u Firenci / NULL Rudan, Vedrana Rende, Beograd 104455 Crne cipele / NULL Oltvanji, Oto B92, Beograd 105952 Crne curke / Druga knjiga crnih curaka / NULL Zuric, Vule Fabrika knjiga, Beograd 100075* Crni dani Rake Drainca / Srbija na jugu ili kako se pravi istorija Ivanovic, Ivan Stubovi kulture, Beograd 104084* Crnjanski – prolegomena za patografiju / NULL Berber, Stojan Zaduzbina Andrejevic, Beograd 101690* Crnjanski i Ducic izmedju dva sveta / NULL Popovic, Milenko Draganic, Beograd 100365 Crnjanski i mefistofel / o skrivenoj figuri Romana o Londonu Lompar, Milo Nolit, Beograd 107399 Crnjanski, megalopolis / NULL Vladusic, Slobodan Sluzbeni glasnik, Beograd 102132 Crno sunce / NULL Begenisic, Milivoje Gutenbergova galaksija, Beograd 105749 Crno telo / NULL Barna, Laura Dereta, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Matijevic, Vladan Sluzbeni glasnik, Beograd Vucinic, Srdjan 105475 Crnogorsko primorje / turisticka karta Verlag, Geokarta Geokarta, Beograd 100766 Crnogorsko srpstvo zbiljskih Srba / NULL Kovijanic, Dragutin Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 105331 Crta za sabiranje / NULL Nikolic, Danilo Narodna Knjiga, Beograd 106542 Crtez na dlanu / NULL Dugalic, Ljiljana Stubovi kulture, Beograd 100076* Crvena marama, sva od svile / NULL Prodanovic, Mileta Stubovi kulture, Beograd 103408 Crvene price / NULL Zivkovic, MilosCigoja, Beograd 104809 Crvene vestice / NULL Tirnanic, Bogdan Narodna Knjiga, Beograd 100638 Crveni krug / NULL Atanasijevic, Sonja RAD, Beograd 102322 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Stylos, Novi Sad 106045 Crveni petao leti prema nebu / NULL Bulatovic, Miodrag Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 102943 Crveni Pjero i druge novele / NULL Krakov, Stanislav Filip Visnjic, Beograd 108699 Crveni presek / NULL Barna, Laura Sluzbeni glasnik, Beograd 109159 Crveni tepih / NULL Dangubic, Ratko Arhipelag, Beograd 102765 Crveno i belo / (srpsko- keltske paralele) Kuic, Ranka Glas srpski, Banja Luka 104237 Crveno i plavo / NULL Mihailovic, Dragoslav NIN, Beograd 101411* Cubrilovici 1914. i kasnije / NULL Ekmecic, Milorad Balkanoloski institut, Beograd 103787 Cudesna hronika noci / NULL Karadzic, Radovan Igam, Beograd 102516 Cudi naseg filma / NULL Colic, Milutin Prometej, Novi Sad 104426 Cudne stvari / NULL Petkovic, Sreten RAD, Beograd Porudž.-Br. Naslov (/ Podnaslov) Autor(i) Izdavač, Mesto 107859 Cudo jezika / Razgovori sa lingvistima Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 108443 Cup komitskog vojvode / NULL Savic, Milisav Dereta, Beograd 104488 Cuprija nad svetom / Leskovac Radovic, Dragan Mali Nemo, Pancevo 109077 Cutanja iz gore / NULL Demic, Mirko Agora, Zrenjanin 100245 Cuvar adrese / NULL Kapor, Momo Knjiga Komerc, Beograd 108937 Cuvar vatre / NULL Manojlovic, Dejan Laguna, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Milic, Mileta Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104690 Cuvari bengalske vatre / Zivot i smrt u srpskom postkomunizmu 2 Pancic, Teofil XX vek, Beograd 101994 Cuvari kazacke ivice / NULL Arsic, Ljubica B92, Beograd 108435 Cuvari svetinje / NULL Djurdjevic, Mirjana Evoluta, Beograd 108181 Cuvari tradicije / Razgovori sa istrazivacima i tumacima proslosti Jevtic, Milos Sluzbeni glasnik, Beograd 107271 Cvarcic / NULL Savic, Milisav Ariadna, Beograd 106708 Cvat lipe na Balkanu / NULL Kuic, Gordana Alnari, Beograd 102313 Cvetnik / NULL Velimirovic, Vladika Nikolaj Evro, Beograd 105577 Cvetovi i gusari / NULL Tartalja, GvidoBookland, Beograd 104497 Cvetovi sna / NULL Veljkovic, Sasa Mali Nemo, Pancevo Macini, Djuzepe 105161 Slovenska pisma / NULL Platoneum, Novi Sad Macura, Milos 100010* Bitoljsko-prilepska kotlina / Antropogeografska proucavanja Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 101737* Drustvene nauke o Srbima u Madjarskoj / Zbornik radova sa okruglog stola odrzanog 6-8 dec. 1998 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 103010 Naselja i stanovnistvo oblasti Brankovica 1455.godine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Madzar, Ljubomir 100436 Politicki uzroci siromastva / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Madzarevic, Gradimir 105458* Mediala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106043 Sejka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Magarasevic, Mirko 109057 Antologija srpske erotske poezije / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 107229 Evropski pesnici / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 109096 I nova turska pisma / Putopisi Akademska knjiga, Novi Sad 107088 Jovan Hristic, izbliza / Portret knjizevnog prijatelja Sluzbeni glasnik, Beograd 108245 Srpska kriticka poezija / NULL Akademska knjiga, Novi Sad 108251 Tragom Crnjanskog / NULL Akademska knjiga, Novi Sad Magazinovic, Maga100564* Moj zivot / NULL Clio, Beograd Mahmutcehajic, Rusmir 108613 Andricevstvo / Protiv etike sjecanja Clio, Beograd Majdanac, Boro 108307 Pozoriste u okupiranoj Srbiji / NULL Altera, Beograd Majenova, Marija Renata 106609 Teorijska poetika / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Majer, Stiven 107626 Sacuvati mir u Bosni: Mitovi, izazovi, sanse / Zbornik Cigoja, Beograd Mak, Dejan 104558 Pariska menazerija / NULLKnjizevna opstina Vrsac, Vrsac Makgauan, Kris 106918 Paleontologija / NULL Kreativni centar, Beograd Mako, Vladimir 107201* The Art of Harmony: Principles of / of Measuring and Proportioning in Byzantine Wall Painting Orion Art, Beograd Maksimovic, Desanka 108178 Celokupna dela Desanke Maksimovic 1-10 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 101668 Izabrane pesme Desanke Maksimovic / NULL Draganic, Beograd 101977 Nebeski razboj / NULL Interpres, Beograd 107314 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 101617* Sabrane pesme Desanke Maksimovic 1-8 / NULL Draganic, Beograd 104664 Vilina kci / NULL Bookland, Beograd Maksimovic, Goran 105789* Iskustvo i dozivljaj / NULL Filip Visnjic, Beograd 104363 Nikad nije vito tvoje telo / antologija ljubavne lirike srpskog romantizma Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103634 Roman bez romana / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 104531 Sabrane komedije Branislava Nusica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103636 Zalostna pozorja, Knjiga prva / Nevinost. Smrt Stefana Decanskog i dr. Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac Maksimovic, Jovan105056 Muski kuvar / NULL Dereta, Beograd Maksimovic, Ljubomir 102587* Grad u Vizantiji / Ogledi o drustvu poznovizantijskog doba Plato, Beograd 107835 Ogledi o politickoj moci u Vizantiji / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103705* Srpski nomici / Nomiks in Medieval Serbia Vizantoloski institut, Beograd 100863* Treca jugoslovenska konferencija vizantologa / Krusevac, 10-13 maj, 2000 Vizantoloski institut, Beograd 100182* Uspon vojnog plemstva u Vizantiji XI veka / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105673* Vizantijski izvori za isrtoriju naroda Jugoslavije III / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105671* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije I / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105672* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije II / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105674* Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije IV / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106668* Vizantijski svet i Srbi / NULL Istorijski institut, Beograd 107873 Vizantijski svet na Balkanu / Byzantine World in the Balkans Vizantoloski institut, Beograd 100183* Zbornik radova vizantoloskog instituta 38 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 102949* Zbornik radova vizantoloskog instituta 39 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106099* Zbornik radova vizantoloskog instituta 40 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 103783* Zbornik radova vizantoloskog instituta 41 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104511* Zbornik radova vizantoloskog instituta 42 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 104948* Zbornik radova vizantoloskog instituta 43 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 105939* Zbornik radova vizantoloskog instituta Vizantoloski institut, Beograd 44,1-2 / NULL 106286* Zbornik radova Vizantoloskog instituta 45 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 106849 Zbornik radova vizantoloskog instituta 46 / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108872 zbornik radova vizantoloskog instituta 49 (2012) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108877 zbornik radova vizantoloskog instituta 51 (2014) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108879 zbornik radova vizantoloskog instituta 52 (2015) / NULL Vizantoloski institut, Beograd 108871 Zbornik radova vizantoloskog instituta 53 (2016) / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Mihailo 106622 Mali bukvar za veliku decu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Miroslav 104575* Bas svasta / Sabrani spisi Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maksimovic, Vladimir 109282 Zakovana vrata / Srbi i balkanski muslimani Ukronija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Maksimovic, Vojislav 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd Makuljevic, Nenad 105354* Privatni zivot kod Srba u devetnaestom veku / NULL Clio, Beograd 105593* Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Malavrazic, Djordje106215 Sezdeset osma – licne istorije: 80 svedocenja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldini, Slobodan 107644 Leksikon arhitekture i umetnickog zanatstva / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maldzijeva, Vjara 106850 Juznoslovenski jezici: gramaticke strukture i funkcije / NULL Beogradska knjiga, Beograd Male, Alber 100562* Dnevnik sa srpskog dvora 1892 – 1894 / NULL Clio, Beograd Malesevic, Miroslava 106121 Zensko – etnografski aspekti drustvenog polozaja zene u Srbi / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Malesevic, Sinisa 104274 Ideologija, legitimnost i nova drzava / NULL Fabrika knjiga, Beograd Malisic, Vesna 104092 Zoran Djindjic – san o Srbiji / NULL Cigoja, Beograd Malovic, Nikola 108015 Jedro nade / NULL Laguna, Beograd 106442 Lutajuci Bokelj / NULL Laguna, Beograd Mamula, Milanka 108576 Rijaliti roman / Jednogodisnja SMS biografija 16.X 2008 – 16. X 2009 Narodna Knjiga, Beograd Mancic, 106874 Prevod i kritika / NULL Institut za Aleksandra knjizevnost i umetnost, Beograd 107390 Uvod u fantasticnu knjizevnost / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mancic Milic, Aleksandra 102058 Preverzije / Ogledi o spanskim prevodima iz srpske knjizevnosti RAD, Beograd Mandic, Bozidar 108697 Pertle / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mandic, Igor 104238 Izmedju dv(ij)e vatre 1996- 1999 / NULL NIN, Beograd 107397 Kaj ste pisali, bre? / Sta ste napisali, bre? Sluzbeni glasnik, Beograd 108812 Oklop od papira / Autobiografski saldokonti 1966-2013 V.B.Z., Beograd 104681 Za nasu stvar / Agonija postkomunitma u Hrvatskoj 1990-1999 XX vek, Beograd Mandic, Slobodan 106255 Nekrsteni dani / NULL Filip Visnjic, Beograd 109082 Ocev novi mandat / NULL Agora, Zrenjanin Mandic, Svetislav 104435 Kad mlidijah ziveti / NULL Srpska knjiga, Ruma Mandic, Velimir 107952 Sarajevo 1914. – svedocenja / Bosna u lancima / Od Terezina do Sarajeva Prosveta, Beograd Mandic Rigonat, Tatjana 102657 Iz zivota ptica / NULL Lom, Beograd Manevic, Zoran 106185 Leksikon Neimara / NULL Gradjevinska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Manojlovic, Dejan 108937 Cuvar vatre / NULL Laguna, Beograd Manojlovic, Miroljub 104199 Branicevski almanah / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104200 Pozarevac od turske kasabe do srpske varosi 1804-1858 / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104206 Viminacium 12 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104207 Viminacium 13/14 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104202 Viminacium 3 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104203 Viminacium 4/5 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104204 Viminacium 7 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104205 Viminacium 8/9 / Zbornik radova Narodnog muzeja u Pozarevcu Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac 104201 Zabari / NULL Narodni muzej, Pozarevac, Pozarevac Manojlovic, Predrag Miki 108734 A ko si ti? / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Manojlovic, Todor 104828 Pesme / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Manojlovic Pintar, 108906 Arheologija secanja / Cigoja, Beograd Olga Spomenici i identiteti u Srbiji 1918-1989 105634 Istorija i secanje – studije istorijske svesti / Zbornik radova Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Manosek, Valter 106658 Holokaust u Srbiji – vojna okupaciona politika / i unistavanje Jevreja 1941- 1942 Sluzbeni list, Beograd Marcetic, Adrijana 106735* Istorija i prica / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108710 O novoj komparatistici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marcetic, Milovan 102758 Mera duse / NULL Glas srpski, Banja Luka 100659 Moj Holivud / NULL RAD, Beograd 103289 Prvo lice / NULL Stylos, Novi Sad 107997 Putnik sa dalekog neba / Milos Crmnjanski u prici Laguna, Beograd 103279* Ratno ostrvo / NULL Otkrovenje, Beograd 105757 Taskent / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107540 Zemaljski dugovi / Ivo Andric u prici Laguna, Beograd Maretic, Ernest Gedeon 103748 Istorija srpske revolucije 1804-1813 / NULL Filip Visnjic, Beograd Maric, Ilija 109136 Beleske o Kisu i filosofiji / NULL Bernar, Beograd 103286* Filosofija na Velikoj skoli / NULL Plato, Beograd 106044 Na efeskom putu / NULL Plato, Beograd 103285* O srpskoj filosofiji / Zbornik Plato, Beograd Maric, Jasmina 103311 Kiparska abeceda / NULL Nolit, Beograd Maric, Ljubica 106690 Zapisi Ljubice Maric / NULL Arhipelag, Beograd Maric, Nebojsa 107387 Tragedija / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, S. 103466 Ogledi o knjizevnosti / Celokupna dela S. Marica: tom 2 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Maric, Simon 102118 Bezi, pretvoricu te u decaka / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Maric, Sreten 107776 O hermeneutici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106145 O jeziku i jezikoslovlju / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107743 O strukturalizmu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106143 O tragediji / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106144 O tragicnoj ludi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maric, Svetislav 104726 Filozofija: prvi srpski recnik filozofije / NULL Dereta, Beograd Maricki, Dusanka 107104 Teorija knjizevne istorije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Maricki Gadjanski, Ksenija 106653 Anticki svet, evropska i srpska nauka / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106651 Antika i savremeni svet / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd 106652 Evropske ideje, anticka civilizacija i srpska kultura / Zbornik radova Drustvo za anticke studije Srbije, Beograd Marijan, Vlado St. 107824 Povratak grofa od Takova / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marijanski Manojlovic, Mirjana 106098* Kasnorimski slemovi iz Berkasova / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105947* Rimska nekropola kod Beske u Sremu / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Marincic, Aleksandar 105813 Zivot Nikole Tesle / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Borivoje 105541 Ogledi o starom srpskom stamparstvu / NULL Dnevnik, Novi Sad 107400 Prelistavanje zaborava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106612 Tragom Dositeja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106136* Zaboravljeni bratstvenici po peru / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Cedomila 105637* Slika podignute crkve: predstave arhitekture / na ktitorskim portretima u srpskoj i vizantijskoj umetnosti Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Marinkovic, Darko 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Dusan 108894 Nacrt za sociologiju ideologije / NULL Mediterran Publishing, Novi Sad 107173 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107409 Poetika proze Borisava Stankovica / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marinkovic, Jasna 105724 Pejzazi Beograda u XX veku / Belgrade Landscapes in XXth Century Muzej grada Beograda, Beograd Marinkovic, Mirjana 100923 Turska kancelarija kneza Milosa Obrenovica (1815- 1839) / NULL Istorijski institut, Beograd Marinkovic, Nikola 108573 Daj nam Boze municije / Srpska avangarda na braniku otadzbine Catena Mundi, Beograd Marinkovic, Radmila 106162* Svetorodna gospoda srpska / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Marinkovic, Ranko 104244 Kiklop / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Marinkovic, Simeon 105209 Ko se koga uplasio / NULLKreativni centar, Beograd 105210 Kucica u sumi / NULL Kreativni centar, Beograd 105215 Skola u prirodi / NULL Kreativni centar, Beograd 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd 105964* Srpska narodna pesmarica / NULL Kreativni centar, Beograd 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd 105211 Sta to zeli kucence Neli / NULL Kreativni centar, Beograd 105212 Sumska prica / NULL Kreativni centar, Beograd 105207 Zmaj ognjeni i priceza / NULL Kreativni centar, Beograd Marinkovic, Snezana 105391* Matejski brod / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105392* Starcevacka kultura na tlu srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin 105393* Vincanska kultura na podrucju srednjeg Banata / NULL Narodni muzej Zrenjanin, Zrenjanin Marinkovic, Vladimir 108794 Enciklopedija industrijskih odnosa / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marjanovic, Borivoje 103590 Karadjordjevi ustanici / NULL Knjiga Komerc, Beograd Marjanovic, Cedomir 101426* Istorija srpske crkve / NULL Ars Libri, Beograd Marjanovic, Milos 100980 Drustvene i kulturne promene u selima vlaske etnicke / zajednice Negotinske krajine Etnografski Institut, Beograd Marjanovic, Milutin 101417 Banja na Limu kod Priboja / Selo, manastir i banjsko leciliste od praistorije do 1941 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Marjanovic, Momir 106072 Crna Gora ocima Evrope 1796-1918 / NULL Prosveta, Beograd Marjanovic, Vesna 106381 Maske, maskiranje i rituali u Srbiji / NULL Cigoja, Beograd 103617 Vodic kroz kolekciju predmeta uz bozicne obicaje / Christmas Ritual Items Guide Etnografski muzej, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marjanovic, Voja 102737 Zivot i delo Branka Copica / NULL Glas srpski, Banja Luka Marjanovic Dusanic, Smilja 109144 Daily Life in Medieval Serbia / NULL Clio, Beograd 103334* Privatni zivot u srpskim zemljama srednjeg veka / NULL Clio, Beograd 108893 Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine / Studies, Belgrade 22-27 August 2016 Srpski nacionalni komitet za Vizantologiju, Beograd 107453 Remanier, metaphraser. Fonctions et / techniques de la reecriture dans le monde byzantin Filozofski Fakultet, Beograd 105968* Sveti kralj / Kult Stefana Decanskog Balkanoloski institut, Beograd 109209 Sveto i propadljivo / Telo u srpskoj hagiografskoj knjizevnosti Balkanoloski institut, Beograd Markov, Mladen 102891 Najlepse price Mladena Markova / NULL Prosveta, Beograd 105565* Teskoba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103416 Ukop oca / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Alekdansda Sanja 107441 Ulica koju volim / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Aleksandar 108133 Pocinje rat: 1914 u dokumentima arhiva Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Markovic, Anita 108086 Smederevo. Mali vodic kroz kulturnu bastinu / NULL Regionalni zavod za zastitu spomenika, Smederevo, Smederevo Markovic, Barbi 107060 Izlazenje / NULL Rende, Beograd 109149 Superherojke / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Biljana 102380 Despotov zakonik / Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevica Vajat, Beograd 108460 Justinijanov zakon: srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna / kompilacija. Izvori srpskog prava, Knj. XV Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Cedomir 104309* Neolit Crne Gore / NULL Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Markovic, Dragoslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Goran 107647 Bosanskohercegovacki federalizam / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108343 Izmisljeni zivot / Oklopdzic-Markovic: prepiska 2003-2007) Clio, Beograd 109160 Tri price o samoubicama / NULL Arhipelag, Beograd Markovic, Gordana 104940* Saopstenja XXXV-XXXVI (2003-2004) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105399* Saopstenja XXXVII- XXXVIII (2005-2006) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 105584 Spomenicko nasledje Srbije: nepokretna kulturna dobra / od izuzetnog i od velikog znacaja Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Markovic, Jelica 104697 Medicinski recnik englesko-srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd 105430 Tehnicki recnik englesko- srpski / Dictionary Gradjevinska knjiga, Beograd Markovic, Mihailo 105684 Drustveno-politicka misao Njegosa / Naucni skup Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Markovic, Milena 107914 Drame / NULL Lom, Beograd 102658 Istina ima teranje / NULL Lom, Beograd 102659 Pas koji je pojeo sunce / NULL Lom, Beograd 108614 Pesme za zive i mrtve / NULL Lom, Beograd 109072 Pre nego sto sve pocne da se vrti / NULL Lom, Beograd 108139 Tudjina, vecna sudbina / NULL Dereta, Beograd 108562 Zmajeubice / junacki kabare Lom, Beograd Markovic, Milenko 107059 Ogledi o nacionalnom i demokratskom pitanju / Postjugoslovenski slucaj Srbije Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Miodrag 106793 Prvo putovanje Sv. Save u Palestinu i njegov / znacaj za srpsku srednjovekovnu umetnost Vizantoloski institut, Beograd 109143 Serbian Artistic Heritage in Kosovo and Metohija / Identity, Significance, Vulnerability Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108665 Sveti Nikita kod Skoplja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108413 Zograf 37 (2013) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108832 Zograf 39 (2015) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106655* Zograf 32 (2008) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 106848* Zograf 33 (2009) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107655 Zograf 35 (2011) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 107702 Zograf 36 (2012) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108823 Zograf 37 (2013) / Zeitschrift Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd 108824 Zograf 38 (2014) / NULL Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Miroslav 107115 Secanje i komentari / Dnevnicke beleske Dragoslava-Draze Markovica Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic, Monah Ignatije 106258 Pravoslavni manastiri u Bosni i Hercegovini / Orthodox Monasteries in Bosnia and Herzegovina Filip Visnjic, Beograd Markovic, Natasa 108863 Ledi Pedzet / i njeni Srbi Plavi Jahac, Beograd 107704 Marina Abramovic / heroina narcisticke umetnosti Plavi Jahac, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Markovic, Predrag 100129 Jugoistocna Evropa 2000 / NULL Stubovi kulture, Beograd 107599 Lisce i prasina / NULL Arhipelag, Beograd 106992 Pamtivek Albahari / NULL Stubovi kulture, Beograd 106991 Pamtivek Simovic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106772 The Cinema of Goran Paskaljevic / NULL Stubovi kulture, Beograd 106194 Trajnost i promena / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 104266 Ziveti u Beogradu 1 (1837-Istorijski arhiv 1841) / NULL Beograda, Beograd 104267 Ziveti u Beogradu 2 (1842- 1850) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 104268 Ziveti u Beogradu 3 (1851- 1867) / NULL Istorijski arhiv Beograda, Beograd 107146* Zograf 34 (2010) / Casopis za srednjevekovnu umetnost Institut za istoriju umetnosti, F.F., Beograd Markovic, Radovan Beli 105706 Corava strana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102924 Devet belih oblaka / NULL Filip Visnjic, Beograd 105330 Kavaleri starog premera / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100469* Lajkovacka pruga / NULL Narodna Knjiga, Beograd 100470* Limunacija u celijama / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103419 Orkestar na pedale / NULLNarodna Knjiga, Beograd 100471* Poslednja ruza Kolubare / NULL Narodna Knjiga, Beograd 108890 Putnikova ciglana / Zaludno pletivo Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102045* Zivcana japija / NULL Narodna Knjiga, Beograd Markovic, Radul 105112 Srpske narodne poslovice i izreke / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Markovic, Ratko 108461 Dva veka srpske ustavnosti / Izvori srpskog prava, Knj. XVII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 105516 Prizren carski grad / NULL Narodna i universitetska biblioteka , Pristina Markovic, Slavica 101796 Srpske narodne bajke / NULL Kreativni centar, Beograd 101795 Srpske narodne pripovetke / NULL Kreativni centar, Beograd Markovic, Slobodan G. 108219 Dva veka moderne srpske diplomatije / NULL Balkanoloski institut, Beograd 105519 Evropa i Zapadni Balkan posle velikog prosirenja / Europe and the Western Balkans After the Big Enlargment Institut za evropske studije, Beograd Markovic, Slobodan Z. 104437 Mornar na konju / NULL Srpska knjiga, Ruma 104929 Srpska knjizevnost izmedju dva svetska rata / pojave, pisci i dela Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Markovic, Snezana 103725 Pripovetke i predanja levca – novi zapisi / NULL Centar za naucna istrazivanja , Kragujevac Markovic, Svetozar101383* Celokupna dela Svetozara Markovica I-XVII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105397 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 1-3, 9-10 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104018 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 11 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104019 Celokupna dela Svetozara Zavod za Markovica, Knj. 12 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104020 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 13 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104021 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 14 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Kragujevacki period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104022 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 15 / Evropski izvori o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104023 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 16 / Savremenici i saradnici o Svetozaru Markovicu Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104024 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 17 / Bibliografija Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104013 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 4 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104014 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 5 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104015 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 6 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104016 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 7 / Clanci, Pisma, Dokumenti, Prilozi (Beogradski period) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104017 Celokupna dela Svetozara Markovica, Knj. 8 / Srbija na Istoku (Novosadska faza) Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Markovic, Vasilije 101430 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd 102171 Pravoslavno monastvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji / NULL Ars Libri, Beograd Markovic, Vera 102071 Srpsko-ruski recnik / NULLNarodna Knjiga, Beograd Markovic, Veselin 100095* Izranjanje / NULL Stubovi kulture, Beograd 106980 Mi razliciti / NULL Arhipelag, Beograd 109153 Proslost nikad ne prodje / NULL Arhipelag, Beograd 109152 Svetlost na vod / Put na sever Arhipelag, Beograd Markovic, Vladimir 108363 Kroz Makedoniju / NULL Draslar partner, Beograd Markovic, Zlatibor 108126 Ustavi Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Arhiv Srbije, Beograd Markovic Koder, 105163 Mitoloski recnik / NULL Narodna biblioteka Djordje Vuk Karadzic, Kragujevac 106621 Nacala / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107427 Narecenno / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markovic Majtenji, Andras 104364 Vojvodina 1848 / Zbornik radova povodom 150te godisnjice madjarske revolucije Prometej, Novi Sad Markovic Nikolic, Ljiljana 104230 Anticke i srednjovekovne nekropole Smedereva / NULL Muzej u Smederevu, Smederevo, Smederevo Markovic Sargic, Ana 107285 Mit u romanu / Postupak mitologizacije Slobodana Dzunica Albatros Plus, Beograd Markovski, Mihal Pavel 106608 Knjizevne teorije XX veka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Markus, Sasa 108788 Parodija u postmodernom filmu / NULL Filmski centar Srbije, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Marojevic, Igor 108011 Beogradjanke / NULL Laguna, Beograd 108352 Kroz glavu / NULL Dosije, Beograd 107353 Majcina ruka / NULL Laguna, Beograd 106565 Parter / NULL Laguna, Beograd 109045 Price o Kosovu / NULL Laguna, Beograd 106440 Snit / NULL Laguna, Beograd 100804 Tragaci / NULL Stubovi kulture, Beograd 103368 Zega / NULL Stubovi kulture, Beograd Marojevic, Radislav 107131 Estetika otaca crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Marsal, Tim 101468* Igre senki / NULL B92, Beograd Marshall, Tim 101469* Shadowplay / NULL B92, Beograd Martinov, Zlatoje 104493 Preljubnicka biblija / NULL Mali Nemo, Pancevo Martinovic, Miras 102065* Teuta / NULL Geopoetika, Beograd 101440 Vavilonski mudraci / NULL Geopoetika, Beograd Martinovic Bajica, Petar 104060 Milan Nedic / NULL Nikola Pasic, Beograd Marusic, Branko 105557 O osnovnim pitanjima srpske heraldike / O fiktivnom grbu Hercegovine Knjizevna omladina Srbije, Beograd Masic, Dusan 105016 Talasanje Srbije / Knjiga o radiju B92 B92, Beograd Masirevic, Milica 101610* Pastir trazi dno neba / NULL Draganic, Beograd 101940 The shepherd seeks the bottom of the heavens / NULL Draganic, Beograd Mastilo, Natalija 107945 Recnik savremene srpske geografske terminologije / NULL Geografski Fakultet, Beograd Mastilovic, Draga 108831 Bosna i Hercegovina u Prvom svjetskom ratu / Corovicevi susreti 2014 Filip Visnjic, Beograd 109220 Pisci srpske istorije / Corovicevi susreti 2016. godine Filip Visnjic, Beograd Matanovic, Vera 105216 Skola u prirodi – Fruska Gora / NULL Kreativni centar, Beograd Mataric, Mirjana 106777 Engleska knjizevnost kod Srba 1900 – 1945 kroz casopise / NULL Mali Nemo, Pancevo Matavulj, Simo 101658 Bakonja fra Brne / Pripovetke / Izbor iz dela Sime Matavulja Draganic, Beograd 107683 Memoarski i putopisni spisi / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107684 Prepiska / Sabrana djela Sime Matavulja, Knj. 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105823 Pripovetke I / Sabrana dela, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105824 Pripovetke II / Sabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105825 Pripovetke III / Sabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105822 Romani: Uskok / Bakonja vra Brne / Sabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Matic, Andrija 106986 Muzej savremene umetnosti / NULL Stubovi kulture, Beograd 106539 Saht / NULL Stubovi kulture, Beograd Matic, Dragica 108142 Uzicki leksikon / Leksikoni gradova Srbije Sluzbeni glasnik, Matic, Milan 105639 Liberalizam, populizam i demokratija / NULL Institut za politicke studije, Beograd 100313 Mit i politika / NULL Cigoja, Beograd 103133 Partizanska stampa u Srbiji 1941-1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103137 Ravnogorska ideja u stampi i propagandi 1941- 1944 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Matic, Svetozar 108888 Principi srpske versifikacije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Tioslav 107856 Kult mrtvih kod Srba / NULL Albatros Plus, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Matic, Vladan 101439 Album / NULL Geopoetika, Beograd 106487 Zadaci iz ruskog / NULL Prosveta, Beograd Matic, Vojin 107075 Detinjstvo naroda / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Matic, Vojislav 107581 Karlovacke crkve / NULL Platoneum, Novi Sad 105551 Manastir Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105547 Manastir Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107577 Manastir Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad 107582 The Chrches of Sremski Karlovci / NULL Platoneum, Novi Sad 107576 The Monastery of Grgeteg / NULL Platoneum, Novi Sad 105552 The Monastery of Hopovo / NULL Platoneum, Novi Sad 105548 The Monastery of Krusedol / NULL Platoneum, Novi Sad 107578 The Monastery of Sremska Ravanica Vrdnik / NULL Platoneum, Novi Sad Matic Panic, Radmila 102401* Miodrag B. Protic / NULL Clio, Beograd Maticki, Milenko 104665 Price o snu i javi / NULL Bookland, Beograd Maticki, Miodrag 107913 Ceger pun ljubavi / NULL Cigoja, Beograd 103633 Davorje, Knjiga druga / NULL Knjizevna opstina Vrsac, Vrsac 107690 Delta / NULL Prometej, Novi Sad 105027 Deseti za molitvu / NULL Stubovi kulture, Beograd 104499 Idu Nemci / NULL Mali Nemo, Pancevo 100614 Istorija kao predanje / NULL RAD, Beograd 102508 Jezik srpskog pesnistva / NULL Prometej, Novi Sad 104342* Knjizevna istorija 125-126 (2005) / Casopis za nauku o knjizevnosti Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106179 Knjizevna istorija 127 (2005) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104980 Knjizevna istorija 128-129 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106180 Knjizevna istorija 130 (2006) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105647 Knjizevna istorija 131-132 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105956 Knjizevna istorija 133 (2007) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106181 Knjizevna istorija 134-135 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106496 Knjizevna istorija 136 (2008) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106903 Knjizevna istorija 137-138 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106904 Knjizevna istorija 139 (2009) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106905 Knjizevna istorija 140-141 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106906 Knjizevna istorija 142 (2010) / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104761 Knjizevnost na jezicima manjina u Podunavlju / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106871 Narodne pesme u srpsko- dalmatinskom casopisu / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105193 Nemiri mede Zelimira / NULL Bookland, Beograd 106249 Prednosti gipsa / NULL Filip Visnjic, Beograd 106175 Senovite price / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 106134 Sevdalinke – narodne biser-pesme za pevanje / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106372* Slika drugog u balkanskim i srednjoevropskim knjizevnostima / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105640 Srem kroz vekove: slojevi kultura Fruske Gore i Srema / Zbornik radova Vukova zaduzbina, Beograd 103310 Svakodnevno hvatanje veverice / NULL Nolit, Beograd 101274* Svetosavska citanka / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108860 Usmena tradicija Banatske vojne granice / Zbornik radova Matica Srpska, Novi Sad Matijevic, Vladan 107323 Casovi radosti / NULL Agora, Zrenjanin 107067 Crno u koloru / Crni humor u srpskom filmu Sluzbeni glasnik, Beograd 108165 Memoari, Amnezije / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107569 Pisac izdaleka / NULL Agora, Zrenjanin 107322 Prilicno mrtvi / NULL Agora, Zrenjanin 108060 Pristanista / NULL Agora, Zrenjanin 103809 R. C. Neminovno / NULL Narodna Knjiga, Beograd 109025 Susret pod neobicnim okolnostima / NULL Laguna, Beograd 108563 Van kontrole / NULL Agora, Zrenjanin 106939 Vrlo malo svetlosti / NULL Agora, Zrenjanin Matovic, Ivan 102212 Vojskovodja s oreolom mucenika / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Matovic, Vesna 106872 Casopis Nova Evropa: 1920-1941 / Istorijat srpske knjizevne periodike Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108959 Casopis ruski arhiv (1928- 1937) i kultura ruske emigracije / u Kraljevini SHS Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 104757 Pera Todorovic / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 108963 Pera Todorovic: novi pogledi: / politicke ideje i knjizevno-publicisticko delo Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 105827 Srpska moderna / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106369 Talfj u srpskoj knjizevnosti / Zbornik radova Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd 106880 Zanrovi u srpskoj peridoci / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Matunovic, Aleksandar 100874* Enigma Broz / Ko ste Vi, gospodine predsednice? Cigoja, Beograd Matvejevic, Predrag 108415 Druga Venecija / NULL Hesperia, Beograd 108813 Granice i sudbine / O jugoslavenstvu prije i poslije Jugoslavije V.B.Z., Beograd Mecanin, Radmila 105347 Slovenska mitologija – enciklopedijski recnik / NULL Zepter, Beograd 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Medakovic, Anica 105378* Ostava srebrnih predmeta sa Zidovara / NULL Gradski muzej Vrsac, Vrsac 105377* Zidovar: Naselje bronzanog i gvozdenog doba / Bronze Age and Iron Age Settlement Gradski muzej Vrsac, Vrsac Medakovic, Dejan 107257 Beocin / NULL Prometej, Novi Sad 105267 Dani secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104010 Dani, secanja I (1976- 1977) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104011 Dani, secanja II (1977- 1978) / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104522 Dani, secanja III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105794 Dani, secanja IV / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107054 Dani, secanja VI (1995- 2000) / NULL Prometej, Novi Sad 107055 Dani, secanja VII (2001- 2004) / NULL Prometej, Novi Sad 107056 Dani, secanja VIII (2005- 2008) / NULL Prometej, Novi Sad 102493* Dunav – reka jedinstva Evrope / Die Donau – Der Strom der europäischen Einheit Prometej, Novi Sad 105132 Efemeris 1-5 / NULL Prometej, Novi Sad 107253 Fruskogorski manastiri / NULL Prometej, Novi Sad 107256 Grgetek / NULL Prometej, Novi Sad 106461* Istrazivaci srpskih starina / NULL Prometej, Novi Sad 104366* Josif II i Srbi / NULL Prometej, Novi Sad 102560 Kamenovi / NULL Prometej, Novi Sad 107254 Krusedol / NULL Prometej, Novi Sad 105133 Motivi / NULL Prometej, Novi Sad 104080 Orlov slet i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 101372* Otkrivanje Hilandara / NULL Prometej, Novi Sad 105148 Pisma i govori / NULL Prometej, Novi Sad 104078 Povratak u Rakitje i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 104498 Prolazenje / NULL Mali Nemo, Pancevo 104079 Ptice i druge price / NULL Kairos, Sremski Karlovci 100031* Sentandrejski zbornik 03 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102500 Serben in Wien / NULL Prometej, Novi Sad 101371* Srbi u Becu / NULL Prometej, Novi Sad 103392* Srbi u Zagrebu / NULL Prometej, Novi Sad 102562 Sve cudnije je cudo / NULL Prometej, Novi Sad 105866 Sveta Gora Fruskogorska / NULL Prometej, Novi Sad 107255 Vrdnik Ravanica / NULL Prometej, Novi Sad 106470 Vukovoj zaduzbini / NULL Prometej, Novi Sad 102704* Zapadnoevropski barok i vizantijski svet / Naucni skup: 10-13 Okt. 1989 Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Medakovic, Milorad 104049 Zivot i obicaji Crnogoraca / NULL Nikola Pasic, Beograd Medenica, Ivan 109034 Tragedija inicijacije / ili nepostojani pric Clio, Beograd Medic, Hristina 108481 Muzika Beogradskih kafana, salona i klubova 1 / Starogradske pesme iz albuma Jovana Frajta Clio, Beograd Medic, Mile 102941 Mnogaja ljeta / NULL Filip Visnjic, Beograd 102652 Najezda tudjih reci na srpski jezik / NULL Nolit, Beograd 102701* Stari slikarski prirucnici II / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medic, Milorad 100823* Stari slikarski prirucnici I / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104709 Stari slikarski prirucnici III / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Medovic, Idilko 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Medovic, Predrag 107574 Gradina na Bosutu / Naselje starijeg gvozdenog doba Platoneum, Novi Sad 105944* Kalakaca: naselje ranog gvozdenog doba / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 105150 Od pecine do palate / NULL Platoneum, Novi Sad 102448* Praistorija na tlu Vojvodine / NULL Prometej, Novi Sad 105949* Stubarlija: nekropola naselja Feudvar kod Mosorina (Backa) / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad 107906 The Cultural Heritage of Vojvodina / NULL Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad 104951* Vojvodina u praistoriji / Od Nendertalaca do Kelta Platoneum, Novi Sad Mekenzi, Dejvid 106149 Stojan Protic, srpski novinar i drzavnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Meletinski, Jeleazar 106734 Uvod u istorijsku poetiku epa i romana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Meljanac, Milos 108110 Prilepski kontrasti / NULL Prometej, Novi Sad Menkovic, Mirjana 108223 Etnografsko nasledje Kosova i Metohije – iz zbirki / Muzeja u Pristini i Etnografskog muzeja u Beogradu Mnemosyne, Beograd 108224 Gradjanska nosnja u Prizrenu u XIX i prvoj Mnemosyne, Beograd polovini XX veka / Muzejske kolekcije kao izvor za istrazivanje kulture odevanj Merenik, Lidija 102452 Beograd: osamdesete / NULL Prometej, Novi Sad 105116 Nadezda Petrovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Merenik, Slavica 103515 Bibliografija radova o srpskoj revoluciji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mesanovic, Sanja 100862* Jovan VII Paleolog / NULL Vizantoloski institut, Beograd Meseldzija, Biljana 107758 Englesko-srpski i srpsko- engleski / Dictionary Institut za strane jezike, Beograd Miceta, Luka 108764 Duh pobune / NULL Laguna, Beograd 108000 Povratak kralja / NULL Laguna, Beograd 108800 Stefan Nemanja: povest Srba od doseljavanja na / Balkan do drzave zupana Stefana Nemanje Laguna, Beograd Micevic, Kolja 105240 Mocart / zlocin Marije Terezije Prosveta, Beograd Micic, Biljana 108327 Pesnik okovanih vizija: / poezija i poetika Milana Dedinca Altera, Beograd Micic, Ljubomir 100342 Barbarogenije decivilizator / NULL Filip Visnjic, Beograd Micic, Radovan 102481 Srpska citaonica u Irigu / NULL Prometej, Novi Sad Micic, Srdjan 107364 Kraljevina Jugoslavija i Anslus Austrije 1938. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Micic Dimovska, Milica 102034 Mrena / NULL Narodna Knjiga, Beograd 102041* Poslednji zanosi MSS / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103308 U procepu / NULL Nolit, Beograd 104331 Utociste / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mickovic, Slobodan 100371 Aleksandar i smrt / NULL Filip Visnjic, Beograd Micovic, Momcilo 109249 Njegos: u zboru svjetskih velikana / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Micunovic, Radomir 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Micunovic, Svetlana 102115 Povratak u detinjstvo / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihailovic, Ariton 104803 Uspomene iz okupacije / NULL Narodna Knjiga, Beograd Mihailovic, Dragoslav 108593 Cizmasi / NULL Laguna, Beograd 104237 Crveno i plavo / NULL NIN, Beograd 102585 Frede laku noc / NULL Plato, Beograd 107449 Goli Otok / Knjiga cetvrta Sluzbeni glasnik, Beograd 107492 Goli Otok / Knjiga peta Sluzbeni glasnik, Beograd 108994 goli otok / Knjiga prva Sluzbeni glasnik, Beograd 102665 Gori Morava / NULL Lom, Beograd 101241 Kad su cvetale tikve / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104576 Kratka istorija satiranja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 102895* Najlepse price Dragoslava Mihajlovica / NULL Prosveta, Beograd 109046 Uhvati zvezdu padalicu / NULL Laguna, Beograd Mihailovic, Dusan 104915 Iz srpske dramske bastine / NULL Fakultet dramskih umetnosti, Beograd 104311* Orinjasijenska kremena industrija sa lokaliteta / Crvenka-At u blizini Vrsca Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd 106592* Prehistoric Settlements in Caves and Rock-Shelters of Serbia / Upper Paleolithic and Mesolithic Chipped Stone Industries Centar za arheoloska istrazivanja, Beograd Mihailovic, Ljubomir 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihailovic, Miroslav Cera 103746 Lom / NULL Filip Visnjic, Beograd 103745 Sol na ranu / NULL Filip Visnjic, Beograd Mihailovic, R. 105120 Katarina Ivanovic / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Mihailovic, Vojislav 105368 Novac srpskih velikasa iz vremena Carstva / NULL Muzej grada Beograda, Beograd Mihailovic Bahtin, Mihail 107394 Ka filosofiji postupka / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107391 Rani spisi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlov, Dusan 105425 Ekonomski recnik nemacko-srpski / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108484 Ekonomski recnik srpsko- nemacki / Wörterbuch Gradjevinska knjiga, Beograd 108485 Recnik bankarskih, berzanskih i racunovodstvenih termina / nemacko-srpski i srpsko- nemacki Gradjevinska knjiga, Beograd Mihajlov, Sasa 108590 Rajko M. Tatic 1900-1979 / NULL Zavod za zastitu spomenika grada Beograda, Beograd Mihajlovic, Borislav Mihiz 102285 Autobiografija – o drugima 1 / NULL Solaris, Novi Sad 102286 Autobiografija – o drugima 2 / NULL Solaris, Novi Sad Mihajlovic, Darko 109205 Srpska diplomatija o dogadjajima u Makedoniji 1903-1904. god / NULL Cigoja, Beograd Mihajlovic, Goran 104634 Sami protiv svih / NULL Glas srpski, Banja Luka Mihajlovic, Jasmina 100229 Dve kotorske price / NULL Dereta, Beograd 104597 Ljubav bez tajni / NULL Dereta, Beograd 100264 Privatna kolekcija / NULL Dereta, Beograd 105072 Putni album / NULL Dereta, Beograd Mihajlovic, Ljubomir 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Mila 109204 Italijanski mornari za Cigoja, Beograd srpsku vojsku / Zalog humanosti u odiseji pakla (1915-1916) Mihajlovic, Milorad 100169* Nova Pavlica / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Mihajlovic, Pavle Paja 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mihajlovic, Petar 108069 Nista / Roman ni o cemu Geopoetika, Beograd Mihajlovic, Svetlana P. 100457* Poslednja tacka za kruznicu / NULL Narodna Knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mihaljcic, Rade 106083* Leksikon srpskog srednjeg veka / NULL Knowledge, Beograd 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd 102102 Proslost i narodno secanje / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd 108458 Zakoni u starim srpskim ispravama / Izvori srpskog prava, Knj. XIII Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mijatovic, Bosko 109170 Ilustrovana istorija Beogradskih kafana / Od Turskog hana do Aero kluba Arhipelag, Beograd 107070 Poezija, trziste, drzava / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106146 Srpski ekonomisti 1850- 1914 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109242 Srpski konzervativci 1878- 1914 / NULL Catena Mundi, Beograd Mijatovic, Cedomilj 105713* Hero-Tales and Legends of Serbians / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102435 Jelena Balsic / NULL Pesic i sinovi, Beograd 102436 Ljubav na dvoru Nemanjica / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mijatovic, Cedomir 107002 Pad Carigrada / NULL Ethos, Beograd Mijatovic, Radic 101848 Popravni dom za roditelje / NULL RAD, Beograd Mijatovic Zivojinov, Vladan 106295 Poslasticarske price / NULL Arhipelag, Beograd Mijovic, Aleksandar 108264 Biodiverzitet Srbije: stanje i perspektive / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijovic, Dusan 108257 Naucni skup o geonasledju Srbije / 2. naucni skup, Beograd 2004 Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd 108259 Park prirode Stara planina / NULL Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Mijuskovic, Dragisa T. 107650 Putovanje po Srbiji u godini 1829. / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mijuskovic, Slobodan 106908 Prva poslednja slika / NULL Geopoetika, Beograd Mikavica, Dejan 107266 Laza Kostic / politicka biografija Prometej, Novi Sad 104997 Politicka ideologija Svetozara Miletica / NULL Stylos, Novi Sad 103754 Poslednji srpski pankalist / Politicko-filozofska biografija Laze Kostica Stylos, Novi Sad 109218 Srbi u Habsburskoj Prometej, Novi Sad monarhiji od 1526. do Miketic, Djordje 108065 Paradajz / NULL Geopoetika, Beograd Mikic, Olga 105553 Manastir Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad 105554 The Monastery of Bodjani / NULL Platoneum, Novi Sad Mikic, Radivoje 103495 Eseji / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 101148 Hodocasce Arsenija Njegovana / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105318 Opis price / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105319 Orfejev dvojnik / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105320 Pesma, tekst i kontekst / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106207* Pesnicka posla / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105316 Pesnicki postupak / NULL Narodna Knjiga, Beograd 107085 Pesnik tamnih stvari / O poeziji Novice Tadica Sluzbeni glasnik, Beograd 106748 Prica i mit o svetu / NULL Agora, Zrenjanin 107852 Prica i mit o svetu / NULL Albatros Plus, Beograd 104713 Prica i znacenje / NULL Filip Visnjic, Beograd 105317 Prica i znacenje / NULL Narodna Knjiga, Beograd 101133 Proljeca Ivana Galeba / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miklja, Dusan 103296 Bilo jednom u Beogradu / NULL Plato, Beograd 102939 Kosmopolitske price / NULL Filip Visnjic, Beograd 103291 Krpljenje paucine / NULL Nolit, Beograd 108703 Leto / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 106446 New York, Beograd / NULL Laguna, Beograd Miklosich, Franc 105401 Monumenta Serbica / spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii Srpska skolska knjiga, Beograd Miladinov, Brana 107388 Naratoloski recnik / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Ivan 106275 1968. Poslednji veliki san / NULL Filip Visnjic, Beograd Miladinovic, Mihailo J. 107178 Istorija Srema / NULL Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Miladinovic, Natasa 107176 Metodologija utvrdjivanja polne pripadnosti / skeleta sa arheoloskih nalazista Blago Sirmijuma, Sremska Mitrovica Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miladinovic, Sanja 108500 Tematski recnik srpskog jezika 6 / brod – buva Alma, Beograd 108501 Tematski recnik srpskog jezika 7 / Bugarska – busilica Alma, Beograd Miladinovic, Slobodan 107119 Elite raspada / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Miladinovic, Snezana 103019 Zaduzbine / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milak, Enes 103120 Italija i Jugoslavija 1931- 1937 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milankov, Momcilo 108988 Uhvacen u mrezu predvecerja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milankovic, Milutin 108885 Astronomska teorija klimatskih promena / i druge rasprave Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103907 Canon of insolation and the ice-age problem / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103905 Clanci, govori, prepiska / Izabrana dela, Tom 6 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103900 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 1, Izabrana dela, Tom 1 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103901 Kanon osuncavanja zemlje i njegova primena na problem / ledenih doba 2, Tom 2 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105087 Kroz carstvo nauka / NULL Dereta, Beograd 101890 Kroz vasionu i vekove / NULL Dereta, Beograd 103903 Kroz vasionu i vekove / Kroz carstvo nauka / Izabrana dela, Tom 4 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108884 Matematicka teorija toplotnih pojava / nastalih suncevim zracenjem Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103902 Nebeska mehanika / Istorija astronomske nauke / Izabrana dela, Tom 3 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105086 Secanja / NULL Dereta, Beograd 103904 Spisi iz istorije nauke / Izabrana dela, Tom 5 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103906 Uspomene, dozivljaji, saznanja / Izabrana dela, Tom 7 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milankovic, Vera 106178* Srpski duhovni kalendar / NULL Clio, Beograd Milanovic, Aleksandar 108120 Jezik Jovana Subotica / NULL Cigoja, Beograd 107682 Jezik srpskih pesnika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107936 Jezik vesma polezan / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 103504* Kratka istorija srpskog knjizevnog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 109238 Recnik slavenosrpskog Matica Srpska, jezika / Ogledna sveska Novi Sad Milanovic, Dusica 102898* Maske uma / O ketmanu i ketmanima Narodna Knjiga, Beograd Milanovic, Jasmina105801* Acim Cumic / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108676 Apostoli radikalizma / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107134 Dnevnici / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Jovan 108991 Monasteres de l ́ Eglise Othodoxe Serbe – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108992 Monastries of the Serbian Orthodox Church – Guide / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Milan R. 109221 Stara Hercegovina / Ekonomsko-socijalni pojmovnik Filip Visnjic, Beograd Milanovic, Miodrag 106285 Srpski stari vek / NULL Vandalija, Beograd 109019 Tajni zivot Nikole Tesle / NULL Miroslav, Beograd Milanovic, Stojanka 107413 Milan Curcin u kontekstu srpske avangarde / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milanovic, Zeljko 107695 Dva pisca i drugi / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107083 Od slika o drugome ka poetici / Stvaralastvo Dragutina J. Ilica Sluzbeni glasnik, Beograd Milasinovic, Goran 104337 Apsint / NULL Stubovi kulture, Beograd 101924* Camera obscura / NULL Stubovi kulture, Beograd 100094* Heraklov greh / NULL Stubovi kulture, Beograd 105727 Maske Sofije de Montenj / NULL Stubovi kulture, Beograd 107160 Rascepi / NULL Stubovi kulture, Beograd 109065 Slucaj Vinca / NULL Laguna, Beograd 106599 Trougao, kvadrat / NULL Stubovi kulture, Beograd Milasinovic, Svetlana 106533 Citanje savremene proze / NULL Mali Nemo, Pancevo Milcanovic, Rada 101334 Zapis u svetlosti / NULL Prosveta, Beograd Mileker, Feliks 108157 Vrsacki grad: istorijsko- arheoloska skica / NULL Istorijski arhiv, Pancevo, Pancevo Milekic, Zoran 109279 Dositej Obradovic / Srpski velikani Pcelica, Cacak Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milenkovic, Milos 105683 Istorija postmoderne antropologije: posle postmodernizma / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 105682 Istorija postmoderne antropologije: teorija etnografije / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 107470 Ka politici srpske antropologije u XXI veku / NULL Srpski genealoski centar, Beograd 104256 Problem etnografski stvarnog / NULL Srpski genealoski centar, Beograd Milenkovic, Nenad 104478 Jaz / NULL Mali Nemo, Pancevo Milenkovic, Pavle 104998 Skola anala / NULL Stylos, Novi Sad Milenkovic, Toma 103516 Skolovanje dece ruskih emigranata u Kraljevini Zavod za udzbenike i Jugoslaviji / 1918-1941 nastavna sredstva, Beograd 106004 Trstenik i okolina / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Miletic, Antun 106829 Srpski djenerali u zicama / NULL Albatros Plus, Beograd Miletic, Drasko 107043 Kalendari / NULL Dereta, Beograd 106433 pH roman / NULL Dereta, Beograd Miletic, Milkica 107210 Terra d oro / NULL Dereta, Beograd Miletic, Mirko 103622 Krajputasi / NULL Cigoja, Beograd Miletic, Slavica 104673 Religija i identitet na Kosovu / NULL XX vek, Beograd Miletic, Svetozar 103264 O srpskom pitanju / NULL Orpheus, Novi Sad 101384* Sabrana dela Svetozara Miletica I-III / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103909 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103910 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103911 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 2/3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103912 Sabrana dela Svetozara Miletica, Tom 3 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103908 Sabrani spisi Svetozara Miletica, Tom 1 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Miletic Stanic, Nada 105945 Pravoslavne crkve u Baranji / NULL Muzej Vojvodine, Novi Sad Mileusnic, Slobodan 100768* Manastiri Srbije 1 – 2 / Monasteries of Serbia 1 – 2 Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd 103456 Srpski manastiri od Hilandara do Libertvila / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 103022 Svetinje Kosova i Metohije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Milic, Danica 100930 Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918 / NULL Istorijski institut, Beograd Milic, Mileta 102695* Cultural heritage of Kosovo and Metohija / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100816 Cuvari bastine 1947-1997 / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 104209 Glasnik drustva konzervatora Srbije 20 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 104210 Glasnik drustva konzervatora Srbije 21 / NULL Drustvo konzervatora Srbije, Beograd 100173* Saopstenja XXX-XXXI (1996-1997) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100868* Saopstenja XXXII-XXXIII (2000-2001) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102703* Saopstenja XXXIV (2002) / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milic, Miodrag 103195 Jugosloveni u koncentracionom logoru Ausvic 1941-1945 / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103199 Jugosloveni u koncentracionom logoru Mathauzen / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Milic, Novica 104852 A B C Dekonstrukcije / NULL Narodna Knjiga, Beograd 103494 Moderno shvatanje knjizevnosti / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104860 Predavanja o citanju / NULL Narodna Knjiga, Beograd 105600 Sta je teorija / NULL Institut za knjizevnost i umetnost, Beograd Milic, Zoran 102129 Iz starih spisa / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Milic A., Dejan 105353 Politicka beseda moderne Srbije / NULL Nomos, Beograd Milicevic, Milan Dj. 100326* Karadjordje u govoru i u tvoru / NULL Cigoja, Beograd 105710 Kljucevi Beograda: Stare slike srpske prestonice / Kratka historija Beograda / Dubrovcani u Beogradu Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 108409 Knez Milos u pricama / NULL Utopija, Beograd 104640 Knezevina Srbija / NULL Book-Marso, Beograd Milicevic, Milic 108127 Balkanski ratovi: fotopis Samsona Cernova / NULL Arhiv Srbije, Beograd 105110 Generali vojske Knezevine i Kraljevine Srbije / NULL Novinsko-izdavacki centar vojska, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milicevic, Natasa 106663 Jugoslovenska vlast i srpsko gradjanstvo / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Milicevic, Risto 105466 Hercegovacka prezimena / NULL Svet knjige, Beograd Milicevic, Srdjan 106302 Obecana zemlja / NULL Dereta, Beograd Milicevic, Veljko 106968 Najlepse pripovetke Veljka Milicevica / NULL Ariadna, Beograd Milicevic, Vladeta 100405 Ubistvo kralja u Marselju / NULL Filip Visnjic, Beograd Milicevic Dobromirov, Natasa 107898 Super srpski: Srpski jezik za strance – visoki nivo / Serbian Language for Foreigners – Advanced Level Azbukum, Novi Sad Milikiev, Katarina 108836 Naucnoistrazivacki pristup knjizevnim delima / NULL Cigoja, Beograd Milin, Petar 104827 Frekvencijski recnik Tdora Manojlovica, Knjiga 2 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin 104826 Frekvencijski recnik Todora Manojlovica, Knjiga 1 / NULL Gradska narodna biblioteka Z. Zrenjanin, Zrenjanin Milincevic, Vaso 105874 Nikola Tesla i knjizevnost / NULL Biblioteka grada Beograda, Beograd 105979 Osvetljavanja i suocavanja: Studije i clanci / iz srpske knjizevnosti 19. i 20. veka Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 105522 Velika skola i veliki profesori / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milinkovic, Mihailo 107486 Gradina na Jelici: ranovizantijski grad i / srednjovekovno naselje Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milinkovic, Snezana 106165 Preobrazaji novele: Novela od V. Vrcevica do / tradicija Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milisavljevic, Dragana 107187 Sisojevac: crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milisavljevic, Ostoja 104087* Beograd u istoriji / (od postanja do nasih dana) Poslovni biro, Beograd Milisavljevic, Vladimir 108769 Identitet i refleksija / Problem samosvesti u Hegelovoj filozofiji Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milisic, Milan 106486 Unutrasnje stvari / NULL Prosveta, Beograd Milivojevic, Era 102068 Art sessions / (Jovan Cekic – Neobicne petlje) Geopoetika, Beograd Milivojevic, Slavisa108218 Svrljiska oblast u praistoriji, antici i srednjem veku / Le region de Svrljig en Serbie orientale – prehistoire, ant Balkanoloski institut, Beograd Milivojevic, Snjezana 108780 Mediji, ideologija i kultura / NULL Fabrika knjiga, Beograd Miljanic, Akim 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Miljanic, Vukota 101943* Prezimena u Crnoj Gori / NULL Beogradska knjiga, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Miljanov Popovic, Marko 103249 Poslanice / NULL Orpheus, Novi Sad Miljkovic, Bojan 106288* Zitija Svetog Save kao izvori za istoriju / srednjevekovne umetnosti Vizantoloski institut, Beograd Miljkovic, Boris 101437 Caj na Zamaleku / NULL Geopoetika, Beograd 102061 Fabrika hartije / NULL Geopoetika, Beograd 105223 Poljupci, uspomene i razgovori / NULL Geopoetika, Beograd 104607 Uspavanka za lalu / NULL Geopoetika, Beograd Miljkovic, Branko 105567 Izabrane pesme Branka Miljkovica / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 100738 Najlepse pesme Branka Miljkovica / NULL Prosveta, Beograd 107316 Pesme / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd 102047 Pesme Branka Miljkovica / Narodna Knjiga, NULL Beograd Miljkovic, Ema 108433 Ognjiste koje se ne gasi / NULL Evoluta, Beograd Miljkovic, Mina 104454 Zacaravanje / NULL B92, Beograd Miljkovic Bojanic, Ema 103577 Smederevski sandzak 1476-1560 / Zemlja, naselja, stanovnistvo Istorijski institut, Beograd Miljkovic-Katic, Bojana 100926* Struktura gradskog stanovnistva Srbije sredinom 19. veka / NULL Istorijski institut, Beograd Miljus, Brano 108385 Harmonizacija zakonodavstva Srbije sa pravom / Evropske unije, 2 Institut za medjunarodnu polit, Beograd Miljuskovic, Slobodan 102063 Dokumenti za razumevanje ruske avangarde / NULL Geopoetika, Beograd Millet, Gabriel 105274 L ́ ancien art serbe / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milnovic, Vasilije 107416 Carstvo granicnog / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milojevic, Dobrivoje 104090 Leksikon bankarstva sa strucnom terminologijom / na nemackom i engleskom jeziku MeGraf, Beograd Milojevic, Miloje 103521 Narodne pesme i igre Kosova i Metohije / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Milojevic, Milos S. 104041 Nasi manastiri i kaludjerstvo / NULL Nikola Pasic, Beograd 108803 Odlomci istorije Srba i srpskih – jugoslovenskih zemalja / u Turskoj i Austriji Feniks Libris, Beograd 104035* Odlomci iz istorije Srba i srpskih – jugoslavenskih zemalja / u Turskoj i Austriji I-II Nikola Pasic, Beograd 104040 Putopisi dela prave Stare Srbije I-III / NULL Nikola Pasic, Beograd Milojkovic Djuric, Jelena 107473 Srbi na putevima Balkana, Evrope i Sredozemlja / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106571* Usponi srpske kulture / Muzicki, knjizevni i likovni zivot 1918-1941 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106519* Usponi srpske kulture: Knjizevni i / umetnicki zivot: 1900-1918 Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Miloradovic, Sofija 108511 Obredna praksa – recima o hrani / Na materijalu iz srpskih govora Vojvodine Matica Srpska, Novi Sad 103619 Upotreba padeznih oblika u govoru paracinskog Pomoravlja / Balkanisticki i entomigracioni aspekt Etnografski Institut, Beograd Milosavljevic, Bojana 106050 Forme uctivosti u srpskom jeziku / NULL Uciteljski fakultet, Beograd 108521 Ogovaranje kao govorni zanr svakodnevne komunikacije / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd Milosavljevic, Boris 100157* Vizantijska filozofija u srednjevekovnoj Srbiji / Stubovi kulture, Beograd NULL Milosavljevic, Bosko 106420 Englesko-srpski frazeoloski recnik / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106421 Srpsko-engleski recnik idioma / Dictionary Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106422 Srpsko-francuski recnik idioma i izraza / Dictionnaire Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milosavljevic, Djordje 104823 Gola Vera i druge drame / NULL Narodna biblioteka Vuk Karadzic, Kragujevac 109038 Sentimentalne zavere / NULL Laguna, Beograd Milosavljevic, Dragana 106065 Josanica – crtezi fresaka / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosavljevic, Dragisa 107358 Izgubljena riznica manastira Mileseve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108974 Poslednji cuvari zlatiborske bastine / Etika i poetika prostora starih zlatiborskih brvnara Sluzbeni glasnik, Beograd 105059* Srednjovekovni grad i manastir Dobrun / NULL Dereta, Beograd 104615 Zograf Andrija Raicevic / NULL Dereta, Beograd Milosavljevic, Nebojsa 107555 Zasto volim Kanadu – price iz tudjine / NULL Plato, Beograd Milosavljevic, Olivera 105421 Potisnuta istina / NULL Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd Milosavljevic, Petar 102175 Radnicki pokret u Rumuniji II (1917-1941) / NULL Balkanoloski institut, Beograd 102593 Sistem srpske knjizevnosti / NULL Plavi krug, Beograd 102595* Srbi i njihov jezik / NULL Plavi krug, Beograd 102594* Uvod u srbistiku / NULL Plavi krug, Beograd Milosavljevic Milic, Snezana 107810 Figure citanja / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108615 Ogledavanja / Laza Lazarevic i Simo Matavulj Filozofski fakultet, Nis 108922 Virtuelni narativ / Ogledi iz kognitivne naratologije Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Milosevic, Desanka 100176* Djurdjevi Stupovi / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100163 Gracanica monastery / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102692 Le monastere de Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100175 Manastir Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 102691 Monastery Sopocani / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd Milosevic, Dmitar 105188* Rodoslovi srpskih dinastija / NULL Knjiga Komerc, Beograd Milosevic, Gordana 100857* Mansio Idimum / Rimska postanska i putna stanica kod Medvedje Arheoloski institut, Beograd 100846* Stanovanje u srednjevekovnoj Srbiji / NULL Arheoloski institut, Beograd Milosevic, Monika 108370 Serbian Law in Transition: Changes and Challenges / NULL Institut za uporedno pravo, Beograd Milosevic, Nenad 104423 Pesme sa Save i Dunava / NULL RAD, Beograd Milosevic, Nikola 100378 Carstvo bozje na zemlji / NULL Filip Visnjic, Beograd 100007* Formalisticko i strukturalisticko tumacenje bajke / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 102324 Istina i iluzija / NULL Stylos, Novi Sad 103547 Izabrana dela Nikole Milosevica 1-5 / NULL Sluzbeni list, Beograd 103688 Najlepsi eseji Nikole Milosevica / NULL Prosveta, Beograd Milosevic, Petar 107102 Istorija srpske knjizevnosti / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 108645 London, pomaz / NULL Agora, Zrenjanin 108650 Mi Ze Sentandrejci / NULL Agora, Zrenjanin 106125* Poezija apsurda / Vasko Popa Sluzbeni glasnik, Beograd Milosevic, Slobodan 103138 Kulturno-prosvetni rad u NOR-u / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd 103129 Nemacko-italijanski odnosi na teritoriji / okupirane Jugoslavije 1941-1943 Institut za savremenu istoriju, Beograd Milosevic- Djordjevic, Nada 103662 Epske narodne pesme / NULL Lirika, Beograd 100611 Kazivati redom / Prilozi proucavanju Vukove poetike usmenog stvaranja RAD, Beograd 103664 Narodna knjizevnost: basne i bajke / NULL Lirika, Beograd 103665 Narodna knjizevnost: legende, novele, poslovice, pitalice, / NULL Lirika, Beograd 103488 Narodna srpska knjizevnost / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 104931 Od bajke do izreke / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Milovanovic, Ivana 108779 Postkonfliktno drustvo i svakodnevica zena / Primena metoda slucaja u istrazivanjusvakodnevice zena KiM Cigoja, Beograd Milovanovic, Jovan 108742 Manastiri Srpske pravoslavne crkve / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105206 Milovanovic, Kosta Daj mi krila jedan krug / NULL Kreativni centar, Beograd Milovanovic, Krsto 102797 Slave / NULL Glas srpski, Banja Luka Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Milovanovic, Zoran108265 Ptice Djerdapa / Birds of Djerdap Zavod za zastitu prirode Srbije, Beograd Milutinovic, Miroslav 108995 Automobili i dinastija Karadjordjevica 1908- 1941 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 109001 Automobili i Josip Broz Tito 1912-1980 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Milutinovic, Zoran 107389 Poststrukturalizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd 105225 Susret na trecem mestu / NULL Geopoetika, Beograd Milutinovic Brada, Miroljub 101793 Hajduci / NULL Kreativni centar, Beograd Milutinovic Sarajlija, Sima 105178 Dika crnogorska / NULL Interpres, Beograd Mimica, Goran 102327* Korografija / NULL Stylos, Novi Sad Minic, Dusica 106311 Srednjovekovni Stalac / Medieval Stalac Arheoloski institut, Beograd Mircetic, Predrag 107696 Postmodernizam / Sasvim kratak uvod Sluzbeni glasnik, Beograd Miric, Kata 108895 Bibliografija Ive Andrica (1911-2011) / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Miric, Mihailo M. 104732 Povratnik / NULL Filip Visnjic, Beograd Mirkovic, Ceda 100294 Darkness in the Dark / NULL Dereta, Beograd Mirkovic, Dragutin 103498 Cesko-srpski recnik 1-2 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mirkovic, Jovan 108037 Zlocini na Srbina u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj / Crimes Against Serbs in the Independent State of Croatia Svet knjige, Beograd Mirkovic, Ljiljana 108344 BozidArt / NULL Clio, Beograd Mirkovic, Mirko 101549 O pravnom polozaju srpske crkve u proslosti / NULL Dosije, Beograd Mirkovic, Miroslava 107504 Ancient Rome and the Danube / The Danube- Emperors Inscriptions in Djerdap-Lower Canyon Miroslava Mirkovic, Beograd 108546 Rea Silvia and Seven Roman Kings / Kinship and Power in Early Rome Miroslava Mirkovic, Beograd 105470 Rimska drzava pod kraljevima i u doba Republike / (753-27. pre Hr.) Istorija i institucije Dosije, Beograd 105471 Rimska drzava u doba Principata i Dominata / od Abgusta do Konstantina (27. pre Hr. – 337 n.e.) Dosije, Beograd 104512* Römer an der mittleren Donau / Römische Straßen und Festungen von Singidunum bis Aquae Miroslava Mirkovic, Beograd 104873* Römische Städte und Filozofski Fakultet, Festungen an der Donau / Akten der regionalen Konferenz, Beograd 16.-19. Oktober 2003 Beograd 104952* Sirmium – Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka / NULL Filozofski Fakultet, Beograd Mirkovic, Nikola 106733 Izabrane studije i kritike / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Mirkovic, Zeljka 104248 Recnik masinske tehnike englesko-srpski / Dictionary Orion Art, Beograd Mirkovic, Zivko M. 102166 Istorija opstehriscanske i srpske pravoslavne crkve / NULL Ars Libri, Beograd Mirkovic Seljacki, Milica 107081 Parodije Stanislava Vinavera / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Misailovic, Milenko108740 Komika i etika narodne erotike / Po Vuku Karadzicu i ostalim izvorima Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Vojvoda Zivojin 107007 Moje uspomene / NULL Institut za savremenu istoriju, Beograd Misic, Sasa 107121 Albanija: Prijatelj i protivnik / Jugoslovenska politika prema Albaniji 1924-1927 Sluzbeni glasnik, Beograd Misic, Sinisa 109278 Srbija 1217. / Nastanak kraljevine Evoluta, Beograd 101739* Svetoarhandjelovska hrisovulja / NULL Istorijski institut, Beograd Miskovic, Milic 103014* Ustav Knjazestva Serbije / Sretenjski ustav Sluzbeni glasnik, Beograd Misnic, Veselin 100645 Tresnje boje trule visnje / NULL RAD, Beograd Mitic, Miodrag 102945 Kako nam se dogodio Rambuje / NULL Filip Visnjic, Beograd 100403* Poete u fraku / NULL Filip Visnjic, Beograd Mitic, Srboljub 104173 Licna karta / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Andrej 100337 Klio pred iskusenjima / NULL Cigoja, Beograd 106299 Kultura i istorija / NULL Arhipelag, Beograd 106090 O bozjoj drzavi i zlom spasenju / NULL Arhipelag, Beograd 107489 Prodor na Balkan: Srbija u planovima / Austro- Ugarske i Nemacke: 1908- 1918 Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 108143 Srbija u Prvom svetskom ratu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 103374 Strane banke u Srbiji 1878-1914 / NULL Stubovi kulture, Beograd 109181 Ustanicke borbe u Srbiji 1916-1918 / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Bozidar 105876 Kolovenija – najstarija civilizacija / NULL Pesic i sinovi, Beograd Mitrovic, Dragana 108386 Western Balkans: From Integration to Stabilisation / Zbornik Institut za medjunarodnu polit, Beograd Mitrovic, Gordana 104300* Voda – smisao trajanja / Drustvo Water – a Sense of Duration konzervatora Srbije, Beograd Mitrovic, Katarina 107130 Jurisdikcija katolicke crkve u Sremu / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Ljubisa 105292 Balkan / granica i most medju narodima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mitrovic, Marija 104961 Pregled slovenacke knjizevnosti / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad 106069* Svetlost i senke / Kultura Srba u Trstu Clio, Beograd Mitrovic, Mihajlo 107572 Arhitektura Beograda 1950-2012 / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Mitrovic, Mirjana 100155* Sveto stado / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Momcilo 103211 Domovi i menze studenata Beogradskog univerziteta 1838-1998 / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 103205 Izgubljene iluzije / Prilozi za drustvenu istoriju Srbije 1944-1952 Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106018 Muslimanski logor Visoko 1992-1993. / Dnevnik i kazivanja logorasa Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106016 Srpska nacionalna cast pred zakonom 1945. godine / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106664 Tri dokumenta o ibeovcima / NULL Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 106019 Visoko. The Moslem War Camp 1992-1993 / Diary and Testimonies Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd Mitrovic, Nemanja 105306 Drug Petar Pan / NULL Narodna Knjiga, Beograd 106528 Luda cara Troglava / NULL Prosveta, Beograd 103359 Nerasvetljeni Svetozarov nestanak / NULL Geopoetika, Beograd 106543 Rim ili mir / NULL Stubovi kulture, Beograd 106989 Romansa sa vevericom / NULL Stubovi kulture, Beograd Mitrovic, Predrag 105051 San urgentne noci / NULL Filip Visnjic, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Mitrovic, Vladimir 106824* Arhitektura XX veka u Vojvodini / Archtecture of the 20th Century Vojvodina Akademska knjiga, Novi Sad Mitrovic, Zivan 104066 Srpske politicke stranke / NULL Politika, Beograd Mladenov, Marin 107283 Belina Beloga / Stilisticko- tropoloski ogledi o prozi R.B. Markovica Albatros Plus, Beograd 103503 Bugarsko-srpski recnik / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mladenovic, Aleksandar 106516 Istorija srpskog jezika / Odabrani radovi Cigoja, Beograd 106376* Iz istorije srpskog jezika / NULL Cigoja, Beograd 108449 Kosovsko-metohijski zbornik 4 / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 106378* Povelje i pisma Despota Stefana / NULL Cigoja, Beograd 106379* Povelje kneza Lazara / NULL Cigoja, Beograd 103704 Srpski dijalektoloski zbornik 49 / Rjecnik dubrovackog govora Institut za Srpski Jezik, Beograd 103709 Srpski dijalektoloski zbornik 50 / Govori severne Metohije Institut za Srpski Jezik, Beograd 105005 Srpski dijalektoloski zbornik 51 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 105685 Srpski dijalektoloski zbornik 53 / NULL Institut za Srpski Jezik, Beograd 106343 Srpski dijalektoloski zbornik 54 / Zeitschrift Institut za Srpski Jezik, Beograd Mladenovic, Bozica 100955 Dnevnik Koste Milovanovica Pecanca od Izvori za istoriju srpskog naroda u XIX i XX veku Istorijski institut, Beograd 104902 Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu / NULL Istorijski institut, Beograd 105692 Toplicki ustanak 1917 / NULL Istorijski institut, Beograd Mladenovic, Milan 102656 Decak iz vode / NULL Lom, Beograd Mladenovic, Olivera 100973 Kolo u juznih Slovena / NULL Etnografski Institut, Beograd Mladenovic, Tanasije 102440 Ah, vreme osrednjosti / NULL Prometej, Novi Sad 101377* Izabrana dela Tanasija Mladenovica I-VII / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 103674 Sene i opomene / NULL Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mladenovic, Zivomir 109196 Laza Kostic: Zivot i knjizevno delo / NULL Cigoja, Beograd 103327* Neobjavljene pesme Vuka Karadzica / NULL Cigoja, Beograd 105903* Srpski realisti / NULL Cigoja, Beograd Mladjenovic, Branko 107999 Bunker Swing / NULL Laguna, Beograd Mojasevic, Miljan 100043* Juznoslovenske teme u Kotinskom listu / Veze nemacko-srpske Vukove i Vukovog doba Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 108330 Srbi u nemackom mnjenju Vukovog doba / NULL Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Mojzita, Miroslav 103430 Beograd – Beleske 1995- 2001 / NULL Clio, Beograd Mokranjac, Aleksandra 108733 Grad i hram / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 107036 Opsenarenje / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Moljkovic, Ilija 106138* Slucaj Student / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd Molnar, Aleksandar 101982 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 1: Pravo na otpor tiraniji Fabrika knjiga, Beograd 101983 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 2: Klasicne revolucije – Nizozemska- Engleska – Fabrika knjiga, Beograd SAD 101984 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 3: Moderne revolucije – Francuska – Rusija – Nemacka Fabrika knjiga, Beograd 101985 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Knj. 4: Gradjanska neposlusnost Fabrika knjiga, Beograd 102073 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 1-4 / Sve cetiri knjige zajedno Fabrika knjiga, Beograd 105953 Rasprava o demokratskoj ustavnoj drzavi 5 / Od kulta Votana do holokausta Fabrika knjiga, Beograd Mombauer, Anika 108345 Uzroci Prvog svetskog rata / NULL Clio, Beograd Moravcevic, Nikola 106293 A Brandenburg Concerto / NULL Arhipelag, Beograd Moravcevic, Nikola 105026 Albion, Albion / NULL Stubovi kulture, Beograd Moravcevic, Nikola 106959 Albion, Albion / A Historical Novel Arhipelag, Beograd 106957 Becu na veru / NULL Arhipelag, Beograd 109167 Braca Andjelovici / NULL Arhipelag, Beograd 106689 Brandenburski koncerto / NULL Arhipelag, Beograd 109166 Marko Mrnjavcevic / NULL Arhipelag, Beograd 107302 Poslednji despot / NULL Arhipelag, Beograd 107597 Radicevo zavestanje / NULL Arhipelag, Beograd 104471 Selected Essays / NULL Stubovi kulture, Beograd 109165 Srpske vlastelinke / NULL Arhipelag, Beograd 106687 Svetlost Zapada / Lux Occidentalis Arhipelag, Beograd 106088 Vitez u doba zla / Despot Stefan Visoki Arhipelag, Beograd 106688 Vreme vaskrsa / NULL Arhipelag, Beograd 107978 Zapisi o srpskom carstvu / NULL Arhipelag, Beograd Moravic Balkanski, Vesna 105208 Skola za lisice / NULL Kreativni centar, Beograd Autor Porudž.-Br.Naslov (/ Podnaslov) Izdavač, Mesto Moskovljevic, Milos S. 102125 Recnik savremenog knjizevnog jezika s jezickim savetnikom / NULL Gutenbergova galaksija, Beograd Moskovljevic, Olga 104054 Knjiga na lomaci / NULL Nikola Pasic, Beograd Mrazovic, Pavica 107469 Gramatika srpskog jezika za strance / NULL Izdavacka Knjizarnica Zorana S, Novi Sad Mrdakovic, D. 103676 Smederevo, grad prestonica / Zbornik tekstova Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdakovic, Dragan 104222 Mons Aureus 1 – 2003 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104223 Mons Aureus 1 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104224 Mons Aureus 2 – 2004 / Narodna biblioteka, Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Smederevo, Smederevo 104225 Mons Aureus 5/6 – 2004 / Casopis za knjizevnost, umetnost i kulturu Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo 104226 Mons Aureus 7 – 2005 / Casopis za knjizevnost, umetnost i drustvena pitanja Narodna biblioteka, Smederevo, Smederevo Mrdjenovic, Dusan 101606 Miroslavljevo jevandjelje / Istorijat i komentari Dosije, Beograd Mrgic, Jelena 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 106788 Severna Bosna 13-16. vek / NULL Istorijski institut, Beograd 108411 Zemlja i ljudi: iz istorije zivotne sredine / Zapadnog Balkana Equilibrium, Beograd Mrkalj, Zona 107454 Na casovima srpskog jezika / NULL Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd 107925 Nastavno proucavanje narodnih pripovedaka i predanja / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd Mrsevic Radovic, Dragana 106166* Frazeologija i nacionalna kultura / NULL Drustvo za srpski jezik i knjizevnost Srbije, Beograd 109012 Naucni sastanak slavista u vukove dane 45/1 / Lingvisticki pravci prve polovine 20. veka Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109013 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 1 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd 109014 Putevima srpskog jezika knjizevnosti i kulture 2 / Skup slavista. Predavanja Medjunarodni slavisticki centar, Beograd Mrsic, Sinisa 109186 Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja: / prema pisanim izvorima Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd Mulic, Roman 103749 Istorija srpske revolucije / Svedocanstvo velikih savremenika Filip Visnjic, Beograd Munitic, Ranko 102519 Filmski neprijatelji / NULL Prometej, Novi Sad 102520 Filmski prijatelji / NULL Prometej, Novi Sad Musicki, Lukijan 107076 Moje strune / NULL Sluzbeni glasnik, Beograd 105707 Pesme Lukijana Musickog / NULL Srpska Knjizevna Zadruga, Beograd Musovic, Ejup 100170 Dzamije u Novom Pazaru / NULL Republicki zavod za zastitu spomenika, Beograd 100978 Etnicki procesi i enticka struktura / NULL Etnografski Institut, Beograd 100984 Tutin i okolina / NULL Etnografski Institut, Beograd Musovic, Tafil 108688 Djurdjevdan Mustedanagic, Lidija 102323* Groteskni brevijar Borislava Pekica / NULL Stylos, Novi Sad Mutavdzic, Predrag 107872 Balkan i Balkanologija / Uvod u studije Jugoistocne Evrope