Sadržaj: Slikovnica – CRVENKAPA Slikovnice su blago i dragocenost detinjstva. Ako se prisetite svojih prvih slikovnica, probudiće se u vama sva ona divna sećanja, mirisi i glasovi odraslih koji su vam ih čitali. Ta sećanja ostavila su neizbrisiv trag na svakome od nas. U jednom selu stanovala je mala devojčica. Po maloj crvenoj kapi koju je njena baka sašila za nju komšije je prozvaše Crvenkapa. Jednog letnjeg dana majka joj napuni punu kotaricu kolača i posla je bolesnoj baki u posetu. Crvenkapina baka živela je u susednom selu. Put do bakinog sela vodio je kroz šumu. Idući šumom Crvenkapa sretne vuka. Vuk je bio izelica i odmah bi je zgrabio, ali nije smeo to da učini pribojavajući se drvoseča koji su se nalazili nedaleko odatle… Ova edicija slikovnica sa punim kolorom, lepim ilustracijama, obuhvataju najlepše i njapoznatije bajke za decu. Sa prelepim ulustracijama, punim kolorom i tekstom koji je prilagođen tom uzrastu deteta. Slikovnice su kratke, pojednostavljene ilustrovane priče sa jedinstvenim jezikom i ispričane bajke za svaku priliku. Edicija pred vama je obuvatila najpoznatije bajke i price za decu. Počev od Ivice i Marice, tri praseta, Snežana i sedam patuljaka, ružno pace, mačak u čizmama, Pepeljuga, Petra Pan, Vuk i sedam jarića, Crvenkapa, Trnova ružica i devojčica sa šibicama. Slikovnica je prvo likovno-književno delo kojim detetu otvaramo vrata u svet rane pismenosti i književnosti, pa je izuzetno važno da mališani budu okruženi što većim brojem kvalitetnih slikovnica od najranijeg detinjstva. Slikovnica – CRVENKAPA Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: SOBA NA SENIKU – Milomir Radosavljević Kaludranac SOBA NA SENIKU – Roman o sudbini devojčice Marije, koju ostavljenu od majke slučajno nalazi bračni par bez dece u svom vinogradu..Iako raste u relativno stabilnoj porodici ona je nesrećna… Raste u porodici gde je okružena pažnjom i ljubavlju od ljudi koji nisu imali i mogli da imaju svoje dete ali i ljudi koji znaju šta znači dete i koliko to jednuporodicu čini kompaktnu i celu. Ljudi koji su se nesebično dali da tom detetu pruže ljuav, pažnju i da to dete vaspitaju da ono zna šta su prave vrednosti i poštovanja. Marija već stasala u prelepu devojku ali nezaštićena postaje lak plen nepoznatog muškarca… Veštim zapletom autor okupira i rdži vašu požnju do zadnjih stranica…koliko život može biti jednodstavan, lep a nekad … Vrlo pitko i zanimljivo. Što se dublje zalazi u štivo, jača želja da se roman pročita odmah i do kraja. Iz stranice u stranicu znatiželja raste, tako da čitalac prosto ostaje bez daha. To se od romana ovakve vrste i traži. Ukus gorčine koju čitalac ima na kraju kad sklopi korice pročitanog romana podstiče na duboko razmišljanje. Zašto i kako se dešava tako, kako je autor bez ulepšavanja prikazao? Koji su uzroci? Kako to promeniti ? Tema romana koja nam drži pažnju i koja nas istovremeno tera na razmišljanje da se zapitamo da li sve u životu radimo ispravno i da li je baš sve tako isparvno kako mi u tom trenutku vidimo. SOBA NA SENIKU – Milomir Radosavljević Kaludranac Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Knjiga Ane Magde Utroba greha i jedna mačka već je i naslovom intrigantna. Pisana je u formi psihoromana-poeme i traži strpljivog čitaoca, spremnog da razume svu složenost štiva. Ona govori o dramatičnoj ljubavi, a samo su dramatične ljubavi dobrodošle kao književne teme. Takva je i ljubav dvoje mladih, Ksenije i Strahinje, koja je na izmaku i na vrhu morske litice i koju mami ponor. Za ovu ljubav moglo bi se reći i da je u trouglu, jer je uz njih i Đavo, koji kuša Kseniju dok preispituje svoju ljubav i svoju žensku bit, a ljubav je najčešće đavolska stvar. Iz recenzije Milovana Vitezovića Nagradu „ZLATNO SLOVO“ za najbolju objavljenu knjigu kratke proze u 2014. godini koju dodeljuje časopis AKT iz Valjeva biće uručena 19.novembra Ani Magdi za knjigu PRIČE IZ BEZNAĐA i Violeti Tomić za knjigu BESMISLENA CRVENA FLEKA. Visoko internacionalno priznanje Akademije Ivo Andrić za 2016. godinu.

Sadržaj: PRIRUČNIK ZA BRANJE JESTIVIH I LEKOVITIH GLJIVA – Ibrahim Hadžić Priručnik za branje jestivih i lekovitih gljiva ima višestruki zanačaj za sve one koji se na bilo koji način interesuju za carstvo gljiva. Formatom i sadržajem ovaj priručnik je pogodan i za nošenje u džepu gde na otvorenom tj.terenu možete gljivu iz prirode uporediti sa slikom iz knjige i opisom ukoliko imate neku dilemu da li je jestiva ili ne, kada je treba obrati I drugi detalji vezani za nju. Knjiga obuhvata poglavlja kroz koja se čitalac upoznaje sa: karakteristikama gljiva kao posebnim carstvom u klasifikaciji živog sveta; njihovim osnovnim morfološkim karakteristikama; načinom razmnožavanja; korišćenjem gljiva u ishrani, farmaciji, medicini, biotehnološkim procesima učešćem u biodegradaciji.Gljive nisu ni biljke, ni zivotinje, one pripadaju svom zasebnom carstvu, carstvu Fungi. Njihova uloga je da rastu, zive, obavljaju svoju funkciju u prirodi.A naše da se prema njima ophodimo da im zapamtimo izgled, osnovne osobine, naučimo naučno ili narodno ime. Namena ovog priručnika je da nam u tome pomogne. Ibrahim Hadžić nije samo veliki pesnik, već i posvećeni istraživač prirode, pogotovo gljiva i noćnih leptira. Objavio je sedam knjiga o gljivama (dve u koautorstvu sa prof. dr Jelenom Vukojević, šefom mikološkog kabineta Biološkog fakulteta u Beogradu). Kao što je Hadžić sam rekao u jednom intervjuu: “Ja sam zatočenik prirode. Gljive su mi posebna pasija. U njima ima nečega obavezujućeg – posvećenja do maksimuma. Sa njima se ne smemo igrati i šaliti. Prvo pitanje koje čovek postavi sebi: šta sam ja ovo ubrao ili šta sam ja ovo našao, je početak ozbiljnog interesovanja i izučavanja objekata iz prirode. Gljive izučavam skoro tri decenije”. PRIRUČNIK ZA BRANJE JESTIVIH I LEKOVITIH GLJIVA – Ibrahim Hadžić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: GLJIVE NAŠEG PODNEBLJA – Ibrahim Hadžić Prvu knjigu o gljivama, Gljivarska početnica, štampao sam pre četvrt veka. Ona je bila prvi vodič sa tzv. zumom na naše terene i na naše jajjestivije i najotrovnije vrste gljiva. Uz nju su, nadam se, mnogi napravili svoje prve gljivarske korake bez ikakvih posledica po sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Sedam godina nakon prve knjige štampao sam znatno prošireniji vodič koji sam nazvao Drugi gljivarski korak. I evo sada, sedamnaest godina nakon toga, pripremio sam vodič za branje gljiva – knjigu enciklopedijskog karaktera, Gljive našeg podneblja. S razlogom ćete se se pitati: šta je to novo u ovom vodiču koji držite u rukama u odnosu na prethodne knjige? Prvo, moja saznanja o gljivama su se za ovaj dug period uvećala, a kao najvažnije na prvo mesto stavljam brojne originalne fotografije koje će poslužiti kao ključ za sigurniju identifikaciju gljiva. Standardni vodiči za branje gljive najčešće donose po jednu fotografiju jedne vrste, a to znači da one prikazuju samo jednu fazu u razvoju gljive, a moja želja bila je da svaku određenu vrstu potkrepim sa više fotografija tako da razrešim određene dileme koje se javljaju kod mladih gljivara: da li je to što sam našao u prirodi to ili nešto drugo; da li smem da uberem gljivu?… Srećno uz Gljive našeg podneblja! – autor Ibrahim Hadžić Sadržaj knjige: Istorijat gljiva Jestivost gljiva Branje Traženje u prirodi Razlikovanje Sezona gljiva Važniji rodovi Jestive vrste gljiva Najčešće otrovne vrste gljiva Gljive – ukrasi prirode Gljive lekovi – gljive hrana Lekovita svojstva gljiva Priprema gljiva za ishranu Jela od gljiva Recepti Zanimljivosti iz carstva gljiva Gljivarenje I prijatelji Dvojnici – kamenje I gljive Lingvistika O autoru GLJIVE NAŠEG PODNEBLJA – Ibrahim Hadžić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: OSVAJANJE SREĆE – Bertrand Rasl U današnje vreme se mnogo govori o sreći. Više od toga, ona se nameće kao imperativ i to baš u momentu kada se ljudi masovno bore sa depresijom i besmislom savremenog načina života. Upravo kao slika toga, ova knjiga je podeljena u dva dela; prvi se bavi uzrocima nesreće, a drugi uzrocima sreće. U svakome od nas se čitavog života ove dve suprotnosti bore da preuzmu prevlast, a da bismo umeli da radimo u svom interesu, potrebno je da budemo svesni te bitke koja se odvija. Mnogo je razloga zbog kojih čovek može da se oseća nesrećnim. Pišući o njima, autor izbegava grandiozne odrednice i, umesto toga, on o njima govori iz nove perspektive koja nam otkriva neke karakteristike ovih osećanja, razotkrivajući njihovu pravu prirodu. U nekim slučajevima on nudi moguća rešenja, dok u drugim ostavlja prostor za razmišljanje. U drugom delu knjige, Rasel tvrdi da sreća može biti ili iz glave, ili iz srca, a potrebna je ravnoteža da bi čovek bio istinski srećan. On napominje da ljudi u nedostatku jedne, najčešće nadoknadu traže na drugoj strani i da je to jedna od stvari koju svesno moramo naučiti da izbegavamo. Pored ostalog, on govori i o materijalnom blagostanju kao izvoru sreće kod mnogih ljudi, tačnije njihovom ubeđenju da je baš to jedan od najvažnijih stvari koje će ih učiniti srećnim. Ne umanjujući značaj novca, autor skreće pažnju na činjencu da je za sreću potrebno da uložimo trud. Čoveku je dato da se bori i kada mu to nije potrebno, kada ne postoji napor da zadovolji svoje potrebe i hirove, čovek je lišen i osećanja istinske sreće. OSVAJANJE SREĆE – Bertrand Rasl Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Vremensko sklonište Bukerova nagrada za 2023. U Cirihu, u zgradi boje breskve okruženoj neobično zasađenim nezaboravcima, Gaustin otvara prvu "kliniku za prošlost", ustanovu koja nudi inovativno lečenje za obolele od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Svaki nivo nudi rekonstrukciju jedne decenije do najsitnijih detalja, omogućujući pacijentima da se vrate u prošlost i oslobode svoje uspomene i sećanja. Narator, Gaustinov pomoćnik, ima zadatak skupljati ostatke i teret prošlosti, od nameštaja iz 1960-ih i dugmića na košuljama iz 1940-ih do nostalgičnih mirisa, pa čak i tračaka poslepodnevnoge svetlosti. Međutim, zahvaljujući ubedljivosti ovog čina, sve više zdravih ljudi počinje da traži mesto na klinici kako bi pobegli iz ćorsokaka svoje svakodnevice. U međuvremenu u Evropi je zakazan prvi referendum o prošlosti i izborna trka postaje sve uzbudljivija. Novi dugo očekivani roman Georgija Gospodinova vodi nas u Cirih, Sofiju, Beč, Sarajevo, Bruklin, na druga mesta, u druga vremena, i suočava nas s nesigurnošću budućnosti mešajući satiru i nostalgiju, istoriju i ironiju, u neodoljivom putovanju beskrajnim kontinentom prošlosti. Georgi Gospodinov je jedinstven po mnogo čemu… Niko ne može spojiti intrigantan koncept, čudesnu maštu i savršenu tehniku pisanja kao on. - Olga Tokarczuk U ovoj knjizi vreme se iskrada a zatim se vraća, rekonstruirano. Franz Ferdinand je ponovno ubijen. Cigarete koje ste voleli kao tinejdžer ponovno su u prodaji. Komunizam se vratio, i to ono lepo u njemu. Knjiga je satirična, duhovita i gorka, ali istovremeno mudra i nježna. - Nju Jorker Prethodno objavljene knjige Georgi Gospodinova: Prirodni roman (2001), Fiziku tuge (2013) i zbirke priča I druge priče (2011), I sve postade mesec (2016), Sva naša tela (2019). Prikaži više

Opis proizvoda Bukerova nagrada za 2023. U Cirihu, u zgradi boje breskve okruženoj neobično zasađenim nezaboravcima, Gaustin otvara prvu "kliniku za prošlost", ustanovu koja nudi inovativno lečenje za obolele od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Svaki nivo nudi rekonstrukciju jedne decenije do najsitnijih detalja, omogućujući pacijentima da se vrate u prošlost i oslobode svoje uspomene i sećanja. Narator, Gaustinov pomoćnik, ima zadatak skupljati ostatke i teret prošlosti, od nameštaja iz 1960-ih i dugmića na košuljama iz 1940-ih do nostalgičnih mirisa, pa čak i tračaka poslepodnevnoge svetlosti. Međutim, zahvaljujući ubedljivosti ovog čina, sve više zdravih ljudi počinje da traži mesto na klinici kako bi pobegli iz ćorsokaka svoje svakodnevice. U međuvremenu u Evropi je zakazan prvi referendum o prošlosti i izborna trka postaje sve uzbudljivija. Novi dugo očekivani roman Georgija Gospodinova vodi nas u Cirih, Sofiju, Beč, Sarajevo, Bruklin, na druga mesta, u druga vremena, i suočava nas s nesigurnošću budućnosti mešajući satiru i nostalgiju, istoriju i ironiju, u neodoljivom putovanju beskrajnim kontinentom prošlosti. Georgi Gospodinov je jedinstven po mnogo čemu… Niko ne može spojiti intrigantan koncept, čudesnu maštu i savršenu tehniku pisanja kao on. - Olga Tokarczuk U ovoj knjizi vreme se iskrada a zatim se vraća, rekonstruirano. Franz Ferdinand je ponovno ubijen. Cigarete koje ste voleli kao tinejdžer ponovno su u prodaji. Komunizam se vratio, i to ono lepo u njemu. Knjiga je satirična, duhovita i gorka, ali istovremeno mudra i nježna. - Nju Jorker Prethodno objavljene knjige Georgi Gospodinova: Prirodni roman (2001), Fiziku tuge (2013) i zbirke priča I druge priče (2011), I sve postade mesec (2016), Sva naša tela (2019). Vidi još informacija

Sadržaj: SANOVNIK rečnik snova- Nataša Radić Od kada postoje, ljudi sanjaju i sanjaće. Od prastarih vremena i svoje snove tumače. Ujutro kada se probude, pokušavaju da ih se sete i pokušavaju da analiziraju šta im to svet snova poručuje. Neko veruje, neko ne, ali jedno je sigurno; iza sveta snova postoji veliki znak upitnika. Brojna istraživanja snova do sada nisu rezultirala naučno utvrđenim temeljima, međutim snovi oduvek zaokupljuju pažnju svekolikog sveta koji u snovima traži skriveni značaj. Ova knjiga će vam pomoći da zadovoljite svoju radoznalost. Pristupate misterioznom i fascinantnom svetu snova gde se pravila realnosti ne mogu primeniti. Knjiga ili bolje rečeno priručnik kada su ovakve stvari u pitanju SANOVNIK- rečnik snova čitajući pomoći će vam da izgradite bolji osećaj kada su snovi upitanju i pruži Vam znatno bolje razumevanje istih. Po sadržaju i načinu kako je urađena verujemo da će pomoći u traganju ključa koji bi Vam pomogao pri interpretaciji značenja onoga što sanjate. Razumevajući svoje snove, imaćete bolju perspektivu. Dakle, ostanite ovde na starnicama knjige neko vreme – istražujte, otkrivajte, zabavite se i saznajte šta kriju VAŠI SNOVI! Pročitajte o opšte o snovima, naučna saznanja o snovima, neki poremećaji i stanja slična snu, položaj tela za vreme spavanja, o snovima uopšte-izvori, klasifikacija snova, tumačenje snova, simbolika snova, značenje ostalih simbola. Posebno obrađeno poglavlje o paranormalnim pojmovima i sanovnik rečnik snova: poređan po abecedi. SANOVNIK rečnik snova – Nataša Radić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Tu sam Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle Prikaži više

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Opis proizvoda Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi.Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam.Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže.Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč…Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „„Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.““ Elle

Tu sam Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle Prikaži više

Sadržaj: HRIŠĆANSTVO I MODERNIZAM – Arhimandrit Rafail Karelin Blagoslovio: Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskop cetinjski mitropolit crnogorsko-primorski G. Amfilohije Arhimandrit Rafail Karelin veli da živimo u veoma teškom vremenu. Teško je ne složiti se s tom konstatacijom. Ovo je teško vreme zbog toga što se svet naglo menja. Stalno slušamo o takozvanom novom poretku i sveopštem blagostanju koje će svakog trenutka da postane deo naše svakodnevice. Ali umesto toga vidimo strašnu nepravdu i krv i stradanje nevinih ljudi. Ovo vreme je teško i zbog toga što je pravoslavnim hrišćanima postalo veoma teško da u njemu žive, ali ne samo hrišćanima nego i svima onima koji imaju moralnih vrednosti i žele ih sačuvati. Mnogo je sablazni i biće ih još više, a one, nažalost, postaju preovlađujući fon našeg života. Tako ih je mnogo da nam se ponekad čini kao da je današnjica satkana isključivo od njih. Primera pobožnosti i pravednosti je, naprotiv, sve manje i manje, ili su pak tako skriveni od naših očiju da ih, moglo bi se reći, u ovom svetu, u društvenom životu, prosto i nema. Ovo vreme je teško i zato što postoji neutoljiva žeđ za promenama i reformama koja nasrće na vrata Crkve, upada u nju i teži da i u njoj sve izokrene po svome, po novom, po svetovnom. Vreme društvenih i političkih potresa, svetskih kataklizmi i katastrofa uvek je bilo vreme kad je ovaj svet ustajao na Crkvu, i to preko neprijatelja roda ljudskoga, đavola. Znaci toga su jačanje takozvanih liberalnih struja, pokretanje razgovorâ o neophodnosti izmene crkvenog Ustava, i to tako da navodno bude blaži, o prelasku na novi kalendar, o prevodu bogoslužbenih knjiga na savremeni jezik. Sledeća faza je poricanje značaja institucije monaštva u Crkvi i pokušaj uvođenja oženjenog episkopata. Sve to zajedno i jeste ono što se danas u Pravoslavlju obično naziva modernizmom, ali u najnegativnijem značenju te reči. HRIŠĆANSTVO I MODERNIZAM – Arhimandrit Rafail Karelin Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: VRHUNSKA IGRA – Ben Mezrik Ben Merzik nas vodi na mjesto o kojem od nas mnogi sanjaju ali gdje je samo ograničeni broj srećnika uspio da stigne – kazino. U ovoj otkačenoj istinitoj priči nevjerovatnijoj od laži, Robin Hud se sreće sa Reto Pakom, u ulozi heroja koji krade od bogatih da bi dao, hm…, sebi. Posegnuo je za tri žetona od po pet stotoina dolara, a onda počeo da se osvrće oko sebe, praveći se da traži konobaricu koja služi koktele. Krajičkom oka vidio je svog osmatrača crvenokosu. Crvenokosa, lijepa, u bluzi sa velikim izrezom i s previše šminke. Niko nikakda ne bi pogodio da je ona bivši student mašinskog fakulteta i da je na Harvardu diplomirala sa najvišom ocenom. Bila je dovoljno blizu da se vidi sto ali I dovoljno daleko da ne izazove sumnju. Kevin je uhvatio njen pogled, a onda čekao na znak. Savijena desna ruka će mu reći da udvostruči svoj ulog. Prekrštene su značile da uloži veći deo svojih žetona.Ako bi video da su njene ruke spuštene uz telo, uložio bi najmanju moguću sumu. Ali, ona nije učinila nijednu od ovih stvari.Umesto toga prošla je desnom rukom kroz kosu. “ U ovoj dinamičnoj priči punoj živih dijaloga u stilu Elmora Leonarda, zaplet se razvija vrtoglavom brzinom, a likovi sa obe strane stola, stvarni kao da su deo naših vlastitih života, planiraju rezultate I povlače poteze u igri brže od krupijea.Koriste svaku priliku, klade se I kontrolišu dilere.Vrhunska igra je nešto što se ne sme propustiti”. VRHUNSKA IGRA – Ben Mezrik Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: PETA DEVOJČICA, MARJA – Gradimir Stojković Duhovita i topla priča omiljenog romanopisca o sazrevanju, čudnim rečima, ozbiljnim školskim problemima i onome što će postati mnogo više od lepih đačkih sećanja. Prava ljubav nikad nije obična uspomena. Učiteljica je odredila da sedim s novopridošlom devojčicom Marjom, u trećoj klupi. Ispred nas je rasporedila Ivanu i Tanju, a iza Nastu i Lanu. U četvrtom razredu fazon devojčica postao je da se zaljube i sve četiri, dve ispred i dve iza, odmah su se u mene zaljubile. A ja nisam ni u jednu. Čak ni u Marju, koja se nije zaljubila u mene. Gledao sam svoja posla, a njih četiri su gledale moja posla. Aleksandar ide u četvrti razred i između njega i Marje, nove drugarice iz klupe, razvija se poseban odnos. Uz vesele dogodovštine i dramatične situacije, njihovo drugarstvo prerašće polako u ljubav, ali nju će prekinuti bolest zbog koje će Marja morati da otputuje u Rusiju… O piscu: Gradimir stojković je rođen 3. marta 1947. godine u banatskom selu Mramorak. Živeo je u Vršcu i Pančevu. Živi u Beogradu. Radio je kao nastavnik i medijatekar u osnovnoj školi. Zaposlen je u Biblioteci grada beograda. Autor je više zbirki pesama (Potomak ravnice, Tuđa vrata, Skupo doba, U ovom šašavom životu…), romana (Rat Novakov i mir, Hajduk u Beogradu – serijal od devet romana, Sve moje gluposti…), pripovedaka (Ono vreme i Sastavni deo života). Dobitnik je mnogih književnih nagrada, među kojima su i «Politikin zabavnik», «Vukovo pero», «Neven», «Dositejevo pero», itd. PETA DEVOJČICA, MARJA – Gradimir Stojković Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

RLG1 37484) NEISCRPNA ČAŠA , Ivan Sergejevič Šmeljov , Bernar Stari Banovci Dunav Beograd 2009 , ruska književnost , Analizirajući stvaralaštvo Šmeljova, Ivan Iljin ga je stavio u isti red sa stubovima ruske kulture: `Tako o Rusiji još niko nije govorio...Nju su pokazali i opravdali naši sveštenomučenici i ispovednici u još nam neizživljenoj revolucionarnoj eposi. I sad je kao niko pre, propevao Šmeljov`. Ono što je nama nemoguće Bogu je moguće. Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Neiscrpna čaša još uvek je mesto molitve i utehe za mnoge Ruse koji pred njom i od nje traže spas od strasti pijanstva. Ovo je priča o čoveku koji je naslikao baš tu ikonu. Primi manastir Iljinu ikonu Neiscrpna čaša, njegov posmrtni dar. Iščuđavahu se nastojnica i stare monahinje: dobro je Ilja poznavao ikonopisanje, a Prečistu je naslikao kao mučenicu, i bez Deteta. I zbunjenost beše u dušama njihovim. Ali jeromonah Segrej reče: Čaša ova i jeste Dete. I u starini su hrišćani slikali pomoću znakova: slikali su Ribu, i Dveri i Lozu Vinovu – znamenje skriveno od zlih. POTPUNO NOVO , mek povez , format 14,5 x 20,5 cm , ćirilca, 78 strana

Неисцрпна чаша / Шмељов Аутор: Иван Сергејевич Шмељов Издавач: Бернар, Стари Бановци Година издања: 2009 Страна: 78 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 21 цм Анализирајући стваралаштво Шмељова, Иван Иљин га је ставио у исти ред са стубовима руске културе: “Тако о Русији још нико није говорио… Њу су показали и оправдали наши свештеномученици и исповедници у још нам неизживљеној револуционарној епоси. И сад је као нико пре, пропевао Шмељов“. Оно што је нама немогуће Богу је могуће. Чудотворна икона Пресвете Богородице Неисцрпна чаша још увек је место молитве и утехе за многе Русе који пред њом и од ње траже спас од страсти пијанства. Ово је прича о човеку који је насликао баш ту икону. „Прими манастир Иљину икону Неисцрпна Чаша, његов посмртни дар. Ишчуђаваху се настојница и старе монахиње: добро је Иља познавао иконописање, а Пречисту је насликао као мученицу, и без Детета. И збуњеност беше у душама њиховим. Али јеромонах Сергиј рече: Чаша ова и јесте Дете. И у старини су хришћани сликали помоћу знакова: сликали су и Рибу, и Двери, и Лозу Винову – знамење скривено од злих.“

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od svog detinjstva, studentskih dana u Beogradu, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala, tokom tri protekle decenije, na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju burne decenije od devedesetih naovamo. Ovi memoari se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, a autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života , kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života , posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Ožiljci života „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop Prikaži više

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji. Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja. Dovde pamtim, a dalje se stidim, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! Ljiljana Šop

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! Čitaj dalje