Detalji predmeta Stanje Polovno Avanturističko putovanje kroz moje sobe Karl Markus Gaus(autor) Emina Peruničić(prevod) Izdavač: Akademska knjiga Naslov originala: Abenteuerliche Reise durch mein Zimmer Avanturističko putovanje kroz moje sobe je dnevnik, istraživačko putovanje, sećanje na preminule prijatelje, krajnje lična odiseja kroz prostor i vreme koja prevazilazi književne i druge granice. Ko pročita ovu knjigu mogao bi gotovo naslepo da se snalazi po prostorijama stana nedaleko od salcburškog Zigmundstora: klimava drvena polica, zastakljen tekst pesme Alberta Erenštajna ispisan rukom pesnika pored ulaznih vrata, kosi plafon sobe na gornjem spratu. Mnogo je sveta u toj knjizi smešteno u stan srazmerno male kvadrature, a Gaus pravi asocijativna skretanja i ekskurzije, preskače epohe i granice i sa tog putovanja se vraća sa ogromnim prtljagom. Volfgang Paterno *26 --- 03.03. 23:56 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Skrivena kamera Zoran Živković(autor) Izdavač: Laguna Pogrebnik pred penzijom zatiče u ulaznim vratima koverat bez ikakvog ispisa, u kome se nalazi bioskopska ulaznica. Ova karta uputiće ga u pustolovinu koja će potrajati sve do poznih noćnih sati i koja će ga voditi na sve neobičnija mesta. Uveren da je žrtva skrivene kamere, protagonista pokušava da se snađe u zamkama koje ga vrebaju sa svih strana, ali samo se beznadežno zapliće u složenu, nerazmrsivu igru Tanatosa i Erosa. Srpski majstor spekulativne proze Zoran Živković napisao je možda najlepši roman detekcije još od vremena remekdela Stanislava Lema Istraga (1974). Za razliku od Le movog romana, međutim, Poslednja knjiga takođe je diskretna, duhovita ljubavna priča... Publishers Weekly, SAD Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaički roman Sedam dodira muzike svakako ga čini vodećim kandidatom za tu titulu. New York Times Book Review, SAD Zoran Živković čudesno je ironičan autor čije se nadasve osobene vizije savršeno slažu s njegovom sumornom duhovitošću punom apsurda. Guardian, Velika Britanija Kao i uvek, Živković je izbrušen i zastrašujuće inteligentan. Ljubitelji dobre književnosti biće očarani raskošnim domišljatostima i sugestivnošću njegovog proznog pera. Lokus, SAD Poput Horhea Luisa Borhesa, Živković je majstor u sazdavanju čudesnih, alternativnih svetova. Poput Dejvida Linča on uspeva da spoji napetost i setu – da bude okrutan i duhovit u isto vreme. The Seattle Times, SAD Kao u Kafkinim delima, velike zamisli kod Živkovića ne nameću se odozgo, već moćno niču iz samog pripovednog tla. TimeOut, SAD Živkovićevo pisanje prividno je jednostavno i predivno elegantno u isti mah. Svakom novom knjigom srpski pisac nadmoćno pokazuje zašto je jedan od najvećih majstora savremene svetske fantastike. Revolution SF, SAD Živkovićeva proza postiže istinsku bezgraničnost. Podjednako se razumljivo obraća čitaocima u Helsinkiju ili Meksiko Sitiju, kao i onima u Tokiju ili Njujorku. Ona uspeva da dirne ljude od Kejptauna do Osla. Nova Express, SAD *25 --- 03.03. 21:14 prodavac je promenio načine slanja ---

Detalji predmeta Stanje Polovno Bilješke o piscu: August Šenoa rođen je 14. studenoga 1838. godine u Zagrebu. U roditeljskom domu stekao je ljubav prema umjetnosti: Otac mu je rado išao na koncerte i u kazalište, a mati je voljela književost. Poslje smrti majke 1848. god., svršivši u Zagrebu osmi razred, odlazi u Pečuh k rođacima, gdje završava prvi razred gimnazije 1850. god. Vraća se u Zagreb gdje maturira 1857. god. u gornjogradskoj gimnaziji, i upisuje se na Pravoslovnu akademiju. Od početka listopada 1859. god. nastavlja pravni studj u Pragu. Tu ostaje do 1865. godine. Ne položivš na vrijeme odrđene spite bio je prisiljen baviti se žurnalistikom, te se vraća u Zagreb i radi u redakciji “Pozor”. 1868. godine postaje gradski bilježnik. Iste godine vjenča se sa Slavom pl. Ištvanić. Postaje ravnatelj hrvatskoga zemaljskog kazališta 1870. god. Postaje i dramaturg. Njegov prvi roman Zlatarevo zlato izlazi 1871. god. Dvije godine kasnije, 1873. godine, postao je gradski senator i napušta kazalište. Od 1874. godine do smrti uređuje hrvatski književni časopis “Vijenac”. Umro je 13. prosinca 1881. godine. Ležeći bolestan diktirao je “Kletvu” i rekao je “Nedajte mi umrjeti, imam još toliko toga za napisati”. Najpoznatija djela su mu: “Seljačka buna”, ”Zlaterovo zlato”, “Prosjak Luka”, “Mladi gospodin”, “Prijan Lovro”, “Diogenes”, “Kanarinčeva ljubovca”, “Vječni Žid” i “Zagrebulje”. Zlatarevo zlato Kratki sadržaj: Radnja se odvija u 16 st. u Zagrebu. Plemić Pavao Gregorijanec spašava Doru Krupićevu prilikom jedne gužve u gradu i odvodi je njenom ocu, zlataru Petru Krupiću. Pavao se odmah u nju zaljubio. Prilikom iste nevolje u gradu smili mu se nijemi prosijak Jerko i zamoli svoje sluge da ga odnesu na njegove dvore da se izliječi. Dora je slovila kao lijepa, vrijedna, skrušena i vjerna bogu i domu, iako je rano ostala bez majke pa ju je uz oca odgajala kuma Magda. Brijač Grga Čokolin nije uspio isprositi Doru za ženu pa se zakleo da će Krupićevoj obitelji nanijeti sva zla. Pokušao je djevojku u gradu oklevetati zbog čega ju je otac otjerao kod rođaka van grada. Putem su ju presreli plaćenici Stjepka Gregorijanca s namjerom da ju otmu i osramote, ne bi li tako onemogućili da se Pavao njome vjenča. Kao što je brijač Grga bio doušnik Stjepku, tako se prosjak Jerko zajedno sa plemićem Pavlom urotio protiv Grge i oca Gregorijanca. Dodatnu nevolju čini barunica Klara koja je rano ostala samoborska udovica i smrtno se zaljubila u lijepog Pavla. Jerko je objasnio Pavlu da nije nijem, da imaju zajedničkog oca, da mu je majka bila služavka na očevom dvoru, da ju je Stjepko napastovao i kad je vidio da je trudna protjerao ju je sa dvora. Umrla je u teškoj bjedi, a on joj se zakleo da će cijeli život šutjeti, kako nitko ne bi saznao ništa o njemu. Do sada mu je pomagao rođak fratar u samostanu. Kad su nastale svađe između vlastele i građana, u vrijeme kad je Petar bio na ratištu protiv turaka, Klara je unajmila jednog zlobnika koji se pojavio u Dorinoj kući za vrijeme dok je bila sama. Prethodno je taj zlobnik ranio Janka koji je čuvao Dorina ulazna vrata. Dori se predstavio kao čovjek koji traži zaštitu, u nevolji je i bježi. Smilio se Dori, donijela mu je vode i dok je gledala kroz prozor zlobnik joj je podmetnuo otrov. Kratko nakon što je probala tu vodu preminula je. U taj čaš došao je nesretni Pavao koji nije ništa mogao napraviti protiv toga. Idućeg dana Dora je bila sahranjena. Za vrijeme dok je ležala na odru u crkvi Pavao se sreo sa Klarom i obećao joj najljuće nevolje za sve što je učinla. Pavao je otišao na ratište sa turcima. Vratio se tek na samrti oca Stjepa, kojeg ispovijeda svećenik Jerko. Otac se na samrti ispovijeda svećeniku i kaje se za vanbrčnog sina. Svećenik otkriva da je on taj sn. Iza obitelji Gregorijanec u kojoj su bila tri sina nije ostao niti jedan nasljednik. Pavao se nije ženio i pognuo je na ratištu. Niko je mao samo jednu kćerku, a Jerko je bio svećenik.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Хајдук, Владимир Наслов Испитивање улоге pH земљишта у епизоотиологији црвеног ветра свиња на територији општине Шид / Владимир Хајдук Врста грађе књига Језик српски Година 2006 Издавање и производња Нови Сад : ИГТ, 2006 (Нови Сад : Верзал) Физички опис 141 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Хајдук, Леона ISBN 86-83263-18-5 (брош.) 978-86-83263-18-9 Напомене Ауторове слике Тираж 200 Стр. 7-8: Предговор / Леона Хајдук Биографија: стр. 136 Библиографија: стр. 124-129 Библиографија [Владимира Хајдука]: стр. 137-139. Предметне одреднице Свиње – Црвени ветар (болест) – Киселост земљишта – Шид Шид УДК 636.4.09:616.9]:631.415(497.113) crveni vetar, kiselost zemljišta, svinje, svinjogojstvo, svinjarstvo, čuvanje gajenje svinja Епизоотиологија С Википедије, слободне енциклопедије Епизоотиологија је наука која проучава узроке настајања, ширења, кретања и престајања, заразних болести код животиња, као и методе и начине њиховог сузбијања и искорењивања. Појам је насто од француске речи épizootique = ендемичан код животиња, који је настао од грчких речи, epi — на ζῳότης — животињска природа и logiа — наука.[1] Садржај 1 Епизоотиологија као наука 2 Историјат 3 Појмови 4 Задаци епизоотиологије 5 Врсте инфекција 6 Фактори који утичу на појаву инфекције 6.1 Извор заразе 6.2 Путеви преношења инфекције 6.3 Врата инфекције 6.4 Количина и вируленција микоорганизама 6.5 Пријемљивост организма 7 Подела заразних болести према начину ширења инфекције 8 Општа начела сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза 9 Извори 10 Литература 11 Спољашње везе Епизоотиологија као наука Као научна дисциплина епизоотиологија се може поделити на: Општу епизоотологију - која истражује опште законе развоја и нестајања заразних болести; доктрину имунитета и заразних болести; изучавање општих и посебних мера лечења животиња.[1] Посебну епизоотологију - која проучавање карактеристике узрочника, патогенезу, дистрибуцију, патолошко-анатомски промене, методе дијагностике и диференцијалне дијагностике, лечења, економских губитака и развој мера превенције и искорењивања. Да би се решила бројне проблеме епизоотологија користи у свом раду основна знања из области ветеринарске генетике и имунологије.[2] Историјат Епизоотологија ка наука нагло је почела да се развија после 1920. године. Научници су од прве половине 20. века све више почели да детаљано проучавају читав низ мало познатих или потпуно непознатих заразних болести, и разматрају бројна питања дијагностике и имунитета, патогенезе, и превенције одређених инфекција код многим домаћих животиња, птица и пчела. Појмови Ензоотија - је стална појава неке заразне болести на одређеном подручју, која нема тенденцију ширења (локална зараза). Епизоотија - је учестала појава заразне болести на неком подручју са тенденцијом ширења (земаљска зараза). Карактерише се појавом болести код великог броја животиња и одликује брзим ширењем болести. Анзоотија - је ширење епизоотије у више држава и на више континената (светска зараза). Зоонозе - су болест које човек добија од болесних или наизглед здравих животиња. Задаци епизоотиологије Поред бављења научноистраживачким радом и школовањем кадрова епизоотиологија се бави и: Профиласком заразних болести Откривањем (изоловањем) заразних болести Сузбијањем заразних болести Искорењавањем заразних болести. Два основна начина контроле и искорењивање заразних болести које је поставила епизоотологија постали су; имунопрофилакса и уништавање оболелих животиња и нешкодљиво уклањање лешева. Врсте инфекција Инфекција може бити различитог порекла и врсте, а деле се: Према месту где се налази узрочник инфекције се деле на ендогене и егзогене инфекције. Према броју и врсти микрорганизама на просте и сложене инфекције. Према локализацији инфекције на опште и локалне. Према дејству инфекције на; Латентне (скривена) – када симптоми болести нису довољно изражени, а микроорганизам је присутан. Реинфекције (поновна инфекција) када после оздрављења исти микрорганизам поново изазове исту болест. Суперинфекција – када нови микроорганизам измени ток инфекције у своју корист. Фактори који утичу на појаву инфекције За настанак инфекције и појаву заразна болсет потребно су пет фактора, а то су: 1. Извор заразе, 2. Путеви преношења заразе, 3. Врста инфекције,[3] 4. Количина и вирулентност микроорганизама, 5. Пријемљивост организма. Извор заразе Извор заразе је место где се налазе локализовани узрочници, пре настајања заразе. Према локализацији извор заразе може бити: примарни, интермедијарни и секундарни. Примарни извор инфекције Као примарни извор инфекције сматрају се животиње у стању инкубације, оздрављења и реконвалесценције. Анимални производи од оболелих животиња и клицоноша (када се оне налазе у стадијуму инкубације или реконвалесценције), дивље животиње, инсекти. Интермедијарни извор заразе У ове изворе спадају болесне животиње које заразу шире излучевинама, преко уста, носа, мокраће, суза, столице или из оболелих места на кожи. Секундарни извор инфекције Секундарни извор инфекције могу бити предмети који се употребљавају у поступку са болесним животињама, вода, ваздух, земљиште, транспортна средства и објекти у којима се чувају животиње.[4] Путеви преношења инфекције Средства и путеви којима се патогени микроорганизми преносе са извора заразе до макроорганизма могу бити контактом и то директним (угриз, додир, припуст) и индиректним (предмети, људи, животиње). Зараза се може пренети путем птица, воде, ваздуха, земље итд. Вектори су преносиоци узрочника заразних болести (нпр инсекти), који заразу преносе механичким и биолошким путем. Врата инфекције Улазна врата или место кроз које продиру микроорганизми у макроорганизам, могу бити слузокожа респирсторног, урогениталног, дигестивног система, плацента и коњуктива. Та места претходно морају бити оштећена. Количина и вируленција микоорганизама За настанак инфекције веома је важна количина (број) и вируленција микоорганизама који би требло да савладају отпорност организма. Пријемљивост организма Да би настала инфекција заразним болестима, поред извор заразе, путеви преношења, патогености и вируленције микроорганизама веома је значајно стање макроорганизама тј. да ли су они пријемљив за неку врсту микрорганизма. На пријемљивост у макроорганизму утичу: Стање организма – гладовање,[5] измореност Старост – млађе животиње лакше оболевају од старијих Раса – неке расе су остељивије од других Пол – неке болести настају код женских, а неке код мушких грла. Подела заразних болести према начину ширења инфекције Према начину ширења инфекције заразне болести се дела на; ланчасте, таласасте и експлозивне. Ланчасте Таласасте Експлозивне Општа начела сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза У сузбијању заразних болести користе се разноврсни методи у зависности одврсте заразне болести, начина држања и других фактора.[6] Редослед поступака Ред поступака је следећи: Прво - постављање тачне дијагнозе. Друго - након постављања дијагнозе предузима се читав низ мера које имају за задатакда спрече даље ширење заразе. Мере Мере за сузбијање искорењавања и спречавања појаве зараза састоје се у следећем: строго изоловање (дворишта, фарми), забрана транспорта, изложби, сајмова, пијачне продаје, спровођење ветеринарско санитарне мере у зараженом подручју (дезинфекција, нешкодљиво уклањање угинулих и оболелих животиња). Искорењивање заразе је крајњи циљ свих наведених мера и поступака. Да је зараза престала, сматра се ако се код пријемљивих животиња код којих није вршена превентивна имунопрофилакса, у дужем периоду није појавио ниједан случај заразне болести. Извори Ivan Zaharij, Opća epizootiologija, Poljoprivredni nakladni zavod, 1960. Paul-Pierre Pastoret, Handbook of Vertebrate Immunology, Academic Press, 1998. Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005) ORLIC D.,M. LALIC, M. KAPETANOV.LJ. SUVAJDŽIC: (2002/a) - Zdravstvena problematika u karantinima i prometu živine i divljaci u A.P. Vojvodini.VI Jugoslavenski epizootiološki dani, Zbornik referata i kratkih sadržaja, 58 - 59 PALIC T., R. RESANOVIC, J. NIKOLOVSKI, D. ORLIC: ( 1998/b) - Uticaj ishrane na imuni odgovor i zdravstveno stanje živine. 2 Jugoslovenski simpozijum , Nauka u živinarstvu, 1-2, 329- 334 Paukovic, C. Radovanovic, M. Epizootiologija i preventiva atipicne kuge peradi u Jugoslaviji [1981] Veterinarski glasnik ISSN : 0350-2457 Литература Полферов Я. Я. Эпизоотия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. Ганнушкин М. С. Общая эпизоотология. 4-е изд. М., 1961. Лукашев И. И. Частная эпизоотология. М., 1961. Бакулов И. А., Таршис М. Г. География болезней животных зарубежных стран. М., 1971. Эпизоотология / Под ред. Р. Ф. Сосова. 2-е изд. М., 1974. Бакулов И. А. и др. Словарь эпизоотологических терминов / И. А. Бакулов, В. А. Ведерников, Ф. М. Орлов, Г. Г. Юрков. — М.: Россельхозиздат, 1975. — 104 с. Таршис М. Г. Популярно об эпизоотологии. — М.: Колос, 1982. — 192 с. Сунцов, В. В.; Сунцова, Н. И. (2006). Чума: Происхождение и эволюция эпизоотической системы (экологические, географические и социальные аспекты). Отв. ред. С. А. Шилова; Российская акад. наук, Институт проблем экологии и эволюции им. А. Н. Северцова РАН. — М. Т-во науч. изд. КМК. ISBN 978-5-87317-312-9. Тинкер И. С. Эпизоотология чумы на сусликах. — Ростов-на-Дону, 1940. Спољашње везе Настава: епизоотиологија Категорије: ЕпидемиологијаВетеринарска медицина