Autorka bestselera I ne pomišljaj na to i Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo) Prigrlite neočekivano. Nećete odoleti radosti koju donosi svaki iskorišćen dan. Leto za Sem nije počelo sjajno. Ilaj, njen dečko, otišao je na putovanje po Evropi a ona je sad savetnica u Plavim potocima: letnjem kampu u koji se kao jedanaestogodišnjakinja zaklela da neće ponovo doći. Sem očekuje da narednih sedam nedelja budu potpuna katastrofa. Tako i jeste dok ne sretne Gevina, instruktora jedrenja u kampu, koji će sasvim preokrenuti njena očekivanja. Gevin je taj posao verovatno dobio samo zahvaljujući stomačnim mišićima. Ili onom osmehu. Ili tome kako ispunjava Semino slobodno vreme uzbudljivim doživljajima – plivanjem pod slapovima zvezda, šaputanjem tajni uz pečeni slez, noćnom (veoma opasnom) vožnjom kanuom. To nema nikakvog smisla. Sem voli Ilaja. Međutim, možda je sasvim otkačeno leto upravo ono što je Sem potrebno. A možda tek treba da shvati šta zapravo želi. „Morate pročitati... Ako ste raspoloženi za zabavu, drsko prepucavanje i ljupku romansu, uzmite ovu zabavnu knjigu.“ USA Today „Komično zabavno putovanje Evropom uz likove koje nećete skoro zaboraviti.“ Popsugar „Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba.“ Booklist

Autorka bestselera I ne pomišljaj na to i Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo) Prigrlite neočekivano. Nećete odoleti radosti koju donosi svaki iskorišćen dan. Leto za Sem nije počelo sjajno. Ilaj, njen dečko, otišao je na putovanje po Evropi a ona je sad savetnica u Plavim potocima: letnjem kampu u koji se kao jedanaestogodišnjakinja zaklela da neće ponovo doći. Sem očekuje da narednih sedam nedelja budu potpuna katastrofa. Tako i jeste dok ne sretne Gevina, instruktora jedrenja u kampu, koji će sasvim preokrenuti njena očekivanja. Gevin je taj posao verovatno dobio samo zahvaljujući stomačnim mišićima. Ili onom osmehu. Ili tome kako ispunjava Semino slobodno vreme uzbudljivim doživljajima – plivanjem pod slapovima zvezda, šaputanjem tajni uz pečeni slez, noćnom (veoma opasnom) vožnjom kanuom. To nema nikakvog smisla. Sem voli Ilaja. Međutim, možda je sasvim otkačeno leto upravo ono što je Sem potrebno. A možda tek treba da shvati šta zapravo želi. „Morate pročitati... Ako ste raspoloženi za zabavu, drsko prepucavanje i ljupku romansu, uzmite ovu zabavnu knjigu.“ USA Today „Komično zabavno putovanje Evropom uz likove koje nećete skoro zaboraviti.“ Popsugar „Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba.“ Booklist Čitaj dalje

Opis proizvoda Autorka bestselera I ne pomišljaj na to i Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo)Prigrlite neočekivano. Nećete odoleti radosti koju donosi svaki iskorišćen dan.Leto za Sem nije počelo sjajno. Ilaj, njen dečko, otišao je na putovanje po Evropi a ona je sad savetnica u Plavim potocima: letnjem kampu u koji se kao jedanaestogodišnjakinja zaklela da neće ponovo doći. Sem očekuje da narednih sedam nedelja budu potpuna katastrofa.Tako i jeste dok ne sretne Gevina, instruktora jedrenja u kampu, koji će sasvim preokrenuti njena očekivanja. Gevin je taj posao verovatno dobio samo zahvaljujući stomačnim mišićima. Ili onom osmehu. Ili tome kako ispunjava Semino slobodno vreme uzbudljivim doživljajima – plivanjem pod slapovima zvezda, šaputanjem tajni uz pečeni slez, noćnom (veoma opasnom) vožnjom kanuom.To nema nikakvog smisla. Sem voli Ilaja. Međutim, možda je sasvim otkačeno leto upravo ono što je Sem potrebno. A možda tek treba da shvati šta zapravo želi.„Morate pročitati... Ako ste raspoloženi za zabavu, drsko prepucavanje i ljupku romansu, uzmite ovu zabavnu knjigu.“ USA Today„Komično zabavno putovanje Evropom uz likove koje nećete skoro zaboraviti.“ Popsugar„Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba.“ Booklist Vidi još informacija

U muškoj zemlji „Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce. Tripoli je ležaoblistav i nepomičan pod njim.“ Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većemod onog koji su doskora činile samo igre na vrelompločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punogljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegovotac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućimodsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja muu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poveravatajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnomputovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj velikisvet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a svapitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postajusve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog domaslomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom.Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman Umuškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. Onje krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života.Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski.To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanjaživota „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i pričao samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebaloda je kod kuće.

Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila! Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. "Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti." - The Washington Post "Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično." - Seventeen "Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!" - National Public Radio: The Roundtable Autorka bestselera Samo slušaj! Čitaj dalje

Samo mladić i devojka u malom kanuu Autorka bestselera I ne pomišljaj na to i Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo) Prigrlite neočekivano. Nećete odoleti radosti koju donosi svaki iskorišćen dan. Leto za Sem nije počelo sjajno. Ilaj, njen dečko, otišao je na putovanje po Evropi a ona je sad savetnica u Plavim potocima: letnjem kampu u koji se kao jedanaestogodišnjakinja zaklela da neće ponovo doći. Sem očekuje da narednih sedam nedelja budu potpuna katastrofa. Tako i jeste dok ne sretne Gevina, instruktora jedrenja u kampu, koji će sasvim preokrenuti njena očekivanja. Gevin je taj posao verovatno dobio samo zahvaljujući stomačnim mišićima. Ili onom osmehu. Ili tome kako ispunjava Semino slobodno vreme uzbudljivim doživljajima – plivanjem pod slapovima zvezda, šaputanjem tajni uz pečeni slez, noćnom (veoma opasnom) vožnjom kanuom. To nema nikakvog smisla. Sem voli Ilaja. Međutim, možda je sasvim otkačeno leto upravo ono što je Sem potrebno. A možda tek treba da shvati šta zapravo želi. „Morate pročitati... Ako ste raspoloženi za zabavu, drsko prepucavanje i ljupku romansu, uzmite ovu zabavnu knjigu.“ USA Today „Komično zabavno putovanje Evropom uz likove koje nećete skoro zaboraviti.“ Popsugar „Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba.“ Booklist

Samo mladić i devojka u malom kanuu Autorka bestselera I ne pomišljaj na to i Deset stvari koje smo uradile (a verovatno nije trebalo) Prigrlite neočekivano. Nećete odoleti radosti koju donosi svaki iskorišćen dan. Leto za Sem nije počelo sjajno. Ilaj, njen dečko, otišao je na putovanje po Evropi a ona je sad savetnica u Plavim potocima: letnjem kampu u koji se kao jedanaestogodišnjakinja zaklela da neće ponovo doći. Sem očekuje da narednih sedam nedelja budu potpuna katastrofa. Tako i jeste dok ne sretne Gevina, instruktora jedrenja u kampu, koji će sasvim preokrenuti njena očekivanja. Gevin je taj posao verovatno dobio samo zahvaljujući stomačnim mišićima. Ili onom osmehu. Ili tome kako ispunjava Semino slobodno vreme uzbudljivim doživljajima – plivanjem pod slapovima zvezda, šaputanjem tajni uz pečeni slez, noćnom (veoma opasnom) vožnjom kanuom. To nema nikakvog smisla. Sem voli Ilaja. Međutim, možda je sasvim otkačeno leto upravo ono što je Sem potrebno. A možda tek treba da shvati šta zapravo želi. „Morate pročitati... Ako ste raspoloženi za zabavu, drsko prepucavanje i ljupku romansu, uzmite ovu zabavnu knjigu.“ USA Today „Komično zabavno putovanje Evropom uz likove koje nećete skoro zaboraviti.“ Popsugar „Sara Mlinovski dočarava glasove stvarnih tinejdžera razapetih nad jazom između detinjstva i zrelog doba.“ Booklist

„Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.“ Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće. Čitaj dalje

Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka! "Većina nas o starenju razmišlja ovako - živimo sretno svoj život, sve dok se jednoga dana ne počnemo osjećati starima, a simptomi se jedan za drugim nižu pred našim mrenom prekrivenim očima! Kosti nam škripe, bole nas leđa, zaboravljamo imena svojih susjeda, mrska nam je noćna vožnja, više ne možemo igrati tenis, ne čujemo što nam supružnik govori, a seksualni nam se život uglavnom svodi na to da se u prolazu očešamo o perilicu rublja. Uskoro počinjemo večerati u pola četiri poslijepodne, a glavni dnevni cilj nam je da ostanemo dovoljno dugo budni kako bismo mogli odgledati Dnevnik." Odlomak iz knjige VI - Zauvijek mladi Međutim, ne mora biti tako! Dr. Roizen i dr. Oz vraćaju nam se s još jednim uzbudljivim nastavkom svojih bestselera o VAMA – "VI - Zauvijek mladi: Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka". Zabavnim stilom i detaljnim objašnjenjima oni vam pokazuju kako možete pobijediti naizgled neizbježno starenje svoga organizma. Njihova prosvijetljujuća objašnjenja o glavnim uzročnicima starenja, koji su tek nedavno znanstveno potvrđeni, kulminiraju u čudesnom dvotjednom planu održavanja mladosti koji nam može pomoći da živimo dulje i osjećamo se živahnije. Uza sve to, ova će vas knjiga uvelike i zabaviti, jer se "produženje vašeg jamstvenog roka" ne svodi samo na izbjegavanje bolesti, već i na izbjegavanje nemoći koja onemogućuje dostojanstveno starenje. Autori su redoviti gosti u Oprah Showu, gdje propagiraju svoj koncept zdravog života. Čitaj dalje

Ispunjena filozofijom, nadahnućem i praktičnošću, ovo je knjiga koja može da vas promeni jer pokreće nešto tajanstveno. Nešto što stvara čuda u najsloženijem od svih područja života: u ljudskom srcu. Može li ljubav biti toliko velika da zbog nje odbacite sve svoje? Pogaziti sve u šta verujete? Koliko strast može biti velika, a opčinjenost jaka za nekom osobom? Doživljavamo li iskustva za koja smo čvrsto tvrdili da nam se nikad neće dogoditi? Ljubav u ovom romanu postaje jedan sveopšti pojam koji nadzire celi svet, pa čitanje njegovih stranica možemo nazvati intelektualnim iskustvom. "Pogled tvoj je pogled moj…" je jedna od onih knjiga koje podsećaju na moć knjiga, klasičnih ostvarenja, skrivenih na prašnjavim tavanima sa specifičnim mirisom tinte i žutog papira. One nas podsete da su knjige poput naočara u novi svet, mesta gde upoznajemo mnoštvo novih ljudi i naprosto - gradimo sebe. "Obična sam devojka... Žena... Imam godine kojih se ne stidim. Imam san kome težim. Imam ljubav kojoj se nadam. Moja priča je obično – neobična. Moj put do ljubavi je pakao bez dna. Moje ostvarenje sna je noćna mora posuta pepelom obojene svakodnevice. Nisam jedina, ali sam verovatno u krugu malobrojnih koji se ne boje da priznaju da još uvek sanjaju i još uvek tragaju za sopstvenim ostvarenjem. Još uvek se nadmećem sa vremenom!" "Nije puštao moju ruku. Nisam mogla da mu vidim lice ali sam znala, po glasu, da je to ON. Da li je moguće da ON postoji? Da nije samo u mojoj glavi? Da nije izmišljotina? Moj san? Ni u snu mu nisam videla lice ali njegov glas onako dečački, nestašan, raspevan... Od tog glasa bih uvek blago zadrhtala..." "...snovi su snovi. Izmenjeni ili ne, skriveni ili ne, ostaju večno. Ili se ostvaruju, ili te muče celog života..." "Ima vremena za sve, samo se mora biti svestan vremena..." Čitaj dalje

Detalji predmeta Stanje Polovno Autor: Hišam Matar Format: 22 Broj strana: 229 Povez: broširan `Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo Sunce,Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.` Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje `glava porodice` kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života `iz početka`, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće.

Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Prepusti se Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable Prikaži više

O knjizi Da li upoznajući druge možemo bolje razumeti sebe? Autorka bestselera Samo slušaj. „Znaš, ne bi trebalo da se stidiš ako ne umeš da voziš bicikl“, rekao je Eli. „Umem da vozim bicikl“, odgovorila sam. „Samo... nisam imala priliku neko vreme.“ Vožnja biciklom jedna je od mnogih stvari koje je Oden propustila. Čak i pre nego što su joj se roditelji razveli, prihvatila je ulogu starmale koja nikad ne pravi probleme i usredsređena je na školu kako bi zadovoljila svoju zahtevnu majku. Leto pre polaska na fakultet provodi u malom primorskom gradu Kolbiju s ocem, njegovom novom ženom i njihovom bebom. Zbog posla u pomodnom butiku upoznaje se sa svetom devojaka i njihovih druženja, razgovora i romansi. A tu je i Eli, zanimljiv usamljenik. Budući da i on pati od nesanice, Eli upoznaje Oden s noćnim životom u Kolbiju. Zajedno se upuštaju u potragu: Oden da iskusi bezbrižni tinejdžerski život koji joj je bio uskraćen; Eli da ostavi jedan tragičan slučaj za sobom. Smestite dvoje usamljenika u ljupki primorski gradić s bezbroj dugih letnjih noći i može se dogoditi gotovo sve. „Prikazuje doživljanje leta kao zlatnog praga između prošlih kajanja i budućih nepoznanica, vremena koje blista slatkim obećanjem sadašnjosti.“ The Washington Post „Besane noći nikad nisu zvučale tako romantično.“ Seventeen „Pomaže nam da shvatimo kako ljudi nisu uvek onakvi kakvim nam se čine i da uvek ima vremena za promenu. Čudesna knjiga!“ National Public Radio: The Roundtable

Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka "Većina nas o starenju razmišlja ovako: živimo sretno svoj život, sve dok se jednoga dana ne počnemo osjećati starima, a simptomi se jedan za drugim nižu pred našim mrenom prekrivenim očima. Kosti nam škripe, bole nas leđa, zaboravljamo imena svojih susjeda, mrska nam je noćna vožnja, više ne možemo igrati tenis, ne čujemo što nam supružnik govori, a seksualni nam se život uglavnom svodi na to da se u prolazu očešamo o perilicu rublja... Uskoro počinjemo večerati u pola četiri poslijepodne, a glavni dnevni cilj nam je da ostanemo dovoljno dugo budni kako bismo mogli odgledati Dnevnik." Odlomak iz knjige VI - Zauvijek mladi Međutim, ne mora biti tako! Dr. Roizen i dr. Oz vraćaju nam se s još jednim uzbudljivim nastavkom svojih bestselera o VAMA – "VI - Zauvijek mladi: Priručnik za održavanje mladosti i produženje životnog vijeka". Zabavnim stilom i detaljnim objašnjenjima oni vam pokazuju kako možete pobijediti naizgled neizbježno starenje svoga organizma. Njihova prosvijetljujuća objašnjenja o glavnim uzročnicima starenja, koji su tek nedavno znanstveno potvrđeni, kulminiraju u čudesnom dvotjednom planu održavanja mladosti koji nam može pomoći da živimo dulje i osjećamo se živahnije. Uza sve to, ova će vas knjiga uvelike i zabaviti, jer se "produženje vašeg jamstvenog roka" ne svodi samo na izbjegavanje bolesti, već i na izbjegavanje nemoći koja onemogućuje dostojanstveno starenje. Autori su redoviti gosti u Oprah Showu, gdje propagiraju svoj koncept zdravog života. NA PRVOME MJESTU NEW YORK TIMESOVE LJESTVICE NAJPRODAVANIJIH KNJIGA V.B.Z. PREDSTAVLJA BESTSELERE OPRAH’S BOOK CLUBA

Pogled tvoj je pogled moj 656 strana napisanih jezikom ljubavi. Ispunjena filozofijom, nadahnućem i praktičnošću, ovo je knjiga koja može da vas promeni jer pokreće nešto tajanstveno. Nešto što stvara čuda u najsloženijem od svih područja života: u ljudskom srcu. Može li ljubav biti toliko velika da zbog nje odbacite sve svoje? Pogaziti sve u šta verujete? Koliko strast može biti velika, a opčinjenost jaka za nekom osobom? Doživljavamo li iskustva za koja smo čvrsto tvrdili da nam se nikad neće dogoditi? Ljubav u ovom romanu postaje jedan sveopšti pojam koji nadzire celi svet, pa čitanje njegovih stranica možemo nazvati intelektualnim iskustvom. ,, Pogled tvoj je pogled moj…’’ je jedna od onih knjiga koje podsećaju na moć knjiga, klasičnih ostvarenja, skrivenih na prašnjavim tavanima sa specifičnim mirisom tinte i žutog papira. One nas podsete da su knjige poput naočara u novi svet, mesta gde upoznajemo mnoštvo novih ljudi i naprosto - gradimo sebe. ,,Obična sam devojka... Žena... Imam godine kojih se ne stidim. Imam san kome težim. Imam ljubav kojoj se nadam. Moja priča je obično – neobična. Moj put do ljubavi je pakao bez dna. Moje ostvarenje sna je noćna mora posuta pepelom obojene svakodnevice. Nisam jedina, ali sam verovatno u krugu malobrojnih koji se ne boje da priznaju da još uvek sanjaju i još uvek tragaju za sopstvenim ostvarenjem. Još uvek se nadmećem sa vremenom!'' „Nije puštao moju ruku. Nisam mogla da mu vidim lice ali sam znala, po glasu, da je to ON. Da li je moguće da ON postoji? Da nije samo u mojoj glavi? Da nije izmišljotina? Moj san? Ni u snu mu nisam videla lice ali njegov glas onako dečački, nestašan, raspevan... Od tog glasa bih uvek blago zadrhtala...“ „...snovi su snovi. Izmenjeni ili ne, skriveni ili ne, ostaju večno. Ili se ostvaruju, ili te muče celog života...“ „Ima vremena za sve, samo se mora biti svestan vremena...“ Prikaži više

Kostanca je snažno udarila zvekirom po masivnim drvenim vratima iznenađeno primetivši da je zvuk jedva nešto glasniji od oluje koja je upravo besnela i ne bi se iznenadila da niko u kući ne čuje kucanje. Kada su se vrata konačno otvorila, batler ju je odmerio od glave do pete i ona je u njegovim očima videla da se sprema da je otera. S obzirom na to da je prepešačila nekoliko kilometara po pljusku, pretpostavljala je kako izgleda. – Ja sam ledi Konstanca Rejbern – rekla je arogantno. – Verujem da me očekuju. Batler se pomerio u stranu i prormrmljao nešto u vezi s bibliotekom pre nego što je nestao niz hodnik. Konstanca je duboko uzdahnula i teškom mukom ugurala svoj prtljag u veliki hol, a zatim je zatvorila teška ulazna vrata i poţurila za batlerom. Batler ju je odveo u veliku prostoriju prepunu knjiga i, promrmljavši nešto što Konstanca nije uspela da razume, nestao je. Kada je ostala sama, osvrnula se oko sebe pokušavajući da ne obraća paţnju na vodu koja je kapala s njene mokre odeće na skupoceni tepih. Kuća je bila ogromna, tavanice visoke, podovi popločani mermerom, a park koji se nazirao kroz zavesu od kiše sigurno je bio zavidnih dimenzija. Duboko je uzdahnula svesna činjenice da je to samo maska. Vrata nijedne ugledne kuće bez problema, naravno skrivenih, ne bi joj se otvorila. Polako je prišla policama primetivši debele naslage prašine, što je značilo da eri nije voleo mnogo da čita, a stara grofica nije vodila računa o tome šta sluge rade.Osetila je neodoljivi poriv da ispravi jastuke na sofi, da istrese prašinu s teških draperija i da uzme četku i izriba cigle oko kamina, potamnele od čađi. Da je ona gospodarica ove kuće… *** Bio je već deset godina udovac, pa verovatno neće biti preterano zahtevan. Ako su njegove potrebe u tom smislu velike, sigurno je pronašao način da ih zadovolji, a ukoliko nisu, nema razloga da ga se plaši. Pokušala je da ga zamisli tokom duge vožnje kočijom od Londona. Bio je stariji od nje, pomalo mršav i prosed. Dodala je i naočare, a koji ih nose uvek izgledaju manje zastrašujuće. I imao je blag osmeh, pomalo setan, pošto je toliko dugo čekao da potraţi novu ţenu posle smrti prve. Knjigu potražite OVDE

„Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce. Tripoli je ležao blistav i nepomičan pod njim.“ Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većem od onog koji su doskora činile samo igre na vrelom pločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punog ljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegov otac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućim odsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja mu u svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poverava tajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji... Ali jednom, dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnom putovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepozna ga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj veliki svet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a sva pitanja ostaju bez odgovora... A kako laži i strahovi postaju sve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog doma slomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom. Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman U muškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. On je krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života. Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski. To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanja života „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i priča o samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebalo da je kod kuće. „Matar predivno piše... On je istančan posmatrač s darom da povezuje apsurdno s najdubljim i najtežim osećanjima.“ - Gardijan „Ono što ostaje iza ovog dirljivog i prelepog romana jeste uporno nastojanje da sećanje na ljubav preživi u muškoj zemlji.“ - Indipendent

Opis Ova knjiga je referentni vodič i sadrži vežbe koje će vam pomoći da poboljšate svoje pevanje. Prelistajte je i potražite delove koji vas zanimaju. (U tom pogledu preporučujem vam da prođete i kroz delove koji vas ne zanimaju – ko zna šta sve možete otkriti o svom glasu?) Ono što je važno zapamtiti je da ne morate ovu knjigu čitati od korica do korica da biste usavršili svoje pevanje; potražite teme koje su vama potrebne i koristite i vežbe i CD da biste svoj glas na najbolji način razvili. CD je važan partner vašoj knjizi. Vežbe sa CD-a demonstriraju tehnika datim u knjizi. Čućete obrazac odsviran na klaviru, a pevač će vam otpevati obrazac koji se nekoliko puta ponavlja da biste i vi uz njega zapevali. Samo pevanje je sjajna stvar, ali želite da poradite na tehnici kako bi vaše pesme sjajno zvučale. Ako budete vredno radili vežbe artikulacije sa CD-a, a zatim te informacije i veštine primenite na pesme, pevaćete pravilno i razgovetno. Ako nikada pre niste imali časove pevanja možda na početku nećete uočiti korist od tih vežbi ili će vam se učiniti preteškim. Nastavite da radite vežbe tokom svojih sesija i videćete koliko vam one brzo mogu pomoći da dobro i pravilno pevate. Poglavlje 10 daće vam ideje o razvoju rutine vežbanja kako biste sve informacije koje pročitate u knjizi uskladili s onim što čujete sa CD-a. Nakon što zacrtate rutinu vežbanja, držite CD pri ruci kako biste mogli da odaberete koje numere ćete vežbati. Najbolje je da CD čuvate u plastičnom omotaču uz poleđinu knjige. A možda ćete poželeti da CD držite u automobilu kako biste uz nega pevali dok vozite. To je u redu ako ste istovremeno skoncentrisani i na vožnju. Budući da mnogi ljudi brzo reaguju na slike, upotrebila sam nekoliko načina na koje slike mogu da vam pomognu da poboljšate svoje pevanje. Poznavanje mehanike pevanja kod nekih pevača dobro funkcioniše, dok drugi pak više vole da znaju o čemu da misle ili šta da vizualizuju dok pevaju. Ako želite da znate na šta treba da obratite pažnju dok slušate, daću vam i te informacije. Vežbe takođe objašnjavam i tako što vam zadajem da nešto fizički uradite. Ponekad već sama senzacija pokreta u vašem telu prenese ideju. Koji god način da preferirate, naći ćete ga u ovoj knjizi. Sadržaj Uvod, 1 Deo 1: Istraživanje osnova pevanja, 7 poglavlje 1: Priprema za pevanje, 9 poglavlje 2: Određivanje kategorije vašeg glasa, 17 poglavlje 3: Zauzimanje pravilnog stava za dobro pevanje, 27 poglavlje 4: Pravilno disanje za pevanje, 37 poglavlje 5: Toniranje glasa, 55 Deo 2: Usavršavanje vašeg pevanja, 69 poglavlje 6: Sticanje lepog tona, 71 poglavlje 7: Istraživanje rezonance, 81 poglavlje 8: Oblikovanje samoglasnika radi jasnoće, 91 poglavlje 9: Vežbanje suglasnika za artikulaciju, 101 poglavlje 10: Uspostavljanje rutine u vežbanju, 111 Deo 3: Napredne tehnike za usavršavanje vašeg glasa, 123 poglavlje 11: Razvijanje različitih delova vašeg pevačkog glasa, 125 poglavlje 12: Unapređivanje fleksibilnosti i raspona vašeg glasa, 147 poglavlje 13: Prosto kao pasulj: pevanje belting tehnikom, 159 poglavlje 14: Obuka za pevanje, 181 poglavlje 15: Kako pronaći odgovarajućeg instruktora pevanja, 193 Deo 4: Priprema za nastup, 203 poglavlje 16: Izbor odgovarajućeg muzičkog materijala, 205 poglavlje 17: Savladavanje nove pesme, 215 poglavlje 18: Kako uverljivo odglumiti svoju pesmu, 231 poglavlje 19: Kako se izboriti sa tremom, 241 poglavlje 20: Priprema za audiciju, 251 Deo 5: Sve po deset, 269 poglavlje 21: Deset izvođača sa dobrom tehnikom, 271 poglavlje 22: Deset najčešćih pitanja o pevanju, 275 poglavlje 23: Deset saveta za održavanje vokalnog zdravlja, 281 poglavlje 24: Deset saveta da nastupite kao profesionalac, 289 Deo 6: Dodaci, 297 Dodatak A: Predlog pesama za usavršavanje vaše pevačke tehnike, 299 Dodatak B: Nekoliko reči o CD-u, 309 O autorki Dr Pamelia S. Phillips je profesionalni direktor programa i predsedavajuća za „Glas i muziku“ na CAP21 (Collaborative Arts Project 21). Dr Phillips je doktorat muzičkih umetnosti i zvanje mastera „Vokalnog izvođenja“ stekla na Državnom univerzitetu u Arizoni, a „Muzičko obrazovanje“ diplomirala na Državnom univerzitetu u Arkanzasu. Njena karijera obuhvata raznovrsne nastupe, od premijera Američke opere do gostovanja sa velikim simfonijskim orkestrima. Dr Phillips je takođe predavala na koledžu Wagner (Wagner College), Državni univerzitet Arizone (Arizona State University), na Scottsdale Community koledžu (Scottsdale Community College), i na South Mountain Community koledžu (South Mountain Community College). U njene nastupe spadaju naslovne uloge u Carmen, Tragedy of Carmen, Dido and Aeneas (Didona i Eneja), i Lizzie Borden; uloga veštice u Hansel and Gretel (Ivica i Marica); Giuliette u Tales of Hoffmann (Hofmanove priče); Dorabelle u Cosi fan tutte; mame u Albert Herring; Constance u svetskoj premijeri komedije She Stoops to Conquer; Dame s kutijom za šešire u Postcard from Morocco (Razglednica iz Maroka); Frau Bauer u Dori; Beatrice u premijeri Garden of Mystery; gospođe Cornett iz Tobermory-a; scenski nastup u predstavi From The Diary of Virginia Woolf (Iz dnevnika Virdžinije Vulf); uloga Glorie Thorpe iz Damn Yankees; Gymnasie u A Funny Thing Happened on the Way to the Forum; Liebeslieder pevačice u A Little Night Music (Mala noćna muzika); i Lady Thiang u King and I (Kralj i ja). U njene nastupe sa simfonijskim orkestrima spadaju nastup u kantati Le mort de Cléopâtra (Kleopatrina smrt) Hectora Berlioza sa Bronx Symphony, Mahlerova Četvrta simfonija sa Centré Symphony i Das Lied von der Erde i Mahlerova Treća simfonija sa New York Symphonic Arts Ensemble. Dr Phillips je takođe bila gostujući umetnik u nastupima sa Phoenix Chamber Symphony, Scottsdale Fine Arts Orchestra, Putnam County Chorale i National Chorale. Naslov: Pevanje za neupućene (sa CD-om) Izdavač: Mikro knjiga Strana: 346 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7555-454-7 Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj?

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

Opis Ova knjiga je referentni vodič i sadrži vežbe koje će vam pomoći da poboljšate svoje pevanje. Prelistajte je i potražite delove koji vas zanimaju. (U tom pogledu preporučujem vam da prođete i kroz delove koji vas ne zanimaju – ko zna šta sve možete otkriti o svom glasu?) Ono što je važno zapamtiti je da ne morate ovu knjigu čitati od korica do korica da biste usavršili svoje pevanje; potražite teme koje su vama potrebne i koristite i vežbe i CD da biste svoj glas na najbolji način razvili. CD je važan partner vašoj knjizi. Vežbe sa CD-a demonstriraju tehnika datim u knjizi. Čućete obrazac odsviran na klaviru, a pevač će vam otpevati obrazac koji se nekoliko puta ponavlja da biste i vi uz njega zapevali. Samo pevanje je sjajna stvar, ali želite da poradite na tehnici kako bi vaše pesme sjajno zvučale. Ako budete vredno radili vežbe artikulacije sa CD-a, a zatim te informacije i veštine primenite na pesme, pevaćete pravilno i razgovetno. Ako nikada pre niste imali časove pevanja možda na početku nećete uočiti korist od tih vežbi ili će vam se učiniti preteškim. Nastavite da radite vežbe tokom svojih sesija i videćete koliko vam one brzo mogu pomoći da dobro i pravilno pevate. Poglavlje 10 daće vam ideje o razvoju rutine vežbanja kako biste sve informacije koje pročitate u knjizi uskladili s onim što čujete sa CD-a. Nakon što zacrtate rutinu vežbanja, držite CD pri ruci kako biste mogli da odaberete koje numere ćete vežbati. Najbolje je da CD čuvate u plastičnom omotaču uz poleđinu knjige. A možda ćete poželeti da CD držite u automobilu kako biste uz nega pevali dok vozite. To je u redu ako ste istovremeno skoncentrisani i na vožnju. Budući da mnogi ljudi brzo reaguju na slike, upotrebila sam nekoliko načina na koje slike mogu da vam pomognu da poboljšate svoje pevanje. Poznavanje mehanike pevanja kod nekih pevača dobro funkcioniše, dok drugi pak više vole da znaju o čemu da misle ili šta da vizualizuju dok pevaju. Ako želite da znate na šta treba da obratite pažnju dok slušate, daću vam i te informacije. Vežbe takođe objašnjavam i tako što vam zadajem da nešto fizički uradite. Ponekad već sama senzacija pokreta u vašem telu prenese ideju. Koji god način da preferirate, naći ćete ga u ovoj knjizi. Sadržaj Uvod, 1 Deo 1: Istraživanje osnova pevanja, 7 poglavlje 1: Priprema za pevanje, 9 poglavlje 2: Određivanje kategorije vašeg glasa, 17 poglavlje 3: Zauzimanje pravilnog stava za dobro pevanje, 27 poglavlje 4: Pravilno disanje za pevanje, 37 poglavlje 5: Toniranje glasa, 55 Deo 2: Usavršavanje vašeg pevanja, 69 poglavlje 6: Sticanje lepog tona, 71 poglavlje 7: Istraživanje rezonance, 81 poglavlje 8: Oblikovanje samoglasnika radi jasnoće, 91 poglavlje 9: Vežbanje suglasnika za artikulaciju, 101 poglavlje 10: Uspostavljanje rutine u vežbanju, 111 Deo 3: Napredne tehnike za usavršavanje vašeg glasa, 123 poglavlje 11: Razvijanje različitih delova vašeg pevačkog glasa, 125 poglavlje 12: Unapređivanje fleksibilnosti i raspona vašeg glasa, 147 poglavlje 13: Prosto kao pasulj: pevanje belting tehnikom, 159 poglavlje 14: Obuka za pevanje, 181 poglavlje 15: Kako pronaći odgovarajućeg instruktora pevanja, 193 Deo 4: Priprema za nastup, 203 poglavlje 16: Izbor odgovarajućeg muzičkog materijala, 205 poglavlje 17: Savladavanje nove pesme, 215 poglavlje 18: Kako uverljivo odglumiti svoju pesmu, 231 poglavlje 19: Kako se izboriti sa tremom, 241 poglavlje 20: Priprema za audiciju, 251 Deo 5: Sve po deset, 269 poglavlje 21: Deset izvođača sa dobrom tehnikom, 271 poglavlje 22: Deset najčešćih pitanja o pevanju, 275 poglavlje 23: Deset saveta za održavanje vokalnog zdravlja, 281 poglavlje 24: Deset saveta da nastupite kao profesionalac, 289 Deo 6: Dodaci, 297 Dodatak A: Predlog pesama za usavršavanje vaše pevačke tehnike, 299 Dodatak B: Nekoliko reči o CD-u, 309 O autorki Dr Pamelia S. Phillips je profesionalni direktor programa i predsedavajuća za „Glas i muziku“ na CAP21 (Collaborative Arts Project 21). Dr Phillips je doktorat muzičkih umetnosti i zvanje mastera „Vokalnog izvođenja“ stekla na Državnom univerzitetu u Arizoni, a „Muzičko obrazovanje“ diplomirala na Državnom univerzitetu u Arkanzasu. Njena karijera obuhvata raznovrsne nastupe, od premijera Američke opere do gostovanja sa velikim simfonijskim orkestrima. Dr Phillips je takođe predavala na koledžu Wagner (Wagner College), Državni univerzitet Arizone (Arizona State University), na Scottsdale Community koledžu (Scottsdale Community College), i na South Mountain Community koledžu (South Mountain Community College). U njene nastupe spadaju naslovne uloge u Carmen, Tragedy of Carmen, Dido and Aeneas (Didona i Eneja), i Lizzie Borden; uloga veštice u Hansel and Gretel (Ivica i Marica); Giuliette u Tales of Hoffmann (Hofmanove priče); Dorabelle u Cosi fan tutte; mame u Albert Herring; Constance u svetskoj premijeri komedije She Stoops to Conquer; Dame s kutijom za šešire u Postcard from Morocco (Razglednica iz Maroka); Frau Bauer u Dori; Beatrice u premijeri Garden of Mystery; gospođe Cornett iz Tobermory-a; scenski nastup u predstavi From The Diary of Virginia Woolf (Iz dnevnika Virdžinije Vulf); uloga Glorie Thorpe iz Damn Yankees; Gymnasie u A Funny Thing Happened on the Way to the Forum; Liebeslieder pevačice u A Little Night Music (Mala noćna muzika); i Lady Thiang u King and I (Kralj i ja). U njene nastupe sa simfonijskim orkestrima spadaju nastup u kantati Le mort de Cléopâtra (Kleopatrina smrt) Hectora Berlioza sa Bronx Symphony, Mahlerova Četvrta simfonija sa Centré Symphony i Das Lied von der Erde i Mahlerova Treća simfonija sa New York Symphonic Arts Ensemble. Dr Phillips je takođe bila gostujući umetnik u nastupima sa Phoenix Chamber Symphony, Scottsdale Fine Arts Orchestra, Putnam County Chorale i National Chorale. Naslov: Pevanje za neupućene (sa CD-om) Izdavač: Mikro knjiga Strana: 346 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16,8 x 23,5 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7555-454-7 Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley Naslov originala: Singing For Dummies, 2nd Edition Izdavač originala: Wiley

Detalji predmeta Stanje Polovno Saša Radojčić: ZNALAC DIJALEKTIKE Lana Bastašić: KISELINA Mirko Magarašević: TUGOVANKA NEZNANKE Milan Đorđević: DA, SMRT Birsena Džanković: SINGULARITET VRT: HIPSTERI Norman Mejler: BELI CRNAC Šon Vilenc: BOB DILAN, BIT GENERACIJA I AMERIKA ALENA GINZBERGA Dajan M. Hadlston: BIT GENERACIJA: ONI SU BILI HIPSTERI, A NE BITNICI Džejk Kinzi: NERON KAO PROTOHIPSTER? Džejk Kinzi: HIPSTERI I LA PASSION DU RÉEL Mark Grajf: ŠTA JE BIO HIPSTER? Mark Grajf: MIŠLJENJA Rob Horning: SMRT HIPSTERA Li Konstantinu: HIPSTERI I NOVO ZLATNO DOBA Binoj Kampmark: HIPSTERSKI ŠIK: POVRATAK U PROŠLOST Aleksandar Čancev: ŠPENGLEROV HIPSTER Vladimir Gvozden: NAPOMENA O EKONOMSKOJ „POLITICI“ HIPSTERA Vasilija Antonijević: UNIFORMISANOST INDIVIDUALIZACIJE – PARADOKS POKRETA HIPSTERA ILUMINACIJE Elena Mesner: KNJIŽEVNI PREVODI I TRANSNACIONALNO KNJIŽEVNO POLJE RED VOŽNJE Kšištof Varga: U ZEMLJI MORLOKA OTVORENO DELO Jovica Aćin: PRAVILA PISANJA DOZIVI Žil Laforg: STEFAN VASILJEV Džon Makgaern: SVA BOŽJA STVORENJA Mari Luize Kašnic: DVE PRIČE Rejmond Paterson: DVADESET I ŠEST NAČINA DA GLEDAŠ NA CRNCA RAZMENA DAROVA Branislav Živanović: DVOSTRUKI SASTANAK SA SUPROTNOSTIMA (Vladislav Bajac: Hronika sumnje, Geopoetika, Beograd, 2016) Vladimir Stojnić: PRIPOVEDAČKE STUPICE (Oto Horvat: Kao Celanovi ljubavnici, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Jasmina Vrbavac: LUK PREOBRAŽAJA (Ivana Dimić: Arzamas, Laguna, Beograd, 2016) Ilhan Pačariz: TABLA GORKIH PILULA (Jelena Lengold: Raščarani svet, Arhipelag, Beograd, 2016) Dajana Milovanov: PUKOVNIKU IMA KO DA PIŠE (Vladimir Tabašević: Pa kao, Laguna, Beograd, 2016) Dragana V. Todoreskov: MILUJUĆI REKU... (Vasa Pavković: Okean Dunav, Zadužbina Petar Kočić, Banjaluka–Beograd, 2016) Predrag Stanković: ČETIRI NEPOVRATA (Saša Stojanović: Priče o kraju, Albatros plus / autorsko izdanje, Beograd, 2016) Bojan Samson: KADA, ZAŠTO I KAKO PISATI? (Dragan Radovančević: Lampeduza i Marko Stojkić: Amigdala, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2016) Đorđe Despić: LUCIDNI DOMETI ESEJA (Slavko Gordić: Osmatračnica, Akademska knjiga, Novi Sad, 2016) Srđan Srdić: DEFINIŠI SMRT (Don Delilo: Nula K, Geopoetika, Beograd, 2016) Marija Torbica: ŠUM VREMENA GLASNIJI OD BUKE ISTORIJE (Džulijan Barns: Šum vremena, Geopoetika, Beograd, 2016) SVETLA KOMORA Silvija Dražić: O RADOVIMA DANICE BIĆANIĆ Siniša Tucić: TAČKA OSLONCA KAO POČETAK UMETNIČKOG PROCESA U SKULPTURAMA DANICE BIĆANIĆ REČ NA REČ Zoran Ćirić: MONTAŽA U AKCIJI I REAKCIJI Hipster je pripadnik savremene istoimene potkulture. Hipsteri su obično belci, rođeni u periodu od 1980. do 2000,[1][2] koji naseljavaju urbane sredine i pripadaju srednjoj ili višoj društvenoj klasi.[3][4] Opisuju se kao ljubitelji indi i alternativne muzike, zastupnici progresivnih i liberalnih političkih stavova, organske i vegetarijanske/veganske ishrane i alternativnih načina života. Takođe, povezuju se i sa specifičnom modom, koja podrazumeva polovnu i staromodnu odeću, često kupljenu na buvljacima i radnjama polovne robe, naočarima za vid sa crnim okvirom, bradama, tetovažama i slično.[5][6][7][8] Pripadnici ove potkulture se nikada sami ne identifikuju kao hipsteri, već se termin hipster u svakodnevnom govoru češće upotrebljava kao uvredljiv izraz, kada se želi opisati pretenciozna, pomodna i isprazna osoba.[9][3][10] U javnosti je termin počeo da se koristi sredinom devedesetih, da bi svoje puno značenje dostigao krajem prve i početkom druge decenije dvadeset i prvog veka.[11] Hipstere u savremenom značenju ne treba brkati sa istoimenim pokretom iz džez ere četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, kada se pod hipsterom podrazumevao mladi belac, koji je usvojio ponašanje i kulturu crnačkih džez muzičara.[12] Iako je pokret naišao na mahom negativne kritike u javnosti, postoje i pojedini teoretičari koji su odbacili postojanje hipstera, smatrajući čitav koncept tržišnim mitom marketinških agencija, koji oslikava dvosmerni odnos između kapitalističkog tržišta i alternativno orijentisanih potrošača.[13] Nastanak termina i prvobitno značenje Pod izrazom hipster tokom dvadesetog veka podrazumevale su se različite stvari. Termin je nastao tokom džez ere u SAD, od prideva „hip”, odnosno „hep”. Poreklo prideva „hep” nije sa sigurnošću razrešeno. Neki smatraju da je u pitanju izvedenica reči „hop”, žargonskog izraza za opijum, dok drugi veruju da potiče iz zapadne Afrike od reči „hipi”, u značenju „otvoriti nečije oči”. Treći su ukazali na mogućnost da pridev vodi poreklo od običaja da se leži naslonjen na nečiji kuk (na engleskom: hip) prilikom pušenja opijuma. Najstarija, istorijski potvrđena, upotreba ovog prideva potiče iz 1902, u značenju „svestan” ili „upućen” u rastuću kulturu džeza. U kasnim tridestim, u eri svinga, „hep” je zamenjen izrazom „hip”. Arti Šou je opisao Binga Krozbija kao: „prvog hip belca rođenog u Sjedinjenim Državama”. Ubrzo je pridevu dodeljen sufiks „-ster” (kao u reči „gangster”) i tako je reč hipster ušla u engleski jezik. Prvi rečnik koji ga je uvrstio u svoje odrednice bio je kratki leksikon „Za osobe koje ne razumeju govor džajva” („For Characters Who Don't Dig Jive Talk”), koji se prodavao zajedno sa albumom Harija Gibsona „Boogie Woogie In Blue”. Pod odrednicom hipster stajala je definicija: „osoba koja voli hot džez”. Rečnik nije sadržao sve odrednice džajv žargona, već samo one koje su se spominjale u pesmama na albumu. Ubrzo su se javile i nove definicije ovog termina, što svedoči o njegovoj frekventnosti na džez sceni. Pod ovim terminom uskoro su počeli da se podrazumevaju mladi belci srednje klase koji su prihvatali način života crnačkih džez muzičara. U ovu grupu su se ubrajali, između ostalih, džez muzičari belci poput Benija Gudmana, Gerija Muligana, Stana Getca, Meza Mezrova, Barnija Kesela, Doka Pomusa, Bing Krozbija, Frenka Sinatre, Četa Bejkera, Džina Krupa i drugih. Supkultura se brzo širila, te je počela da obuhvata i književnost. Džek Keruak je hipstere opisao kao „rastuću i pokretnu Ameriku, osobe posebne duhovnosti koji se smucaju i autostopiraju svuda”. U prvim stihovima poeme Urlik Alena Ginzberga stoji stih: „Hipsteri anđeoskih glava izgaraju za drevnom nebeskom vezom sa zvezdanim generatorom u mašineriji noći”. Norman Majler je u eseju „Beli crnci” hipstere nazvao „američkim egzistencijalistima” i „ljudima koji znaju da ako je naše kolektivno stanje takvo da živimo sa svešću da atomski rat može izazvati trenutnu smrt, da država kao l’univers concentrationnaire može izazvati relativno brzu smrt i da spora smrt može doći putem konformizma koji guši svaki kreativni i buntovnički nagon”, onda je „jedini životodavni odgovor taj da se prihvate uslovi koje postavlja smrt da se živi pod stalnom pretnjom smrti, da se otuđi od društva, de se živi bez korena, da se otisne na putovanje neistraženom teritorijom buntovničkih zahteva vlastite ličnosti”. Hipsteri 40-tih godina 20. veka 1990-e do danas Izraz hipster je u današnjem značenju počeo da se koristi sredinom devedesetih, da bi svoje puno značenje dostigao krajem prve i početkom druge decenije dvadeset i prvog veka. Pošto se niko ne identifikuje pod tim imenom, više medija je pokušalo da objasni čitav fenomen. Tako je Den Flečer u čaopisu Tajm, jula 2009. objavio tekst o hipsterima, gde je između ostalog istakao: „Hipsteri su tvoji prijatelji koji ti se podsmehnu kada čuju da voliš Koldplej. To su ljudi koji nose majice sa citatima iz filmova za koje nikad nisi čuo i jedini u Americi koji i dalje misle da je Pabst Blue Ribbon dobro pivo. Oni nose kaubojske šešire i beretke i smatraju da im je Kanje Vest ukrao naočare za sunce. Sve na njima je brižljivo osmišljeno da bi stvorili utisak da ih nije briga”. Met Granfild je u svojoj knjizi „Hipstermatik” iz 2011. na sledeći način objasnio fenomen: „Dok su društveni glavni tokovi početkom 21. veka bili okupirani rijaliti programima, dens muzikom i pronalaženjem donjeg veša Britni Spirs, ustanak se tiho i svesno odigravao iza kulisa. Davno zaboravljeni stilovi odeće, piva, cigareta i muzika postali su ponovo popularni. Retro je postao kul, životna sredina je postala važna, a staro je postalo novo „novo”. Klinci su poželeli da nose šalove Silvije Plat i naočare Badija Hola, uživajući u ironiji da nešto štrebersko može da postane kul. Želeli su da žive održivo i da se hrane organskim žitaricama bez glutena. Iznad svega, oni su želeli da budu prepoznati kao drugačiji - da se raziđu sa mejnstrimom i pronađu kulturnu nišu samo za sebe. Za novu generaciju stil nije nešto što kupuješ u robnoj kući, već nešto što sam pronalaziš prebirajući po prodavnicama polovne odeće ili, još bolje, što sam napraviš. Postalo je kul da ne izgledaš kao televizijska zvezda, nego kao osoba koja nikad nije gledala televiziju”. Sa hipsterskom supkulturom se često povezuju bicikle bez brzina, veganstvo, fedora šeširi, pletenje, urbano pčelarstvo, kafe specijaliteti, prepariranje, časovi knjigoveza itd. Takođe, hipsteri se često stereotipno povezuju sa upotrebommarihuane i drugih opijata. Reference Greif, Mark (24. 10. 2010). „What Was the Hipster?”. New York Mag. Pristupljeno 24. 1. 2014. Lorentzen, Christian (30. 5. 2007). „Kill the hipster: Why the hipster must die: A modest proposal to save New York cool”. Time Out New York. Arhivirano iz originala 25. 07. 2008. g. Pristupljeno 30. 04. 2016. Weeks, Linton. „The Hipsterfication Of America”. NPR.org. Pristupljeno 25. 1. 2014. Hughes, Evan. „The Great Inversion in New Brooklyn”. utne.com. Pristupljeno 25. 1. 2014. „Poll: Many Americans dislike hipsters, are open to hipster annoyance levy”. Washington Times. 13. 5. 2013. Pristupljeno 18. 5. 2013. Kellogg, Carolyn (12. 10. 2010). „What do hipsters and pornography have in common?”. Los Angeles Times. Pristupljeno 18. 5. 2013. Wallace, Benjamin (15. 4. 2012). „The Twee Party: Is artisanal Brooklyn a step forward for food or a sign of the apocalypse? And does it matter when the stuff tastes so good?”. New York Mag. Pristupljeno 24. 1. 2014. The hi

Dr Dobrila Bratić (1953-2009) bila je naučni saradnik Etnografskog instituta SANU u Beogradu. Osnovna oblast njenog naučnog interesovanja bila je srpska i južnoslovenska mitologija. Objavila je niz članaka i rasprava o mitskim bićima i drugim srodnim temama. Njena knjiga Gluvo doba. Predstave o noći u narodnoj religiji Srba (prvo izdanje: Bilioteka XX vek, 1993) svojevrstan je uvod u ispitivanje mitotvorne misli, koju autorka posmatra oslanjajući se na najvažnije autore koji su pisali o ovoj temi, ali i iz ugla sopstvenih teorijskih postavki. Ovim, drugim izdanjem Gluvog doba Biblioteka XX vek i kolege i prijatelji Dobrile Bratić obeležavaju šezdeset godina od njenog rođenja i dvadest godina od izlaska prvog izdanja ove knjige. Novo izdanje sadrži dodatak sa sećanjima na Dobrilu Bratić njenih koleginica Miroslave Malešević i Ljiljane Gavrilović i bibliografiju njenih radova, koju je pripremila Biljana Milenković-Vuković. U Uvodu („Ko su noćnice i gde mogu predaniti“) i šest poglavlja („Vreme i nevreme“, „Tišina i tama kao osnovna svojstva noći“, „Prostor u zagađenom vremenu“, „Mesec i zvezde – edostižne svetlosti noći“, „Dan i noć ljudskog života“ i „Susreti u zlo doba i na strašnom mestu“) Dobrila Bratić, znalački i uz pomoć nesumnjivog književnog dara, dočarava, razlaže i tumači predstave o noći u narodnoj religiji Srba. Knjiga se završava ovim autorkinim rečima: „Čini se da bi se savremeni transformacijski procesi tradicionalnih verovanja o strahotama noći mogli posmatrati u okvirima koje određuju novostvoreni, civilizacijski načini poništavanja socijalne praznine gluvog doba. Jer, u osnovi novih načina borbe leže stare potrebe proistekle iz straha od ‘praznog vremena’. Uostalom, svako vreme mora da se bori sa prazninom koja nastoji da ga poništi, pa istraživanja predstava o noći i u savremenim uslovima ostaju pouzdan pokazatelj socijalno stvorene slike sveta koju društvo svojim delovanjem ‘otiskuje’ na tamnoj pozadini noćnog neba”. DVA SEĆANJA NA DOBRILU BRATIĆ Miroslava Malešević: DOBRILČINA Za prijatelje i kolege Dobrila Bratić je jednostavno bila – Dobrilčina. Svi koji je pamte, koji su pratili njen naučni razvoj, oni s kojima se družila i s kojima je sarađivala, složiće se, sigurna sam, da joj je to “uvećano” ime – i kao čoveku i kao naučnici – potpuno pristajalo. Uz njen ogromni talenat i znanje, znatiželju, inventivnost i duhovitost, polet s kojim je živela i pisala išao je, bez ikakvog preterivanja, samo – augmentativ. Dobrilčina – naše ime iz divljenja i u počast toj raskoši. Imala sam sreću što sam dobar deo mladosti, duže od decenije, provela kao njena koleginica na poslu i bliska prijateljica u životu. Prvi put smo se srele u (od tada) našoj zajedničkoj sobi u Institutu, u koji smo i primljene istog dana, maja 1979. godine. Uobičajenu pripravničku konfuziju – prvo radno mesto, nova situacija, nepoznata uloga, nepoznato okruženje (uz beskrajno nezanimljive naslove publikacija koje smo dobile da prelistavamo, da se “bolje upoznamo” sa budućim zadacima) savladale smo – smehom. Izrekla sam naglas “Mili bože kud sam zaš’o” da stihom lakše opišem sopstveno nesnalaženje i zbrku u glavi, i dočekao me veseli kikot istomišljenice. Smeh koji je razumeo, koji razgaljuje i ohrabruje. Toliko je bilo dovoljno za “početak jednog divnog prijateljstva”. Te rane osamdesete su za domaću etnologiju (mislim prvenstveno na Srbiju i Beograd) bile izuzetno zanimljivo i značajno razdoblje. Za relativno kratko vreme, zahvaljujući pre svega velikom zalaganju nekolicine nastavnika/asistenata sa katedre (Dušan Bandić, Mirjana Prošić, Ivan Kovačević), naša nauka je počela da se modernizuje, da se postavlja na nove osnove i dobija novo usmerenje u skladu sa najvažnijim pravcima savremene antropologije u svetu. Nepovratno se tih godina menjalo poimanje karaktera same discipline: iz deskriptivne (stalno i sistematsko prikupljanje građe o “narodnoj kulturi”), ona je postepeno prerastala u modernu antropološku nauku kojoj je zadatak da objasni, interpretira, analitičkim postupkom otkrije dublji, stvarni smisao i značenje pojava koje proučava. Postojeći raskorak sa dometima svetske nauke polako se ali vidljivo smanjivao. Sledstveno promeni kursa, menjao se i predmet istraživanja, otvarale su se nove teme kakve do tada nisu bile u fokusu interesovanja etnologa, počinju da se objavljuju radovi koji se bave savremenim životom i fenomenima iz kulture grada. U malobrojnoj grupi, pretežno istraživača mlađe generacije, koja je od početka ozbiljno podržavala ovakvu orijentaciju, i koja je s entuzijazmom zakoračila na potpuno novi teren, bile smo i nas dve. Neopisivo uzbudljivo, ali i teško početničko iskustvo. Sticanje znanja i ovladavanje metodološkim osnovama potrebnim etnologiji “u novom ključu” odvijalo se uglavnom samostalno, “na svoju ruku”, mimo institucija, odnosno akademskog i naučnog programa naše tada još uvek tradicionalno usmerene discipline. Savladavanju poteškoća – od praznina u obrazovanju, te snažnog otpora vladajuće “stare škole” prema ovim inovacijama, do pristupa informacijama, novim knjigama i vodećim antropološkim časopisima koji je u tim okolnostima – u vreme bez Interneta pritom – bio prilično otežan, mnogo su doprineli izuzetno dobri kolegijalni odnosi unutar tog kruga i iskrena prijateljstva i van posla, međusobna privrženost i stalno, i stručno i ljudsko, podsticanje i podrška. Sazrevali smo zajedno, učili jedni od drugih i od najboljih među nama, dajući sve od sebe da za njima ne zaostajemo. Iz Dobrilinog i mog intenzivnog druženja i najbliže upućenosti jedne na drugu u prvim koracima u struci proistekla je, sasvim prirodno, obostrana želja da o nekim temama za koje smo se podjednako zanimale zajedno i pišemo. Nikada mi kasnije rad na nekom tekstu nije doneo toliko zadovoljstva kao tih nekoliko naših početničkih “dueta”. Sve smo izvele “u četiri ruke”, doslovno od prve ideje do tačke na kraju: sakupljale građu, pažljivo iščitavale literaturu, mučile se da rastumačimo Mertona i valjano primenimo funkcionalnu analizu, zajedno sricale svaku rečenicu, odmeravale i nemilosrdno precrtavale, sporile se, zanete razgovorom ponekad i zaboravljale zašto smo uopšte “zašiljile olovke” – i odlično se provodile. Dolazila je s mnoštvom novih zamisli, uvek s nekim maštovitim predlogom kako da stvari postavimo na drugačiji način, podstrekivala na razmišljanje, uspevajući tako i da iz mene izvuče ono najbolje. Rezultat te naše profesionalne i prijateljske saradnje su dva objavljena rada[1] (usput rečeno, a poslužiću se Dobrilinim izrazima, oni “uopće nisu bili hrđavi”); treći[2] je ostao u rukopisu koji nikad nismo stigle da do kraja “ispeglamo” za publikovanje, jer su nas interesovanja kasnije vodila u različitim pravcima. U svakom slučaju, imala sam privilegiju da učim sa Dobrilom i da mnogo naučim od nje. Iznad svega to da pisanje naučnog rada ume da bude i beskrajno zabavna i uzbudljiva avantura, a ne nužno i samo “hod po mukama”. Pokazaće se veoma brzo da je upravo tu vrstu avanture, tu vrstu potpune, strastvene predanosti radu kao uživanju, uživanju u radu, Dobrila izabrala kao smisao i način svog života. Zanimale su je brojne teme, a podjednako suvereno se kretala u području tradicijske seoske kulture, narodne religije i mitologije, kao i u području kulturnih pojava, običaja i rituala iz savremenog života. Izuzetno velikog obrazovanja i poznavanja naučne literature mogla je s lakoćom da piše praktično o svemu. Ali vagala je pažljivo, držeći se visokih standarda koje je sebi (a i drugima) postavljala o tome šta je vredno ponuditi naučnoj javnosti. Pisala je onda kad je bila sigurna da će dati nešto novo, da je tema koju je “napipala” neodoljivo izazovna i da će je “poneti”. Ipak, impresivna bibliografija, uprkos preranom izlasku iz profesije, svedoči da joj nadahnuća nije nedostajalo. A sve što je napisala, vođena takvim motivima, bilo je naprosto odlično: precizno metodološki definisano, uvek sveže ideje, izuzetne opservacije, uvek sasvim nov pristup, originalno tumačenje fenomena kojima se bavila, njihovih značenja i njihovih funkcija, a povrh svega izuzetan spisateljski stil, sjajno umeće s rečima kojim je uspevala da strogu naučnu analizu izloži kao najlepše književno štivo. Iz svakog novog rada koji je proizvela moglo se jasno videti da Dobrila ubrzano izrasta u naučnicu zaista nesvakidašnjeg formata. Svakako najznačajniji rad Dobrile Bratić u kojem će se njen blistavi talenat ispoljiti do kraja, predstavlja knjiga Gluvo doba, koju je 1993. godine Ivan Čolović uvrstio u Biblioteku XX vek. U najkraćem, studija je posvećena ispitivanju tradicionalnih predstava o noći u srpskoj kulturi – u etnološkim istraživanjima do tada tek uzgred i fragmentarno pominjanoj oblasti narodne religije. Reč je o sagledavanju brojnih simboličkih formi vezanih za noć (predanja, verovanja, rituali) prvenstveno s obzirom na mesto koje zauzimaju u složenom sistemu socijalnog strukturisanja vremena. Skup raznovrsnih verovanja i simboličkih aktivnosti inspirisanih svakodnevnom smenom svetlosti i tame, Dobrila Bratić je posmatrala kao jedinstvenu značenjsku celinu koja je postavljena na nekoliko osnovnih religijskih ideja. U otkrivanju tih ideja, tačnije u otkrivanju njima osmišljenog “celokupnog, društveno ponuđenog pogleda na svet”, tražila je ključ za razumevanje simbolike “gluvog doba” u srpskoj narodnoj tradiciji, najrazličitijih verovanja u mitska bića, kojima je kolektivna mašta ispunila “tamnu stranu” dana. Dramatičnu borbu koja se, u tradicionalno zamišljenoj slici ljudske svakodnevice, neprestano vodi između sila svetla i sila mraka, “ovog” i “onog” sveta, dana i noći, Dobrila tu posmatra i kao izraz međusobno isključivih težnji u samom čoveku: njegove “očigledne upućenosti na socijalno okruženje” i želje da iz njega izađe, da ga nadraste, da ostvari individualne mogućnosti, načini sopstveni, samostalni “iskorak u noć”. Dan je pritom, piše ona, “oličenje svetle, socijalne strane ljudskog bića, a noć one tamne, nevidljive i duboko lične dimenzije svakog čoveka” (s. 190) Svaki put kada ponovo čitam Gluvo doba (a otkako Dobrile nema knjigu prelistavam sve češće) izgleda mi jasno da je to, osim sjajnog antropološkog teksta, i nešto mnogo više. To je i opis ličnog putovanja Dobrile Bratić u potrazi za sopstvenim odgovorom na zahtev koji je sama definisala rekavši da se “bezlične sile ‘ovog’ i ‘onog’ sveta mogu (…) uskladiti u kreativnom naporu pojedinca koji je dovoljno snažan da istraje na iznalaženju ličnog puta”. Dobrilčina je svoj put pronašla. Ljiljana Gavrilović: NA TAMNOJ POZADINI NOĆNOG NEBA Pisati o onima koji više nisu tu ozbiljno je težak zadatak, u kome vrebaju bar dve velike opasnosti, uzajamno tesno povezane. Prva je ritualno hvaljenje (“o mrtvima sve najbolje”, koje je opstalo do sada, iako više nema – bar ne svesnog – verovanja da će se oni vratiti i osvetiti nam se ako ih ne pominjemo u idealizovanoj svetlosti), dok je druga patetična priča o izgubljenim/neostvarenim mogućnostima ili savršenim dometima za koje smo svi mi, koji smo i dalje tu, ostali prikraćeni. Postoji, naravno, i mogućnost pisanja onih užasnih, birokratizovanih i dehumanizovanih “objektivnih” prikaza njihovih života, u kojima od stvarnih ljudi koje smo poznavali i/ili voleli (ili možda baš i nismo) nije ostalo ništa osim šturog spiska objavljenih tekstova, iz kojih su osobe o kojima se govori u potpunosti odstranjene. Pored toga, priče o njima su uvek priče iz naših sećanja, ne samo na njih, nego i na nas same u nekim prošlim vremenima u kojima smo svi (pretpostavljeno) bili mlađi, lepši i srećniji – priče proizašle iz nostalgije. Moja sećanja na Dobrilu Bratić svakako jesu obojena nostalgijom, ali bez obuzira na to mislim da, iza svega, i dalje mogu da vidim njeno nasmejano, istinsko lice. Ili bar mogu da pokušam. Prve, teturave i zbunjene korake antropologa na terenu napravila sam uz pomoć Dobrile, koja je tih, ranih osamdesetih godina prošlog veka, imala tek nešto više iskustva od mene, ali je bez obzira na to bila terenski istraživač kakav ja nikada nisam postala, niti ću ikada biti. Dobrila je imala vrlinu koja mi je tek mnogo kasnije postala jasna (i koju ja definitivno nemam): ona je volela svoje ispitanike. Lakoća sa kojom je uspostavljala kontakte sa ljudima koje nikada ranije nije videla je meni, napola autističnoj, uvek izgledala kao čudo. Kao i empatija kojom je ona ne samo razumevala, nego i (sa)osećala sa svojim ispitanicima i koja je omogućavala da rezultati njenog terenskog rada budu mnogo više od suvoparnih analiza. Tu njenu retku vrlinu pamtim i po pričama o terenskim istraživanjima, onim koje nikada nisu postale uobličene u formalne etnografije. Jedna od njih je Dobrilina interpretacija iskustva muslimanske devojčice, koja je u školi učila da su partizani bili heroji i da su bili apsolutno dobri i bila užasno unesrećena kada joj je neko rekao da su partizani jeli svinjetinu. To partizansko jedenje svinjetine se, naravno, sukobljavalo sa čitavim ostalim korpusom njene socijalizacije, koji joj je govorio da svinjetinu jedu samo nevernici, dakle loši ljudi. Emocije koje teku kroz ovu priču sećam se i posle više od četvrt veka, upravo zbog načina na koji ju je Dobrila pričala: sa dubokim saosećanjem sa decom koja moraju da se bore sa teškim unutrašnjim konfliktima zbog suprotstavljenih porodičnih/lokalnih i javnih/globalnih vrednosti, koje će ih kasnije pratiti tokom čitavog života. Ili: priča kojom se Dobrila, tokom čitavog vremena koje smo zajedno provodile u Novom Pazaru, bavila uz osnovnu temu svog istraživanja, a koja je ostala nenapisana: praktično nepostojeće međunacionalne kafanske tuče. Na tako sitnom, svakodnevnom segmentu ponašanja ona je videla suštinski problem tadašnje novopazarske zajednice: između mladih muškaraca dve nacionalnosti nije postojala nikakva mogućnost sukoba, jer nisu postojali nikakvi zajednički interesi – zajednice su vodile odvojene, paralelne živote. Naravno, obe ove priče, čak i da su bile istražene do kraja (po Dobrilinom sudu – po mom je tu bilo sve jasno i nije bilo potrebe za daljim ispitivanjima, ali ona je izvesno bila znatno temeljnije od mene) u to vreme nije bilo moguće objaviti, jer bilo politički nepodobno (savremenim rečnikom rečeno: politički nekorektno, što je samo dokaz da se u odnosu politike prema javnoj reči malo toga promenilo, iako su stege političke korektnosti danas ipak znatno blaže). I neka sasvim drugačija sećanja, više vezana za terensko ponašanje nego za rezultate istraživanja, iako je to neraskidivo povezano: ulazak u kafečajnicu u staroj novopazarskoj čaršiji (u kojima, čak i danas, sede samo i isključivo muškarci) i – uprkos početnoj zgranutoj neverici više nego sredovečne publike činjenicom da su dve mlade žene ušle u definisano muški prostor i da se tu, očigledno, osećaju savršeno dobro – uspostavljanje kontakta koji se pretvorio u nekoliko sati razgovora i, samim tim, vrlo efektno terensko istraživanje. Ili, vožnja na relaciji Novi Pazar – Tutin lokalnim autobusom, u kome su nedostajali samo pilići i koze na krovu da bi potpuno odgovarao slikama autobuskog saobraćaja iz filmova o nekim azijskim zabitima, dok napolju lije neočekivana kiša, a autobuska publika veselo čavrlja među sobom, ali i sa nama o svemu i svačemu, uključujući o onome što nas zanima. Empatija i fino razumevanje ljudi o kojima govori je (bar se meni čini) najveća vrednost i onoga što je Dobrila pisala. Čitajući sada ponovo, posle dve decenije, njeno Gluvo doba, knjigu koja tokom vremena nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti, rekla bih da su joj u otkrivanju strašnih tajni noći vodiči bili upravo njeni ispitanici koji su, iako davno već izašli iz okvira tradicionalnog društva, i dalje znali za noćne strahove “koji su samo prigušeni električnim osvetljenjem i ohrabrujućim zvucima civilizacijske buke”. Pratila je ne samo njihova razmišljanja, nego pre svega osećanja, u oblikovanju sveta koji ih okružuje, sveta koji je istovremeno fantastičan, nespoznatljiv i očaravajući, sveta sa kojim se – uprkos svemu – može (ne uvek i ne baš sasvim bezbedno) komunicirati i iz koga se može saznavati i ono što je nemoguće videti na svetlosti dana i upravo tim saznanjima prevazići “svekolike nemogućnosti društva”. Njeno razumevanje išlo je i korak dalje – ka nesrećnim, skrajnutim natprirodnim noćnim bićima koja su svoje “poslednje utočište našla u sećanjima ljudi, gde i dalje žive nekim skučenim i uveliko osiromašenim životom”. “Uostalom, svako vreme mora da se bori sa prazninom koja nastoji da ga poništi”, kaže Dobrila na kraju svoje knjige o prazninama noći, govoreći time o prošlim, tadašnjim i budućim vremenima i društvu koje svoje socijalno konstruisane slike sveta “otiskuje na tamnoj pozadini noćnog neba”, čak i kada se te slike tiču naizgled jasne dnevne stvarnosti (kao što svi znamo, projekcija na svetlo dnevno nebo bila bi nevidljiva, za nju je neophodna tama). Druga strana istraživačke medalje bio je Dobrilin odnos prema sakupljenom materijalu: beskrajno sistematičan, sa pedantno popunjenom svakom, i najmanjom mogućom, prazninom. To nikako nije bilo pitanje nesigurnosti – to je bila posledica uverenja da se prema živim ljudima (sa kojima svi mi radimo) mora odnositi sa poštovanjem, te da polovične informacije nikako nisu dovoljne za sagledavanje stvarne slike društva u kojoj su odraženi neki vrlo realni životi, makar oni bili smešteni u vrlo različita vremena. Njeno istraživanje je, poput naseljavanja noći čudesnim bićima, bilo borba za poništavanje praznine. Dobrilino sadašnje mesto je, kao i njenim dragim noćnim bićima, samo u sećanjima ljudi. Ipak, i danas, sva ta manje ili više nostalgična sećanja na nju, ostaju kao putokaz svima koji se upuštaju u nesigurnu avanturu antropoloških ispitivanja: ona su valjana ne ako samo pokušavate da razumete ljude, nego ako ih iskreno i bezrezervno volite. I ako se prema njihovom znanju i osećanjima odnosite sa najdubljim mogućim poštovanjem. Oktobar, 2013 [1] Kuća kao statusni simbol, Etnološke sveske IV, Etnološko društvo Srbije, Beograd 1982. i O proslavljanju rođendana u Srbiji, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXII, Beograd 1983. [2] U njemu smo se bavile analizom rubrike ličnih oglasa u zagrebačkom magazinu “Start” (1982-83). Naslov: Gluvo doba: Predstave o noći u narodnoj religiji Srba Izdavač: Biblioteka XX vek Strana: 258 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 17 cm Godina izdanja: 2013 ISBN: 978-86-7562-118-8