Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Шиљак, Мићун, 1931- = Šiljak, Mićun, 1931- Наслов Свитац у дрвљанику : (источно огледало) / Мићун Шиљак ; [превод Саша Важић] = A Firefly in a Woodpile : (eastern mirror) / Mićun Šiljak ; [translation Saša Važić] Упоредни наслов ǂA ǂfirefly in a woodpile Врста грађе поезија Циљна група одрасли, опште (лепа књижевност) Језик српски, енглески Година 2007 Издавање и производња Београд : Хаику удружење Србије и Црне Горе ; = Belgrade : ǂThe ǂHaiku Association of Serbia & Montenegro, 2007 (Београд : Меграф) Физички опис 100 стр. ; 21 cm Други аутори - особа Важић, Саша Раонић, Зоран Симин, Небојша Стојановски, Богданка, 1953- = Stojanovski, Bogdanka, 1953- Симин, Невена Деспотовић, Милијан, 1952- = Despotović, Milijan, 1952- Збирка ǂБиблиотека ǂХаику поезија = Haiku Poetry ; ǂкњ. ǂ12 ISBN 978-86-84813-11-6 (брош.) Напомене Упоредо срп. текст и енгл. превод Тираж 500 Стр. 67-70: Мићун Шиљак - (хаику) пјесник / Зоран Раонић Стр. 75-76: Музика и поезија Мићуна Шиљка / Небојша Симин Стр. 79-81: Хаику и сенрју Мићуна Шиљка / Богданка Стојановски Стр. 85-87: Мићун Шиљак, песник хаибуна / Невена Симин Стр. 91-94: О хаику песништву Мићуна Шиљка / Милијан Деспотовић Биљешка о писцу: стр. 99.

Detalji predmeta Stanje Polovno Наслов Дете је најлепша песма : антологија српског песништва за децу : два века стваралаштва наших песника за најмлађе / [приредио и илустровао] Слободан Станишић Врста грађе поезија Језик српски Година 2007 Издавање и производња Београд : Book & Marso, 2007 (Бор : Терција) Физички опис 405 стр. : цртежи ; 26 cm Други аутори - особа Станишић, Слободан ISBN 978-86-7748-084-4 (картон) Напомене Тираж 1.000 Стр. 5-8: Реч унапред / Слободан Станишић. УДК 821.163.41-93-1(082.2) COBISS.SR-ID 143228428 Dete je najlepša pesma antologija srpskog pesništva za decu Izdavač: Marso:Book Povodom dva veka stvaralaštva naših pesnika za najmlađe (Luka Milovanov Georgijević, 1810), Slobodan Stanišić je sakupio i priredio 200 naših pesnika za decu, koji izlaze pred vas u jednom lepom i luksuznom izdanju. Deca su ozbiljni čitaoci Slobodan Stanišić Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, kaže pisac za decu Slobodan Stanišić Malo je poznato da je prve pesme za najmlađe čitaoce na srpskom jeziku napisao Luka Milovanov Georgijević, bolje znan kao pobratim Vuka Stefanovića Karadžića. A bliži se ravno dva veka od davne 1810. godine kada je učitelj i pisar Luka pisao svoje ljupke i razigrane, danas istorijski vredne stihove. Upravo, imajući u vidu predstojeći jubilej, pisac Slobodan Stanišić je u svojoj nedavno objavljenoj antologiji srpskog pesništva za decu „Dete je najlepša pesma” (izdavač „Book&Marso”, Beograd) uvrstio tačno dvesta autora poezije za najmlađe. Za svaku godinu po jednog autora. Knjiga, naravno, počinje stihovima Luke Milovanova. Za Slobodana Stanišića nije preterivanje reći da je svoju plodnu karijeru posvetio isključivo mališanima. Radi njihovog obrazovanja, ali i uživanja napisao je više od 70 romana, zbirki priča i pesama, scenarija za televizijske emisije i serije... Na festivalu dečjeg i stvaralaštva za decu „Zlatno zvonce”, koje se tradicionalno održava u Novom Sadu, krajem prošlog meseca Stanišiću je pripalo „Zlatno zvonce popularnosti”. Ova nagrada se dodeljuje za nesebičan i dragoceni doprinos ulepšavanju sveta deteta. Počev od pedesetih godina prošlog veka, antologije poezije za decu u našem izdavaštvu nisu retka pojava i sastavljali su ih veliki pisci, poput Bore Ćosića i Dušana Radovića. Našeg sagovornika pitamo zašto su značajna ova izdanja i kome su prvenstveno namenjena. - Sastavljanje antologije je istinski težak i složen posao, izložen mnogim primedbama, često i zamerkama stvaralaca koji nisu obuhvaćeni izborom. Po nekom pravilu pre spadaju u delatnost književnih kritičara i teoretičara. Aktivni pisci retko se odlučuju da budu sastavljači. U ovom slučaju podsticajno je bilo saznanje da se približavamo 2010. godini, koja zaokružuje dva veka od prve naše dečje pesme. Takvo izdanje najzanimljivije je, pre svega, bibliotekama i školama, mada ima dovoljno znatiželjnih ljubitelja knjige. O izazovima koji su ga, pored odabira pesnika, vrebali tokom obimnog rada, naš sagovornik kaže: - Sa poznatim pesmama, koje su zastupljene u brojnim izdanjima knjiga, bilo je lakše. Teškoću, međutim, predstavlja pronalaženje pesme starijih i manje poznatih pesnika iz gradova širom Srbije. Druga moja zamisao bila je da predstavim veći broj pisaca nežnijeg pola. U ovoj antologiji ima ih oko pedeset. Sledeći izazov bilo je traženje pesama koje nisu zastupljene u dosadašnjim antologijama. Prelistavajući antologiju „Dete je najlepša pesma” primetno je da vremenom pesme od strogog i edukativnog imaju sve više „neozbiljni”, lepršavi ton. Pitamo našeg sagovornika kako gleda na te promene. - Vremena se menjaju, svako ima svoje zahteve, svoj duh i svoje knjige. Samo vrhunci su večiti. Deca su veoma ozbiljni čitaoci. Humor i dvosmislica neće ih zadovoljiti, to je tek nemoguće sa ovima danas, mnogo znaju i umeju da čitaju na svoj način. Koliko pisci oličavaju svoje vreme, vidi se prolaskom kroz dva veka bogatstva našeg stvaralaštva za najmlađe. Logično je da će dobra pesma opstati dva veka, a Slobodan Stanišić nam objašnjava šta nisu poželjne osobine kvalitetne dečje pesme. - Odavno su odbačeni strogost, grubost, pretnja i naglašena pouka. Pesma mora da bude cela lepa, mora da zadrži dečju pažnju. Najlepše se brzo pamte, najčešće i pevaju. „Preslišavanje” Slobodan Stanišić je mnoge naše istorijske ličnosti pretvorio i u književne junake. O tome kako se to odrazilo na odnos dece prema istoriji svoje zemlje kaže: - Moji romani o detinjstvu cara Dušana i kraljici Simonidi, koliko imam uvida, traženi su u bibliotekama, što me raduje. Uostalom, evo male potvrde. Posle bezbrojnih pitanja o našoj najmlađoj kraljici, morao sam, na poziv učiteljica, da odem u školu „Jovan Dučić” na Novom Beogradu. Tamo su me sačekali učenici četvrtog razreda i „preslišavali” čitav čas... Iako je to predstavljalo pravo „hiljadu zašto”, bilo mi je drago njihovo interesovanje za naš srednji vek. Biljana Stojaković

Detalji predmeta Stanje Polovno ...

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Rakčević, Veselin M. Наслов Опасности сна / Веселин Н. [и.е. М.] Ракчевић Врста грађе поезија Језик српски Година 1989 Издавање и производња Титоград : Секција писаца радника Црне Горе, 1989 (Никшић : Коле) Физички опис 65 стр. ; 20 цм Збирка ǂБиблиотека ǂСусрети ISBN ((Брош.)) Напомене Ћир. Тираж 1.000 Белешка о писцу

Detalji predmeta Stanje Polovno Jezik: Srpski PREDRAG VUKIČEVIĆ - SAVREMENA ŽENA IZDAVAČ: AUTORSKO IZDANJE STRANA: 160 MEKOG POVEZA DIMENZIJA: 20 CM. METEM-NOVI BANOVCI 1988. KOLAČI, TORTE, KOKTELI I LIKERI, KOZMETIKA, LEČENJE LEKOVITIM BILJEM, MALI SAVETI VELIKA POMOĆ, TESTOVI. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Pravoslavna knjiga, nova, ostatak od prodaje. Pogledajte i ostale moje oglase i profile veleprodaja pravoslavnih knjiga

Detalji predmeta Stanje Polovno Namenjeno za 4. razred Predmet Stručni predmeti Izdavač Zavod za udžbenike Mek povez - 175 strana ZAVOD ZA UDŽBENIKE 1981 Potpis i sadržaj obeležavan - po knjizi nije podvlačeno Stanje kao na slikama ( 22 )

Detalji predmeta Stanje Polovno Za jezik Engleski Godina izdanja: 1995 Tip: Dvojezični Vrsta: Opšti Jezik: Srpski Autor: Strani Gramatika engleskog jezika za srednje skole-Boris Hlebec. Izdavac Zavod za udzbenike i nastavna sredstva,1995 godine. Mek povez,246 str. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno Za jezik Engleski Namenjeno za: 1,2,3,4 Godina izdanja: 1995 ISBN: 86-17-13504-2 Autor: Domaći Jezik: Engleski Predmet: Strani jezici Izdavač: Zavod za udžbenike Engleski jezik tekstovi za I, II, III i IV razred elektrotehničke škole. Slobodan Milenković, Ljiljana Nedeljković, Ivana Brković. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995. 119 str. broširan povez. Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Polovno ..

Detalji predmeta Stanje Polovno ,,,

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Jezik: Srpski Tvrd povez Format: 21 cm x 24 cm 324 pasmina sa svim karakteristikama . Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Laguna Beograd, 2017.god., 336 str, 20 cm, stanje knjige nekorišćeno

Met Ridli ruši mit o svetu kao unapred osmišljenom i isplaniranom mestu za život, gde velikim događajima i promenama današnjice neko upravlja “odozgo”. Sasvim je suprotno, naša najveća dostignuća dolaze “odozdo”, za šta Ridli nalazi brojne argumente u nauci, ekonomiji, istoriji, politici i filozofiji i uverljivo pokazuje da ljudsko društvo evoluira i da se veliki događaji i kretanja, ljudska dostignuća, navike i običaji – praktično celokupna ljudska kultura – menjaju postepeno, spontano i neminovno, po istim principima koji vladaju evolucijom živog sveta. Ridli kaže: “Darvinizam je ‘specijalna teorija evolucije’; postoji još i ‘opšta teorija evolucije’ koja se ne odnosi samo na biologiju. Ona se primenjuje na društvo, novac, tehnologiju, jezik, pravo, kulturu, muziku, nasilje, istoriju, obrazovanje, politiku, Boga, moralnost.” Time potvrđuje da je društvo rezultat čovekovog delovanja, ali nas i oslobađa opsednutosti intencionalnošću, zamisli i planiranjem. Knjiga koja tera na promišljanje – a koja je u isti mah uverljiva i kontroverzna, autoritativna i ambiciozna – menja način na koji mislimo o svetu i kako on funkcioniše. Met Ridli, naučnik, novinar, pisac naučno-popularnih knjiga, bankar i političar, rođen je 1957. godine u Nortamberlendu. Pošto je 1975. diplomirao na Itonu, studirao je zoologiju na Oksfordskom univerzitetu (koledž Magdalen), gde je i doktorirao 1983. godine. Novinarsku karijeru započeo je u magazinu Ekonomist, u kome je 1984. godine angažovan kao urednik za nauku. Tri godine kasnije preselio se u Vašington odakle je bio dopisnik. Za Vol strit Džornal pisao je nedeljnu kolumnu “Duh i materija” (2010–2013) a trenutno u Tajmsu redovno objavljuje kolumnu koja se fokusira na nauku, ekonomiju i životnu sredinu. Osnivač je i rukovodilac Internacionalnog centra za život u Njukaslu i gostujući profesor Laboratorije Kold spring harbor u Njujorku, koja se bavi istraživanjem na području onkologije, neurobiologije, biljne genetike, genomike i bioinformatike. Član je britanskog Kraljevskog književnog društva kao i Akademije medicinskih nauka i inostrani je počasni član Američke akademije nauka i umetnosti. Od 2013, kao vikont Ridli, poslanik je gornjeg doma Britanskog parlamenta, takozvanog Doma lordova. Knjige Meta Ridlija prevedene su na 30 jezika i objavljene u milionima primeraka širom sveta: Agilni gen, “Nature via nurture”: geni, iskustvo i šta nas čini ljudima (1993) nagrada Nacionalne akademije nauka za najbolju knjigu godine; Crvena kraljica: seks i evolucija ljudske prirode (1994); Genom: Autobiografija vrste u 23 poglavlja (1999); Racionalni optimista: O evoluciji prosperiteta (2010), u užem izboru za Nagradu Los Anđeles tajmsa za književnost.

Detalji predmeta Stanje Polovno -Izdavač: `Laguna` -Povez: Tvrd -Pismo: Latinica -Broj strana: 568 -Format: 16.5x24 cm -Stanje: kao novo Knjiga na kojoj je zasnovana serija „Kuća zmaja“ Tri stotine godina pre Igre prestola Vesterosom su vladali zmajevi. Ilustrovao Dag Vitli. U ovom maestralnom delu autora Pesme leda i vatre, koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku seriju kanala HBO Igra prestola, oživela je uzbudljiva istorija Targarjena. Nekoliko vekova pre događaja koji se odigravaju u Igri prestola kuća Targarjena – jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije – naselila se na Zmajkamenu. Vatra i krv započinje od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena koji su se borili da održe tu znamenitu vladarsku stolicu – sve do izbijanja građanskog rata koji umalo nije zatro celu dinastiju. Šta se zaista dešavalo za vreme Plesa zmajeva? Zašto je svaki odlazak u Valiriju posle Propasti smrtonosan? Šta su najgori zločini koje je počinio Megor Okrutni? Kakav je bio život u Vesterosu dok su zmajevi šestarili nebom? Ovo su samo neka od svih pitanja na koja su dati odgovori u ovom važnom letopisu napisanom rukom učenog meštra iz Citadele, ilustrovanom s više od osamdeset crno-belih crteža Daga Vitlija. Čitaoci su imali prilike da već okuse ponešto od ovog štiva u Svetu leda i vatre, ali sada je ovde prvi put razmotana čitava bogata tapiserija povesti Targarjena. Vatra i krv poseduje svu obuhvatnost i veličanstvenost Gibonovog Opadanja i propasti Rimskog carstva, a predstavlja prvi deo dvotomne povesti dinastije Targarjena, pružajući čitaocu sasvim novu sliku dinamične, često krvave, uvek opčinjavajuće prošlosti Vesterosa. „U Vatri i krvi Martin nije postavljao sebi ograničenja... i nemoguće je knjigu ispustiti iz ruku... Postoji izvesna opojnost u ovoj prozi koja ima i neskrivenih tračerskih osobina... Nameće se očigledno poređenje sa Silmarilionom Dž. R. R. Tolkina... Meštar Gildejn piše nekoliko vekova posle događaja koje obrađuje i njegov pripovedački glas dodatno zapliće priču sukobljenim perspektivama i bujicom spornih činjenica.“ Entertainment Weekly „Raskošna i mračna saga, sadrži u izobilju oba elementa iz naslova... Teško je ostati hladne krvi čitajući opise nebeskih borbi koje vode zmajevi i nedoumica poraženih vladara kojima se nudi da kleknu, obuku crno i pristupe Noćnoj straži ili prihvate maštovito užasan kraj.“ Guardian -Troškove transporta snosi kupac(cena predmeta+Poštarina) -Poštarina zavisi od težine predmeta -Šaljem preporučenom tiskovinom ili Post Express službom kako Vama odgovara -Ukoliko dodje do reklamacije, povratnu poštarinu snosi kupac -Pouzećem ne šaljem -Ne šaljem robu van Srbije -Kontakt isključivo porukama

Detalji predmeta Stanje Kolekcionarski primerak Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine Rucne note ,pesme cirilica ili za skolu ili crkvena molitvami, Spasini,Jelici, Rozdestvo.Mnoga Ljeta , Ispolajeti uskliknimo, mrtvacko opela. i jos dosta al nema naslova

Yugo je u Sjedinjenim Državama odavno prestao da bude samo neuspešan izvozni proizvod nekadašnje jugoslovenske automobilske industrije. On je postao širi društveni fenomen, predmet interesovanja umetnika, filmski protagonista – i najzad književna tema. Iza provokativnog naslova knjige nalazi se želja autora da objasni kako je prvi automobil iz jedne komunističke zemlje koji je prošao stroge tehničke testove u SAD, od početnog prodajnog uspeha u prvoj godini, na kraju postao predmet podsmeha. Vujić traži odgovor na pitanje kako se dogodilo da se od “pristojnog, jeftinog automobila, Yugo pretvori u negativnu ikonu pop kulture” i zašto je proglašen za najgori automobil svih vremena iako to nije bio. Njegovo istraživanje potkrepljeno je činjenicama iz relevantnih novina i časopisa, kao i razgovorima koje je autor obavio sa učesnicima projekta Yugo America, sa jedne, i ljudima iz Zastave, sa druge strane. Autor je asistent na koledžu Bridžvoter u američkoj saveznoj državi Virdžiniji, gde predaje istoriju istočne Evrope.

„Crveno i crno“ jedan je od najvećih romana svetske književnosti. Tananim uobličavanjem karaktera i pronicljivom psihološkom analizom skrivenih pobuda i osećanja koja ih pokreću, Stendal je dao sintetički prikaz društvenih odnosa svog doba. Žilijen Sorel jedan je od najupečatljivijih likova svetske književnosti, i u tom smislu ravan je Odiseju, Hamletu, Don Kihotu.

U knjizi Zajednica onih koji nemaju zajednicu problematizuju se pojmovi zajednica, ljubav i subjektivitet, kao i njihova međusobna povezanost i uslovljenost.Jedna od osnovnih ideja u knjizi je ta da se u zapadnoevropskoj tradiciji mišljenja figura ljubavi ispostavlja kao izraz nemogućnosti odnosa sa drugim, bilo kojim drugim, realnim ili fiktivnim, što uopšte problematizuje mogućnost bivanja zajedno, konstituisanja zajednice i veze između različitih subjekata. Dekonstrukcija figure ljubavi otvara pitanja o mogućnosti novog, drugačijeg koncepta subjektivnosti koji bi podrazumevao mogućnost opstajanja u razlikama, odnosno o pojedinačnosti svakog ja kao i svakog drugog u svojoj drugosti. Ako drugi zaista postoji u svojoj drugosti, kako se sa tom drugošću može komunicirati, i na koji način je moguća zajednica pojedinačnih bića?

Čejmbers je jedan od pionira u građenju neomitologija u književnosti strave; što će reći, on se nije, poput svojih prethodnika, oslanjao na postojeće mitove, legende i folklor, nego je, po uzoru na njih, uključujući tu i izvesne književne pretke, kreirao, ili bolje reći skicirao sopstvenu mitologiju. Skicirao ju je iz delića, fragmenata, kao svojevrsnu slagalicu strave – ali mudro pazeći da čitaocima pruži samo nekoliko delića slike, nikako sve, pa ni većinu potrebnih za potpunu sliku. Pružio je dovoljno za mistifikaciju, ali nedovoljno za mistiku, a kamoli mitologiju u punom smislu reči. Znao je da će učinak uvek biti veći ako se ostavi dovoljno praznog prostora između tih delića, da na njega projektuju sopstvenu maštu, sopstvene strahove. Priče koje smo, u ovom izboru, pridružili Žutom znaku, ne pripadaju „mitosu“ o Kralju u žutom, i znatno ređe se preštampavaju i ističu, iako se u njima takođe ogledaju isti oni kvaliteti koji su večitom učinili zbirku Kralj u žutom.

Poznata hrvatska književnica Dubravka Ugrešić objavila je knjigu Zabranjeno čitanje u kojoj je sakupila, u nekim evropskim časopisima objavljivane, tekstove i eseje nastale u vremenu od 1996. do prošle godine. Neki od tekstova bili su objavljivani i u ponekom časopisu ili u novinama kod nas, u Beogradu. Autorkin prepoznatljiv ironični stav i duhovitost provejavaju i ovom knjigom. Dubravka Ugrešić rođena je u Hrvatskoj. Završila je Filozofski fakultet u Zagrebu i radila dvadesetak godina u Institutu za teoriju književnosti pri zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Napisala je tri knjige za decu (“Mali plamen”, 1971; “Filip i sreća”, 1976; “Kućni duhovi”, 1988), studiju o savremenoj ruskoj prozi (“Nova ruska proza”, 1980) i sastavila antologiju alternativne ruske proze (“Pljuska u ruci”, 1988). Prevodila je s ruskog Borisa Pilnjaka i Danila Harmsa i pisala scenarije za film (“U raljama života”, “Za sreću je potrebno troje”) i televiziju. Objavila je knjige priča “Poza za prozu” (1978) i “Život je bajka” (1983); romane “Štefica Cvek u raljama života” (1981), “Forsiranje romana-reke” (1988), “Muzej bezuvjetne predaje” (1997), “Ministarstvo boli” (2004) i “Baba Jaga je snijela jaje” (2008); i zbirke eseja “Američki fikcionar” (1993), “Kultura laži” (1996), “Zabranjeno čitanje” (2001) i “Nikog nema doma” (2005). Dela su joj prevođena na gotovo sve evropske jezike. Za svoju prozu i eseje dobila je brojne međunarodne nagrade i priznanja

Lisi nije darovita čarobnica. Međutim, njene dve ćerke se pokazuju izvanredno obdarenim u toj veštini. Lisi koristi svoje ćerke da bi ostvarila svoja davnašnja htenja i nade. Uzbudljiva razmena identiteta počinje… “Kada su moje kćeri navršile dvanaest godina uvela sam ih u tajne moći. Tajne, nije baš prava reč, pošto one nisu ni znale da takve moći postoje. Ja sam ih od njih krila (pošto smo istog pola pred devojčicama, drugih tajni nisam imala). Kako su devojčice rasle tek naslućujući tu realnost, bile su prilično ravnodušne prema njoj. Nisu shvatale da poseduju bilo kakve posebne moći, niti da je neophodno da njima, na neki način, ovladaju, baš kao što ih nije zanimalo da nauče kako se pripremaju jela koja sam im servirala. I jedno i drugo im je delovalo daleko i nezanimljivo. Međutim, one nisu ni pomišljale da se pobune protiv tih dosadnih časova. ” “Postavlja se pitanje u koje polje smestiti delo Mari Ndije – etničko, nacionalno, transnacionalno?… Glas Mari Ndije nemoguće je pridružiti bilo kojoj savremenoj književnoj struji posebno. NJeni romani ne dele ideologiju i estetiku pokreta négritude, niti su primer literature imigranata. Severnoamerički model multikulturalizma, kao što često biva slučaj, na njenom opusu otkriva svoju nepotpunost. Ipak, ona nije književno siroče – njeni romani ravnopravno nose kako estetiku novog romana, tako i postmoderne dileme identiteta.” Veronik Bone, Africultures Mari Ndije je ovogosiŠnja dobitnica Gonkurove nagrade, za roman Tri moćne žene ŠESTI ROMAN ZNAČAJNE SAVREMENE FRANCUSKE KNJIŽEVNICE, OVENČANE NAJUGLEDNIJIM PRIZNANJIMA – FEMINA (2001) I GONKUR (2009).

Danas vam donosim deo same srži svoje poezije, hladnoće i vatre koje su me pratile na mom putu, često predupređujući moje korake, upijajući sve na šta bi usput naišle, razbijajući zatvorene matrice sveta u svoj njegovoj veličini. Poznate su mi mnoge zamerke i diskusije koje oko mojih reči svakoga dana plamte i gasnu: ništa od svega toga nećemo uključiti u ovo putovanje. U ovim trenucima želim samo da vam budem dobar prijatelj i saputnik koji će vas pratiti u oblastima često i samom meni nepoznatim. Šta je moja poezija? Ne znam. Mnogo je lakše pitati moju poeziju ko sam ja. Ona me je vodila u tamnoj noći duše, ona me je oslobađala i okivala, ona me je vodila kroz samoću, kroz ljubav, kroz ljude. Osećam se strašno što sam ja tema svog današnjeg glasa. Primite me među vas kao još jednog čoveka, kao jednog običnog čoveka, ponekad utučenog a ponekad veselog, čoveka koji j s vama pohodi šume i biblioteke, narodna okupljanja i skrivena mesta u srcu. Na jugu moje poezije nalazi se samoća, a na severu narod. Samoća je majka mojih prvih pesama. U njene zalive i njene lavirinte bacam mreže mladog i usamljenog ribolovca, čoveka koji želi da razreši noćnu tajnovitost. U toj kosmičkoj, strastvenoj i zvezdanoj epohi mog života, pitanja uzleću velikim gorkim letom, u neodlučnost svitanja, u samotnost sveta... A potom, poput požara u dnu šume, pojavljuje se svetlost ljubavi, haotičan plamen prve nežnosti, otkrivanje užitka i slasti. Kroz pukotine zadovoljstva i dalje se čuje mračni vetar samoće, a zov ljubavi u svojoj osnovi sadrži sažetak beznadežnog iskustva. Čovek izgubljen u kovitlacu praporekla hvata se za trnje ljubavi sa strepnjom majušnog bića koje se utapa u vodi duboke noći. Pablo Neruda „Putovanje predelima moje poezije“

Nove priče Vladimira Kecmanovića u knjizi "Zidovi koji se ruše" hrabar su odgovor na izazov postmodernog pripovedanja, prema rečima književne kritičarke Ale Tatarenko. Ovo je tematski i motivski raznoliko pripovedno štivo, počev od osobenog uobličenja likova naših velikih pisaca, preko priče o ratu, do antibajke o ljubavi Tome Spinoze i Mire Ljovisne...