Sadržaj: VRHUNSKA IGRA – Ben Mezrik Ben Merzik nas vodi na mjesto o kojem od nas mnogi sanjaju ali gdje je samo ograničeni broj srećnika uspio da stigne – kazino. U ovoj otkačenoj istinitoj priči nevjerovatnijoj od laži, Robin Hud se sreće sa Reto Pakom, u ulozi heroja koji krade od bogatih da bi dao, hm…, sebi. Posegnuo je za tri žetona od po pet stotoina dolara, a onda počeo da se osvrće oko sebe, praveći se da traži konobaricu koja služi koktele. Krajičkom oka vidio je svog osmatrača crvenokosu. Crvenokosa, lijepa, u bluzi sa velikim izrezom i s previše šminke. Niko nikakda ne bi pogodio da je ona bivši student mašinskog fakulteta i da je na Harvardu diplomirala sa najvišom ocenom. Bila je dovoljno blizu da se vidi sto ali I dovoljno daleko da ne izazove sumnju. Kevin je uhvatio njen pogled, a onda čekao na znak. Savijena desna ruka će mu reći da udvostruči svoj ulog. Prekrštene su značile da uloži veći deo svojih žetona.Ako bi video da su njene ruke spuštene uz telo, uložio bi najmanju moguću sumu. Ali, ona nije učinila nijednu od ovih stvari.Umesto toga prošla je desnom rukom kroz kosu. “ U ovoj dinamičnoj priči punoj živih dijaloga u stilu Elmora Leonarda, zaplet se razvija vrtoglavom brzinom, a likovi sa obe strane stola, stvarni kao da su deo naših vlastitih života, planiraju rezultate I povlače poteze u igri brže od krupijea.Koriste svaku priliku, klade se I kontrolišu dilere.Vrhunska igra je nešto što se ne sme propustiti”. VRHUNSKA IGRA – Ben Mezrik Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle

Opis proizvoda Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi.Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam.Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže.Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč…Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „„Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.““ Elle

Tu sam Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle Prikaži više

Tu sam Kad su svi mislili da za nju više nema povratka, desilo se čudo. Čudo ljubavi. Dvadeset nedelja sam sama, a tek šest nedelja sam svesna toga. Čini mi se, međutim, da to traje čitavu večnost. Možda bi brže prolazilo kada bih više spavala, kada bi mi se misli dekonektovale. Ali ja ne volim da spavam. Nakon nesreće prilikom alpinističkog penjanja Elza je u komi. Već pet nedelja. Pošto su sve nade da će se probuditi nestale, njena porodica i lekari moraju da se suoče sa poražavajućom činjenicom da je možda vreme da je skinu s aparata za održavanje života… Ne shvataju da je u proteklih nekoliko nedelja Elza delimičmno povratila svest; zna gde se nalazi i može da čuje sve koji je okružuju, ali ne zna kako da im to pokaže. Tibo je u istoj bolnici u poseti bratu, pijanom vozaču koji je odgovoran za smrt dve devojčice. Dok razmišlja o njegovoj sudbini, traži mesto da se izoluje i ulazi u Elzinu sobu. Gledajući je kako tu mirno leži, teško mu je da poveruje da ona samo spava. Tibo počinje redovno da posećuje Elzu. Njena porodica i prijatelji pričaju mu o Elzi i u njemu raste osećaj povezanosti sa njom. I kada joj govori, ne može se oteti utisku da ona čuje svaku reč… Za Elzu, njegove posete su kao dašak svežeg vazduha. Tu je konačno neko ko razgovara s njom kao da je prisutna. Ko je zasmejava. Ko joj daje razlog da se bori... Jer Tibo vidi nešto što ostali više ne vide: Elza je još uvek tu. „Poput čudesnog spoja romana Krive su zvezde i bajke Uspavana Lepotica. Neverovatna ljubavna priča.“ Elle Prikaži više

Sadržaj: PETA DEVOJČICA, MARJA – Gradimir Stojković Duhovita i topla priča omiljenog romanopisca o sazrevanju, čudnim rečima, ozbiljnim školskim problemima i onome što će postati mnogo više od lepih đačkih sećanja. Prava ljubav nikad nije obična uspomena. Učiteljica je odredila da sedim s novopridošlom devojčicom Marjom, u trećoj klupi. Ispred nas je rasporedila Ivanu i Tanju, a iza Nastu i Lanu. U četvrtom razredu fazon devojčica postao je da se zaljube i sve četiri, dve ispred i dve iza, odmah su se u mene zaljubile. A ja nisam ni u jednu. Čak ni u Marju, koja se nije zaljubila u mene. Gledao sam svoja posla, a njih četiri su gledale moja posla. Aleksandar ide u četvrti razred i između njega i Marje, nove drugarice iz klupe, razvija se poseban odnos. Uz vesele dogodovštine i dramatične situacije, njihovo drugarstvo prerašće polako u ljubav, ali nju će prekinuti bolest zbog koje će Marja morati da otputuje u Rusiju… O piscu: Gradimir stojković je rođen 3. marta 1947. godine u banatskom selu Mramorak. Živeo je u Vršcu i Pančevu. Živi u Beogradu. Radio je kao nastavnik i medijatekar u osnovnoj školi. Zaposlen je u Biblioteci grada beograda. Autor je više zbirki pesama (Potomak ravnice, Tuđa vrata, Skupo doba, U ovom šašavom životu…), romana (Rat Novakov i mir, Hajduk u Beogradu – serijal od devet romana, Sve moje gluposti…), pripovedaka (Ono vreme i Sastavni deo života). Dobitnik je mnogih književnih nagrada, među kojima su i «Politikin zabavnik», «Vukovo pero», «Neven», «Dositejevo pero», itd. PETA DEVOJČICA, MARJA – Gradimir Stojković Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Napisano s ljubavlju. O ljubavi. Za knjigoljupce. Bestseler broj 1 New York Timesa. Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet. Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. „U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete „Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews

Napisano s ljubavlju, o ljubavi, za knjigoljupce! Bestseler broj 1 New York Timesa! Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga; na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet! Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. "U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti." Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete "Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav." Kirkus Reviews Čitaj dalje

Napisano s ljubavlju. O ljubavi. Za knjigoljupce. Bestseler broj 1 New York Timesa. Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet. Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. „U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete „Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews

O knjizi: Napisano s ljubavlju. O ljubavi. Za knjigoljupce. Bestseler broj 1 New York Timesa. Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet. Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. „U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete „Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews

Sabrana dela Ej Džej Fikrija Napisano s ljubavlju. O ljubavi. Za knjigoljupce. Bestseler broj 1 New York Timesa. Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet. Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. „U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete „Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews

Sabrana dela Ej Džej Fikrija Napisano s ljubavlju. O ljubavi. Za knjigoljupce. Bestseler broj 1 New York Timesa. Izbledeli natpis iznad trema viktorijanske kuće u kojoj je smešteno Ostrvo knjiga. Na natpisu piše: Nijedan čovek nije ostrvo; Svaka knjiga je jedan svet. Ej Džej Fikri upravo će otkriti šta to znači. Ej Džej Fikri je vlasnik oronule knjižare i antikvarnice Ostrvo knjiga. Nedavno mu je preminula žena. Ukrali su mu omiljeni primerak prvog izdanja Kolridževog Tamerlana. Život mu se raspada. Amelija takođe trguje knjigama. Ima veliko srce i dosadan život. Maju je neko ostavio u Fikrijevoj knjižari. Ona je beba. Uz nju je ostavljena samo poruka. Šta se to dogodilo u knjižari što je zauvek promenilo sudbine ovo troje naizgled običnih, ali izuzetnih likova? Ovo je priča o tome kako neočekivana ljubav može da vas spase i vrati u život, smeštena u svetu koji nećete želeti da napustite, sa junacima koje ćete odmah zavoleti. „U ovom romanu ima humora, romanse, malo napetosti, ali najviše ljubavi – ljubavi prema knjigama i knjigoljupcima, i, uistinu, prema čitavom čovečanstvu u svoj njegovoj nesavršenoj veličanstvenosti.“ Ejovin Ajvi, autorka knjige Snežno dete „Duhovito i zabavno, ali uvek verno životu. Ljubavna priča u koju će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“ Kirkus Reviews

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Ožiljci života „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop Prikaži više

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji. Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja. Dovde pamtim, a dalje se stidim, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! Ljiljana Šop

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! Čitaj dalje

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Ožiljci života „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo. Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop Prikaži više

Opis "Ožiljci života - Vuk Drašković" „Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od svog detinjstva, studentskih dana u Beogradu, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala, tokom tri protekle decenije, na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju burne decenije od devedesetih naovamo. Ovi memoari se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, a autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline. „U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop

Knjiga Ane Magde Utroba greha i jedna mačka već je i naslovom intrigantna. Pisana je u formi psihoromana-poeme i traži strpljivog čitaoca, spremnog da razume svu složenost štiva. Ona govori o dramatičnoj ljubavi, a samo su dramatične ljubavi dobrodošle kao književne teme. Takva je i ljubav dvoje mladih, Ksenije i Strahinje, koja je na izmaku i na vrhu morske litice i koju mami ponor. Za ovu ljubav moglo bi se reći i da je u trouglu, jer je uz njih i Đavo, koji kuša Kseniju dok preispituje svoju ljubav i svoju žensku bit, a ljubav je najčešće đavolska stvar. Iz recenzije Milovana Vitezovića Nagradu "ZLATNO SLOVO" za najbolju objavljenu knjigu kratke proze u 2014. godini koju dodeljuje časopis AKT iz Valjeva biće uručena 19.novembra Ani Magdi za knjigu PRIČE IZ BEZNAĐA i Violeti Tomić za knjigu BESMISLENA CRVENA FLEKA. Visoko internacionalno priznanje Akademije Ivo Andrić za 2016. godinu. Naslov: Utroba greha i jedna mačka Izdavač: Čigoja štampa Strana: 140 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12x20 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-531-0168-8

Sadržaj: SANOVNIK (manji format) Snovi ponekad predskazuju događaje, ponekad rasvetljavaju skrivene želje, žudnje, probleme, traume, dileme, a ponekad opravdavaju vaše poteze. Od kada postoje, ljudi sanjaju i sanjaće. Od prastarih vremena i svoje snove tumače. Ujutro kada se probude, pokušavaju da ih se sete i pokušavaju da analiziraju šta im to svet snova poručuje. Neko veruje, neko ne, ali jedno je sigurno; iza sveta snova postoji veliki znak upitnika. Sanovnik – Sta ste sanjali nocas? Svaki znak, predmet ima svoje značenje. Dakle, ostanite ovde na starnicama knjige neko vreme – istražujte, otkrivajte, zabavite se i saznajte šta kriju VAŠI SNOVI! Horoskop – verovali u njega ili ne, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Od ljudi koji veruju u sudbinu zapisanu u zvezdama, izrađuju natalne karte ili čitaju šta ih čeka u budućnosti, preko onih koji imaju fleksibilan stav pa ga čitaju radi zabave ili malo. Brojna istraživanja snova do sada nisu rezultirala naučno utvrđenim temeljima, međutim snovi oduvek zaokupljuju pažnju svekolikog sveta koji u snovima traži skriveni značaj. Ova knjiga će vam pomoći da zadovoljite svoju radoznalost. Pristupate misterioznom i fascinantnom svetu snova gde se pravila realnosti ne mogu primeniti. Knjiga ili bolje rečeno priručnik kada su ovakve stvari u pitanju SANOVNIK – rečnik snova čitajući pomoći će vam da izgradite bolji osećaj kada su snovi upitanju i pruži Vam znatno bolje razumevanje istih. Po sadržaju i načinu kako je urađena verujemo da će pomoći u traganju ključa koji bi Vam pomogao pri interpretaciji značenja onoga što sanjate. Razumevajući svoje snove, imaćete bolju perspektivu. SANOVNIK (manji format) Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UČENJA Kroz istoriju čovečanstva, od nastanka sveta pa do danas, ljudi su na sve načine pokušavali da saznaju buduće događaje i proniknu u to šta im je „sudbina namenila“. U početku su tražili odgovore „od nebesa“ kada će pasti kiša, hoće li godina biti rodna, potom bi zabrinuti želeli da im „više sile“ „kažu“ zašto im se najmlađa ćerka ne udaje i da li stariji sin može da ima dece. Kada iščezava vera, njeno mjesto zauzima sujeverje. U tom pogledu, ljudska duša ne podnosi prazninu. Sadržaj knjige: Uvod Šta zvanična nauka kaže o astrologiji? Istorijat porekla magije i astrologije Crkva i astrologija Magi i rodjenje Hristovo (mudraci) Astrologija i savremenost Čovek, stvoren po liku Božijem (Post. 1,27), od početka je usmeren ka svome Tvorcu. Ali, kada izgubi Boga u svom srcu, nastali vakuum traži da bude nečim popunjen, i čovek prihvata one surogate koje mu nudi svet koji ga okružuje. Eto zbog čega su u ovo naše bezvjerno, eklektičko vreme tako široko postale rasprostranjene neke, rekli bi smo već davno zaboravljene struje okultnih učenja. Astrologija, hiromantija, magija, fenomen NLO (došljaci iz kosmosa), ekstrasensi, istočnjački kultovi – sve ovo zaokuplja umove miliona ljudi. Odsustvo čvrste hrišćanske vere, odsustvo poznavanja i poimanja suštine okultizma i istočnjačkih religija. A takođe i aktivna propaganda najširih razmera od strane određenih snaga u svetu, osiguravaju uspeh okultizmu i u savremenom društvu. ASTROLOGIJA I MAGIJA U SVETLOSTI PRAVOSLAVNOG UČENJA Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Deca novog doba Miloša Vidojevića u novom izdanju sa novim polemikama i obračunima sa novim zabludama, kojima se manipuliše ljudima. Kada sam pre više od dvadeset godina počeo da se profesionalno bavim temom Novog svetskog poretka nisam mogao da pretpostavim da će mi to u isto vreme biti i profesionalni izazov i noćna mora. Tema je preširoka, u više slojeva i što sam više u nju ulazio, pribavljao dokumentaciju, analizirao fenomene, do tada meni nepoznate, mračne i teške, to mi je postajalo jasno da je reč o fenomenu političko ekonomskom, starom hiljadama godina. Oblici ispoljavanja su se menjali iz epohe u epohu, kroz vekove uspona i padova, uz ogromne žrtve, patnju i nesreću kao nužnu cenu „napretka“ koju su ljudi morali da plate. Eksploatacija, potčinjavanje, zloupotrebe, kriminal, ucene na svim nivoima, od pojedinca do države, pretnje uništenjem, odlike su i savremenog doba. Preživeli smo svetske ratove u XX veku, na pomolu je nov, u ovom veku u kome živimo. Hteo sam odavno da prestanem da sebe mučim, a verovatno i mnoge druge, ovim temama. To nije moguće, kako da ignorišem Svetski ekonomski forum, operativno telo duboke države, rat u Siriji, rat u Ukrajini koji će odrediti sudbinu čovečanstva u ovom veku, planirane migracije neevropskog stanovništva ka Evropi i uništenje korena evropske civilizacije i nestanak Srba i njihove države. Sve to traži nove knjige i nove pisce, nije bitno da li ću to biti ja ili neko drugi. Utoliko ovo ponovljeno izdanje knjige Deca novog doba je uvod u ove teme za one koji sada stasavaju i žele da saznaju više. Autor