(odlomak iz romana) “Almi se činilo da Angela ima nešto od kipa Marije Magdalene, koji je izradio Gregor Erhart u 16. stoljeću ; ta čuvena skulptura nalazi se u Louvreu i visoka je 170 cm. Pogled je spušten prema zemlji, glava nagnuta. I Maria Magdalena ima blago kovrdžavu kosu, i toliko dugu da joj skriva bedra, pokrivajući joj jednu dojku i pubis. Usne joj odaju istovremeno i zadovoljstvo, i tugu, i skromnost, i radost, i ravnodušnost i zadovoljstvo. Obavještenje kraj svetice kaže nam da je živjela u pećini, gola, da joj je jedina odjeća bila kosa, da nije ni jela ni pila, i da se svake večeri dizala u nebesa da sluša koncert anđela. Da, Angela je Almu podsjećala na ovaj lik što je neprestano slušao koncert anđela. Njih dvije će kasnije često ići u Louvre da se dive ovoj ljepoti. Neposredno nakon vjenčanja, Angela otkriva da je trudna. Odlazi u Kotor da rodi, ostavivši muža samog u Beogradu. Pirodno je za nju da to obavi kod svoje kuće, sa majkom i rodicama, “ne daj Bože u bolnici”. Rodiće dječaka, koga će nazvati Mario, i kojeg će dojiti dva mjeseca, prije nego što će se vratiti u Beograd suprugu. Ona međutim i dalje ne voli ovaj grad, sad možda još manje nego ikad ranije. Izlaziće vani samo da bi vidjela neke pozorišne predstava, kao i jednu rodicu, koja će uskoro otići u Sjedinjene Države kako bi se pridružila suprugu, koji se u međuvremenu obogatio. Angela nikad nije znala šta je zanimanje njenog tetka, misleći, bog-zna-zašto, da je bio inženjer. Njegova kćerka, mlađa od Angele, ali već mlada i vrlo razmažena damica, pripadala je po Angelinim riječima toj novoj klasi prema kojoj Angela nije gajila nikakve simpatije. Ali ona je ipak bila njena rođaka, neko njoj blizak, kao što su joj bili i otac i brat, pa je voljela i nju, i podnosila je kao i svu svoju rodbinu. Ubrzo će Angela jednostavno zaključiti da treba još da se obrazuje. Drugim riječima, kupiće voznu kartu za Kotor, preko Sarajeva i Dubrovnika, s namjerom da nakon posjete svom rodnom kraju, otputuje u Francusku na studij; ili na ponovno studiranje. Sa tek nedavno rođenim sinom u naručju oprašta se od svog supruga, istovremeno traži od njega da se raziđu sporazumnim razvodom braka. Da li joj je Kemo rekao ili učinio nešto što joj se nije dopalo, pa je tako naglo odlučila da ga napusti, Alma to nikad nije saznala. Sve što je znala bilo je da je Angela supruga smatrala pretjerano ljubomornim. Iako je bio dobar čovjek. Često je naglašavala taj njegov kvalitet pred Almom.” Jasna Šamić (rođena 1. aprila 1949) jest francusko-bosanski pisac, orijentalist, prevodilac, autor brojnih dokumentaraca i pozorišnih predstava koje je sama postavljala na scene Pariza i Sarajeva.

„Vreme pred nama biće konačni sudija, i ko je bio ko zapisaće u svojoj enciklopediji.“ Od opisa detinjstva i studentskih dana, preko novinarskih angažmana u zemlji i svetu, uz osvrte na književno stvaralaštvo, svedoci smo lične i nacionalne drame koja se odvijala tokom tri protekle decenije na nesreću i štetu srpskog naroda. Antologijske stranice autobiografije Vuka Draškovića sažimaju buran period od devedesetih naovamo.Ovi zapisi se čitaju kao dirljivo i gorko svedočenje protiv zaborava, a zaborav je ubistvo Istine. „Veoma je teško reći šta ljudi teže opraštaju izuzetnom čoveku: vrline ili greške“, napisao je Šandor Marai u svom Dnevniku, u vreme ili pre rođenja autora životopisa koji držite u rukama. Vuk Drašković živi istinitost ove Maraijeve opaske već više od tri decenije, autobiografijom Ožiljci života i sam traži odgovor, ispovedajući svoj život, ali i sopstvene greške i zablude, a prepuštajući čitaocu da sam prepozna njegove vrline.„U srpskom narodu, a posebno u Beogradu, sve se lako i brzo zaboravlja“, rekao je Miloš Crnjanski, a kao poraznu posledicu, neoprostiv greh i moralni zločin ovu istinu potom živimo i u njoj se rastačemo svi, svesni toga ili ne. Stoga ne bi trebalo da zaboravimo mnoge scene i rečenice iz Ožiljaka života, kao onu o Ivanu Stamboliću: „Nas dvojica zaslužujemo neko prokletstvo. Zato što je on lansirao Miloševića, a ja Šešelja“. „Dovde pamtim, a dalje se stidim“, kaže Vuk Drašković u jednom od mnogih dramatičnih trenutaka u Ožiljcima života, posle jedne od najagresivnijih državnih tortura u tom periodu. Većina tu bezočnu torturu ne pamti, ili čak ne veruje u nju a kamoli da je se stidi, ali zato mnogi od političkih aktera iz tog doba vladaju ili su vladali barem deceniju ili više narodom koji takođe ne ceni pamćenje, a reč stid više i ne razume! – Ljiljana Šop Naslov: OŽILJCI ŽIVOTA Izdavač: Laguna Strana: 408 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 9788652145591

Poetska zbirka pod nazivom «Opsenar» novi je naslov koji dolazi iz IP Prosveta. Ostajući verni tradiciji po kojoj mladi i neafirmisani autori dobijaju svoju šansu, «Prosveta» se odlučila da objavi prvu zbirku pesama mlade autorke. Rada Lekić rođena je 1980. godine u Beogradu. Kaže da pisanje za nju ima terepeutsku moć. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu, a magistrirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Piše pesme, prozu i aforizme. Živi i radi u Istanbulu, u Turskoj. A evo šta je o Radinoj poeziji napisao naš čuveni pesnik i akademik Matija Bećković: «Tražim Reč Moćnu da dozovem ljubav Žuri mi se, a ona ne dolazi Željno te čekala, željna ostala U svakoj reči ova tri stiha i u svakoj reči i svakom naglasku svake pesme ove rukoveti naslovljene OPSENAR, senka je jedne jedine Moćne Reči za kojom vapiju sve reči pesnikinje Rade Lekić. U toj Reči nije samo sva poetika nego i sama srčika njenog pesničkog bića i umeća. Tu Reč doziva, za njom čezne, bez nje nema i ne može biti ni jedne reči. Poznaće je kad je vide i znaće šta traže – kad je nađu. Reč koja je postala telo, kroz koju je postalo sve što je postalo, stoji u pozadini ovih pesama dajući toplinu, dubinu i metafizičku osnovu ovom suptilnom pesničkom tkanju.»

Sadržaj: SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU – Vladeta Jerotić Objavljujući ovaj zbornik tekstova „prvenstveno osmišljenih našom pravoslavnom verom“ Jerotić u kratkom predgovoru poručuje: „S molitvom u srcu obraćam se Bogu da Njegov blagoslov počiva nad ovom knjigom: prislonio sam se naslovu Samo dela ljubavi ostaju , u dubokom hrišćanskom uverenju, i doživljajnom i saznajnom, da je zaista tako i sa ove i sa one strane…“ „Zbog čega i kako ljudi traže Boga? Gde su granice hrićanske trpeljivosti? Ko kuša čoveka? Po čijoj volji stradamo? Ko se i kako kaje? Ova i mnoga druga pitanja postavlja i odgovara na njih akademik Vladeta Jerotić u svojoj knjizi. Knjiga je podeljena je na tri celine: – Zbog čega i kako ljudi traže Boga – Kako da ojačamo našu hrišćansku veru – Radosna tuga pravoslavnih.“ Vladeta Jerotić važio je za jednog od najmudrijih srpskih intelektualaca i mislilaca. Iza sebe je ostavio mnoge zanimljive i pametne misli, koje je objavljivao u svojim knjigama ali i izgovarao u emisijama gde je učestvovao. Evo nekih od mnogobrojnih mudrosti Vladete Jerotića: O veri: „Duhovnost nije kao žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već je najlepša poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala“ O čovekoljublju: „Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj žive– katkad potpuna, katkad delimična nesposobnost jednog velikog broja ljudi da vole. Isto tako ne izgleda mi nimalo preterana misao da se čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole.“ SAMO DELA LJUBAVI OSTAJU – Vladeta Jerotić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

"Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovskog stereotipa." - Ratko Božović "Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu!" - Maja Herman Sekulić Čitaj dalje

Digitalna galaksija Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovskog stereotipa. Ratko Božović Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu! Maja Herman Sekulić Prikaži više

Digitalna galaksija Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz.Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovskog stereotipa. Ratko Božović Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu! Maja Herman Sekulić Prikaži više

Opis proizvoda Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žanrovskog stereotipa.Ratko BožovićNi sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste!Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu!Maja Herman Sekulić#160

Description Koliko i toliko – Stanoje Makragić Sabiranje prošlosti Nikome još, koliko je poznato, nije pošlo za rukom da pouzdano utvrdi gde je granica između dece i odraslih. Tako i u književnosti. Zato ne iznenađuje pojava knjige kratkih priča “Koliko i toliko” Stanoja Makragića. I za nju, slobodno možemo reći, kao što je jednom, jedan kritičar rekao, da su Makragićeve priče iz “Knjige smeha i nezaborava” – pre za odrasle nego za decu. On je u pravu, zbog toga što samo odrasli čitalac može da shvati tihu, nenametljivu ironiju, igru reči, igru situacija u tim pričama. U Makragićevim pričama nema avantura, razbojnika, vitezova, veštica, zarobljenika… Svega ono što deca traže i vole u fantastičnim pričama. Sve je ovde obično, svakodnevno. Ali postoji fina igra duha koju shvata tek obrazovani, i odrasli čitalac. Makragićeve priče iz knjige “Koliko i toliko” su negde između harmsovskih igrarija duha i Čehovljevih priča. Deca su ovde više kao povod da se kažu stvari koje se pre tiču odraslih. Dve antologijske priče, “Smrt oca” i “Strašilo”, izdvajaju se svojom šulcovskom modernošću i tematikom. To nikako nisu priče za decu. Priče, ima ih 46, uvode nas u ozbiljne vode. Detinjstvo nije samo igra i smeh. Detinjstvo i otkrivanje sveta, za decu, bolno je, uostalom, kao i samo rađanje. (“Put u školu”, “Detinjstvo”). Autor je pesnik i pripovedač. Otuda su priče u knjizi “Koliko i toliko” obojene izvesnom dozom lirskog senzibiliteta. “Drag i dragocen je pesnički glas Stanoja Makragića”, napisao je Boško Ivkov 1976. godine povodom Makragićevih pesama. Čini nam se da je za srpsku dečju priču taj glas još dragoceniji. Miljko VELJIĆ

Opis proizvoda Kada na šumskome putu u središnjoj Bosni pronađu mrtvo, poluraspadnuto muško tijelo s tetovažom na arapskome, policijski inspektori Vinko Marić zvan Sećija i Sadik Šarić smatraju da će to biti još jedan slučaj u nizu koji će brzo zaključiti i nastaviti raditi po uobičajenoj shemi. Dva inspektora jednako kao i svi oko njih, od Sanele, tajnice zaposlene po vezi, do nadređenog šefa, ali i lokalnih i državnih političara, teže samo jednome - kako se obogatiti, živjeti lagodno bez prevelikog rada, od namještenih kladioničarskih rezultata, i uživati u nekom od poroka, od droge do seksa. No slučaj smrti tajanstvenog mladića sve će ih dovesti u škripac, a dvojica će inspektora usprkos upozorenjima željeti razmotati klupko koje vodi do Višegrada i ratnih zločina silovanja, domova za ratnu siročad, ucjena televizijskih zvijezda, poslova s mafijom… Inspektori Sećija i Sadik junaci su tranzicijskoga poratnog doba koji savršeno ocrtavaju bosansku svakodnevicu premreženu interesima, lažnim prorocima i novopečenim bogatašima. Crni gavran i bijele vrane istinski je tvrdokuhani krimić, svijet u njemu nije ocrtan ni crno-bijelo ni u nijansama sive, već onakav kakav jest, a u njemu ima mjesta samo za ptice grabljivice i lešinare. Svaki Mlakićev lik, često doveden do krajnosti svoje moguće egzistencije, ima svoje razloge da bude razočaran, ali nijedan ne traži pravdu, već prije svega osvetu. “Bio je kraj radnog vremena. Sadik i Sećija izišli su zajedno. Kamera Televizije Federacije bila je postavljena ispred ulaza u policiju. Gađala je ulazna vrata. Našli su se ispred nje kao ispred streljačkog voda. Oko nadzorne kamere iznad njih stidljivo je zurilo u stubište po kojem je ležao ugaženi snijeg. Iza televizijske kamere stajalo je dvadesetak znatiželjnika koji su, valjda, ugledavši je, nanjušili krv i čekali što će se dogoditi: kamera Televizije Federacije u Travniku obećavala je dobru zabavu. Sećija je prepoznao novinarku koja je s bucmastim mikrofonom u ruci potrčala prema Sadiku. Zvala se Mirela Šteta. Njeno prezime bilo je predmet brojnih šala. Zvali su je primjerice Mirela Štetočina. Imala je jako političko zaleđe, iako se voljela furati na neovisno i istraživačko novinarstvo. Bila je bahata i pokvarena. Uz nju je kaskao Salko Balić, sitni travnički kriminalac. ‘Gospodine Šariću, gospodin Balić vas optužuje da ste ga reketarili’, rekla je novinarka. ‘Jebo te on u usta žvaljava!’ rekao je Sadik i prošao pored nje. Publika se dobro zabavljala. Kamera je pratila Sadika. On je to vidio, vratio se i oborio je nogom u snijeg. Sadik je postao vijest dana.”

Mali noćni stihovi Zbirka pesama Anđelka Zablaćanskog – Mali noćni stihovi. Iz recenzije Todora Bjelkića: „Anđelko Zablaćanski plete takvu žicu zlatnosnicu, i svojom veštinom, svojom nemerljivom poetskom intuicijom i osećanjem da se prava reč izgovori na pravom mestu i u pravo vreme, čini i nas, obične čitaoce, da ne kažemo obične posmatrače, neraskidivim delom tog silnog umetničkog odsjaja, te umetničke stvarnosti, ali i imaginacije. Samoća, po kojoj su šarane ove divne pesme, ume da bude i okrutna i strašna, tim strašnija što se u poslednjoj 101. pesmi sublimiše onaj čarobni ćilim sveprisutne Noći. Ali, Anđelko Zablaćanski je vrhunskim talentom, uglom posmatranja i čarobnim versom uspeo da od samoće i neprolaznosti Večite Žene, baš uprkos svim samoćama univerzuma, načini prelepu zastavu pobede, uspeo da je pobode u naše ruke, oči i srca, pa da je, zajedno sa njim, pokazujemo i mašemo zemaljskom šaru i svetlosjajima.“ 30. Noć mi na glavi nesnom spava posustali mi damari još od juče strepnje koje um muče da života običnog peku šamari u njenom smešku trag zaborava da mi se ne učini kako je život njen deo najluđeg moga hira noćnih – duše i tela nemira dok bezumno zanesen lutam kao pustinjak na mesečini 80. Noć sva od zvuka daleke violine što plače i nesni dertom zadojeni duboko u meni najcrnji gavran ranjen gače i u oku pogled samotnog vuka a samo ona sve jauke – zvuke mraka i pogled tup što sve zbori u simfoniju će da pretvori usnama od sunčanih zraka s damarima kô crkvena zvona 101. Noć sva od krika noćnih ptica i vriska pera po papiru a stih u grlu stao uplašen – sasvim bled zapravo s pesnikom i nemirom u zbiru i raznih kučina i trica jer pesma samo nju traži ženu od svih žena veću moje usne na njenim kolenima požudu dlanova na nedrima i male mrave što pokreću slabića da se okuraži Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Why Bosnia? Writings On The Balkan War rat u bosni bosanski rat, rat na balkanu 20.00 Edited by Rabia Ali and Lawrence Lifschultz 353 pages ISBN 0-9630587-8-9 A collection of essays and poetry reflect the feelings of those effected by t conflict in Bosnia, the impact of the U.S. presidential election, and the failed Vance-Owen compromise. The Pamphleteer's Press, 1993 Rat u Bosni i Hercegovini je izraz za oružani sukob koji se odvijao na prostoru današnje Bosne i Hercegovine od proljeća 1992. do jeseni 1995. Uzrok rata je bio raspad SFRJ, odnosno odluka Bošnjaka i Hrvata BiH da se proglasi nezavisnost, čemu se žestoko protivila srpska zajednica, nastojeći BiH zadržati u krnjoj Jugoslaviji, odnosno nasilno priključiti nju ili njene dijelove u novu srpsku državu ili države. U ratu su se tako na jednoj strani našle vojne i policijske formacije pretežno muslimanske vlade u Sarajevu kasnije organizirane u Armiju BiH, kojima su, ovisno o periodu pomagale razne muslimanske paravojne formacije, Hrvatska vojska, Hrvatsko vijeće obrane, dobrovoljci iz islamskih zemalja, a na kraju i snage NATO. Na drugoj strani su bile srpske paravojne formacije kasnije organizirane u Vojsku Republike Srpske, kojima su, ovisno o periodu pomagale snage JNA, dobrovoljaca i paravojnih formacija iz Srbije, te snage Autonomne republike Zapadne Bosne. U periodu 1992-94. je pak trajao i sukob između Armije BiH i HVO-a, poznat pod nazivom bošnjačko-hrvatski sukob. Rat je okončan Daytonskim mirovnim sporazumom kojim je BiH priznat suverenitet i teritorijalni integritet BiH, ali i podjela na bošnjačko-hrvatski i srpski entitet. Za rat se ovisno o području ponekad upotrebljavaju različiti nazivi, a često se smatra dijelom iste historijske cjeline kao i rat u Hrvatskoj. U Bosni i Hercegovini, naročito među Bošnjacima, čest je izraz „Agresija na Bosnu i Hercegovinu”, a u dijelu srpskog stanovništva u Republici Srpskoj upotrebljava se izraz „Otadžbinski rat” i „Odbrambeno-otadžbinski rat”. U Srbiji se upotrebljava izraz „Građanski rat u Bosni i Hercegovini”.[traži se izvor] S obzirom na trajanje, oko 100.000 poginulih ili nestalih, preko 2 milijuna raseljenih ili izbjeglica, razaranja, ratne zločine i medijski odjek, rat u Bosni i Hercegovini predstavlja najveći od svih oružanih sukoba izazvanih raspadom Jugoslavije, odnosno najveći oružani sukob na tlu Europe nakon završetka Drugog svjetskog rata. Sadržaj/Садржај 1 Pozadina 1.1 Bosna i Hercegovina pred raspad Jugoslavije 1.2 Dolazak nacionalnih stranaka na vlast 1.3 Bosna i Hercegovina nakon izbijanja rata u Hrvatskoj 1.4 Diplomatske i političke aktivnosti pred izbijanje sukoba 2 Zaraćene strane 2.1 Muslimanske/bošnjačke snage 2.2 Srpske snage 2.3 Hrvatske snage 2.4 Međunarodne snage 3 Tok rata 3.1 1992. 3.1.1 Početni sukobi 3.1.2 Eskalacija nasilja 3.1.3 Povlačenje JNA i međunarodne sankcije 3.1.4 Hrvatska ofanziva u Hercegovini i srpska kontraofenziva u Posavini 3.1.5 Stabilizacija bojišta 3.2 1993. 3.2.1 Uspostava zaštićenih zona i Vance-Owenov plan 3.2.2 Bošnjačko-hrvatski sukob 3.2.3 Owen-Stoltenbergov plan i međubošnjački sukobi 3.3 1994 3.3.1 Obnova bošnjačko-hrvatskog savezništva i prve zapadne intervencije 3.3.2 Napad na Goražde i plan Kontakt grupe 3.3.3 Bošnjačko-hrvatske ofenzive 3.4 1995. 3.4.1 Uvod u završne bitke 3.4.2 Pad Srebrenice i Žepe 3.4.3 Hrvatske ofanzive i NATO-vi udari 3.4.4 Završne borbe 3.4.5 Sklapanje mira 4 Posljedice 4.1 Demografske posljedice 4.1.1 Ljudske žrtve 4.1.2 Fizičke i psihološke traume 4.1.3 Raseljavanje i promjena demografske strukture 4.2 Ekonomske posljedice 4.3 Pravne i političke posljedice 4.3.1 Suđenja za ratne zločine 4.3.2 Političke posljedice 4.3.2.1 Posljedice u BiH 4.3.2.2 Posljedice na susjedne države 4.3.2.3 Posljedice na globalnu politiku 5 U popularnoj kulturi 5.1 Književnost 5.2 Strip 5.3 Muzika 5.4 Film i televizija 5.5 Video-igre 6 Bilješke 7 Izvori 8 Literatura 9 Eksterni linkovi Pozadina Bosna i Hercegovina pred raspad Jugoslavije Glavni članak: SR Bosna i Hercegovina Primjer međunacionalne tolerancije: katolička crkva, džamija i pravoslavna crkva stoje zajedno u Bosanskoj Krupi Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina je bila jedna od šest konstitutivnih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Kao takva je, temeljem saveznog Ustava iz 1974. godine, uživala pravo na samoodređenje do otcjepljenja. Ono čime se SR BiH razlikovala od drugih republika je bilo to da u njoj nijedan od konstitutivnih naroda SFRJ nije imao apsolutnu većinu. To se odrazilo kroz to da SR BiH nije bila ustavno definirana kao eksluzivna nacionalna država, nego kao ravnopravna zajednica triju konstitutivnih naroda - Muslimana,[nb 1] Srba i Hrvata. Iako su u SR BiH postojala određena područja sa izuzetnom nacionalnom homogenošću, to je bio prije izuzetak nego pravilo, te se heterogenost stanovništva mogla primjetiti u gotovo svim područjima, a pogotovo velikim gradovima. Taj je fenomen kasnije od stranih promatrača slikovito opisivan kao "leopardova koža". [2] Zbog svoje nacionalne, ali i religijske i kulturne heterogenosti se BiH često smatrala svojevrsnim minijaturnim odrazom SFRJ, pa se za nju također koristio i izraz "Jugoslavija u malom", te se smatrala i "najjugoslavenskijom" od svih jugoslavenskih republika. SR BiH je 1991. imala najveći postotak Jugoslavena među svojim građanima,[3] a i do 27 % svih brakova su bili nacionalno miješani. Takva je situacija dijelom bila posljedica službene politike promoviranja bratstva i jedinstva od strane jugoslavenskih i bosanskohercegovačkih vlasti, odnosno traumatičnih iskustava vezanih uz prethodne decenije, kada je upravo BiH bila glavno poprište, odnosno predmet srpsko-hrvatskog sukoba, koji je za vrijeme Drugog svjetskog rata dobio svoj najekstremniji oblik kroz masovne pokolje na nacionalnoj osnovi. SR BiH, također, za razliku od svih drugih federalnih jedinica SFRJ, nije imala vanjske granice, odnosno njena je ekonomija gotovo u potpunosti ovisila o jedinstvenom jugoslavenskom tržištu. Sve je to bilo razlogom što vladajući Savez komunista BiH, čak i nakon što je 1970-ih stekao veću autonomiju u odnosu na saveznu Partiju, inzistirao na održavanju ustavnopravnog status quoa, odnosno opstanka Jugoslavije. Dolazak nacionalnih stranaka na vlast Glavni članci: Raspad SFRJ i Opći izbori u SR BiH 1990. Alija Izetbegović (lijevo), predsjednik stranke SDA, i Radovan Karadžić (desno), predsjednik stranke SDS, pobijedili su na lokalnim bosanskim izborima 1991. Međutim, nisu se slagali oko statusa Bosne u Jugoslaviji Duboka ekonomska kriza[4] koja je pogodila SFRJ nakon smrti Josipa Broza Tita se odrazila i na SR BiH, ali su njene prve ozbiljnije političke posljedice zabilježene 1987. godine, kada je afera Agrokomerc izazvala određene kadrovske primjene u republičkoj Partiji. Ti su događaji koincidirali sa dolaskom Slobodana Miloševića na ćelo SK Srbije, pod čijim je vodstvom tamošnja Partija preuzela srpski nacionalizam kao dio svoje platforme.[5] Rukovodstvo SR BiH je postalo predmetom propagandne kampanje u državnim medijima uz optužbe za korupciju, represiju, dok su istovremeno radikalni srpski nacionalisti, od kojih su mnogi, poput Vojislava Šešelja, bili rodom iz BiH, počeli otvotreno dovoditi u pitanje postojanje Muslimana kao zasebne nacije, odnosno tražiti stvaranje Velike Srbije koja bi uključila BiH. Iako Milošević tokom antibirokratske revolucije 1988. i 1989. godine nije pokušao izvoziti "mitinge istine" i "događanja naroda" u SR BiH, tamošnja Partija se, zabrinuta za vlastiti opstanak svrstala u antimiloševićevski blok sa SK Slovenije i SK Hrvatske, mada nije dijelila njihove zahtjeve da za jačanje suvereniteta republika i transformaciju Jugoslavije u labavu konfederaciju. Slično kao i SK Makedonije, bosanskohercegovačka republička delegacija početkom 1990. nije napustila XIV kongres SKJ, te je do posljednjeg trenutka pokušavala pronaći kompromisno rješenje između sve nepomirljivijih opcija. Takav stav će službena BiH, u većoj ili manjoj mjeri, zadržati i nakon silaska SK BiH sa vlasti na prvim slobodnim višestranačkim izborima nekoliko mjeseci kasnije. Prije izbora u BiH su bili održani prvi slobodni izbori u susjednoj SR Hrvatskoj na kojima je pobijedila nacionalistička Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) na čelu sa Franjom Tuđmanom. Njen program, pod uticajem radikalne emigracije, čiji su mnogi istaknuti članovi bili rodom iz BiH je uključivao "Hrvatsku u prirodnim i povijesnim granicama". [6] Tako se BiH našla, osim sa istoka, suočena i sa iredentističkim prisizanjima sa zapada, a naglo kvarenje etničkih odnosa između Hrvata i Srba u Hrvatskoj se počelo prenositi i preko njenih granica. SK BiH, koja se dotada smatrala najkonzervativnijom i najrepresivnijom od svih partijskih organizacija u Jugoslaviji, se u proljeće 1990. godine, pod uticajem događanja u Istočnih Evropi "reformirala" u socijaldemokratsku stranku i odlućila na uvođenje višestranačkog sistema. Nastojeći ostati na vlasti, pod parolom tzv. "građanske" BiH i očuvanja međuetničke harmonije se predstavljala kao jedina alternativa sukobima te je upravo u tu svrhu ustavnim promjenama dozvolila stvaranje novih političkih stranaka na etničkom načelu, kasnije poznatih kao tzv. nacionalne stranke, a koje su joj trebale biti glavna opozicija. Tu su priliku iskoristili muslimanski političari osnovavši Stranku demokratske akcije na čelu sa Alijom Izetbegovićem; srpski nacionalisti su se, pak, okupili u Srpskoj demokratskoj stranci na čelu sa Radovanom Karadžićem, dok je bosanskohercegovačke Hrvate predstavljala HDZ BiH kao republička ispostava HDZ, a na čijem je čelu bio Stjepan Kljujić. Tokom izborne kampanje se, međutim, ispostavilo da nacionalne stranke, usprkos toga što su - pogotovo u slučaju SDS i HDZ - imale suprotne stavove o ustvanopravnoj budućnosti BiH i Jugoslavije, pronašle zajednički interes u dolasku na vlast, te su pod parolom antikomunizma i dovršetka demokratske tranzicije stvorile de facto predizbornu

Sadržaj: LEGENDE I MITOVI STARE GRČKE – Nikolaj A. Kun Nadaleko poznata i priznata knjiga čuvenog ruskog istoričara Nikolaja Albertoviča Kuna. Grčka mitologija sastoji se od legendi (mitova) o božanstvima, fantastičnim bićima, o herojima i čudovištima. Grčki bogovi su živeli na Olimpu, bili su obdareni natprirodnim moćima, izgledali su kao ljudi, imali vrline i mane kao ljudi, razlikovali su se po tome što su bili besmrtni, više-manje neranjivi te sposobni da postanu nevidljivi i da putuju brzinom svetlosti. Ova knjiga je klasičan priručnik za sve one koji žele da se upoznaju sa uzbudljivim svetom mitologije starih Grka. Nikolaj Albertovič Kun, ruski istoričar starogrčke kulture i jedan od najvećih autoriteta za proučavanje klasične starine, na sistematski način, ali izuzetno istančanim književnim stilom, vodi čitaoca kroz avanture bogova i junaka od stvaranja sveta i Zevsovog rođenja do Odisejevih lutanja i Edipovog udesa. Pisac je ovoj materiji prilazio s ljubavlju i oduševljenjem, te je stoga i njegova knjiga jedna zaokružena celina i veoma pristupačna. Mitologija – Grčka… I. DEO: Bogovi, Heroji II. DRUGI DEO: Starogrčki epos, Trojanski ciklus, Odisej, Agamemnon i njegov sin Orest, Tebanski ciklus… Ilustracije, Ćirilica, Šiven povez Ova knjiga nam sistematski i pregledno, a iz autentičnih izvora, pruža grčke mitološke priče i legende u svojim poglavljima: Bogovi, Heroji, Starogrčki epos – Argonauti, Trojanski ciklus, Odisej, Agamemnon, Tebanski ciklus. Veliki uticaj koji vekovima vrši grčka mitologija, jasno govori o njenoj stalnoj aktuelnosti i prisutnosti; metaforički daje veoma značajne podatke o strukturi društvenog uredjenja , istoriji, verovasnju, ljudskim odnosima, umetnosti. S druge strane, grčka mitologija je slika samih ljudi, forma svesti i izraz trasma, slika samog čoveka koji traži sebe i svoj smisao. LEGENDE I MITOVI STARE GRČKE – Nikolaj A. Kun Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: PROGANJA ME LJUBAV – Federika Bosko Monika se vraća u Njujork po drugi put, da bi počela iz početka. Polazi od tragikomičnog suživota sa onim što je verovao da je čovek svog života (Edgar) i nakon što mu je drugi čovek u životu (David) slomio srce, pri čemu se sigurno ne može statistički naići na nestabilnije teme od ovoga , odlučuje da poslednju energiju usmeri na svoju karijeru i prihvati privremeni posao kao reporter „Vaniti Fair-a“. Skeptičnija i razočaranija nego ikad prema drugom spolu, Monika ne zamišlja kakve još šale ima sudbina za nju … Odlučna da učini sve sama, čak i ako se njena prošlost vrati tako da kuca kao i uvek, ona će se naći da se suoči sa naj katastrofalnijim situacijama sa uobičajenom dozom samo-ironije i lakoće dok neko ne dođe u potpunosti da uznemiri njegove planove. Da li će uspeti, posle toliko razočarenja, da povrati poverenje u veliku ljubav? I na kraju krajeva, da li zaista postoji velika ljubav ili je to samo publicistički štos? Još jedno poglavlje neodoljive sage o Moniki, protagonistice „Smrtno zaljubljena“ i „Nije ljubav za mene“. Zabavan, duhovit i iskren roman koji se odlikuje iskričavim stilom i lakoćom ženskog pera. Monikine avanture i dogodovštine nasmejaće vas i po malo naterati na razmišljanje. Konačno stiže jedna duhovita italijanska knjiga, odlično napisana, do kraja razrađena, suptilna, a istovremeno popularna sa lepom temom i poukom. Enco Vancina O autorki: Federika Bosko živi u Firenci I Rimu. Pet godina radila je kao turistički animator širom sveta. Voli ameriku hrani se umetnošću, televizijom I fimovima. Njene knjige su kod kritike i čitalačke publike doživele lep prijem, prodate su preko sto pedeset hiljada primeraka I prevedene na nekoliko jezika. Čitalačaka publika pogotovu tinejdžerke sa pažnjom čitaju njene knjige. Kod nas na našem sajtu možete naći sledeće naslove od ove autorke: Proganja me ljubav i Nije ljubav za mene ) nastavak sage i priče iz romana : Smrtno zaljubljena) PROGANJA ME LJUBAV – Federika Bosko Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: DEPRESIJA duhovni pristup – Arhimandrit Spiridon Logotet U ovoj knjizi možete naći odgovor od iskusnog duhovnika kako pomoći samom sebi. Korisna i poučna knjiga kako za verujuće, tako i za neverujuće. Ako ste zainteresovani za ono što pravoslavna vera o depresiji zaključuje, ovo je prava knjiga za vas. Autor se nada da će vam božanstveni spisi bogonadahnutih pisaca Svetog pisma, kao i sveti oci pravoslavne Crkve ,,govoriti“ i da će vam pružiti zaštitu od ove užasne bolesti. Reč autora: Ne znam da li patite od depresije. Ali znam da ste, čak ako i ne patite, i vi kao i ja i svi drugi izloženi opasnosti da obolite od ove ozbiljne bolesti duše i tela. Mogao bih je nazvati bolešču dvadesetog veka, mada je veoma verovatno da će se njena raširenost povećati kako ulazimo u dvadeset prvi vek. Zaista, u dvadesetom veku smo prvi put čuli za nju, učili o njoj i strahovali od nje – ako već nismo oboleli. Bog je prvi koji deli tugu čovečanstva. Bog je takođe prvi iscelitelj koji nastoji da oslobodi Svoje stvorenje od depresije. Bog uvek teži da pruži čovečanstvu radost, mir i sve što može da učini život nebeskim – a život nebeski je život bez depresije. Sveto pismo i svetootačko bogoslovlje, koji su se bavili depresivnim ljudima, uvek su nastojali da obezbede ljudima preduslove za život „gde nema žalosti, bola i uzdisanja”, ili, drugim rečima, život oslobođen od depresije. Sadržaj knjige: Karakteristika depresije; Kliničke odlike; Pravoslavno tumačenje depresije; Karakteristike depresivne osobe Središte depresije; Izvor i uzroci depresije; Posledice depresije; Duhovna terapija Preventivni lekovi za depresiju 1.Tuga i žalost 2.Sećanje na smrt 3.Tihovanje 4.Ispovest 5.Ljubav Nada u Božiju milost Grešnici Siromašni Žalosni Bolesni 7.Asketski podvizi Post i samokontrola Dobrovoljno podnošenje nevolja Siromaštvo 8.Strah Božiji 9.Monaški život 11.Proučavanje Svetog Pisma Pravoslavno shvatanje života Radost DEPRESIJA duhovni pristup – Arhimandrit Spiridon Logotet Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: JAZAVAC PRED SUDOM – Petar Kočić (tvrd povez) „Jazavac pred sudom“ napopularnije je delo Petra Kočića koje je napisao u samo jedno veče, još dok je bio student. Delo je napisano 1903. godine, a objavljeno 1904 godine. Kočićevo delo nastalo je prema istinitom događaju, ali i stvarnom čoveku Davidu Štrbcu (kako se naziva i glavni lik u delu), koji je živeo u Kočićevom rodnom kraju. Taj čovek je odista bio tako osebujan kakav je predstavljen i u delu. Jednom prilikom, tužio je jazavca koji mu je pojeo kukuruze na njivi, praveći se da nije baš bistar kako bi ga uopšte pustili na sud, a onda i presudili u njegovu korist. Kako se spominje i u drami, stvarni David takođe je posedovao zemlju koju je zvao „Ni Davidova, ni carska, ni spahijska“, baš kako je u drami navedeno. Taj naziv samo je dio satire koja kroz humor ismejava i osuđuje tadašnju (Austrougarsku) vlast koja je tada vladala Kačićevim krajem i celom državom. Petar Kočić rođen je u bosanskom selu Stričići, na Zmijanju i u svom delu daje potpunu sliku krajiških pejzaža i teškog života bosanskog seljaka. On je ujedno pesnik sirovog života i ljubavi koja je u njegovom delu glavna pokretačka snaga ali i zla kob. U drami Jazavac pred sudom u liku prkosnog seljaka Davida Štrpca opevani su svi poniženi i ugnjeteni koji uzalud traže pravdu. Iako u humorističkom okviru, ova drama je u stvari oštra satira i kritika vlasti. JAZAVAC PRED SUDOM – Petar Kočić (tvrd povez) Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Sadržaj: JAZAVAC PRED SUDOM – Petar Kočić „Jazavac pred sudom“ napopularnije je delo Petra Kočića koje je napisao u samo jedno veče, još dok je bio student. Delo je napisano 1903. godine, a objavljeno 1904 godine. Kočićevo delo nastalo je prema istinitom događaju, ali i stvarnom čoveku Davidu Štrbcu (kako se naziva i glavni lik u delu), koji je živeo u Kočićevom rodnom kraju. Taj čovek je odista bio tako osebujan kakav je predstavljen i u delu. Jednom prilikom, tužio je jazavca koji mu je pojeo kukuruze na njivi, praveći se da nije baš bistar kako bi ga uopšte pustili na sud, a onda i presudili u njegovu korist. Kako se spominje i u drami, stvarni David takođe je posedovao zemlju koju je zvao „Ni Davidova, ni carska, ni spahijska“, baš kako je u drami navedeno. Taj naziv samo je dio satire koja kroz humor ismejava i osuđuje tadašnju (Austrougarsku) vlast koja je tada vladala Kačićevim krajem i celom državom. Petar Kočić rođen je u bosanskom selu Stričići, na Zmijanju i u svom delu daje potpunu sliku krajiških pejzaža i teškog života bosanskog seljaka. On je ujedno pesnik sirovog života i ljubavi koja je u njegovom delu glavna pokretačka snaga ali i zla kob. U drami Jazavac pred sudom u liku prkosnog seljaka Davida Štrpca opevani su svi poniženi i ugnjeteni koji uzalud traže pravdu. Iako u humorističkom okviru, ova drama je u stvari oštra satira i kritika vlasti. JAZAVAC PRED SUDOM – Petar Kočić Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Vašington, sredina devetnaestog veka! Katarina Mekmehon je puna života, želi nešto više, želi igru, uživanje, drugačije doživljaje! Upoznaje Roberta Andervuda Džonsona, stabilnog čoveka, koji je na pragu pesničke i uredničke karijere. Odlučuje se da se uda za njega. Njena prva avantura je preseljenje u Njujork, grad koji ubrzano raste u nebesa. Katarinina duša željna svakakvih ispunjenja je samo delimično srećna. Ima skladan dom, rađa dvoje dece (Oven Mekmehon Džonson i Agnes Mekmehon Džonson), njihova kuća u aveniji Leksington postaje stecište mnogih umetnika i naučnika. Upoznaje Marka Tvena, Teodora Ruzvelta, Džona Mjuira, Radjarda Kiplinga, uživa u večito mladom i napretku okrenutom Njujorku, putuje sa Robertom u Evropu. Ali, nešto nedostaje. Njene ogromne žudnje još uvek nisu zadovoljene. Krajem 1893. godine Tomas Komerford Martinu dom Džonsonovih dovodi novog čoveka. To je naučnik Nikola Tesla. On je iz drugog sveta ili, kako se Katarini čini, iz sasvim druge dimenzije. Naučnik-čarobnjak menja njen dotadašnji svet, donosi joj svebojne vatre, uzburkava njene misli, ostavlja goruće tragove u njenoj duši. Da li je svestan ili nesvestan kakav uticaj ima na nju? Da li to utiče na njega? Kako se ona bori sa činjenicom da je postao najbolji prijatelj njenog muža? Sve te misli Katarina zapisuje u svoj dnevnik. Ona voli, pati, žudi, koketira, smišlja i traži. I po prvi put živi punim plućima, bez obzira na činjenicu da je čovek koga voli podredio svoj život nauci. Igrajući svoju igru u ljubavno-prijateljskom trouglu Katarina iznosi na videlo sopstvene snove, prepune strasti, razgovore i druženja sa Nikolom Teslom i svoje hrabre postupke u želji da ga osvoji, prati pomno njegovu karijeru, do kraja života rastrzana između poštovanja prema mužu i duhovne povezanosti sa teško dokučivim naučnikom. Katarina Mekmehon Džonson prolazi putem koji je prepun trnja, iskušenja i odbacivanja. Međutim, ona je potpuno svesna da je njena istina večna. Opisuje i odrastanje svoje dece, njihove živote, umetnički život svog muža. Opisuje sopstvene ponore i grotla koji joj vrlo često razdiru čitavo telo. Katarina Mekmehon Džonson umire 1924. godine. Njena poslednja poruka je bila vezana za Nikolu Teslu. Ovo je priča o inspiraciji, stvaranju, čarobnjaštvu i neprolaznoj ljubavi koja prevazilazi okvire svetlosnih ogledala u koje možemo da gledamo. Ovo je priča o žrtvi i bezuslovnoj privrženosti, o istraživanju, davanju, očaravanju, o svetlucavim srodnim dušama koje se ipak spajaju jednom, nekad, onda kada je to dopušteno, u sred sveprožimajuće energije koja nikada ne nestaje. Čitaj dalje

Godina: 2003 Izdavač: Narodna knjiga – Alfa Pismo: Ćirilica Br. strana:100 Autor: Stanoje Makragić Nikome još, koliko je poznato, nije pošlo za rukom da pouzdano utvrdi gde je granica između dece i odraslih. Tako i u književnosti. Zato ne iznenađuje pojava knjige kratkih priča “Koliko i toliko” Stanoja Makragića. I za nju, slobodno možemo reći, kao što je jednom, jedan kritičar rekao, da su Makragićeve priče iz “Knjige smeha i nezaborava” – pre za odrasle nego za decu. On je u pravu, zbog toga što samo odrasli čitalac može da shvati tihu, nenametljivu ironiju, igru reči, igru situacija u tim pričama. U Makragićevim pričama nema avantura, razbojnika, vitezova, veštica, zarobljenika… Svega ono što deca traže i vole u fantastičnim pričama. Sve je ovde obično, svakodnevno. Ali postoji fina igra duha koju shvata tek obrazovani, i odrasli čitalac. Makragićeve priče iz knjige “Koliko i toliko” su negde između harmsovskih igrarija duha i Čehovljevih priča. Deca su ovde više kao povod da se kažu stvari koje se pre tiču odraslih. Dve antologijske priče, “Smrt oca” i “Strašilo”, izdvajaju se svojom šulcovskom modernošću i tematikom. To nikako nisu priče za decu. Priče, ima ih 46, uvode nas u ozbiljne vode. Detinjstvo nije samo igra i smeh. Detinjstvo i otkrivanje sveta, za decu, bolno je, uostalom, kao i samo rađanje. (“Put u školu”, “Detinjstvo”). Autor je pesnik i pripovedač. Otuda su priče u knjizi “Koliko i toliko” obojene izvesnom dozom lirskog senzibiliteta. “Drag i dragocen je pesnički glas Stanoja Makragića”, napisao je Boško Ivkov 1976. godine povodom Makragićevih pesama. Čini nam se da je za srpsku dečju priču taj glas još dragoceniji.

Kada vas autor knjige, koja se tek rađa, zamoli, da napišete predgovor, onda je to poseban trenutak u životu. Pogotovu kada se radi o vrlo neobičnoj osobi. To, da je neobična vidi se već po njenom imenu: Pipi Mila Dragica Rajić Racić. Čekam sve one, koji su prvi put pročitali njeno ime, da ga odmah izgovore, bez greške! Ali bez brige. Kada budete ovu knjigu pročitali, njeno ime ćete zauvek zapamtiti. Ne samo zbog svog imena, Mila je i zbog svog životnog puta, jedna sasvim nesvakidašnja žena. Rođena u Srbiji, u Zaječaru, školovala se kako u Srbiji, takodje i u Sloveniji i Austriji. Radnu karijeru je započela u Austriji, a zadnjih deset godina živi u Švajcarskoj, u italijanskom kantonu. Sve ovo govori, da je uvek iznova bila primorana, da savlada nov strani jezik. Ako na sve ovo, dodamo njen izvorni vlaški jezik, onda je to žena koja bez greške govori pet jezika. Iznela sam tek neka osnovna njena obeležja, iz kojih se itekako vidi, da je s’ lakoćom prihvatala životne izazove. Svaku novu prepreku samo bi preskočila. Njen najveći životni poduhvat se desio pre par godina, kada se u nju uvukla bolest, od koje se ljudi naježe. Karcinom dojke! Naravno, obratila se najboljim doktorima, koji su sve preduzeli, da je sačuvaju, ali su u toku hemoterapije bili prinuđeni, da joj kažu, da medicina nije svemoćna i da nažalost za nju nema spasa. Bio je to neverovatan šok za Milu. Strah i panika su je preplavili, ali i osećaj da to jednostavno ne može biti istina. U ovoj njenoj knjizi, vam detaljno otkriva, kako je u trenutku shvatila, da ako promeni način sopstvenog razmišljanja, ni ova opaka bolest, nema šta više tu da traži. Još u bolnici, pod terapijiom, osetila je, da kreativnost mora biti jača od svake bolesti. Iako, do tada nikada nije slikala, tražila je da joj donesu četkice, boje i platna i tada su nastala njena prva likovna dela, neprocenjive vrednosti. Svi ljudi oko nje, pa i lekari su bili u šoku. Igrala se bojama i njena bolest je nestala! Mila sada ne skida osmeh sa lica i u šali često kaže: „Lekari su mi dali još samo tri meseca života i zato sam morala da budem brza, i da u što kraćem roku ozdravim”. Još jednom želim da istaknem moju sreću, što sam Milu upoznala, i što se u meni rodila ideja, da Mila ilustruje moju knjigu „U pravu si, al’ baš me briga” i time oplemeni moju knjigu. Drago mi je, što se Mila kao slikar i pesnik otisnula i u književnike. Pročitajte ovu knjigu, i nosite je sa sobom, jer će vam ova knjiga osvetliti puteve u vašem životu, upravo onako kako naslov knjige kaže. Čitaj dalje

PREDGOVOR Kada vas autor knjige, koja se tek rađa, zamoli, da napišete predgovor, onda je to poseban trenutak u životu. Pogotovu kada se radi o vrlo neobičnoj osobi. To, da je neobična vidi se već po njenom imenu:Pipi Mila Dragica Rajić Racić. Čekam sve one, koji su prvi put pročitali njeno ime, da ga odmah izgovore, bez greške! Ali bez brige. Kada budete ovu knjigu pročitali, njeno ime ćete zauvek zapamtiti. Ne samo zbog svog imena, Mila je i zbog svog životnog puta, jedna sasvim nesvakidašnja žena. Rođena u Srbiji, u Zaječaru, školovala se kako u Srbiji, takodje i u Sloveniji i Austriji. Radnu karijeru je započela u Austriji, a zadnjih deset godina živi u Švajcarskoj, u italijanskom kantonu. Sve ovo govori, da je uvek iznova bila primorana, da savlada nov strani jezik. Ako na sve ovo, dodamo njen izvorni vlaški jezik, onda je to žena koja bez greške govori pet jezika. Iznela sam tek neka osnovna njena obeležja, iz kojih se itekako vidi, da je s’ lakoćom prihvatala životne izazove. Svaku novu prepreku samo bi preskočila. Njen najveći životni poduhvat se desio pre par godina, kada se u nju uvukla bolest, od koje se ljudi naježe. Karcinom dojke! Naravno, obratila se najboljim doktorima, koji su sve preduzeli, da je sačuvaju, ali su u toku hemoterapije bili prinuđeni, da joj kažu, da medicina nije svemoćna i da nažalost za nju nema spasa. Bio je to neverovatan šok za Milu. Strah i panika su je preplavili, ali i osećaj da to jednostavno ne može biti istina. U ovoj njenoj knjizi, vam detaljno otkriva, kako je u trenutku shvatila, da ako promeni način sopstvenog razmišljanja, ni ova opaka bolest, nema šta više tu da traži. Još u bolnici, pod terapijiom, osetila je, da kreativnost mora biti jača od svake bolesti. Iako, do tada nikada nije slikala, tražila je da joj donesu četkice, boje i platna i tada su nastala njena prva likovna dela, neprocenjive vrednosti. Svi ljudi oko nje, pa i lekari su bili u šoku. Igrala se bojama i njena bolest je nestala! Mila sada ne skida osmeh sa lica i u šali često kaže: „Lekari su mi dali još samo tri meseca života i zato sam morala da budem brza, i da u što kraćem roku ozdravim”. Još jednom želim da istaknem moju sreću, što sam Milu upoznala, i što se u meni rodila ideja, da Mila ilustruje moju knjigu „U pravu si, al’ baš me briga” i time oplemeni moju knjigu. Drago mi je, što se Mila kao slikar i pesnik otisnula i u književnike. Pročitajte ovu knjigu, i nosite je sa sobom, jer će vam ova knjiga osvetliti puteve u vašem životu, upravo onako kako naslov knjige kaže. Dr Svetlana Goga Kostić

Kada vas autor knjige, koja se tek rađa, zamoli, da napišete predgovor, onda je to poseban trenutak u životu. Pogotovu kada se radi o vrlo neobičnoj osobi. To, da je neobična vidi se već po njenom imenu:Pipi Mila Dragica Rajić Racić. Čekam sve one, koji su prvi put pročitali njeno ime, da ga odmah izgovore, bez greške! Ali bez brige. Kada budete ovu knjigu pročitali, njeno ime ćete zauvek zapamtiti. Ne samo zbog svog imena, Mila je i zbog svog životnog puta, jedna sasvim nesvakidašnja žena. Rođena u Srbiji, u Zaječaru, školovala se kako u Srbiji, takodje i u Sloveniji i Austriji. Radnu karijeru je započela u Austriji, a zadnjih deset godina živi u Švajcarskoj, u italijanskom kantonu. Sve ovo govori, da je uvek iznova bila primorana, da savlada nov strani jezik. Ako na sve ovo, dodamo njen izvorni vlaški jezik, onda je to žena koja bez greške govori pet jezika. Iznela sam tek neka osnovna njena obeležja, iz kojih se itekako vidi, da je s’ lakoćom prihvatala životne izazove. Svaku novu prepreku samo bi preskočila. Njen najveći životni poduhvat se desio pre par godina, kada se u nju uvukla bolest, od koje se ljudi naježe. Karcinom dojke! Naravno, obratila se najboljim doktorima, koji su sve preduzeli, da je sačuvaju, ali su u toku hemoterapije bili prinuđeni, da joj kažu, da medicina nije svemoćna i da nažalost za nju nema spasa. Bio je to neverovatan šok za Milu. Strah i panika su je preplavili, ali i osećaj da to jednostavno ne može biti istina. U ovoj njenoj knjizi, vam detaljno otkriva, kako je u trenutku shvatila, da ako promeni način sopstvenog razmišljanja, ni ova opaka bolest, nema šta više tu da traži. Još u bolnici, pod terapijiom, osetila je, da kreativnost mora biti jača od svake bolesti. Iako, do tada nikada nije slikala, tražila je da joj donesu četkice, boje i platna i tada su nastala njena prva likovna dela, neprocenjive vrednosti. Svi ljudi oko nje, pa i lekari su bili u šoku. Igrala se bojama i njena bolest je nestala! Mila sada ne skida osmeh sa lica i u šali često kaže: „Lekari su mi dali još samo tri meseca života i zato sam morala da budem brza, i da u što kraćem roku ozdravim”. Još jednom želim da istaknem moju sreću, što sam Milu upoznala, i što se u meni rodila ideja, da Mila ilustruje moju knjigu „U pravu si, al’ baš me briga” i time oplemeni moju knjigu. Drago mi je, što se Mila kao slikar i pesnik otisnula i u književnike. Pročitajte ovu knjigu, i nosite je sa sobom, jer će vam ova knjiga osvetliti puteve u vašem životu, upravo onako kako naslov knjige kaže. Dr Svetlana Goga Kostić

Put satkan od svetlosti : kako sam pobedila rak Kada vas autor knjige, koja se tek rađa, zamoli, da napišete predgovor, onda je to poseban trenutak u životu. Pogotovu kada se radi o vrlo neobičnoj osobi. To, da je neobična vidi se već po njenom imenu: Pipi Mila Dragica Rajić Racić. Čekam sve one, koji su prvi put pročitali njeno ime, da ga odmah izgovore, bez greške! Ali bez brige. Kada budete ovu knjigu pročitali, njeno ime ćete zauvek zapamtiti. Ne samo zbog svog imena, Mila je i zbog svog životnog puta, jedna sasvim nesvakidašnja žena. Rođena u Srbiji, u Zaječaru, školovala se kako u Srbiji, takodje i u Sloveniji i Austriji. Radnu karijeru je započela u Austriji, a zadnjih deset godina živi u Švajcarskoj, u italijanskom kantonu. Sve ovo govori, da je uvek iznova bila primorana, da savlada nov strani jezik. Ako na sve ovo, dodamo njen izvorni vlaški jezik, onda je to žena koja bez greške govori pet jezika. Iznela sam tek neka osnovna njena obeležja, iz kojih se itekako vidi, da je s’ lakoćom prihvatala životne izazove. Svaku novu prepreku samo bi preskočila. Njen najveći životni poduhvat se desio pre par godina, kada se u nju uvukla bolest, od koje se ljudi naježe. Karcinom dojke! Naravno, obratila se najboljim doktorima, koji su sve preduzeli, da je sačuvaju, ali su u toku hemoterapije bili prinuđeni, da joj kažu, da medicina nije svemoćna i da nažalost za nju nema spasa. Bio je to neverovatan šok za Milu. Strah i panika su je preplavili, ali i osećaj da to jednostavno ne može biti istina. U ovoj njenoj knjizi, vam detaljno otkriva, kako je u trenutku shvatila, da ako promeni način sopstvenog razmišljanja, ni ova opaka bolest, nema šta više tu da traži. Još u bolnici, pod terapijiom, osetila je, da kreativnost mora biti jača od svake bolesti. Iako, do tada nikada nije slikala, tražila je da joj donesu četkice, boje i platna i tada su nastala njena prva likovna dela, neprocenjive vrednosti. Svi ljudi oko nje, pa i lekari su bili u šoku. Igrala se bojama i njena bolest je nestala! Mila sada ne skida osmeh sa lica i u šali često kaže: „Lekari su mi dali još samo tri meseca života i zato sam morala da budem brza, i da u što kraćem roku ozdravim”. Još jednom želim da istaknem moju sreću, što sam Milu upoznala, i što se u meni rodila ideja, da Mila ilustruje moju knjigu „U pravu si, al’ baš me briga” i time oplemeni moju knjigu. Drago mi je, što se Mila kao slikar i pesnik otisnula i u književnike. Pročitajte ovu knjigu, i nosite je sa sobom, jer će vam ova knjiga osvetliti puteve u vašem životu, upravo onako kako naslov knjige kaže. Dr Svetlana Goga Kostić Prikaži više

DIGITALNA GALAKSIJA 1. izdanje – 2017. god. Autor: Maja Herman Sekulić Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žan-rovskg stereotipa. Ratko Božović Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu! Maja Herman Sekulić Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19715-3 Povez Broširan Godina izdanja 2017 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 109 Pismo Latinica Napišite Recenziju Please login or register to review

DIGITALNA GALAKSIJA 1. izdanje – 2017. god. Autor: Maja Herman Sekulić Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz. Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde. Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žan-rovskg stereotipa. Ratko Božović Ni sama pismenost nije bila uvek dobrodošla. Najveći od svih usmenih komunikatora – Sokrat plašio se da će nova tehnologija „pisane reči zasnovane na alfabetu” uništiti misao zato što će omogućiti ljudima da se lako podsete ako zaborave ono što su naučili. Još gore, bojao se grčki mislilac, „pisanje će da onemogući da ideje teku slobodno i da se menjaju u realnom vremenu, na način na koji to čine u našem umu u toku usmene razmene”. Za sve poštovaoce štampane reči od značaja je činjenica da se hartija vratila u upotrebu – posle više godina naizgled nezadrživog prodora elektronskih knjiga njihova prodaja počela je da opada, dok je prodaja štampanih knjiga sasvim neočekivano počela da raste! Lepa vest za sve ljubitelje knjige – generacije koje su odrasle na digitalnoj tehnologiji više vole papir od piksela! Elektronika neće pobediti štampanu knjigu! Maja Herman Sekulić Dodatne informacije ISBN 978-86-17-19715-3 Povez Broširan Godina izdanja 2017 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 109 Pismo Latinica Napišite Recenziju Please login or register to review