Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Otvori prozorčić – Životinje Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Opis "Otvori prozorčić - Životinje" Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Opis proizvoda Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Vidi još informacija

OTVORI PROZORČIĆ - ŽIVOTINJE UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Šifra artikla: 367423 Isbn: 9788652143672 Autor : Grupa autora Izdavač : LAGUNA Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Autor Grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 13x20 Strana 24 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Mesari Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Povratak Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Prikaži više

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ - Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Čitaj dalje

Nalazimo se u predvorju apokalipse, pa su moguća dva puta ka samouništenju. To se može dogoditi u kratkom vremenskom periodu izbijanjem trećeg svetskog rata koji bi, po svoj prilici, imao blic krig strategiju i prividnu prednost kroz iznenađenje – kao glavni adut napadača. Međutim, usledila bi odmazda i nekontrolisana reakcija gotovo svih država na planeti. Drugi put ka samouništenju može biti dugoročan (polako pa sigurno) kroz nastavak vođenja lokalnih ratova, terorizma i održavanja prljavih tehnologija u začaranom krugu nafte, uglja i nuklearnog goriva, a sve bez dovoljnog razmatranja mogućeg iznenađenja u energetici npr. ostvarene ultra efikasnosti. Nasuprot tome, moguć je izlaz iz takve situacije, te ratovanje zbog energenata može izgubiti svaki smisao, a takvo rešenje postoji i ono je u harmoniji sa kretanjem živih bića u biosferi. Takvim pristupom imali bi održiv sklad sa životnom sredinom. Posmatranjem živih bića nije teško zapaziti da su gotovo sva kretanja oscilatorna. Kao što vetar njiše grane, tako se i mnoge druge biljke pri vetru savijaju zahvaljujući svojoj elastičnosti. Ptice lete mahanjem krila, slično kao i ribe koje osciluju perajima i repom. Prilikom kretanja ljudi i kopnenih životinja takođe se može govoriti o oscilatornom kretanju, a slično je i sa unutrašnjim organima. Verovatno sve to nije slučajno da kod živih bića postoje takva racionalna ostvarenja. Međutim, kroz razvoj energetike otišlo se u daleko manje efikasnom smeru kroz široku upotrebu rotacionih uređaja (turbine, elise, rotori, zamajci, zupčanici, remenice, lančanici, bregasti mehanizmi...). Tako se rasipa ogromna energija kroz buku, habanje, kavitaciju, a sve na štetu životne sredine. Nabrojane veštačke tvorevine u biosferi nikako ne mogu biti povoljnije od prirodnijih oscilatornih uređaja sa klatnom, čija je upotreba nesaglediva, ali najpre kod stacionarnih mašina (pumpe, kompresori, prese, elektrogeneratori...). Čitaj dalje

Ozbiljna igra Odlomak iz romana: Lidija se obično kupala sama. Tako je najviše volela, a tog leta nije ni imala nikoga s kim bi se kupala. A nije imala ni razloga za strah: otac joj je sedeo na obližnjem proplanku, slikao svoj „motiv s ivice ostrvlja” i pazio da se niko nepozvan ne približi. Ona pođe kroz vodu, sve dok joj ne dosegne iznad struka. Potom zastade podignutih ruku i prstiju prekrštenih iza vrata, dok se krugovi u vodi ne izravnaše, gledajući odraz svojih osamnaest godina u talasima. Zatim se povi i zapliva u smaragdnu, prozirnu dubinu. Uživala je u osećaju da je voda nosi – osećala se tako lakom. Plivala je mirno i tiho. Danas nije videla nijednog grgeča; ponekad bi se poigrala s njima. Jedanput je bila tako blizu da jednog uhvati rukom, da se ubola na njegovo leđno peraje. Kad izađe, hitro se obrisa peškirom, pa pusti da je osuše sunce i letnji povetarac. Opruži se na jednu ravnu stenu, izbrušenu talasima. Prvo leže na stomak da joj sunce ugreje leđa. Dotad joj već celo telo beše pocrnelo – jednako kao i lice. I pusti misli da lutaju. Pomisli, kako će uskoro večera. Propržiće svinjski but i spanać. Ukusno jeste – ali svejedno, večera je svakako najdosadniji deo dana. Otac nije previše pričljiv, a brat Oto je uglavnom nem i prek. Ima i on svojih briga, Oto. Na inženjerskom putu ovde je velika gužva i na jesen bi trebalo da otputuje u Ameriku. Jedini koji za stolom priča jeste Filip. Ali on nikad nije rekao ništa što bi ona poželela da čuje – ponajviše govori o prejudikatima, pravničkim smicalicama, unapređenjima i sličnim glupostima za koje niko ne mari. Kao da priča tek da bi se nešto reklo. A u međuvremenu svojim kratkovidim očima traži najbolje parče na poslužavniku. A ipak, toliko je volela i oca i braću. Čudno – da može biti toliko dosadno sedeti za postavljenim stolom sa svojim najbližima, koje je toliko volela... Okrenu se na leđa, stavi ruke iza glave i zagleda se u plavetnilo. Pa pomisli: plavo nebo, beli oblaci. Plavo i belo – plavo i belo... Imam plavu haljinu s belom čipkom. To mi je najlepša haljina, ali nije mi zato toliko draga. Draga mi je iz jednog drugog razloga. Zato što je to haljina koju sam onda nosila. Onda. I nastavi: Da li me voli? Da, da. Naravno da me voli. Ali da li me istinski voli – istinski? Seti se kako su jedne, ne tako davne, večeri sami sedeli u senici jorgovana. On upravo beše smelo pokušao da je pomiluje, a ona se uplašila. Ali i sam je odmah uvideo da je na pogrešnom putu, jer ju je uhvatio za ruku, onu kojom se odbranila, i poljubio je kao da je hteo da kaže: oprosti. Da, pomisli ona, sigurno me istinski voli. I nastavi da razmišlja: Volim ga. Volim ga. Razmišljala je toliko snažno da joj usta zapratiše misli, a misao se pretvori u šapat: volim ga. Plavo i belo – plavo i belo... I zapljuskivanje vode – pljus – pljus. Razmišljajući, ona iznenada shvati da je tek ovog leta otkrila koliko je lepo kupati se sam. Upita se otkud to. Ali lepo jeste bilo. Inače, kad se devojke kupaju zajedno, moraju stalno da vrište i smeju se i budu živahne. A mnogo je lepše biti sam i u tišini slušati kako talasi zapljuskuju stene. Ali dok se oblačila, ona zapevuši pesmu: Jednom dok si kraj mene sveštenik će te pitati da li želiš biti moj izabrani prijatelj. Sa švedskog preveo Dorijan Hajdu. Prikaži više