Nova knjiga, necitana, nema posvete. Kraj veka - Vladimir Pištalo Izdavač: Agora Godina izdanja: 2019 Broj strana: 160 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Nežne i tamne, slobodne i bezobrazno inovativne, Pištalove pripovetke vuku uticaje iz slikarstva, muzike, filma, reklame, spota. Pištalo pokazuje šta sve može, iščcauravajuci se iz priče u priču . Forme se menjaju. Ostro fokusirana emocija ostaje. Ove priče predstavljaju, da se poslužimo Ibzenovim rečima “borbu sa trolovima u lavirintima srca. “Princip menjanja iz knjige u knjigu Pištalo je u Kraju veka pretvorio u princip menjanja iz priče u priču. Svaka se priča razlikuje, a veže ih, kao u pesničkoj zbirci, isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti. Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečeniom: “Spetljali su se konci marioneta” – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka. ” Mihajlo Pantić “U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ‘realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova. ” Nenad Šaponja

Inspektor Aurelio Zen, glavni junak Dibdinovog “italijanskog ciklusa”, u ovom romanu je još manje junak nego inače. Zaokupljen hipohondrijom i raspadanjem dugogodišnje veze sa Djemom, on je ispustio iz ruku čak i konce sopstvenog života. Sve se zbiva mimo njega i svi su bolje obavešteni. Ni osnovni ton “Povratka u Bolonju” – najvedrijeg romana u ciklusu – nije u skladu sa Zenovim trenutnim raspoloženjem i tragičnim osećanjem života. Ipak, kada se putanje mnogih ličnosti i dogadjaja prepletu, Zen će se, ni kriv ni dužan, naći u središtu raspleta. “Povratak u Bolonju” može se čitati kao dobar kriminalistički roman, ali i kao postmodernistička komedija zabune koja vrvi od duhovitih komentara i aluzija na savremenu italijansku, pa i globalnu kulturu i njene ikone. Majkl Dibdin (Vulverhempton, 1947 – Sijetl, 2007), cenjeni britanski autor kriminalističkih romana, proveo je detinjstvo i mladost u Engleskoj, Severnoj Irskoj, Škotskoj i Kanadi, gde je dovršio studije engleske književnosti i jezika. Ipak, najveći uticaj na njegovu spisateljsku karijeru imala je Italija. Tokom nekoliko godina predavao je engleski na univerzitetu u Perudji i za to vreme dobro upoznao prilike u zemlji i izvrsno ovladao jezikom (preveo na engleski “Ime ruže” Umberta Eka). Svetsku slavu i prevode na šesnaest jezika doneo mu je ciklus romana čija se radnja zbiva u raznim delovima Italije (za prvi, “Ratking”, dobio je 1988. “Gold Dagger”, najugledniju anglosaksonsku nagradu za krimić, a poslednji, “End Games”, objavljen je posthumno, 2007. godine). Glavni junak jedanaest Dibdinovih “italijanskih” romana je Aurelio Zen, detektiv poreklom iz Venecije, koji se, često protiv svoje volje, obračunava kako s pripadnicima mafije tako i s članovima vlade. Dibdin je i autor sedam “anglosaksonskih” romana, medju kojima su najpoznatiji “The Last Sherlock Holmes Stories” (1978), “Dirty Tricks” (1991), “Thanksgiving” (2000). Iz Dibdinovog “italijanskog” ciklusa “Fabrika knjiga” objavila je 2009. roman “Krvava kiša”.

Kraj veka Nežne i tamne, slobodne i bezobrazno inovativne, Pištalove pripovetke vuku uticaje iz slikarstva, muzike, filma, reklame, spota. Pištalo pokazuje šta sve može, iščcauravajuci se iz priče u priču . Forme se menjaju. Ostro fokusirana emocija ostaje. Ove priče predstavljaju, da se poslužimo Ibzenovim rečima "borbu sa trolovima u lavirintima srca. "Princip menjanja iz knjige u knjigu Pištalo je u Kraju veka pretvorio u princip menjanja iz priče u priču. Svaka se priča razlikuje, a veže ih, kao u pesničkoj zbirci, isto osećanje i način upotrebe jezika. I prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti. Tamna, demonska, groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom. I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o Kainu i Avelju, završi rečeniom: "Spetljali su se konci marioneta" – mi znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o kraju veka. " - Mihajlo Pantić "U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike. Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost, omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa sa nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ‘realnog’ samo magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova. " - Nenad Šaponja Prikaži više

Majkl Dibdin POVRATAK U BOLONJU Prevod: Slobodanka Glišić Beleška o autoru: Majkl Dibdin (Vulverhempton, 1947 – Sijetl, 2007), cenjeni britanski autor kriminalističkih romana, proveo je detinjstvo i mladost u Engleskoj, Severnoj Irskoj, Škotskoj i Kanadi, gde je dovršio studije engleske književnosti i jezika. Ipak, najveći uticaj na njegovu spisateljsku karijeru imala je Italija. Tokom nekoliko godina predavao je engleski na univerzitetu u Perudji i za to vreme dobro upoznao prilike u zemlji i izvrsno ovladao jezikom (preveo na engleski “Ime ruže” Umberta Eka). Svetsku slavu i prevode na šesnaest jezika doneo mu je ciklus romana čija se radnja zbiva u raznim delovima Italije (za prvi, “Ratking”, dobio je 1988. “Gold Dagger”, najugledniju anglosaksonsku nagradu za krimić, a poslednji, “End Games”, objavljen je posthumno, 2007. godine). Glavni junak jedanaest Dibdinovih “italijanskih” romana je Aurelio Zen, detektiv poreklom iz Venecije, koji se, često protiv svoje volje, obračunava kako s pripadnicima mafije tako i s članovima vlade. Dibdin je i autor sedam “anglosaksonskih” romana, medju kojima su najpoznatiji “The Last Sherlock Holmes Stories” (1978), “Dirty Tricks” (1991), “Thanksgiving” (2000). Iz Dibdinovog “italijanskog” ciklusa “Fabrika knjiga” objavila je 2009. roman “Krvava kiša”. Beleška o knjizi: Inspektor Aurelio Zen, glavni junak Dibdinovog “italijanskog ciklusa”, u ovom romanu je još manje junak nego inače. Zaokupljen hipohondrijom i raspadanjem dugogodišnje veze sa Djemom, on je ispustio iz ruku čak i konce sopstvenog života. Sve se zbiva mimo njega i svi su bolje obavešteni. Ni osnovni ton “Povratka u Bolonju” – najvedrijeg romana u ciklusu – nije u skladu sa Zenovim trenutnim raspoloženjem i tragičnim osećanjem života. Ipak, kada se putanje mnogih ličnosti i dogadjaja prepletu, Zen će se, ni kriv ni dužan, naći u središtu raspleta. “Povratak u Bolonju” može se čitati kao dobar kriminalistički roman, ali i kao postmodernistička komedija zabune koja vrvi od duhovitih komentara i aluzija na savremenu italijansku, pa i globalnu kulturu i njene ikone.

....zovem se Julia Julija Kendal živi i radi u Garden Sitiju, gradu koji se nalazi na oko sat vremena vožnje od Njujorka. Po zanimanju je kriminolog. Ima nešto više od trideset godina, kratke i tamne je kose, izuzetno krupnih i izražajnih očiju. Daleko od stereotipa supermodela, prirodno elegatne i vitke figure, neodoljivo podseća na Odri Hepbern. Živi u tipičnoj vili sa početka dvadesetog veka na periferiji grada. julijni hobiji su filmovi i muzika iz četrdesetih. Ona je moderna žena sa modernim shvatanjem života i međuljudskih odnosa. Njene sentimentalne priče bile su kratke i prilično burne, pa je zato razvila averziju prema trajnim vezama. Vlasnik je belog morgana 4/4 iz 1967. Ćudljivog kao i njegova gazdarica. 58: Zločinački pakt – Garden Siti potresa talas ubistava, neko ubija najopasnije pripadnike kriminalnih klanova. Liči na uobičajen rat između bandi, ali tužilac mora da odgovori na dosta pitanja. Da li će izbiti novi rat između mafijaških porodica? Da li je nepoznati izvršilac preuzeo pravdu u svoje ruke da nadoknadi sporost zakona? Kao i uvek, Julija ima zadatak da povuče konce zamršene i opasne igre. I da shvati kakve veze ima smrt policijskog inspektora sa besprekornom reputacijom sa ovim pokoljem zločinaca… 59: Šaman – U ovoj priči, naš kriminolog će se suočiti sa enigmom koja vuče korene iz drevnog Meksika. Profesor Kembel, Julijin kolega sa fakulteta i antropolog, kupio je reprodukciju Mane, toltečkog idola, dvoličnog boga života i smrti. Idol ga dovodi do potpunog rastrojstva i smrti, a Julija ne uspeva da odgovori na njegov očajni i zakasneli poziv u pomoć… Da li je moguće da u Julijinom svetu, gde iza ubistava stoje konkretni razlozi, statua ima takve moći? Jedno je sigurno, otpočinjući ovu neobičnu istragu vrata noćne more širom se otvaraju za doktorku Kendal i ona ulazi u čudan svet na granici sna, jave i misticizma… 60: Neslana šala – Život u Garden Sitiju mnogo je uzbudljiviji nego obično, otkako je na scenu stupio zastrašujući šaljivdžija, čovek prefinjene kulture i vrlo velikog tehničkog znanja, koji uživa u sejanju panike eksplozivnim uređajima širom grada… Veb, Julija i irving od početka rade na slučaju, ali postoji jedan neobičan detalj: jasno je da misteriozni bombaš, koji drži grad pod opsadom, nije zainteresovan za uništavanje ljudskih života. Ali koji je onda njegov cilj? Epizode: 55: Zagonetka zvana užas 56: Telo kao dokaz 57: Ratnici

O knjizi: Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten Čitaj dalje

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Plivač - Joakim Sander Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2014 Broj strana: 426 Format: 20 cm Povez: Broširani Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Plivač Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten Prikaži više

Laguna, 2014. 426 strana. Odlično očuvana. Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Izdavač:VUK KARADŽIĆ Beograd Godina: 1977 Broj strana:205 Povez:MEK Broširan Pismo:Latinica Dimenzije knjige:20 x 12 cm Očuvana knjiga, podvlačena,bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! OPIS KNJIGE Odlomak: Ova knjiga predstavlja pokušaj da se objasni jedan od najvažnijih razvoja u znanosti ovoga stoljeća - dolazak crne rupe. Unutar tog tijela (formiranog urušavanjem teške zvijezde na takvo zgusnuto stanje da ništa, čak ni svjetlost, ne može pobjeći s njezine površine) izgleda da su fundamentalni zakoni koji upravljaju Svemirom, zajedno s našim uobičajenim konceptima prostora i vremena, uništeni. Crna rupa ne stavlja samo znanstveni svijet u previranje nego također izaziva mnoge čovjekove temeljne ideje glede njegova okružja i njegova mjesta u njemu. Implikacije crne rupe po čovjeka su jednako tako važne, ako li ne i važnije, negoli za znanost. One su osobito relevantne s obzirom na čovjekove pokušaje da se nosi s nepoznatim i pogura svoje moći umovanja do krajnjih granica kada pokušava odgovoriti na temeljna pitanja života i smrti, žive ili nežive materije. Crna rupa dovodi nas licem u lice s tajnama svijeta. To je razlog zašto se prva tri poglavlja knjige odnose na pokušaje egzaktne procjene onoga što su te tajne i koje stajalište zauzeti prema njima. Sljedeća tri poglavlja uvode u crnu rupu, raspravljaju o opažajnim dokazima njezinog postojanja i opisuju kako ju rabiti kao izvor energije. Zatim se raspravlja o iznenađenjima i užasima nutrine crne rupe. Smrt hrabrog istrazivaca u njezinoj nutrini je vrlo sporedan aspekt mogućnosti, koje uključuju vremensko putovanje i posjet drugim svemirima. Na ovom stadiju moguće je razmatrati kako nam nove ideje, koje su nam došle s crnom rupom i jako zgusnutom materijom, mogu dati novo razumijevanje početka i konca Svemira, kao i odgovoriti na niz zagonetki o povijesnim zapisima prošlosti.

Novo. Laguna, 2014. 426 strana. Odlično očuvana. Na kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si. Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca. Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve. Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži. Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti. Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti. „Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica „Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet „Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Povratak u Bolonju - Majkl Dibdin Izdavač: Fabrika knjiga Godina izdanja: 2010 Broj strana: 246 Format: 20 cm Povez: Broširani Inspektor Aurelio Zen, glavni junak Dibdinovog “italijanskog ciklusa”, u ovom romanu je još manje junak nego inače. Zaokupljen hipohondrijom i raspadanjem dugogodišnje veze sa Djemom, on je ispustio iz ruku čak i konce sopstvenog života. Sve se zbiva mimo njega i svi su bolje obavešteni. Ni osnovni ton “Povratka u Bolonju” – najvedrijeg romana u ciklusu – nije u skladu sa Zenovim trenutnim raspoloženjem i tragičnim osećanjem života. Ipak, kada se putanje mnogih ličnosti i dogadjaja prepletu, Zen će se, ni kriv ni dužan, naći u središtu raspleta. “Povratak u Bolonju” može se čitati kao dobar kriminalistički roman, ali i kao postmodernistička komedija zabune koja vrvi od duhovitih komentara i aluzija na savremenu italijansku, pa i globalnu kulturu i njene ikone. Majkl Dibdin (Vulverhempton, 1947 – Sijetl, 2007), cenjeni britanski autor kriminalističkih romana, proveo je detinjstvo i mladost u Engleskoj, Severnoj Irskoj, Škotskoj i Kanadi, gde je dovršio studije engleske književnosti i jezika. Ipak, najveći uticaj na njegovu spisateljsku karijeru imala je Italija. Tokom nekoliko godina predavao je engleski na univerzitetu u Perudji i za to vreme dobro upoznao prilike u zemlji i izvrsno ovladao jezikom (preveo na engleski “Ime ruže” Umberta Eka). Svetsku slavu i prevode na šesnaest jezika doneo mu je ciklus romana čija se radnja zbiva u raznim delovima Italije (za prvi, “Ratking”, dobio je 1988. “Gold Dagger”, najugledniju anglosaksonsku nagradu za krimić, a poslednji, “End Games”, objavljen je posthumno, 2007. godine). Glavni junak jedanaest Dibdinovih “italijanskih” romana je Aurelio Zen, detektiv poreklom iz Venecije, koji se, često protiv svoje volje, obračunava kako s pripadnicima mafije tako i s članovima vlade. Dibdin je i autor sedam “anglosaksonskih” romana, medju kojima su najpoznatiji “The Last Sherlock Holmes Stories” (1978), “Dirty Tricks” (1991), “Thanksgiving” (2000). Iz Dibdinovog “italijanskog” ciklusa “Fabrika knjiga” objavila je 2009. roman “Krvava kiša”.

Doktor Proktorov prdiprah je prva knjiga u serijalu o Doktoru Proktoru Jua Nesbea. Doktor Proktor je genijalni pronalazač, samo što ljudi retko koriste njegove izume, valjda zato što ne služe ni za šta korisno. Sve se menja jednog sunčanog dana kad se Bule doseli u njegov komšiluk i upozna Lisu, a Doktor Proktor izmisli prašak za prdenje. Da se razumemo: prdež koji nastaje od prdipraha nema veze s onim vašim puvanjcima koje krišom provučete da ih niko ne primeti, pa čak ni sa onim gromoglasnim rafalima koji vam se omaknu i izblamiraju vas u nezgodnom trenutku. Doktor Proktorov superprdež je u stanju da progori rupu na pantalonama, da pošalje decu u kosmos i vrati ih nazad, čuje se kao topovski prasak – a ne smrdi! Uz Buletovu i Lisinu pomoć, Doktor Proktor će usavršiti prdiprah s ukusom karamele i specijalni ekstrajaki prašak za prdonaute koji se može koristiti kao raketno gorivo! Ako NASA otkupi njegov izum, Doktor Proktor će konačno postati slavan i bogat, malecki Bule će kupiti majušnu uniformu za školski trubački orkestar, a Lisa će posetiti drugaricu koja se odselila daleko... Ma, smeši im se blistava budućnost, samo ako im ne smrse konce dežurne siledžije iz kraja – dvojica pokvarenih blizanaca i njihov još pokvareniji tata, i ako prežive pljačku, zatvor, susrete s bićima opisanim u knjizi Životinje za koje biste voleli da ne postoje, i još sijaset luckastih, urnebesnih avantura. Doktor Proktorov prdiprah je prva knjiga u serijalu o Doktoru Proktoru, koji kod dece širom sveta izaziva napade kikotanja, a kod autora, Jua Nesbea, osmeh od uveta do uveta, jer je ponovo izmislio nešto genijalno – knjige o Doktoru Proktoru! nije ni čudo što je Nesbe najuspešniji norveški pisac svih vremena. Nesbeov Doktor Proktor u Politikinom Kulturnom dodatku 30.12.2019. Književna kritičarka Nađa Bobičić je u tekstu ,,Avantura i odrastanje" pisala i o Doktoru Proktoru Jua Nesbea. Kulturni dodatak Politike, 28.12.2019. Detaljnije Video prikaz romana ,,Doktor Proktorov prdiprah" Jua Nesbea 07.09.2018. Pogledajte Dorine utiske nakon čitanja romana ,,Doktor Proktorov prdiprah", prvog dela Nesbeovog serijala o Doktoru Proktoru Detaljnije Ju Nesbe o knjizi „Doktor Proktorov prdiprah" 16.01.2018. Ju Nesbe priča kako je počeo da piše serijal o Doktoru Proktoru. Detaljnije Prikaz romana ,,Doktor Proktorov prdiprah" 24.09.2015. Čuveni norveški pisac Ju Nesbe napisao je dečji roman Doktor Proktorov prdiprah na nagovor svoje ćerke, koja je želela priču o ludom naučniku, devojčici i dečaku koji mora da bude manji od nje. Detaljnije

U častv 60. godišnjice Saveza komunista Jugoslavije Proučavanjem, djela akademika dr Grge Novaka a posebno onih 0 prošlosti srednje Dalmacije i njenih otoka, primjerice Hvara 1 Visa, uočljivo je da on nije stigao da šire objasni mukotrpan život i rad obalnih i otočkih težaka, ribara i radnika, pogotovo u međuratnom razdoblju. Na trud njihovih predaka ukazuju količinski i dužinski neizmjerne, rukom izgrađene gomile. Pomoću njih su oni na pobrđima i po »poljima« onemogućavali prirodno-erozivno djelovanje, a da bi prokrčili tlo, odvajali zemlju od kamena, te silnim znojem zasadili terasaste vinograde maslinjake i površine pod aromatičnim biljem. Iz redova siromašnih i srednjih težaka, najčešće željnih i tvrda kruha, ponikle su mase profesionalnih i sezonskih ribara, te najamnih radnika svih vrsta. Njihovim znojem podignute su luke i najljepše zgrade u naseljima, njihovim otporom suzbijane su talijanske denacionalizatorsko-asimilatorske težnje, a njihova borba i prolivena krv doprinijeli su osnivanju nove države Srba, Hrvata i Slovenaca. U monarhističkoj Jugoslaviji navedene socijalne grupacije bezdušno su iskorištavane i izigravane. Na viškom otočju, pripadnici viške težačke grupacije, usprkos žustroj i upornoj borbi, grubo su izigrani od monarhističkog režima, a sve građanske stranke i crkveni krugovi nastojali su, bez trajnijeg uspjeha, da onemoguće razvitak i djelovanje komiško-općinskog radničko-težačko- -ribarskog bloka, predvodnika siromašnih i većeg dijela srednje egzistentnih slojeva. To povijesno razdoblje između dva svjetska rata autor je obradio u djelu koje mu je omogućilo da bolje shvati kasnija lokalna i zbivanja šireg značenja koja su se na viškom otočju odigrala tijekom narodnooslobodilačke borbe (NOB-e). Međutim, novčani i drugi uvjeti omogućavaju da se sada objavi ovo djelo, koje obuhvata čitav period NOB-e, uz prethodne sažete SADRŽAJ Strana PREDGOVOR UVODNI PODACI Viško otočje u historiografiji 20. stoljeća Opći podaci geografskog karaktera Neke značajke međuratnih prilika DIO PRVI ETAPA VIŠKO-OTOCKOG ZNAČENJA (od sloma u travnju 1941. do kapitulacije Italije 9. rujna 1943) Glava I ORGANIZACIONO STANJE KPH I PROMJENE 1941. GODINE Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a Oslonac na mase Procjene predvodničkih snaga Glava II POČETAK DRUGE TALIJANSKE OKUPACIJE I ANEKSIJE Stanje do dolaska okupatora Uspostavljanje talijanske okupacije Aneksija i početne mjere Glava III ORGANIZIRANJE AKTIVNOG OTPORA I PRVE ŽRTVE Početne aktivnosti i širenje utjecaja komunista Hapšenja, prvi ilegalci i smrt Mladena Ivulić-Burela Poziv KPJ na oružani ustanak i pripreme na otočju Lik i pogibija Ante Brajčića, prvog viško-otočkog borca u NOP odredima na kopnu Glava IV AKTIVNOSTI ZA SIRENJE ORGANIZIRANOSTI NOP-a Ilegalno prevoženje dobrovoljaca ribarskim brodovima sredinom kolovoza 1941. godine Organiziranje otpora talijanskoj politici odnarođivanja Mjere za jačanje aktivnosti Paljenje tvornice sardina »Braća Mardešić« u Komiži Protutalijanske demonstracije komiških žena 10. prosinca 1941. Stanje NOP-a na viškom otočju koncem 1941. godine Glava V PRIPREME ZA UPUĆIVANJE DOBROVOLJACA U NOP ODREDE NA KOPNU Talijanska kaznena ekspedicija na otoku Visu početkom 1942. godine - 71 Jakov Radišić-Malenko žrtva talijanske zasjede . . . . . . . 74 Napori za uspostavljanje ilegalnih pomorskih kanala za prebacivanje dobrovoljaca u NOP odrede na kopnu Glava VI ORGANIZIRANOST NOP-a U 1942. GODINI Osnivanje Kotarskog komiteta KPH za viški kotar i organizaciono stanje Organizacije SKOJ-a Osnivanje i razvitak Saveza mlade generacije (SMG) Odbori narodne pomoći Osnivanje narodnooslobodilačkih odbora, masovnih i političkih organizacija Važnije aktivnosti Glava VII RAZVITAK I DJELOVANJE ORGANA NARODNE VLASTI DO KAPITULACIJE ITALIJE Opći podaci Specifičnosti u razvitku ilegalnog sistema narodne vlasti Djelatnost narodnooslobodilačkih odbora u omasovljavanju NOP-a Organizacioni oblici Ilegalna tehnika i tisak Sadržaji »Izvještaja« Ekonomske prilike i mjere Narodnooslobodilački fond Narodno sudstvo i njegove mjere Glava Vili RAZVITAK I DJELOVANJE PARTIJSKIH I MASOVNIH ORGANIZACIJA U 1943. GODINI DO OSLOBOĐENJA VIŠKOG KOTARA Strana Partijske organizacije Organizacije SKOJ-a i USAOH-a Masovne organizacije NOP-a Najvažnije aktivnosti za razvitak i učvršćenje NOP-a Glava IX PROCES DOBROVOLJNOG STUPANJA U NOP ODREDE NA KOPNU I ILEGALNA PREVOŽENJA (od početka NOB-e do 8. rujna 1943) Mogućnosti i teškoće Ilegalni kanal sa Splitom i napori za povoljnija rješenja Ilegalni kanal s trogirsko-rogozničkim područjem Ilegalni kanal viško-hvarsko-biokovsko područje Zbirni rezultati Glava X DOGAĐAJI I STANJE PRED KAPITULACIJU ITALIJE Herojska smrt Nikole Marinković-Topa Osnivanje Viškog udarnog bataljona i »Leteće čete« Razoružanje posade izvidno-signalne stanice na brdu Hum Kaznena ekspedicija, represalije i strijeljanje 20 talaca Predaja posada talijanskih garnizona i stanje NOP-a DIO DRUGI ETAPA HISTORIJSKOG ZNAČENJA (od 9. rujna 1943. do 26. listopada 1944) Podjela etape Glava XI PRERASTANJE ZNAČENJA OTOKA VISA DO ODLUKE O NJEGOVOJ UPORNOJ OBRANI Mjere narodne vlasti na oslobođenom području Obrambene mjere i osnivanje novih viških jedinica —r Prvi viški bataljon — »Leteća četa«; dvije samostalne čete; Komanda otoka — Viška flotila . . — Drugi viški bataljon — Treći viški bataljon — Viški dobrovoljački bataljon Uspostavljanje prvih veza sa saveznicima u južnoj Italiji Porast značenja otoka Visa do konca njemačke jesenje ofenzive . . . 208 Kako je donijeta konačna odluka VS NOV i POJ o upornoj obrani otoka Visa Glava XII PRETVARANJE OTOKA U SNAŽNU BAZU NOVJ Uloga 26. divizije, ostalih jedinica i stanovništva u utvrđivanju otoka Razvitak Mornarice NOVJ s osloncem na otok Vis Vojno-pozadinska organizacija i zadaci Saveznički dijelovi i njihova uloga Viški aerodrom, saveznička i zračna baza NOVJ Sistem veza — Pomorsko-saobraćajni pravci i veze — Veze tehničkim sredstvima (signalne, telefonsko-telegrafske, radio-veze — Tanjugova djelatnost na otoku Visu Glava XIII ULOGA OTOKA VISA U RAZBIJANJU NJEMAČKE PREVLASTI NA JADRANU I NAPADNE AKTIVNOSTI S OTOKA Raznovrsnosti značenja otoka Visa Njemački planovi za osvajanje otoka i njihove važnije aktivnosti . . . 273 Planovi za napadne aktivnosti s otoka Visa Desantni diverzioni prepadi Desantno-prepadne operacije ograničenih razmjera —• Desantni prepad na otok Mljet — Desantno-prepadna operacija na otoku Korčuli — Desantni prepad na otok Šoltu —■ Tragedija pri potapljanju bolničkog broda »Marin II« — Desantno prepadna operacija na otok Brač Aktivnosti za neprekidno iznuravanje protivnika Desatna operacija za konačno oslobođenje otoka i obale — Pripreme do Titovog govora 12. rujna — Desant na srednjodalmatinske otoke i poluotok Pelješac . . . 288 — Desant na kopno Glava XIV RAZNOVRSNOST OPCE I VOJNE NAMJENE OTOKA VISA KAO BAZE Prihvatno-otpremni centar ranjenika, bolesnika i izbjeglica — Zbrinjavanje ranjenika i bolesnika — Zbrinjavanje izbjeglica Transportno skladišni centar Snabdjevačko i pomorsko-prometno središteSnabdijevanje — Pomorski promet Centar obuke vojno-stručnih i političkih kadrova Središte sportskih aktivnosti i jedinice NK »Hajduk-NOVJ« Glava XV SREDISTE DALMACIJE (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Razlozi boravka oblasnih rukovodstava na otoku Visu Oblasni komitet kao usmjeritelj djelatnosti Oblasni NO odbor kao organizator vlasti i poslovanja — Organiziranost ONOO-a i razvitak narodne vlasti — Rješavanje opće problematike — Poljoprivreda — Ribarstvo i industrija za preradu ribe — Unutarnja trgovina Trgovina s južnom Italijom Agitaciono-propagandna i izdavačka djelatnost na otoku Visu — Vojno-izdavačka djelatnost — Izdavačka djelatnost političkih i organa vlasti Glava XVI SREDISTE SREDNJODALMATINSKOG OTOČKOG PODRUČJA (od 28. prosinca 1943. do 26. listopada 1944) Organiziranost na okružnom području Djelatnost Okružnog NOO-a za SDO područje — Radne brigade i posebne radne čete Privredna i politika obnove — Vinogradarstvo i ratarstvo — Ribarstvo i zanatstvo — Narodnooslobodilački fond i procjene šteta Glava XVII KOTAR VIS I NJEGOVO STANOVNIŠTVO OD SIJEČNJA DO 20. LISTOPADA 1944. GODINE Do prestanka opasnosti njemačkog desanta Partijsko-političke organizacije i njihov rad Djelatnost organa narodne vlasti Dobra i proizvodnja na raspolaganju okupljenima na otocima Visu i Biševu SREDIŠTE NOVE JUGOSLAVIJE (od 7. lipnja 1944. do 15. listopada 1944) Prikaz prethodnih napora NOP-a za međunarodno priznanje tekovina NOB-e Dolazak VŠ NOV i POJ i centralnih rukovodstava NOP-a s maršalom Josipom Brozom Titom na čelu na otok Vis Smještaj i početni boravak maršala . Tita i članova centralnih rukovodstava NOP-a Proces i rezultati borbe za međunarodno priznanje nove Jugoslavije na otoku i s otoka Visa — Do sporazuma — Sporazum Tito-šubašić ili »Viški sporazum« — Titov posjet savezničkim predstavnicima u Italiji i rezultati 377 — Nova dostignuća Govor maršala Tita 12. rujna i njegov odlazak sa otoka Visa 18. rujna Neke od djelatnosti centralnih rukovodstava na otoku Visu — Usmjeravanje razvitka NOVJ i rukovođenje operacijama — Napori za daljnji razvitak narodne vlasti — Ugovori općeg značenja i razvitak međunarodne suradnje — Zakonodavni akti DIO TREĆI ZAVRŠNA ETAPA (od 20. listopada 1944. i do konca NOB-e) . . Glava XIX KOTAR VIS U ZAVRŠNOJ ETAPI NOB-e Borci s viškog kotara u jedinicama NOVJ Normaliziranje prilika na području viškog kotara Izbori za mjesne i seoske narodnooslobodilačke odbore Djelatnost NO odbora od rujna 1944. godine do kraja NOB-e Izbor narodnih zastupnika i povratak izbjeglica ■ 1- Glava XX REKAPITULACIJA DOPRINOSA I ŽRTAVA U NOB-i Općenito o doprinosima stanovništva i značenju otoka Visa Zbirni podaci Pregledi-spiskovi rekapitulacije — Članovi KPJ na viškom otočju polovinom travnja 1941. godine — Članovi KPJ na viškom otočju od polovine travnja 1941. do 9. rujna 1943. godine. 504 — Pregled stanja partijskih organizacija, kandidata i simpatizera KPJ od travnja 1941. do rujna 1943. godine — Organizacije SKOJ-a, SMG-e i USAOH-e do konca rujna 1943. godine — Komiški i biševski dobrovoljci pri pokušaju da 16/17. VIII 1941. ilegalnim prevoženjima stupe u NOP odrede na kopnu — Ilegalna prevoženja dobrovoljaca s viškog otočja radi stupanja u NOP odrede i NOVJ zaključno 7/8. rujna 1943. godine — Žrtve tijekom NOB-e — Nosioci »Spomenice 1941.« i važnija odlikovanja Zaključak22 PRILOZI I — Objašnjenje skraćenica II — Tablice, pregledi i pjesme III — Sheme i crteži . IZVORI I LITERATURA I — Arhivi 1. Neobjavljena građa . 2. Objavljena građa . . . . . II — Memoarska građa 1. Neobjavljena građa 2. Objavljena građa 3. Konzultirani III — Enciklopedije i zbirke IV — Literatura 1. Knjige 2. Radovi u raznim izdanjima (časopisi)8 3. Tisak 4. Tisak na otoku Visu 1943—1944 odlično očuvana NOVLI.10

Joakim Zander PlivačMeki povezNa kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si.Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca.Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve.Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži.Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti.Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti.„Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica„Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet„Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten 6/6

Joakim Sander PlivačMeki povezNa kraju krajeva, ne možeš sakriti ko si.Izuzetno ostvarenje još jednog izvrsnog nordijskog pisca.Jedne grozničave noći u Damasku američki agent prepušta svoje tek rođeno dete neizvesnoj sudbini. Tu izdaju nikada neće moći da oprosti sam sebi pa započinje bekstvo od prošlosti koje će ga odvesti u Bejrut, Avganistan i Irak – tamo gde ga stres i opasnost mogu primorati da zaboravi sve.Klara Valden je odrasla sa babom i dedom na udaljenom arhipelagu u Baltičkom moru, gde je naučila da lovi divljač i ribu i jedri kroz oluju. A sada, kao asistentkinja EU parlamentarca u Briselu, uči kako da plovi varljivim strujama međunarodne politike koje označavaju granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži.Kada Mahmud Šamoš, koji istražuje ratne zločine, zamoli Klaru da mu pomogne u vezi sa informacijama koje je pronašao – podacima sa oznakom tajnosti koje će moćnici na sve načine nastojati da sakriju – njih dvoje iznenada postaju plen u lovu koji se odigrava u snežnoj Evropi gde su granice između država postale podjednako porozne kao i granice između prijatelja i neprijatelja, istine i laži, istorije i sadašnjosti.Za to vreme u Virdžiniji stari špijun se krije od sopstvene prošlosti. Sada je jedini čovek koji je u stanju da sačuva Klaru . . . a ona je jedina žena koja mu može pomoći da se oslobodi utvara prošlosti.„Uronite u majstorski napisanu klasičnu špijunsku priču, u kojoj Sander, poput veštog lutkara, povlači konce svojih likova.“ La Repubblica„Plivač je sjajno napisana i neverovatno uzbudljiva knjiga, ali njena snaga leži i u pažljivo izabranim likovima i sposobnosti izbegavanja predvidljivosti ovog žanra.“ Skånska Dagbladet„Urbana, kosmopolitska okruženja idealna su za političke trilere, što Joakim Sander veoma živopisno demonstrira u Plivaču – priči o ratu, ljubavi i stalnim promenama političkih ciljeva.“ Jyllands-Posten 2/17

Izdavač:NOLIT Beograd Broj strana:456 Pismo:Ćirilica Povez:Tvrd Format: 21 x 14 cm Godina izdanja:1965 Knjiga je bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Radnja romana počinje neposredno nakon bitke kod Tevkesberija (1471), u kojoj je Jorkistički kralj Edvard III konačno pobedio stranku Lankastera i uzeo vlast u Rngleskoj. Dva Lankasterska izgnanika, Džon de Ver, grof od Oksforda i njegov sin, Artur, putuju kroz Švajcarsku prerušeni kao trgovci i pod lažnim imenom Filipson. Oni su u tajnoj misiji da privole Karla Smelog, vojvodu od Burgundije da se na strani Lankastera pridruži borbi za presto, noseći sa sobom, kao dokaz svojih ovlaštenja dijamantsku ogrlicu Margarite Anžujske, Karlove rođake koja i dalje pruža otpor i vodi očajnu borbu protiv Jorkista. Međutim, u planinama ih hvata oluja, pa utočište nalaze u kući Arnolda Bidermana, glavnog sudija u Untervaldenu koji se odrekao svoje nasledne titule grofa od Gajerštajna u korist svog brata Alberta. Njegova bratanica, mlada grofica An, koja živi pod njegovom zaštitom, spasava Artura od sigurne smrti prilikom prelaska preko opasnog planinskog prevoja u Alpima i tom prilikom ona i Artur se zaljubljuju jedno u drugo, ali, bojeći se protivljenja svoje porodice, An to ne pokazuje nikome. Biderman takođe ima posla sa Karlom Smelim kome je, kao član delegacije, poslat da izrazi zvaničan protest protiv njegovih sve češćih upada na Švajcarsku teritoriju. Filipsonovi i Biderman kreću zajedno na put, ali ih usput hapsi i zatvara guverner citadele Brisah - Arčibald od Hagenbaha, koji je bio u službi Karla Smelog. Od gubilišta ih spasava pobuna građana Brisaha protiv njihovog tlačitelja Hagenbaha i Hagenbah biva pogubljen po nalogu Tajnog tribunala Brisaha, a naši junaci napokon uspevaju da stignu na dvor vojvode od Burgundije, gde grof od Oksforda otkriva svoj identitet Karlu Smelom. Karlo pristaje da se svrsta uz Margaritu Anžujsku i Lankastere, ali dogovori su prekinuti katastrofalnim fijaskom vojvodine vojne kampanje protiv Švajcarske (čije zahteve je odbacio) i njegovog poraza i smrti u bici kod Nansija. Misija Filipsonovih visi o koncu...

Nova knjiga, necitana, nema posvete. En Veronika - Herbert Dž. Vels Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 318 Format: 20 cm Povez: Broširani Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

Moderna ljubavna priča Roman o „novoj ženi“ koji je izazvao senzaciju i kontroverzu. Bila sam poput lutke koja radi ono što joj se kaže – to jest kako joj vuku konce. Želim da budem svoja osoba i da sama vučem svoje konce. Radije bih se suočila s nevoljama i nedaćama nego da se drugi staraju o meni. Želim da budem to što jesam. Herbert Dž. Vels poznat je širokoj publici kao „otac naučne fantastike“ zbog romana Vremenska mašina i Rat svetova, ali je bio i hroničar društva, glasnik revolucije i promene, a njegovi nazori predstavljali su ohrabrenje za inicijative ženskog oslobađanja tokom XX veka. Roman En Veronika opisuje upornost mlade žene da se ostvari kao osoba, da ima pravo i slobodu da voli i živi u skladu sa sopstvenim izborima. Progresivnih shvatanja, ona se sukobljava s ocem, odlazi od kuće, pozajmljuje novac od starijeg muškarca kako bi samostalno živela. To će je dovesti u kompromitujuću situaciju, pa će se čak naći i u zatvoru kao pripadnica pokreta sifražetkinja. Zbog Velsovog poimanja ženske seksualnosti i njenog buntovništva, roman je po objavljivanju 1909. godine izazvao senzaciju, u štampi je bio oštro kritikovan a u bibliotekama zabranjivan. Herbert Džordž Vels rođen je 21. septembra 1866. u Bromliju, varošici u engleskoj provinciji Kent, kao četvrto i najmlađe dete Džozefa Velsa, profesionalnog igrača kriketa i dućandžije. Strast prema čitanju i književnosti mladi Herbert je razvio još kao dečak, kada je usled preloma noge morao da leži, a čitanjem je ispunjavao vreme. Čitanje ga je potom podstaklo i na pisanje. Kada je posao njegovog oca propao, Vels je jedno vreme radio kao pripravnik kod lokalnog trgovca tekstilom, i taj posao nikako nije voleo. Studirao je u Londonu biologiju kod slavnog Tomasa Henrija Hakslija, Darvinovog prijatelja i učenika. Pisanjem počinje da se bavi od 1893. godine, najpre kao novinar, a zatim i kao prozni pisac i društveni aktivista. Objavljivanje romana Vremenska mašina (1895) predstavlja književnu senzaciju, jer iako je siže bio zabavan, roman se obavio i društvenim i naučnim temama, od klasnih sukoba do evolucije. Zatim objavljuje romane Ostrvo doktora Moroa (1896), Nevidljivi čovek (1897) i Rat svetova (1898). Verovatno je najpoznatija činjenica u vezi sa Ratom svetova ta da je na Noć veštica 1938. Orson Vels uživo izvodio radio-dramu, svoju verziju Rata svetova, o vanzemaljcima koji su se spustili u Nju Džerzi, zbog čega je usledila nezapamćena panika među slušaocima. Vels se posle velikog uspeha naučnofantastičnih romana okreće pisanju ljubavnih romana u kojima najnovija naučna i tehnološka otkrića koristi da bi izneo svoja politička uverenja i poglede na društvo. Napisao je brojne eseje, članke i knjige iz oblasti publicistike. Radio je nekoliko godina i kao književni kritičar za Saterdej rivju, i promovisao Džejmsa Džojsa i Džozefa Konrada. Njegovi napredni stavovi i proročanska društvena kritika obeležili su njegov život, posvećen progresivnoj viziji na globalnom nivou. Predvideo je pojavu aviona, tenkova, svemirskih putovanja, nuklearnog oružja, satelitske televizije i nečega što podseća na veb. Četiri puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nije dobio. To nimalo nije uticalo na značaj njegovog dela, niti na to što je nakon smrti, 1946. ostao upamćen kao „otac naučne fantastike“. Njegove priče i dalje fasciniraju publiku, a njegovi romani se i u trećem milenijumu adaptiraju za filmsko platno.

Detalji predmeta Stanje Polovno odlično očuvano Аутор - особа Марковић, Олга Наслов Путујуће позориште Љубомира Симовића / аутор изложбе и каталога Олга Марковић Врста грађе каталог Језик српски Година 2005 Издавање и производња Београд : Музеј позоришне уметности Србије, 2005 (Петроварадин : Алфаграф) Физички опис 64 стр. : илустр. ; 23 cm Други аутори - особа Симовић, Љубомир ISBN 86-80629-30-8 Напомене Тираж 300 Напомене и библиографске референце уз текст. Предметне одреднице Simović, Ljubomir, 1935- -- Drame -- Scensko izvođenje -- Izložbeni katalozi Pozorište -- Srbija -- Izložbeni katalozi УДК 821.163.41-2:792.091(083.824) 821.163.41:929 Симовић Љ.(083.824) Линк COBISS.SR-ID 121997580 Biografija Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu, od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimanzije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji. Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku idr. Pesme Balada o Stojkovićima Pesničke knjige Slovenske elegije (1958), Veseli grobovi (1961), Poslednja zemlja (1964), Šlemovi (1967), Uoči trećih petlova (1972), Subota (1976), Vidik na dve vode (1980), Um za morem (1982), Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983), Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983), Gornji grad (1990, dva izdanja), Igla i konac (1992) Ljuska od jajeta (1998). Odlazak Rastka Nemanjića na Svetu goru Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama: Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubisa“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati užičkom pesničkom trilogijom: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac. Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine. Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine. Drame Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Po drami Boj na Kosovu snimljen je istoimeni film. Eseji Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016). Knjige Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1-2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine. Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine. Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine. Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama. Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine. Akademik Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Nagrade i priznanja Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine. Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada: Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993). Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora. „Đorđe Jovanović“ i „Isidora Sekulić“ (1968), „Zmajeva nagrada“ (1973), „Branko Miljković“ (1980), „Milan Rakić“ (1982), „Oktobarska nagrada“ (1989), „Sedmojulska nagrada“ (1990), „BIGZ-ova“ (1990), „Zlatni krst kneza Lazara“ (1992), „Desanka Maksimović“ (1994), „Žička hrisovulja“ (1995), nagrada Grada teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubiša“ (1997), „Isidorijana“ (1997), „Račanska povelja“ (1999), „Velika bazjaska povelja“ (1999), „Vasko Popa“ (1999), „Kozara“ (1999), „Odzivi Filipu Višnjiću“, „Zaplanjski Orfej“ (2001), Nagrada „Mića Popović“ (2005), Zlatni ključ Smedereva (2012) Nagrada za životno delo Srpske književne zadruge (2013)[1] Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016. Nagrada "Dositej Obradović" za životno delo, 2016. Literatura BIOGRAFSKI leksikon Zlatiborskog okruga/ urednik Milija J. Knežević.- Beograd: Udruženje Užičana, 2006 Ljubomir Simović: pamtivek/ urednik Predrag Marković.- Beograd: Stubovi kulture, 2010 Pregled književnosti užičkog kraja/ Milutin Pašić. – Užice: Kadinjača, 1996 Četiri večeri sa Ljubomirom Simovićem/ Miloš Jevtić. – Užice: Art, 1999 Književno delo Ljubomira Simovića. - Međaj: časopis za književnost, umetnost i kulturu, 1987, god. VIII, br. 13-14 Reference Ljubomiru Simoviću nagrada SKZ (B92, 28. novembar 2013) Spoljašnje veze Biografija na sajtu SANU Arhivirano 2014-04-13 na Wayback Machine-u Sabrana dela Ljubomira Simovića u elektronskom obliku - iBiblioteka Arhivirano 2017-07-10 na Wayback Machine-u Ljubomir Simović na Internet Movie Database ((en)) Ljubomir Simović, „Užice sa vranama“ Poezija je nešto drugo, u odnosu na sve („Politika“, 1. januar 2010) U strahu od crnog biramo sivo („Večernje novosti“, 22. april 2011) Propevalo je naše jezičko i kulturno pamćenje („Politika“, 12. jun 2011) Učio sam od svakog koga sam čitao („Politika“, 14. oktobar 2012) Mnogo je žaba pred potkivačnicom („Politika“, 15. februar 2015) Biblija kao bedeker („Politika”, 26. februar 2017)

Јеванђеље Христово раскрива нам једну веома важну страну живота, која у данашње време нарочито игноришу културни људи, али која се не може просто избрисати из целовитог хришћанског погелда на свет. Јеванђеље нас сасвим одређено учи да се наш људски живот не ограничава границама земаљског постојања, која, напротив, представља само почетак и примарни стадијум за наше истинско вечно битије. Јеванђеље тврди и уверава нас да иза овог пролазног земног живота почива живот у иноме свету, коме нема конца. САДРЖАЈ Протојереј Сергије Четвериков Наш живот се не завршава земним постојањем (Учење Православне Цркве о животу човековом после телесне смрти), 5 Свети Јован Шаншјски Живот после смрти, 16 СТАРИЈА СВЕДОЧАНСТВА О ЖИВОТУ ПОСЛЕ ТЕЛЕСНЕ СМРТИ Свети Грторије Двојеслов Посмртна искуства Хришћана, 35 Блажена Теодора Казивања о митарствима, 49 Свети Андреј Јуродиви Виђење Раја, 69 О ЗНАЧАЈУ ПРЕДСМРТНОГ ПОКАЈАЊА И О НЕКИМ ПИТАЊИМА У ВЕЗИ СА СМРЋУ Старац Клеопа Душа пред Престолом Творца, 75 Свети Теофан Затворник О вечности мучења непокајаних грешника, 92 Адске муке Н, А, Мотовилова преживљене на земљи, 111 Случај парохијског ђакона (Из оптинског манастирског летописа - 21, јуни 1856, ), 117 Случај сеоског свештеника, 120 Посмртно јављање свештеника, 121 Виђење Старца Данила Оптинског, 123 Свети Николај Жички Мисионарска писма о смрти, 125 В, П, Биков Обраћење спиритисте, 146 Митр. Антоније Блум О смрти, 158 СВЕДОЧАНСТВА НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА О ЖИВОТУ ПОСЛЕ СМРТИ К. Икскул Како сам смрћу оживео, 167 Монахиња Татјана Сила Исусове Молитве, 213 Монахиња Антонина Хођење по митарствима, 219 Монахиња Сергија Клименко Да узалуд не проживимо живот, 224 Свети Николај Жички Чудесне повести из живота, 234 "Мајко Вожија, ме остави их!", 245 Виђења Старца Гаирила (Зирјамова), 253 Монахиња Јевпраксија Понратак из оиога живога, 257 Монахиња Нектарија Наступиће вечно пролеће (Писмо Баћушки Антонију Оптинском), 278 Васкрсење Клавдије Устјужанине, 281 Архимандрит Кипријан Један повратак из мртвих у савременој Грчкој, 293 Фотије Кондошу Велики спор између верујућих и неверујућих, 295 "ПРОТИВРЕЧНОСТИ" У ПРАВОСЛАВНОЈ ЛИТЕРАТУРИ О СТАЊУ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ Јеромонах Серафим Роуз "Противречности" у православној литератури о стању душе после смрти, 301 О ЦРКВЕНОЈ ЉУБАВИ ПРЕМА УМРЛИМА О молитви за упокојене, 331 Молитве и службе Цркве Православне за покој душа преминулих, 331 Појединачни помени и бескрвна Жртва за умрле, 336 Стање душе после смрти и посебан суд, 341 Општи помени умрлих, 343 Да нам не дотужи мољење за преминуле!, 345 Последње целивање, 34 Наслов: Између живота и смрти: Тајни живот душе после телесне смрти Издавач: Светигора Страна: 352 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-7660-140-0

Dana 4. listopada 2009. u Širokom je ubijen Vedran P., navijač Sarajeva. Novinar D. krenuo je iz Splita za Sarajevo nadajući se kako će mu kolege iz glavnog grada Federacije dogovoriti sastanak s predstavnicima navijačke skupine Horde zla. Iako je tek rana jesen, na putu ga zatekne snijeg, a sjećanja na ranija putovanja u Bosnu i Hercegovinu naviru. Od konca osamdesetih kada je s razredom posjetio Kupres, pa sve do Busovače i Ahmića, nestvarni prizori izranjaju iz prošlosti i čovjek ne može, a da se ne upita što se dogodilo s Duhom Bosne i Hercegovine? Živi li još uvijek i što radi? Kao dijete zamišljao je kako taj Duh sjedi negdje u bosanskim brdima i poput dobrog diva pazi da se nešto ružno ne dogodi. Horde zla ne žele razgovarati s novinarima i D. će se, po svoj prilici, morati vratiti neobavljena posla. Ostala je, međutim, još ta jedna noć u Sarajevu. Snijeg nemilice pada, ulice starog, umornog i izranjavanog grada prekrio je bijeli pokrov i D. se gubi u njima. Lica ljudi koje susreće naočigled se izobličuju pretvarajući se u nešto od čega se ledi krv u žilama. Klupko minulih ratova polako se razmotava, a slika zla širi se na cijeli kontinent i kroz vrijeme seže sve do naših dana. Odlažem notes i kemijsku na noćni ormarić, pored mobitela i djedova pištolja. Razmičem zavjese: snijeg se vani prosipa kao golema tapiserija bez rubova, oblika i boja. Iako me od njih razdvaja prozorsko staklo, imam osjećaj da me pahuljice svuda po licu ubadaju hladnim bezbolnim trnovima. Odjednom se osjećam iscrpljeno: možda nisam trebao energiju dati u pjesmu. Trebat će mi energije noćas. Nema veze, ne smijem se kolebati. Kolebanje odnosi energiju. Moram se usredotočiti. Palim televizor, tražim pornografske kanale. Ne patim od formalnosti, ali svaki rat na Balkanu ima tu proceduru, ne želim da moj bude iznimka. Damir Pilić rođen je 1969. u Šibeniku. U Zagrebu magistrirao psihologiju i diplomirao novinarstvo. Objavio znanstvenu monografiju Samoubojstva: oproštajna pisma (1998), romane Đavo prvo pojede svoju majku (2001) i Splitting: Kako sam tražio Srbe po gradu (2014) te publicističku studiju Marx nije mrtav (2016). U koautorstvu s Draženom Lalićem objavio knjigu o mladim splitskim delinkventima Na mladima svijet zastaje (2001) i monografiju Torcida: pogled iznutra (2011), a s Edom Vujević studiju o bivšim heroinskim ovisnicima Dedal na iglama (2005). Živi u Splitu, piše za Slobodnu Dalmaciju.