Zapisi novosadskih hroničara U knjizi „Zapisi novosadskih hroničara“ moći ćete da pročitate delove iz privatnog života porodica Dunđerskih i Karađorđevića. Kako je teklo druženje ovih porodica i kakve su prilike bile na Dvoru do atentata na Kralja Aleksandra. Zatim saznaćemo neke sekvence iz Mihizovog života, o osnivanju Rukopisnog odeljenja Matice srpske, o Tekelijanumu u Budimpešti za vreme službovanja S. Popovića, kakav je bio život naše studentarije u Pešti, priče o Lazi Kostiću i ostalih velikana koji s dolazi u Rukopisno odeljenje Matice. Zatim imamo priče o Četničkom pokretu u Novom Sadu i kako su neke osobe preživele Raciju u Novom Sadu, o sahranjenim Sovjetskim pilotima u centru Novog Sada neposredno nakon Drugog svetskog rata, o danima neposredno nakon Oslobođenja Novog Sada 1944. godine kada se ulicama pevalo „Marširala marširala kralja Petra garda“ i streljanju u „Rajinoj šumi“. Takođe u knjizi imamo tekst pod nazivom „Ruska priča“ koja nam objašnjava ulogu Rusije i Rusa vezanih za ove naše prostore u zadnja tri veka. Prošetaćemo se kroz stare novosadske radnje u vreme velike ekonomske krize i objasniti kakva su bila nekada zanimanja u Novom Sadu, kojih više nema. Podsetićemo čitaoce na vremenske neprilike kroz prošlost i od kada se prati vremenska prognoza, ali i otkriti poreklo Branka Radičevića i Svetozara Miletića po porodičnim predanjima. Saznaćete nešto i o kontraveznom novosadskom proti Danilu Petroviću po kome je poznat jedan toponim u prošlosti grada kao „Protina Elba“. Pročitaćete priče i o malom fudbala koji se više od pola veka igra na terenima Novog Sada i okoline, ali i početku košarke u Novom Sadu. Saznaćete ko je sve hteo da se oproba kao glumac u SNP-u, o vračarama i nadrilekarima u Novom Sadu i saznati još mnogo zanimljivih tema iz prošlosti ovih naših prostora. Prikaži više

ETGAR KERET MATERIJA OD KOJE SE PRAVE SNOVI Prevod - Mila Gavrilović Izdavač - Laguna, Beograd Godina - 2023 190 strana 20 cm ISBN - 978-86-521-5038-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, listovi su talasasti u ćošku knjige, ne miriše na vlagu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Razbij prasicu Tako dobro Čežnja za Kisindžerom Suplji ljudi Rođendan bez mađioničara Trik sa šeširom Rupa u zidu Trotoari Svetski prvak Slika Moj brat je u depresiji Tužna priča porodice Mravo Majmunski čiča Otkočen i zakočen Korbijeva devojka Dobre namere Glatko obrijan Mehurići Jaja dinosaurusa Crkli dabogda Podigni letvicu Pravi pobednik kvalifikacija Strani jezik Kapi Patike Moj najbolji drug Materija od koje se prave snovi Grčevi Kralj berbera Abram Kadabram Venera lajt Kroz zidove Leteći Santini Sto posto Devojka na frižideru Pokajanje Gaza bluz Ozbiljna veza Škola za čarobnjake Mravi Stoj! Još jedna mogućnost Bez nje Bizon Strpljenje Leto sedamdeset šeste Cevi Napad astme Flaša Superlepak Debeli Lep par Prljavština O autoru `„Keretov poligon je ljudska duša – čudna, izvitoperena, neobuzdana ali uvek prepoznatljivo bliska.“ – livemintcom Na dečjoj zabavi mađioničar pokušava da izvuče zeca iz šešira, ali mu vadi samo glavu. Čovek otkriva da kad u javnosti vikne: „Stoj!“, sve prestaje da se kreće. Jedan nobelovac zatražiće od siročeta da izvrši veoma čudan zadatak. Mladić je rastrzan imeđu ljubavi prema svojoj majci i devojci – nečije srce će stradati. To su samo neke od pedeset tri Keretove priče koje i kad akrobatski menjaju oblik od političkog ka fantastičnom uvek imaju ton prefinjenog crnog humora. Keretov narator je zbunjen, usamljen, često u zabludi, protraćenog života jer ne ume da se poveže sa realnim svetom i u njemu pronađe makar nešto lepo. Priče okupljene u ovoj zbirci su brze, kratke, precizne, napisane lakonskim rečenicama i bez oklevanja, ali i urnebesne, neobične i često veoma potresne. Ukratko, briljantne. „Keretove priče su žestoke, smešne, pronicljive i pune energije, a istovremeno duboke, tragične i veoma dirljive.“ – Amos Oz „Keret iz čistog nestašluka uživa da čitaocu podmetne malu tempiranu bombu u glavu i pusti je da polako otkucava.“ – Guardian` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Edgar Missing Kissinger Selected Stories

O knjizi: Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

Dobitnik Pulicerove nagrade! Bestseler New York Timesa! "Remek-delo!" - People "Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista." - New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. "Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu." - New York Times Čitaj dalje

Dobitnik Pulicerove nagrade! Bestseler New York Timesa! "Remek-delo!" People "Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista" New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju; dok se leto 2004-e bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda; njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. "Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu." New York Times Čitaj dalje

Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Nikola Pajvančić Povez: broširan Broj strana: 536 Odlično očuvana. Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times (K-94)

Opis proizvoda Od dobitnika Pulicerove nagrade.Bestseler New York Timesa.„„Remek-delo!““ People„„Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.““ New York TimesTelegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland.Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija.Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama.„„Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.““ New York Times

Telegrafska avenija Od dobitnika Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times Prikaži više

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. LAGUNA, 2015 Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Times

TELEGRAFSKA AVENIJA , Majkl Šejbon , Laguna Beograd 2013 , drama Dobitnik Pulicerove nagrade. Bestseler New York Timesa. „Remek-delo!“ People „Beskrajno talentovan pisac i čaroban prozni stilista.“ New York Times Telegrafska avenija, boemska ulica koja povezuje oronuli centar Ouklanda i Univerzitet u Berkliju. Dok se leto 2004. bliži kraju, Arči Stolings i Net Džafi nekako još plivaju – davnašnji drugovi, muzičari u istom bendu i suvlasnici prodavnice ploča Broukland, kraljevstva polovnog vinila, na granici Berklija i Ouklanda. Njihove žene Gven Šenks i Aviva Rot-Džafi su Berklijske porodiljske partnerke, dve legendarne babice koje su na svet donele skoro hiljadu novih građana te pohabane utopije u čijem je srcu – delom svratište, delom svetilište – prodavnica ploča Broukland. Kada Gibson Gud, bivša zvezda američkog fudbala, peti najbogatiji crnac u Americi, najavi da će sagraditi svoju najnoviju megaprodavnicu na obližnjem placu na Telegrafskoj aveniji, Net i Arči slute da to znači gotovo sigurnu propast njihovog klimavog malog preduzeća. U međuvremenu, Aviva i Gven takođe moraju da se bore za svoj profesionalni opstanak, a ta borba će testirati granice njihovog prijateljstva. A povrh svega toga, u njihove već i previše zamršene živote, iznenada stiže Tajtus Džojner, petnaestogodišnji sin koga Arči nikada nije priznao, i velika ljubav petnaestogodišnjeg Džulijusa Džafija. Roman velikog srca koji istražuje duboko prožete veze između dve kalifornijske porodice, jedne crne i jedne bele, čiji je svet utemeljen u pop kulturi sedamdesetih, vinilnim LP izdanjima, džez i soul muzici. Bravurozna i epska priča o iskrenom prijateljstvu, rasnim odnosima i skrivenim istorijama. „Iznenađujuće bogata, emotivno detaljna priča. Šejbonovi junaci su toliko stvarni, a njihovi problemi gotovo fizički opipljivi da ovu ekspresivnu prozu počinjemo doživljavati kao sopstveno iskustvo iz realnog života. To je zaista velika retkost u sadašnjem vremenu.“ New York Time NOVO , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 544 strane

"Sreda, 24. mart 1999. godine Probudio sam se potpuno iscrpljen u 5.30h, umio se, pristavio kafu i probudio Sandru. Bili smo naumili da ubuduće ranije odlazimo na spavanje, jer rasprave vođene do kasno u noć, kao štoje bila sinoćna, a zbog kojih sutradan hodamo natečenih očiju i podbulog lica, ne vode ničemu. Juče, posle vesti, pridružili su nam se Goja, Laza i njegova žena Jovanka. Nešto kasnije pristigli su Slobodan i Biljana. Svi smo pratili vesti i svako ih je drugačije tumačio. Pre svega, odgonetali smo šta je sa ugovorom iz Rambujea: zašto Milošević ne potpisuje? I zašto su ugovor prihvatili samo Albanci? Pitanje je dolazilo za pitanjem, a za odgovore smo bili uskraćeni............ ..........U 15h posao je bio gotov, ali sam se još malo podružio se kolegama. I ovde je vladalo uverenje kao i kod nas u dvorištu. Činilo se da je prosto nemoguće da nas iz Vojvodine, a pre svega iz Novog Sada, uvuku u problem sa Kosovom. Oko 18h stigao sam kući. Sandra još nije bila došla. Danas je morala duže da radi, jer se jedna njena koleginica, zbog bolesti, nije pojavila na poslu. Nakon što sam sebi ispržio dva jajeta, legao sam na kauč. Pošto sam bio zadremao, uplašio sam se kada se neko iznad mene sagnuo i poljubio me u usta. Naravno, bila je to Sandra. – Koliko si već ovde? – upitao sam. – Upravo sam stigla. Onako pospan škiljnuo sam na sat, koji je inače stajao pored gramofona. Bilo je 19.45h. Nekoliko minuta pre dvadeset časova začuo sam Majin glas koji je iz stana sa trećeg sprata pozivao blizance, koji su u dvorištu igrali fudbal. To je značilo da treba da prekinu igru i da se popnu gore. Sandra je nameravala da se presvuče. Još jednom sam se okrenuo i navukao ćebe preko lica. Iznenada sam, kao nekom ogromnom rukom, bio visoko podignut i zbačen sa kauča. Potom smo začuli jaku detonaciju, a nekoliko sekundi kasnije sve se ponovilo. Ponovo me obuhvatila ruka “duha”, visoko odbacila i već je usledila sledeća detonacija. Bila je iste jačine kao i prethodna. Zadrmala se čitava kuća do temelja. Pod, zidovi... sve se ljuljalo kao da je zemljotres, a onda je ponovo nastupila tišina. Sve se odigralo za nekoliko sekundi. Mahinalno sam pogledao na sat – bilo je tačno 20.03h. Sandra je stajala naslonjena na ormar i zurila u mene bledog, kao kredo namazanog lica, i razrogačenih očiju. Zatim su se njene usne otvorile i počela je da vrišti, a ja sam počeo da vičem: – Šta se dešava?! Šta se dešava?! Uhvatio sam je za ramena rekavši joj da uzme sveće, lična dokumenta i jednu baterijsku lampu i da izađe napolje u dvorište. U trenutku dok smo istrčavali kroz otvorena vrata, osetili smo jak vazdušni pritisak od kojeg nam se odeća cepala. Ponovo je zagrmelo. Ova detonacija bila je toliko snažna da su se sve kuće oko nas zadrmale. Neka prozorska krila, isčupana iz svojih držača, visila su na iskrivljenim šarkama ili ležala razbacana po dvorištu. Velika i teška ulazna vrata, koja su pre detonacija bila širom otvorena od pritiska su se, i uz tresak, zatvorila. Sa ulice i parkinga zapištali su alarmi parkiranih automobila u svim mogućim tonalitetima. Bilo je neopisivo – potpuni haos!............." „Javljam se iz lavljih čeljusti!“ - ovo su reči Bertolda Knabe, pisca ove knjige, koje je poslao putem razglednice svojim prijateljima u Nemačkoj, u svom prvom dodiru sa Srbijom. Srbija je za njega bila samo mala čudna zemlja u Srcu Balkana gde žive neki čudni ratoborni ljudi i bilo ga je strah da dodje ... Mediji u Nemačkoj bili su izvor svih informacija koje je dobijao o Srbiji. Vera, sa kojom se venčao 1998. godine u leto, poslala je Bertolda u Srbiju da uporedi svoju sliku o Srbiji sa stvarnim stanjem. „Javljam se iz lavljih čeljusti!“, ove reči pokazuju strah, nepoverenje, očaj, smrtnu opasnost. Bertold je u lavljim raljama. Međutim, po povratku u Nemačku, posle susreta sa „lavom“ i njegovim stanovnicima, Verinom rodbinom, komšijama, počinje velika borba Bertolda o Srbiji i njenom narodu. Prvo što radi, šalje pisma Špiglu, uglednom nemačkom časopisu i iznosi jednu drugu sliku od uobičajene u to vreme, koja se plasirala putem medija u Nemačkoj. Zbog svog stava i pisanja pisama medijima o Srbiji i dogadjanjima oko NATO agresije, koji se nisu uklapali u šemu tadašnju medijsku sliku, Berold dobija otkaz u firmi. Bertold ne posustaje. Angažuje se oko prikupljanja pomoći za Srbiju. Skuplja hranu, odeću, sredstva za kućnu i ličnu higijenu. Pomoć dovozi do Segedina, a „novosadska veza“ doprema pomoć u Srbiju. Znajući da Bertold ne može da dobija prave informacije o događanjima unutar Srbije, Goran Stefanović Frile, njegov kum, počinje da mu piše pisma. Na osnovu tih pisama Bertold je napisao ovu knjigu. Čovek koji ima „ogromno“ srce za sve ljude i veliku ljubav prema Srbiji, od pre godinu dana se šlogirao bez šansi za oporavak i sada je u invalidskim kolicima. Njegova ogromna želja je da napiše još jednu knjigu o njegovim iskustvima, doživljajima i prijateljima koje je stekao u Srbiji.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Maslačkovo vino U neobičnom svetu Zelengrada, u državi Ilinois, živeo je trgovac starim gvožđem koji je spasavao živote; postojale su patike u kojima dečaci postaju brzi kao jeleni; čovek-vremeplov; voštana veštica koja je zaista znala da proriče budućnost; čovek koji je umalo uništio sreću pokušavajući da napravi Mašinu sreće. I još jedan dvanaestogodišnji dečak po imenu Daglas Spolding koji se u tom fantastičnom svetu osećao baš kao kod kuće... Ova dirljiva priča o davno prošlom zlatnom dobu zasigurno je jedan od najzanosnijih romana Reja Bredberija. Maslačkovo vino izdvaja se iz Bredberijevog literarnog opusa kao delo u kom je autor lično najdublje prisutan, kao gotovo autobiografsko prisećanje na jedno magično leto u malom gradu, 1928. godine. Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012.) bio je američki pisac naučne fantastike. Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[1] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992). Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok” Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi. Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova. Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[3] Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[2] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[4] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[5] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[2] Bibliografija Marsovski letopisi, 1950. Ilustrovani čovek, 1951. Farenhajt 451, 1953. Oktobarska zemlja, 1956. Maslačkovo vino, 1957. Dan kada je zauvek padala kiša, 1959. R je za raketu, 1960. Nešto zlo nam se prikrada, 1962. Jesenji ljudi, 1965. S je za svemir, 1966. Sutra u ponoć, 1966. Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981. Nagrade Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.

Kao osmogodišnjak, ne poznajući pravila fudbala, u igri postiže autogol i uz odobravanje učitelja dobija batine. Voli algebru i ima neutaživu ’čežnju za društvom devojčica’. Zalaže se za ’nenasilje, za iste šanse svih ljudi, za optimalnu raspodelu dobara i vrednosti. Snatri o „računskim mašinama za šumarske inženjere“ i, napunivši 13, izjašnjava se za „za totalnu ravnopravnost“. „Selo“ voli skoro isto koliko i debele žene“. „Nikada nije postao pristojan“, iako je početkom 70-ih pokušao nešto iznenađujuće solidno, „naime brak“. „Širokim grudima pliva protiv struje“, priželjkuje „besklasno, nekonfliktno, nerepresivno društvo“ i pored „ljubavi za selo“ u sebi objedinjuje i ljubav „prema širini i detalju, šarenilu i pokretu“. On je „pasivni levičar“ i misli „da ćemo već za samo nekoliko miliona godina postati pravi ljudi bez ratova i brutalnosti“. On kaže „dâ demontaži elita“ i katkad kao roda stoji na jednoj nozi ispred frižidera, u tom položaju čita neku Andersenovu bajku i pritom brizne u suze. Raspolaže „etičkim angažmanom“ i uvek je simpatisao „pobunjenike“. Na svet je došao 1930. u Košicama, odrastao u „Slovačkim rudnim gorama“ (jednome raju, („u izvesnoj meri“) i u „Karpatoukrajini“, gde 1938 – baš kad puni osam godina – zavladava ratno pravo a „glave Ukrajinaca vise po šumskom drveću“ Marta 1939. njegovi roditelji i on „kao nepoželjni auslenderi“ dospevaju u Beč. Tamo će živeti sve do svoje smrti 2010, iako su se na putu do Austrijanca u njega pozabadali „različiti trnovi“, kao na primer u obliku onog razgalamljenog činovnika koji će mu odbiti „zahtev za boravkom u Austriji“. Uprkos takvim negativnim iskustvima, on kao takozvani „Zuagraaster“ (dođoš, dotepenac) „rado živi u toj zemlji“, iako se oseća kao „jezički bogalj“, jer „nije ukorenjen u nekom dijalektu“ kao svaki normalan čovek. Njegova opsesija za jednim između mnogih „austrijski obojenih govornih jezika“ svakako je imala tu prednost što se oslobodio ustaljenih fraza. I na tome na kraju krajeva počiva njegova jedinstvenost koja ga doduše – moglo bi se čak reći prirodno – „ostavlja da zauvek sedi između svih stolica“; ipak njegove su pesme „zbog svoje kritičke zajedljivosti prema vremenu i prema malograđanštini svojom drskošću i otkačenošću bile uspele da dignu prašinu sve do Parlamenta. Nažalost ta slava mu nije pomogla da popravi svoje prihode tako da je do kraja života vegetirao na stipendijama, književnim nagradama i honorarima od radio-drama, ipak nikad nezadovoljan izborom zanimanja. Pre svega zato što „poeziju uvek uzima angažovano, komunikacionoangažovano, životnoangažovano“, „s akribijom prirodonaučnika“. Meša „međuljudski empatično s trezvenim, politički ili erotski ispovedno sa sprdnjom i glupiranjem, smrtnotužno s bizarnim, nežno-sanjarsko sa surovim seksom“ što mu omogućuje „da kroz ono što upada u oči vidi ono što je bitno“, „zakovanu ljudski glupost“ i „tu nepromešanu mešavinu sveta“. Tekstovi koji su složeni u pet tematskih blokova i kojima je pridodat i izvestan broj informativnih crno-belih fotografije zasnivaju se između ostalog i na „hroničkim zapisima iz dokumenata i fotografija, sećanja i crteža njegove rodbine i njega samoga. Posle ove knjige malo bolje ćemo svakako razumeti i današnja zbivanja u Ukrajini i najzad za kraj još nešto.

Opis proizvoda Knjiga „Moje Vreme“ nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. „Moje Vreme“ je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. „Moje Vreme“ je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo „Moje Vreme“. — Dr Miloš Starović Ćeba je bio među prvim novinarima kod nas koji je shvatio značaj #metoo pokreta, i pisao je o mojim radovima koji su između ostalog tematizovali nasilje nad ženama i seksualizovanje žene u profesionalnom kontekstu. Osim toga, zaista cenim potresni dokumentarni film o padu Krajine čiji je koautor… Želela sam da radimo skupa i jedan mali dokumentarac u Bloku 23 sa društvom iz naše generacije, ali se to nažalost nije ostvarilo… Njegov tragičan, prerani odlazak je ogroman gubitak za istraživačko novinarstvo u Srbiji. — Tanja Ostojić, umetnica, britanski Gardijan proglasio je jednom od 25 najboljih umetnica 21. veka Poznavati Radoslava Ćebića gotovo tri decenije za mene je značio i put kontinuirane potvrde da je uprkos devalviranju brojnih humanih vrednosti u savremenom društvu moguće istrajati u najtežem - negovanju sopstvene dobrote, iskrenosti, predanosti, pravičnosti, profesionalizma, i još važnije nesebičnog delenja istog sa drugima. A takvi iznimno dragoceni ljudi nikada ne napuštaju one koji su dobili priliku da ih upoznaju. — prof. dr Dejan Nikolaj Kraljačić, Akademija umetnosti Novi Sad Radoslav Ćebić, naš Ćeba, bio je čovek širokih interesovanja i shvatanja, uvek vedrog duha, sa apsolutnim razumevanjem za rad drugih ljudi. Svojim prisustvom uvek bi na indirektan način učestvovao u projektima koji su za nas bili od izuzetnog značaja. Ostaju nezaboravne uspomene na njegovu ličnost, njegove vrline, znanje, talenat i neizmernu duhovitost prilikom naših susreta, pogotovo kroz intenzivnu saradnju na projektima „Ustanička ulica“ i „Realna priča“. — Gordan Kičić, glumac, producent, reditelj Kratak sadržaj Reč priređivača Zahvalnost RALE I DRUŠTVO Imate li pištolj kod kuće i čemu vam služi Ko to deli fakultete Era komunikacija tek dolazi Pokojnici na tržištu Srpska pomoć nemačkoj privredi Komisijom protiv NATO-a Tiranija Beograda na vodi Ustav, zakon i toaleti Centar u Prokopu Kvarljivo leto 2018. Kako nas vozaju Život ispod smetlišta Prevozno sredstvo imaginarnih turista Seljak ne opstaje bez subvencije Solidarnost pre svega Lud, zbunjen, zaražen Kad nepravda pokrene akciju RALE O SVETSKIM TEMAMA Ljubav i sprdnja Crveni hotlajn Postprodukcija zločina U orlovom gnezdu Bedni sjaj Holivuda Analitika digitalnih života Muzikom protiv sankcija Festival usred politike RALETOVO VREME UMETNOSTI Tajna prvog kadra Zabranjena montaža Filmovi puni života i ljubavi Šminkeri iz našeg sokaka Sram vas bilo Filmski slučaj službenice PTT Dugi brodovi Bate Kamenog Žene govore Bio je svuda i uvek Oskar popularnosti Šta bi bilo da je bilo Pijana noć u Sarajevu UMETNOST - INTERVJUI Tragovi tigra Nema šta na filmu ne može O podrumskim mračnim salama Holivudska biografija Izmišljena istorija izmišljene države Zarobljene porodice Mart je naš Sudbina ili karijera Moja strana rata Biti bogat u Beogradu Srčani, neustrašivi i vaspitani Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država Istinito i provokativno Slučajevi pravde Istorija nepristajanja Umetnost zaobilaženja pozicija moći Realnost rijalitija Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji Kako je fudbal pobedio mediokritete Sovjetska intervencija Nisam pristao na crno-beli svet Umetnost bez mistifikacije Diana, rodonačelnica građanske akcije LJUDSKE PRIČE Zajednički su tuga, bes i nada Ne daj da te uhvate živog Bezosećajnost i laž Er Srbije Fabijani Srećni sluga zakopanog grada RALETOV FILMSKI OPUS Osvrt na Raletovo filmsko stvaralašvo ZAVRŠNA MONTAŽA In memoriam Radoslav Ćebić (1972–2020) O autoru RADOSLAV ĆEBIĆ rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Opis proizvoda Knjiga „Moje Vreme“ nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. „Moje Vreme“ je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. „Moje Vreme“ je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo „Moje Vreme“. — Dr Miloš Starović Ćeba je bio među prvim novinarima kod nas koji je shvatio značaj #metoo pokreta, i pisao je o mojim radovima koji su između ostalog tematizovali nasilje nad ženama i seksualizovanje žene u profesionalnom kontekstu. Osim toga, zaista cenim potresni dokumentarni film o padu Krajine čiji je koautor… Želela sam da radimo skupa i jedan mali dokumentarac u Bloku 23 sa društvom iz naše generacije, ali se to nažalost nije ostvarilo… Njegov tragičan, prerani odlazak je ogroman gubitak za istraživačko novinarstvo u Srbiji. — Tanja Ostojić, umetnica, britanski Gardijan proglasio je jednom od 25 najboljih umetnica 21. veka Poznavati Radoslava Ćebića gotovo tri decenije za mene je značio i put kontinuirane potvrde da je uprkos devalviranju brojnih humanih vrednosti u savremenom društvu moguće istrajati u najtežem - negovanju sopstvene dobrote, iskrenosti, predanosti, pravičnosti, profesionalizma, i još važnije nesebičnog delenja istog sa drugima. A takvi iznimno dragoceni ljudi nikada ne napuštaju one koji su dobili priliku da ih upoznaju. — prof. dr Dejan Nikolaj Kraljačić, Akademija umetnosti Novi Sad Radoslav Ćebić, naš Ćeba, bio je čovek širokih interesovanja i shvatanja, uvek vedrog duha, sa apsolutnim razumevanjem za rad drugih ljudi. Svojim prisustvom uvek bi na indirektan način učestvovao u projektima koji su za nas bili od izuzetnog značaja. Ostaju nezaboravne uspomene na njegovu ličnost, njegove vrline, znanje, talenat i neizmernu duhovitost prilikom naših susreta, pogotovo kroz intenzivnu saradnju na projektima „Ustanička ulica“ i „Realna priča“. — Gordan Kičić, glumac, producent, reditelj Kratak sadržaj Reč priređivača Zahvalnost RALE I DRUŠTVO Imate li pištolj kod kuće i čemu vam služi Ko to deli fakultete Era komunikacija tek dolazi Pokojnici na tržištu Srpska pomoć nemačkoj privredi Komisijom protiv NATO-a Tiranija Beograda na vodi Ustav, zakon i toaleti Centar u Prokopu Kvarljivo leto 2018. Kako nas vozaju Život ispod smetlišta Prevozno sredstvo imaginarnih turista Seljak ne opstaje bez subvencije Solidarnost pre svega Lud, zbunjen, zaražen Kad nepravda pokrene akciju RALE O SVETSKIM TEMAMA Ljubav i sprdnja Crveni hotlajn Postprodukcija zločina U orlovom gnezdu Bedni sjaj Holivuda Analitika digitalnih života Muzikom protiv sankcija Festival usred politike RALETOVO VREME UMETNOSTI Tajna prvog kadra Zabranjena montaža Filmovi puni života i ljubavi Šminkeri iz našeg sokaka Sram vas bilo Filmski slučaj službenice PTT Dugi brodovi Bate Kamenog Žene govore Bio je svuda i uvek Oskar popularnosti Šta bi bilo da je bilo Pijana noć u Sarajevu UMETNOST - INTERVJUI Tragovi tigra Nema šta na filmu ne može O podrumskim mračnim salama Holivudska biografija Izmišljena istorija izmišljene države Zarobljene porodice Mart je naš Sudbina ili karijera Moja strana rata Biti bogat u Beogradu Srčani, neustrašivi i vaspitani Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država Istinito i provokativno Slučajevi pravde Istorija nepristajanja Umetnost zaobilaženja pozicija moći Realnost rijalitija Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji Kako je fudbal pobedio mediokritete Sovjetska intervencija Nisam pristao na crno-beli svet Umetnost bez mistifikacije Diana, rodonačelnica građanske akcije LJUDSKE PRIČE Zajednički su tuga, bes i nada Ne daj da te uhvate živog Bezosećajnost i laž Er Srbije Fabijani Srećni sluga zakopanog grada RALETOV FILMSKI OPUS Osvrt na Raletovo filmsko stvaralašvo ZAVRŠNA MONTAŽA In memoriam Radoslav Ćebić (1972–2020) O autoru RADOSLAV ĆEBIĆ rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine.

Rekla bih da je Aleksandar Genis predstavnik najređeg mislilačkog epikurejstva, koje neumorno prigrljuje najrazličitije načine konzumiranja života. Presudna je, naravno, okolnost njegovog davnašnjeg priklanjanja najžrtvenijem i najhranljivijem načinu – umetnosti. Oduzme li mu se nešto, u neko sunčano popodne, takvom faunu ostaju prelepe uspomene i preveliko znanje da bi tek uvređeno ćutao. A neće se ni razmetati frustracijama, poput nekog novopečenog stoika. Na njegovoj skali vrednosti postoji čudan podeljak. Oslonjen na njega, ne bez elegancije, živiš kao optimista bez obzira na sav svoj pesimizam. U potrazi za izgubljenim, nalaziš ga, makar u svom oku, levom ili desnom. Zato i ova knjiga izgleda ovako. To nam je pisac pružio svoje ruke, baš levu i baš desnu. Nakon njihovog iskrenog stiska, tu je i mali poklon-buket, koji spaja nespojivo: razigranu gustioznost sa tamnim, serioznim tonovima. Srećni smo! I posle ovog susreta sa njegovim najnovijim esejima, možemo ubeđeno reći: Genis je – Genis. Draginja Ramadanski Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr. Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr., koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama. Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015). Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji (“Narandžasta zima”, režija A. Zagdanski). Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.

Autor - osoba Knabe, Bertold V. Naslov Kolateralna šteta: Jugoslavija : 78 dana između dvorišta i podruma / Bertold V. Knabe ; [s nemačkog prevela Dožić Emeli] Jedinstveni naslov NATO-Kollateralschaden Jugoslawien 78 Tage zwischen Hof und Keller. srp Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Eden, 2013 (Batajnica : Printer) Fizički opis 283 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Dožić, Emeli = Dožić, Emeli Napomene Prevod dela: NATO-Kollateralschaden Jugoslawien 78 Tage zwischen Hof und Keller / Berthold W. Knabe Tiraž 1.000. Predmetne odrednice NATO agresija -- Jugoslavija -- 1999 -- U literaturi Knjiga je namenjena ljudima koje zanimaju događaji vezani za rat na Kosovu i bombardovanje SRJ, kao i onima koji, uprkos vrstama propagande, žele da saznaju kako su stanovnici Novog Sada preživljavali svoju svakodnevnicu za vreme rata koji je trajao 78 dana. Probudio sam se potpuno iscrpljen u 5.30h, umio se, pristavio kafu i probudio Sandru. Bili smo naumili da ubuduće ranije odlazimo na spavanje, jer rasprave vođene do kasno u noć, kao štoje bila sinoćna, a zbog kojih sutradan hodamo natečenih očiju i podbulog lica, ne vode ničemu. Juče, posle vesti, pridružili su nam se Goja, Laza i njegova žena Jovanka. Nešto kasnije pristigli su Slobodan i Biljana. Svi smo pratili vesti i svako ih je drugačije tumačio. Pre svega, odgonetali smo šta je sa ugovorom iz Rambujea: zašto Milošević ne potpisuje? I zašto su ugovor prihvatili samo Albanci? Pitanje je dolazilo za pitanjem, a za odgovore smo bili uskraćeni... U 15h posao je bio gotov, ali sam se još malo podružio se kolegama. I ovde je vladalo uverenje kao i kod nas u dvorištu. Činilo se da je prosto nemoguće da nas iz Vojvodine, a pre svega iz Novog Sada, uvuku u problem sa Kosovom. Oko 18h stigao sam kući. Sandra još nije bila došla. Danas je morala duže da radi, jer se jedna njena koleginica, zbog bolesti, nije pojavila na poslu. Nakon što sam sebi ispržio dva jajeta, legao sam na kauč. Pošto sam bio zadremao, uplašio sam se kada se neko iznad mene sagnuo i poljubio me u usta. Naravno, bila je to Sandra. – Koliko si već ovde? – upitao sam. – Upravo sam stigla. Onako pospan škiljnuo sam na sat, koji je inače stajao pored gramofona. Bilo je 19.45h. Nekoliko minuta pre dvadeset časova začuo sam Majin glas koji je iz stana sa trećeg sprata pozivao blizance, koji su u dvorištu igrali fudbal. To je značilo da treba da prekinu igru i da se popnu gore. Sandra je nameravala da se presvuče. Još jednom sam se okrenuo i navukao ćebe preko lica. Iznenada sam, kao nekom ogromnom rukom, bio visoko podignut i zbačen sa kauča. Potom smo začuli jaku detonaciju, a nekoliko sekundi kasnije sve se ponovilo. Ponovo me obuhvatila ruka “duha”, visoko odbacila i već je usledila sledeća detonacija. Bila je iste jačine kao i prethodna. Zadrmala se čitava kuća do temelja. Pod, zidovi... sve se ljuljalo kao da je zemljotres, a onda je ponovo nastupila tišina. Sve se odigralo za nekoliko sekundi. Mahinalno sam pogledao na sat – bilo je tačno 20.03h. Sandra je stajala naslonjena na ormar i zurila u mene bledog, kao kredo namazanog lica, i razrogačenih očiju. Zatim su se njene usne otvorile i počela je da vrišti, a ja sam počeo da vičem: – Šta se dešava?! Šta se dešava?! Uhvatio sam je za ramena rekavši joj da uzme sveće, lična dokumenta i jednu baterijsku lampu i da izađe napolje u dvorište. U trenutku dok smo istrčavali kroz otvorena vrata, osetili smo jak vazdušni pritisak od kojeg nam se odeća cepala. Ponovo je zagrmelo. Ova detonacija bila je toliko snažna da su se sve kuće oko nas zadrmale. Neka prozorska krila, iščupana iz svojih držača, visila su na iskrivljenim šarkama ili ležala razbacana po dvorištu. Velika i teška ulazna vrata, koja su pre detonacija bila širom otvorena od pritiska su se, i uz tresak, zatvorila. Sa ulice i parkinga zapištali su alarmi parkiranih automobila u svim mogućim tonalitetima. Bilo je neopisivo – potpuni haos!` „Javljam se iz lavljih čeljusti!“ – ovo su reči Bertolda Knabe, pisca ove knjige, koje je poslao putem razglednice svojim prijateljima u Nemačkoj, u svom prvom dodiru sa Srbijom. Srbija je za njega bila samo mala čudna zemlja u Srcu Balkana gde žive neki čudni ratoborni ljudi i bilo ga je strah da dođe ... Mediji u Nemačkoj bili su izvor svih informacija koje je dobijao o Srbiji. Vera, sa kojom se venčao 1998. godine u leto, poslala je Bertolda u Srbiju da uporedi svoju sliku o Srbiji sa stvarnim stanjem. „Javljam se iz lavljih čeljusti!“, ove reči pokazuju strah, nepoverenje, očaj, smrtnu opasnost. Bertold je u lavljim raljama, namu spasa. Međutim, po povratku u Nemačku, posle susreta sa „lavom“ i njegovim stanovnicima, Verinom rodbinom, komšijama, počinje velika borba Bertolda o Srbiji i njenom narodu. Prvo što radi, šalje pisma Špiglu, uglednom nemačkom časopisu i iznosi jednu drugu sliku od uobičajene u to vreme, koja se plasirala putem medija u Nemačkoj. Zbog svog stava i pisanja pisama medijima o Srbiji i dogadjanjima oko NATO agresije, koji se nisu uklapali u šemu tadašnju medijsku sliku, Bertold dobija otkaz u firmi. Bertold ne posustaje. Angažuje se oko prikupljanja pomoći za Srbiju. Skuplja hranu, odeću, sredstva za kućnu i ličnu higijenu. Pomoć dovozi do Segedina, a „novosadska veza“ doprema pomoć u Srbiju. Znajući da Bertold ne može da dobija prave informacije o događanjima unutar Srbije, Goran Stefanović Frile, njegov kum, počinje da mu piše pisma. Na osnovu tih pisama Bertold je napisao ovu knjigu. Čovek koji ima „ogromno“ srce za sve ljude i veliku ljubav prema Srbiji, od pre godinu dana se šlogirao bez šansi za oporavak i sada je u invalidskim kolicima. Njegova ogromna želja je da napiše još jednu knjigu o njegovim iskustvima, doživljajima i prijateljima koje je stekao u Srbiji. (Bertold V. Knabe) MG15

Portalibris, 2013. 192 strane. Lepo očuvana. Posveta autorke na predlistu, poslednjih nekoliko listova malo valovito od ranijeg vlaženja (zanemarljivo). Roman „Devedesete u kraju“ priča je o mladima i njihovom odrastanju tokom ovog perioda – ulici, kraju, noćnom životu… Iako devedesete najčešće pamtimo po ratovima, sankcijama i lošim vestima, mlada autorka Jovana Ristić kroz ovaj roman želela je da sačuva i sliku svega lepog što su ove godine sa sobom nosile: druženja, izlaske, avanture, komšijske i prijateljske odnose kojih je danas sve manje. Period devedesetih se ovim romanom prvi put prikazuje iz ženske perspektive, kroz sudbinu glavne junakinje Milice koja odrasta upoznajući fenomene ovog doba: šanere, švercere, folk muziku i pevačice, splavove i diskoteke. Ona čezne za tada prestižnim air-max patikama, sanja da postane manekenka, zaljubljuje se u opasnog momka iz kraja… Kao i svako odrastanje, i njeno donosi divne stvari kao što su bliska prijateljstva, prvi izlasci i prvi poljubac. Ipak, još uvek mladalački naivna i neiskvarena, u sistemu koji neguje negativne vrednosti ona je prerano prinuđena da se suoči sa velikim razočaranjima i posledicama svojih odluka. „Devedesete u kraju” našle su se u najužem izboru za nagradu „Proza na putu”, a za veoma kratko vreme stekle su i izuzetnu naklonost čitalaca svih generacija. Međutim, verovatno najveće dostignuće predstavlja veliko interesovanje mladih na čiju se inicijativu u beogradskim školama i gimnazijama trenutno održavaju interaktivne promocije ove knjige praćene video-trejlerom, spotovima, izložbom predmeta i modnih detalja iz devedesetih ali i dramskim izvođenjima delova knjige od strane mladih glumaca Studija Centar. Kako sama kaže, Jovana Ristić, diplomirani profesor književnosti, smatrala je da će roman pre svega biti zanimljiv generacijama koje su i same odrastale devedesetih i koje pamte ovaj period, pa činjenica da i među mladima rođenim krajem ove decenije postoji veliko interesovanje za knjigu iznenađuje jednako kao i to što su same promocije odlično posećene, a polemike na njima vrlo dinamične, iako se smatra da mladi danas ne čitaju. Mladim ljudima je veoma zanimljiva ovakva vrsta literature zasnovana na realnim gradskim pričama putem kojih oni bolje upoznaju vreme u kome su rođeni, pa „Devedesete u kraju” za njih predstavljaju svojevrstan vremeplov koji im pruža lice i naličje ovog perioda. Posebno su zanimljivi njihovi komentari o stvarima koje su se promenile u odnosu na devedesete, primedbe da muškarci više nisu toliko ,,mačo”, da nema više druženja u kraju, već da su se prijateljstva preselila na društvene mreže i da im sve to nedostaje…

Knjiga „Moje Vreme“ nije samo svedočanstvo o politici, društvu, umetnosti i ljudskim pričama u vremenu u kome je Radoslav živeo. „Moje Vreme“ je zbirka radova koja svedoči o talentu i svestranosti jednog čoveka. Svedočanstvo je to o preranom odlasku čoveka i velikom gubitku koji taj odlazak ostavlja novinarstvu i stvaralaštvu u Srbiji. Svedočanstvo o tome šta je jedan blistavi um mogao još da daruje svima nama, ovom svetu. „Moje Vreme“ je dopunska literatura za one koji žele da se upuste u svet društvenih nauka i umetnosti. Ako se jednog dana budemo pitali da li je moguće da smo tako živeli ili ukoliko budemo želeli da pokažemo budućim generacijama kakvo je bilo razdobolje od 2013. do 2020, potpisujem da je najmerodavniji podsetnik tog perioda upravo „Moje Vreme“. — Dr Miloš Starović Ćeba je bio među prvim novinarima kod nas koji je shvatio značaj #metoo pokreta, i pisao je o mojim radovima koji su između ostalog tematizovali nasilje nad ženama i seksualizovanje žene u profesionalnom kontekstu. Osim toga, zaista cenim potresni dokumentarni film o padu Krajine čiji je koautor… Želela sam da radimo skupa i jedan mali dokumentarac u Bloku 23 sa društvom iz naše generacije, ali se to nažalost nije ostvarilo… Njegov tragičan, prerani odlazak je ogroman gubitak za istraživačko novinarstvo u Srbiji. — Tanja Ostojić, umetnica, britanski Gardijan proglasio je jednom od 25 najboljih umetnica 21. veka Poznavati Radoslava Ćebića gotovo tri decenije za mene je značio i put kontinuirane potvrde da je uprkos devalviranju brojnih humanih vrednosti u savremenom društvu moguće istrajati u najtežem - negovanju sopstvene dobrote, iskrenosti, predanosti, pravičnosti, profesionalizma, i još važnije nesebičnog delenja istog sa drugima. A takvi iznimno dragoceni ljudi nikada ne napuštaju one koji su dobili priliku da ih upoznaju. — prof. dr Dejan Nikolaj Kraljačić, Akademija umetnosti Novi Sad Radoslav Ćebić, naš Ćeba, bio je čovek širokih interesovanja i shvatanja, uvek vedrog duha, sa apsolutnim razumevanjem za rad drugih ljudi. Svojim prisustvom uvek bi na indirektan način učestvovao u projektima koji su za nas bili od izuzetnog značaja. Ostaju nezaboravne uspomene na njegovu ličnost, njegove vrline, znanje, talenat i neizmernu duhovitost prilikom naših susreta, pogotovo kroz intenzivnu saradnju na projektima „Ustanička ulica“ i „Realna priča“. — Gordan Kičić, glumac, producent, reditelj Kratak sadržaj Reč priređivača Zahvalnost RALE I DRUŠTVO Imate li pištolj kod kuće i čemu vam služi Ko to deli fakultete Era komunikacija tek dolazi Pokojnici na tržištu Srpska pomoć nemačkoj privredi Komisijom protiv NATO-a Tiranija Beograda na vodi Ustav, zakon i toaleti Centar u Prokopu Kvarljivo leto 2018. Kako nas vozaju Život ispod smetlišta Prevozno sredstvo imaginarnih turista Seljak ne opstaje bez subvencije Solidarnost pre svega Lud, zbunjen, zaražen Kad nepravda pokrene akciju RALE O SVETSKIM TEMAMA Ljubav i sprdnja Crveni hotlajn Postprodukcija zločina U orlovom gnezdu Bedni sjaj Holivuda Analitika digitalnih života Muzikom protiv sankcija Festival usred politike RALETOVO VREME UMETNOSTI Tajna prvog kadra Zabranjena montaža Filmovi puni života i ljubavi Šminkeri iz našeg sokaka Sram vas bilo Filmski slučaj službenice PTT Dugi brodovi Bate Kamenog Žene govore Bio je svuda i uvek Oskar popularnosti Šta bi bilo da je bilo Pijana noć u Sarajevu UMETNOST - INTERVJUI Tragovi tigra Nema šta na filmu ne može O podrumskim mračnim salama Holivudska biografija Izmišljena istorija izmišljene države Zarobljene porodice Mart je naš Sudbina ili karijera Moja strana rata Biti bogat u Beogradu Srčani, neustrašivi i vaspitani Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država Istinito i provokativno Slučajevi pravde Istorija nepristajanja Umetnost zaobilaženja pozicija moći Realnost rijalitija Uloga Nemanjića u novijoj srpskoj istoriji Kako je fudbal pobedio mediokritete Sovjetska intervencija Nisam pristao na crno-beli svet Umetnost bez mistifikacije Diana, rodonačelnica građanske akcije LJUDSKE PRIČE Zajednički su tuga, bes i nada Ne daj da te uhvate živog Bezosećajnost i laž Er Srbije Fabijani Srećni sluga zakopanog grada RALETOV FILMSKI OPUS Osvrt na Raletovo filmsko stvaralašvo ZAVRŠNA MONTAŽA In memoriam Radoslav Ćebić (1972–2020) O autoru RADOSLAV ĆEBIĆ rođen je 1972. godine u Sarajevu. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek montaža. Tokom karijere sarađivao je sa Produkcijskom grupom Mreža, Radio-televizijom Srbije, Televizijom Nova S… U „Vreme“ je došao 2006. godine, kada je u okviru „Vreme Filma“ radio montažu TV serijala „Jedinica“. Kasnije je bio koautor dokumentarnih filmova „Pad Krajine“ (2007), „Atentat na Đinđića – Medijska pozadina“ (2008), „Bombardovanje“ (2009) i „Peti oktobar – Konačni obračun“ (2010). U filmskoj produkciji „Vremena“ sarađivao je na dokumentarno-igranim filmovima „Heroj 1914“ (2014) i „Apis“ (2020). Od 2014. do 2019. kao reditelj uradio je svih 138 „Vremenovih“ emisija „Zumiranje“. Nedeljniku „Vreme“ dao je i novinarski doprinos sa više od 140 objavljenih tekstova. U trenutku smrti, radio je na dokumentarnom filmu o ilegalnom rušenju u beogradskoj Savamali u izbornoj noći 24. aprila 2016. godine. Naslov: MOJE VREME: Vreme umetnosti i društva, tom 2 Izdavač: iLearn Strana: 484 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 14,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2022 ISBN: 9788680666136

Autor - osoba Radović, Dušan Naslov Setite se sami : pesme za decu / Dušan Radović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Divit, 2003 (Beograd : AB Taš) Fizički opis 219 str. ; 21 cm (karton) Napomene Tiraž 1.000 [Beleška o piscu: str. 5]. Stanje: mala mrlja od kafe na spoljašnjoj strani knjižnog bloka, unutra odlično očuvano. VUKOVA AZBUKA SVE ŠTO RASTE IGRE I IGRAČKE SMEŠNE REČI POŠTA POŠTOVANA DECO VEŠTINA ZOOLOŠKI VRT SETITE SE SAMI PESMA DECE VESTERN PESMA ZA STARIJE MALOLETNIKE Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 – Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Rođen je u Nišu, otac Uglješa bio je mašinovođa poreklom iz Čačka, a majka Sofija rođena Stefanović bila je iz Niša. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i (od 1975. godine) urednik Studija B. Njegova emisija „Beograde dobro jutro” počela je da se emituje jula 1975. godine na Studiju B. Bila je ukinuta 1982. godine, kada su određeni članovi vladajuće partije okarakterisali Duškove aforizme kao „političke poruke sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom“. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu. Njegov sin je Miloš Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“. Bio je veliki ljubitelj fudbala i navijač FK Partizan. Neke od njegovih pesama su postale hitovi za decu u izvođenju Dečjeg hora „Kolibri“: Mrak Plavi zec Strašan lav Šta je na kraju Pesma o mleku Tatin muzičar Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste...) Poznatija dela Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio-drama Poštovana deco (1954), pesme Smešne reči (1961), pesme Pričam ti priču (1963), pesme i priče Na slovo, na slovo (1963—1965), televizijska serija Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema Vukova azbuka (1971), pesme Zoološki vrt (1972), pesme Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike. Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade Sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen. Poznati aforizmi „Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“ „Teško je biti dete i biti dobar.“ „Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“ „Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“ „Lopta je kao udavača. Ne muvaj se oko nje ako nemaš ozbiljne namere. Ako ne misliš da je uzmeš.“ „Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste najčešće govori o tome što nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...“ MG62 (N)

Prema rečima Dejana Bogojevića ovo je vešto ispričana priča u tri kruga, tri ciklusa, koja se međusobno dodiruju, susreću, seku i dopunjavaju čineći skakutavi tok teksta od početka do kraja. Taj tekst je privlačan za čitaoce koji uspevaju da se prepuste sugestivnom vođenju i aktivnom učestvovanju u napisanom, ali koji su kadri i da napisano nadograde sopstvenom maštom i iskustvenom osnovom. Autorka je ponudila više rešenja da, dakako, ostanemo „u mreži“ – u mreži ljubavi, slobode i spokojstva. Moć umetnosti je, na sreću, iznad moći osamljenosti. Kada je Žana prvi put primetila paukove, nije pokazala zlovolju. Sujeverno se obradovala dobrom predznaku. “Biće nekih para”, pomislila je. A pauci su bili sićušni, žuti, gotovo ljupki, i nisu izgledali nimalo zastrašujuće. Ipak, kada ih je pronašla u posteljini, Žanin entuzijazam je naglo opao. Gamizali su po krevetu, golicali je, spuštali se sa dlačica njene punđe, klizili joj niz vrat, i mileli svuda po koži. Onda je zapazila jednog koji uopšte nije bio tako mali i naježila se. “Odvratno, moraću ovih dana da pometem sve ćoškove po kući”. Pitala se, koliko li je godina prošlo od kada je čistila gornje površine ormara? Koliko dugo nije pomerala kuhinjske elemente? Više nije bilo vremena za odlaganje. Ali nije to uradila “ovih dana”. “Ovih dana” je ponovo bila pretrpana obavezama, večito u žurbi, preopterećena poslom. U stan je navraćala samo da prespava. Nije samo nečistoća predstavljala problem. Ako bi uredila jedan čošak, sve stvari koje nisu imale stalno mesto, samo je prebacivala na drugu gomilu. Naramci krpa, novina, svakakvih sitnurija, selili su se sa jedne na drugu fotelju. Odustala je. Sledećeg meseca krenula je iznova. Bio je pravi čas za prolećno čišćenje. Korpe za veš su bile pune stvari još od letovanja. Izvadila ih je i bacila u kupatilo. Tu su i ostale, jer je hitno morala da izađe. Neodložne obaveze ponovo su iskrsle. Unutra je sve ostalo isto. Na stolovima nigde nije bilo slobodne površine za odlaganje. Ćase sa kojima je prašina srasla i postala jedno, presipale su se kojekakvom bižuterijom, naočarima za suncem, neseserima, maramicama, blokčićima, dugmićima, računima, katalozima, tabletama… I knjige, svuda knjige, nebačene skripte, hartije, sveske, kesice i kese…izgledalo je da se te stvari razmnožavaju. “Ovde definitivno fali još polica”, pomislila je, pre no što je zatvorila vrata za sobom. Sutradan je sa tavana unela stare police i plakare. U skučenom stanu to je bio samo dodatni balast. Provlačila se između crvotočne drvenarije, obećavajući sebi da će za vikend sve dovesti u red. Za vikend je pomislila da joj treba odmor. A kakav je to odmor u onakvom brlogu? Doterala se i izašla napolje. Žana je sve više vremena provodila van kuće. Posle posla je sedela po kafićima, noću spavala kod dečka, a u svoj stan dolazila sve ređe i ređe. “Raskrčiću to kad odem na odmor”, ubedila je sebe. “Sve ću pobacati”. A kad je došao odmor pomislila je: “Pa neću ga valjda straćiti u ovom đubretu”, i kupila je kartu za Alanju. Te noći, pred putovanje, Žana se uvukla u stan ispod merdevina dopremljenih za čišćenje tavanice. Brzo se svukla i bacila u zgužvanu posteljinu. Uspavala se. Bila je blizu da zakasni na avion. Uspaničeno je treskala po stanu. Koferom je oborila klimavu policu. Nigde nije mogla da nađe drugu čarapu, patike, novčanik… U žurbi je udarila čelom o vrata plakara, dva mala prsta na nozi zakucala o nešto bolno-tvrdo na podu, a lakat žestoko odalamila o neku iskrslu ivicu. “Ne mogu da verujem”, nervirala se, “ove stvari su se urotile protiv mene! Kada se vratim sa odmora sve ću izbaciti!” Zgrabila je kofer i izletela iz stana. Ali bila je naglo zaustavljena već na izlazu. Marama oko njenog vrata zakačila se, verovatno za merdevine, a vrata su se bučno zalupila kao da ih je neko nogom gurnuo. Zatim se začuo tresak nalik lavini. Žana nije uspela ni da se okrene. Marama ju je odjednom povukla unazad, i zakucala za vrata. Predmet za koji je zapela, svom silinom je zategnuo tkaninu dok je padao. Zatim je nešto gromko tresnulo o vrata. Bila su blokirana. Žana je gurala laktom bravu, ali se brava nije pomerala. “Ovo je apsurdno”, mislila je “samo da se izvučem odavde pa ću sve…” rukom nije mogla da oslobodi vrat upetljane marame, i još više se razbesnela: “Neću valjda morati da zovem komšiluk da me oslobađa… koja sam budala…” Ruku je gurnula u torbu da uzme mobilni, ali ga je u žurbi ostavila na punjenju. Odjednom, da li zbog panike, ili te knedle u grlu, osetila je da je marama zateže. Počela je da pretura po torbi prisećajući se da je imala grickalicu sa nožićem, nešto čime će razrezati tkaninu… ali je grozničava ruka zahvatala samo papirne maramice, hartije, nebačene račune… Torba je ispala i prosula se po hodniku. “Zar niko ne čuje ovu buku?” uzrujala se. Možda treba da počne da zapomaže, pa neka posle komšije zbijaju šalu na njen račun. Spremila se da zavrišti iz petnih žila. Unutra, sa druge strane, vladao je muk posle urušavanja. Pitala se, da li je to što je zakačilo maramu naišlo na neki oslonac u padu, i da li će se još pomerati? Zamrzla se.Učinilo joj se da neko iznutra polagano, jedva osetno, sve više zateže omču oko njenog vrata. Presing 2022 170 str K.D.S.3.1.

Ilustrovana monografija KK Crvena zvezda “Pod crveno-belim obručima“, plod je četvorogodišnjeg istraživanja Žarka Dapčevića Dabe. Knjiga tvrdog poveza, na 240 strana, sadrži poglavlja vezana za istorijat kluba, evropske titule, legende kluba, dešavanja na Malom Kalemegdanu, mnogobrojne fotografije koje se ne mogu nigde više pronaći, te kompletnu statistiku sezona KK Crvena zvezda, popis svih igrača koji su ikada igrali u CZ, kao i njihovih trenera. Ako želite da saznate ko su Zvezdine igračke legende i kako su se našle na Malom Kalemegdanu, ko je svojim rukama gradio teren na Kalemegdanu da bi nastala velika KK Crvena zvezda, ko je bio prvi dvometraš u Zvezdi, a ko su bili prvi Zvezdini “Harlemovci”, kako je igran derbi pod bombama i mnoge, mnoge druge detalje – pročitajte ovu fenomenalnu knjigu. Sadržaj REČ AUTORA ISTORUAT KK CRVENA ZVEZDA 7 PRIČE SA MALOG KALEMEGDANA 37 Bosonogi šampioni 39 Bata Aksentijević - Prvi dani na Malom Kalemegdanu 41 Čovek koji je patentirao horog 41 Borovo su dobili drugi 42 Treniralo se dva puta nedeljno 43 Nobelovac Ivo Andrić 44 Prva gostovanja po Jugoslaviji i prva međunarodna utakmica 45 Značka najboljem igraču utakmice 48 Prvi prelasci iz Zvezde u Partizan 48 Zvezdane noći na Malom Kalemegdanu 49 Trofeo Kopa Mita di Milano 50 Crvena zvezda - Zadar, 51-29 (ili kako su navijači Zvezde videli svoje Harlemovce) 52 Zvezdi stiže oprema iz Amerike 53 Parodija na Kališu 1951 55 Prvi dvometraš u Zvezdi 56 Prvo gostovanje u Čačku 57 Čurčić i Demšar kao gosti Partizana u Grčkoj 58 Gec košem sa pola terena doneo pobedu Zvezdi 58 Utakmica završena sa igračem manje 59 Kako je Vasa Stojković silom prilika opet bio među koševima 61 1000. koš državnog prvaka 63 Oglas za dvometraše 63 Duel pod maskama 64 Kako je osvojena deseta titula u nizu 65 Turnir u Egiptu 66 Nebojša Popović napustio Crvenu zvezdu 66 1961-1967 76 Crvena zvezda - Reprezentacija Moskve 80 Crvena zvezda — All Amerikans 82 Prvi puta utakmica igrana bez publike 82 Striptiz pod obručima 83 Poslednja zvanična utakmica na Malom Kalemegđanu 84 Zvezda- Beograd za Slavonski Brod 84 Prvo juniorski potom i seniorski prvaci države 85 Radivoje Žućko Korać odigrao je dve utakmice za Zvezdu 86 Kombinovani tim Zvezde i Partizana protiv Olimpijske reprezentacije Jugoslavije 87 Nakon 14 godina prišivena 11 zvezdica 88 Crvena zvezda - Selekcija Kragujevca 89 Titula izgubljena u poslednjim sekundama 90 Kasnili na utakmicu dva sata direktno iz voza u halu 91 Zlatna generacija 70-ih 91 Žeravica nadomak Zvezde 92 Dragan Kapičić u dresu Jugoplastike ’93 Osvojen prvi Kup Jugoslavije 94 Sreten Dragojlović poginuo u saobraćajnoj nesreći 97 Zvezdi poklon oprema od Brusjanke iz Brusa 98 Crvena zvezda - Simental 84-58 99 Košarkaško prvenstvo Jugoslavije 1972. godine 102 Slavnić na rukama Kapičića zakucao u koš 105 24.10.1972, Veliki Vladimirodlazi u legendu 106 Moka i Šeki 107 Profesionalno igrali košarku a za svoju dušu mali fudbal 108 Duci 109 Zvezdine prve utakmice u Pinkiju i Pioniru 111 Zbog pijanog domara drugo poluvreme kasnilo poia sata 113 Ruke mi se tresle od treme 114 Umesto semaforom kraj napada oglašavan trubom 115 Zvezda odustala od Kupa pobednika kupova 116 Dragan Kapičić postao najbolji strelac u istoriji Crvene zvezde 116 Cvrčak među košarkašima 117 Koš za spas od ispadanja 119 Prota 123 Radivoje Vukosavljević -Čiča 125 Humanitami derbi 128 Poslednja utakmica Vučinića i Žugića u dresu Zvezde 130 Nakon tumira u Kosovskoj Mitrovici vratili se istim autobusom 131 Pobeda u derbiju posle šest godina 133 Košarkaši Zvezde prvi put na američkom tlu 133 Semafor zatajio rezultat pisali kredom 134 Zvezda - Vičita 135 Astibo - Zvezda 135 Debi Bobana Jankovića za prvi tim Crvene zvezde 136 Arsenije Pešić i Boban Perović Partizanove legende su kao gosti igrali za Zvezdu 137 Džordan spasao Amerikance 138 Avdija kao gost KK Mavrovo dao Zvezdi 39 poena 139 Prva trojka u šampionatu Jugoslavije 140 Prva trojka u večitim derbijima 140 Premije i kazne 141 Zvezda - Simak 142 Cibona se bukvalno okliznula u Pioniru 143 Pahlić bio gost Zvezde na tumeji po Francuskoj 144 Autostopom do pobede 145 Srušena Cibona 146 Marin Sedlaček 147 Priča o poslednjoj sekundi Crvena zvezda - Zadar 149 Zadru nije bilo dovoljno ni +19 za pobedu 153 Beograd - basket 90 154 Zvezda-All star 155 Poslednje gostovanje Zvezde u Americi 155 Zvezda selekcija novinari 156 Mini pripreme pred plej-of i titulu 157 Dan kadjeNeša llić dao71 koš 158 Trifina trojka sa pola terena za pobedu u derbiju 160 1 rojka koja je donela titulu posle 21 godine čekanja 161 Košarkaši Zvezde šampioni Jugoslavije doneli sreću fudbalerima u finalu kupa 162 Zvezdina šampionska 1992-93 163 Osvojili juniorsko prvenstvo nakon toga napustili državu 170 Superkup 171 Sudija Milojković u Baru sudio sam 171 Irubači u ledenom Pioniru .’ 173 Kad se pokvare glavni apotom i pomoćni semafor 174 Od metalostrugara do najkorisnijeg igrača lige 175 1997-1998 sezona za pamćenje 187 Osvojili titulu postali prekobrojni 189 Debi Bobana Jankovića za prvi tim Crvene zvezde 136 Arsenije Pešić i Boban Perović Partizanove legende su kao gosti igrali za Zvezdu 137 Džordan spasao Amerikance 138 Avdija kao gost KK Mavrovo dao Zvezdi 39 poena 139 Prva trojka u šampionatu Jugoslavije 140 Prva trojka u večitim derbijima 140 Premije i kazne 141 Zvezda - Simak 142 Cibona se bukvalno okliznula u Pioniru 143 Pahlić bio gost Zvezde na tumeji po Francuskoj 144 Autostopom do pobede 145 Srušena Cibona 146 Marin Sedlaček 147 Priča o poslednjoj sekundi Crvena zvezda - Zadar 149 Zadru nije bilo dovoljno ni +19 za pobedu 153 Beograd - basket 90 154 Zvezda-All star 155 Poslednje gostovanje Zvezde u Americi 155 Zvezda selekcija novinari 156 Mini pripreme pred plej-of i titulu 157 Dan kadjeNeša llić dao71 koš 158 Trifina trojka sa pola terena za pobedu u derbiju 160 1 rojka koja je donela titulu posle 21 godine čekanja 161 Košarkaši Zvezde šampioni Jugoslavije doneli sreću fudbalerima u finalu kupa 162 Zvezdina šampionska 1992-93 163 Osvojili juniorsko prvenstvo nakon toga napustili državu 170 Superkup 171 Sudija Milojković u Baru sudio sam 171 Irubači u ledenom Pioniru .’ 173 Kad se pokvare glavni apotom i pomoćni semafor 174 Od metalostrugara do najkorisnijeg igrača lige 175 1997-1998 sezona za pamćenje i§7 Osvojili titulu postali prekobrojni /89 Zvezda s Divcem srušila Žalgiris 190 Bivši partizanovac presudio trojkom svom nekadašnjem timu 191 Zvezda domaćin u Beču 192 Jovo, zakucaj! 193 Bombardovanje uzelo Zvezdi titulu 194 Večiti derbi igran pod bombama 1999. godine 195 Otkazan humanitami meč zbog nestanka struje i vode 196 Kombinovati tim Zvezde i Beopetrola na gostovanju uBanjaluci 1999. godine 197 Kalemegdan u novom ruhu 198 Dan kada je David srušio Golijata 199 Srcem do trofeja 200 Kraljevski klub pao posle 32 godine u Beogradu 202 Seli i dogovorili se da ne ostave zvezdu na cedilu 203 Zvezdini stranci 204 Mihajlo Uvalin - Veno, vidi, vici 205 1000. koš Raška Katića 207 2.4.1974-2.4.2014 208 Najmanja i najveća poseta na Zvezdinim utakmicama 209 Zvezdine tumeje i turniri 210 Zvezdina mladost i budućnost 212 Jaka Blažić, jaka Zvezda 213 Odbranjen Kup Radivoja Koraća 214 Košarkaši Crvene zvezde prodavali sezonske karte 215 Jaka Blažić TV voditelj na prvoj televiziji 216 Makabi pao u Beogradu posle 42. godine 217 Pobeda nad Panatinaikosom čekana 46 godina 218 100. istorijska pobeda nad ekipom Partizana 220 Zvezda osvojila prvi put Aba ligu 221 Noć kada je Stefan Jović postavio rekord Evrolige 223 Pesma delija nadjačala himnu Evrolige 224 Top 8 225 Veliki preokreti u večitim derbijima 229 Hvala ti, Dejane 233 Zvezdine odiseje 235 Pali su Armejci 238 Pao je i moćni Fener 239 Ponos Izraela pao u Tel Avivu 241 Superkup Laktaši 2018 243 Zvezda je rođena 245 500 ta utakmica Branka Lazića 246 7 5 godina Crvene zvezde 247 Humanost u doba korone 248 Srcem do trofeja 2 249 Pobeda u Sant Petesburgu uz nekoliko jubileja 251 Vladimir Cvetković izabran za počasnog predsednika 252 Zvezdini očevi i sinovi 252 Proslava 50 godima od osvajanja titule prvaka 1972 godine 254 Treneri Crvene zvezde 255 Osvojena šesta Aba titula 263 Specijalno dizajnirani dresovi za finale plej ofa 264 LEGENDE KLUBA 265 Nebojša Popović 267 Aleksandar Gec 268 Ladislav Demšar 270 Srđan Kalember 271 Sreten Dragojlović 272 Ratomir Vićentić 273 Vladimir Cvetković 274 Dragan Kapičić 277 Zoran Slavnić 278 Dragiša Vučinić 280 Ljubodrag Duci Simonović 281 Slobodan Nikolić 282 Rajko Žižić 283 Zoran Radović 285 Slobodan Janković 286 Nebojša llić 288 Aleksandar Trifunović Trifa 289 Saša Obradović 291 Zlatko Bolić 293 Milenko Topić 294 Goran Jeretin 296 Igor Rakočević 297 Milan Gurović 298 Vuk Radivojević 299 De Markus Nelson 300 Vojin Vukosavljević - Čika brka 301 Branko Lazić 302 Čarls Dženkins 303 Kalinić Nikola 304 ZVEZDINI DISKRETNI HEROJI 307 Milan Musa Bjegojević 309 Kolaković Milivoje Mika Matić 310 Umesto ispita otišao na utakmicu - Miroslav Todosijevic 311 Nemanja Neca Đurić 312 Sajonara 315 Tajm-aut 317 Priča o Predragu Bogosavljevu Bogčetu 318 Zoran Lazarević 321 Zuki Mirko Milićević 325 Oliver Popović 327 Srđan Jovanović 330 Milan Dozet 332 Skuni Pen - Ijubimac Zvezdinih navijača 333 Nemanja Bjelica 335 Petar Popović 336 Oliver Olja Stević 338 Pero Antić, povratak kući, odlazak u legende 339 Vladimir Štimac 341 Gospodar prstenova Luka Mitrović 343 Simon 345 Nemanja Dangubić Zvezdin specijalac za odbranu 349 Stefan Jović tmovit put do Zvezdinog sportiste godine 352 Zvezdina zlatna levica Marko Gudurić 355 Dejan Davidovac, Zvezdin dijamant 357 Bili Beron, Zvezdina dalekometna haubica 359 Doktor Stratos Perperoglu 362 Marko Jagodić Kuridža 365 Ognjen Dobrić 367 Ostin Holins 368 Nikola Ivanović Zvezdin džoker 370 PET EVROPSKIH FINALA 373 1971-72 375 1973-74 375 1974-75 382 1983-84 383 1997-98 384 ISTORIJAT SUSRETA 387 Cibona - Zvezda, ex-yu klasik 389 Crvena zvezđa - Jugoplastika 391 Crvena zvezda — Olimpija 395 Međusobni sureti Zvezde i Fenerbahčea 398 Makabi - Zvezda, rivalstvo dugo 47 godina 400 Višegodišnje rivalstvo Zvezde i Milana 404 Večiti rivali 406 Zvezda - Real, rivalstvo dugo pola veka 410 Crvena zvezda - CSKA 417 Zvezda - Olimpijakos 420 Zvezda - Panatinaikos 422 Zvezda - Budućnost 427 Zvezda - Paok, rivalstvo koje prerasta u rat 430 REZULTATIIREKORDI 435 DNEVNIK JEDNOG ZVEZDAŠA I DRUGE NAVIJAČKE PRIČE 597 Priština 1967-1999 599 Prva poseta Pioniru 600 Doživljaji sa gostovanja (Zagreb - Sarajevo - Ljubljana - Sofija - Laktaši) 602 Krasnodar - Atina - Skoplje - Solnok 606 Radost i tuga 610 Pre 30 godina pekle su me suze zbog Cibone, danas me peku zbog Jake 612 Istanbul 2014, put u pakao 613 Cedevita - Zvezda 2014 617 Okupljanje navijača ispred Pionira kao podrška igračima 618 30.04.2015 Flala sportova Zagreb 620 Sofo welcome to Red Star welcome to Belgrade 622 Minhen, Zvezdin grad za velike pobede 624 Jedan je Jera kapiten 627 Bamberg 628 Breša 632 Milano 635 Parter B 638 GALERUA 641 LITERATURA 646

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omoti malo losiji, same knjige u dobrom i urednom stanju! Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba. Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu,[1] u Austrougarskoj (danas Mađarskoj), u osiromašenoj građanskoj porodici. Otac Toma bio je niži činovnik (opštinski beležnik) koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike „prognan“ iz Banata, iz Ilandže (koju je Crnjanski nazivao Ilančom, po njenom starom nazivu) u Čongrad, koji je po Crnjanskom bio neka vrsta `tadašnjeg činovničkog Sibira`.[2] Majka mu se zvala Marina Vujić i bila je rodom iz Pančeva.[3] Crnjanski su stara sveštenička porodica u Ilandži, čije se parohovanje završava sa pop Jovanom, sinom pop Dimitrija.[4][5] Mali Miloš kršten je u pravoslavnoj crkvi Sv. Nikole u Sentešu, u `srcu Mađarske`,[6] a kum je bio Rumun, Lerinc Pinće.[7] Detinjstvo i školovanje Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja. Miloš Crnjanski je osnovnu školu završio u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista. Po vlastitim rečima, bio je osrednji đak do očeve smrti, odnosno do petog razreda gimnazije, a tada se rešio `da ubuduće bude među prvima`, što je i ostvario. U leto 1912. odlazi u Opatiju, a potom se upisuje u riječku eksportnu akademiju. Igrao je fudbal u klubu `Viktorija` na Sušaku (istočni deo Rijeke).[2] Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada nije završio. Prvu pesmu „Sudba“ Crnjanski je objavio u somborskom dečjem listu „Golub“ 1908. godine. 1912. u sarajevskoj „Bosanskoj vili“ štampane je njegova pesma „U početku beše sjaj“. Prvi svetski rat Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Veći deo vremena od 1915. iz tih tragičnih ratnih dana Crnjanski provodi u samoći ratne bolnice u Beču, više uz miris jodoforma nego baruta, da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu. U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši. „... Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja” — to su bila viđenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Godine 1916, radi u Direkciji državnih železnica u Segedinu. Sledeće godine je vraćen u vojsku i prekomandovan u Komoran i Ostrogon. U Beču 1918. upisuje Eksportnu akademiju, što je bila davnašnja želja njegovog ujaka, koji umire `malo pre toga`.[2] Trideset miliona nedužnih mrtvih ljudi našlo je mesta u antiratnim stihovima ovog nesrećnog mladog ratnika koje je on iz rata doneo u svojoj vojničkoj torbi, prvo u Zagreb, a zatim u Beograd, gde se najduže zadržao. Godine 1919. u Beogradu se upisuje na Univerzitet gde studira književnost i uređuje list „Dan“. Crnjanski od tada živi kao povratnik koji se, kao nesrećni Homerov junak, posle duge odiseje vraća na svoju Itaku. Međutim, dok je Odisej znao da sačuva bodrost duha i životnu čvrstinu, Crnjanski se, sa čitavom svojom generacijom, vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom. „U velikom haosu rata — govorio je mladi pesnik — bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. I u svojim ratnim i poratnim stihovima, ovaj umorni povratnik iskreno je pevao o svojoj rezignaciji i izgubljenim iluzijama. Iz tog potucanja po krvavim svetskim ratištima Crnjanski se vraća mislima o nužnosti rušenja lažnog mita o „večitim“ vrednostima građanske etike. I u poeziji i u životu on živi kao sentimentalni anarhist i umoran defetist koji sa tugom posmatra relikvije svoje mladosti, sada poprskane krvlju i poljuvane u blatu. Osećao se tada pripadnikom naprednih društvenih snaga i glasno se izjašnjavao za socijalizam, ali njegovo buntovništvo iz tih godina bila je samo „krvava eksplozija“ nekog nejasnog društvenog taloga donesenog iz rata. Književno stvaranje Miloša Crnjanskog u tom periodu bilo je krupan doprinos naporu njegove generacije da se nađe nov jezik i izraz za nove teme i sadržaje. Govoreći o literarnom programu svoje pesničke generacije, on je pisao: „Kao neka sekta, posle tolikog vremena, dok je umetnost zančila razbibrigu, donosimo nemir i prevrat, u reči, u osećaju, mišljenju. Ako ga još nismo izrazili, imamo ga neosporno o sebi. Iz masa, iz zemlje, iz vremena prešao je na nas. I ne dà se ugušiti… Prekinuli smo sa tradicijom, jer se bacamo strmoglavo u budućnost… lirika postaje strasna ispovest nove vere.” Potpuno novim stihom i sa puno emocijalne gorčine on je tada kazivao svoj bunt, opevao besmislenost rata, jetko negirao vidovdanske mitove i sarkastično ismevao zabludu o „zlatnom veku“ koji je obećavan čovečanstvu. Snagom svoje sugestivne pesničke reči on je mnoge vrednosti građanske ideologije pretvarao u ruševine, ali na tim ruševinama nije mogao niti umeo da vidi i započne novo. Crnjanski je i u stihu i u prozi tih poratnih godina bio snažan sve dok je u njemu živeo revolt na rat. Godine 1920, upoznaje se sa Vidom Ružić sa kojom će se 1921. i venčati. Ona je bila ćerka nekadašnjeg ministra prosvete Dobrosava Ružića.[8] Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiji. 1922. je bio nastavnik u pančevačkoj gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Saradnik uglednog lista „Politika“. Istovremeno, izdaje „Antologiju kineske lirike“ i novinar je ulistu „Vreme“. 1927. u „Srpskom književnom glasniku“ izlaze prvi nastavci njegovog romana „Seobe“. U septembru 1926. kao urednik časopisa „Naša krila“ izazvao je na dvoboj Tadiju Sondermajera.[10][11] Godine 1928,1929. je ataše za štampu pri Ambasadi Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. Godine 1930, za roman „Seobe“ dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava iz Španije. Godine 1934. pokrenuo je list „Ideje“ u kome je između ostalog pisao o Svetom Savi.[12] List je sledeće godine prestao da izlazi.