Zemljopiščeva biblioteka Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije “preobražaja” raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja. Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Đenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače. Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice. Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris. Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere. Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili. Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal. Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala... Prikaži više

Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije “preobražaja” raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja. Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Ðenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače. Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice. Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris. Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere. Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili. Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal. Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala...

Ovom knjigom cilj nam je da projektanti hidrauličkih sistema na jednom mestu imaju veliki broj potrebnih podataka neophodnih za projektovanje. Nadamo se da smo u tome uspeli, bar delimično. Knjiga je namenjena inženjerima tehničkih specijalnosti, koji se bave projektovanjem hidrauličkih, termotehničkih, rashladnih sistema, ali i inženjerima koji se bave održavanjem i servisiranjem izvedenih sistema. Takođe će biti od velike pomoći inženjerima početnicima, koji počinju svoj projektantski posao, ukoliko imaju valjano predhodno teorijsko znanje. Od velike pomoći biće studentima koji na fakultetima izučavaju oblasti obrađene u ovoj knjizi za rešavanje praktičnih zadataka a kasnije i u praktičnoj primeni tih znanja. U knjizi je najveća pažnja posvećena izračunavanju gubitaka korisnog dela energije, kako bi se sa što manje utrošenog rada transportovao svaki kilogram fluida. Posebno smo obratili pažnju da svako poglavlje ne opteretimo “nepotrebnim” tekstom, već ugradimo tekstualno tumačenje neophodno za poimanje suštine. Uprao zbog toga preporučujemo korisniku da tekstualne priloge detaljno prorade, radi ispravnog korišćenja svih tabelarnih i dijagramskih priloga. Knjiga je koncipirana tako da su svi projektantu potrebni podaci prikazani dijagramski ili tabelarno, što čini podatke u ovoj knjizi jednostavno i brzo primenljivim. Imajući u vidu da se ova materija odnosi na sve vrste fluida a ne samo na vodu, to je njena primena mnogo šira, odlučili smo se da ovu knjigu štampamo kao integralnu celinu. SADRŽAJ 1. OSNOVNI TEORIJSKI POJMOVI 1.1. Geodetska i manometarska visina dizanja 1.2. Pumpni sistemi za transport tečnosti 1.2.1. Transport tečnosti jednom pumpom u dva rezervoara na različitim visinama 1.2.2. Rad pumpi u rednoj vezi 1.2.3. Transport tečnosti dvema različitim pumpama sa različitog nivoa u zajednički rezervoar 1.2.4. Transport tečnosti pumpom sa dotokom u veći broj rezervoara 1.2.5. Zatvoreni sistemi sa granama i povratnim vodom 1.2.6. Pumpni sistemi sa optočnim (Bypass) vodom 1.2.7. Pumni sistemi sa ejektorom 1.3. Snaga pumpe i stepen korisnog dejstva 1.4. Uslovi sličnog rada pumpe 1.5. Specifični broj obrtaja 1.6. Određivanje NPSH i najveće dopuštene visine potapanja pumpe 1.6.1. Određivanje NPSHpt i dozvoljene visine postavljanja pumpe 1.6.2. Dozvoljena visina postavljanja pumpe 1.6.3. Preporučljive brzine strujanja 1.6.4. Uticaj temperature fluida na radni pritisak armature 2. SIFONSKO DEJSTVO KOD PUMPNIH SISTEMA 3. IZBOR HIDROFORSKE POSUDE 3.1. Izračunavanje dozvoljenog broja uključenja el.motora 3.2. Izbor kompresorskog agregata 4. POTREBNE KOLIČINE VODE ZA SNABDEVANJE NASELJENIH MESTA I KANALIZACIONI SISTEMI 4.1. Najveća i najmanja časovna vrednost isporuke vode Qh 4.2. Sekundna distribucija vode Qs 4.3. Dimenzionisanje dovodnih cevovoda, daljinski dovodi 4.3.1. Dimenzionisanje glavnih napojnih cevovoda 4.3.2. Dimenzionisanje priključnih napojnih cevovoda i potreba krajnjih potrošača 4.3.3. Potreba za vodom po jedinačnom potrošačkom mestu 4.3.4. Zoniranje vodovodne mreže 4.4. Kanalizacioni sistemi 4.4.1. Otpadne vode i njihova klasifikacija 4.4.2. Kanalizacioni sistemi i njegovi delovi 4.4.3. Polazni podaci za projektovanje kanalizacionih sistema 4.4.4. Hidraulički proračun kanalizacione mreže 5. PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE CRPILIŠTA I POSTAVLJANJE USISA PUMPI 5.1. Dimenzionisanje crpilišta u funkciji od protoka 5.2. Uticaj crpilišta i usisa propelernih (PP), zavojnih (VZ), utopnih propelernih (UPP) i utopnih zavojnih (UVZ) pumpi na minimalnu visinu potopljenosti 5.3. Uslovi projektovanja crpilišta sa utopnim kanalnim pumpama (preporuke FLYGT-a) 5.3.1. Izračunavanje potrebne zapremine crpilišta 5.3.2. Dimenzionisanje crpnog bazena 6. TRANSPORT MINERALNIH SIROVINA PUMPNIM SISTEMIMA- HIDROTRANSPORT – OSNOVNI POJMOVI 7. GUBICI KORISNE ENERGIJE PRI PROTICANJU KROZ PRAVE CEVOVODE 7.1. Gubici kroz čelične cevi 7.2. Gubici kroz čelične pocinkovane cevi 7.3. Gubici kroz metalne savitljive (u obliku harmonike cevi) 7.4. Gubici kroz aluminijumske cevi 7.5. Gubici kroz bakarne cevi 7.6. Gubici kroz plastične cevi 7.7. Gubici kroz savitljive plastične cevi 7.8. Gubici kroz cementno azbestne cevi 7.9. Gubici kroz savitljive gumene cevi 7.10. Gubici korisne energije pri proticanju viskoznih tečnosti kroz prave cevovode 7.11. Gubici korisne energie pri proticanju suspenzije i vlaknaste mase 7.11.1. Teorijska osnova 7.11.2. Proračun brzine strujanja 7.11.3. Postupak proračuna za celulozu 7.11.4. Transport drvene mase – drvenjače 7.11.5. Uslov za početak tečenja suspenzije 7.11.6. Proračun karakteristika pumpe za transport suspenzije i vlaknaste mase 8. GUBICI KORISNE ENERGIJE KROZ LOKALNE ELEMENTE HIDRAULIČKIH SISTEMA – LOKALNI GUBICI 8.1. Otpori strujanja u rešetkama (prema Kirschmer-u i Spangler-u) 8.2. Perforirane ploče, sita i filteri 8.3. Automatski filter za vodu 8.4. Usisni uvodnici – usisne komore 8.5. Otpori strujanja kod tablastog zatvarača i žabljeg priklopca 8.6. Otpori strujanja zbog skretanja strujnog toka 8.7. Merne blende i venturi merači 8.8. Konfuzori i difuzori 8.9. Simetrično suženje i proširenje 8.10. Otpori strujanja kroz cevnu armaturu 8.11. Hvatač nečistoće 8.12. Sučeono zavarene cevi 8.13. Merači protoka (vodomeri) turbinskog i propelernog tipa 8.14. Povratna klapna 8.15. Leptirasta povratna klapna 8.16. Leptirasti zatvarač 8.17. Pljosnati zasun DN 25 DN 150 8.18. Pljosnati zasun DN 200 DN 750 8.19. Pločasti zasun 8.20. Loptasta slavina 8.21. Otpori strujanja kod lučnog skretanja strujnog toka 8.22. Otpor strujanja zbog mesnih otpora na ulazu i izlazu iz cevi 8.22.1. Ulaz fluida u cev kroz perforiranu ploču 8.22.2. Ulaz fluida u cev ispred pregrade-zida 8.22.3. Ulaz fluida u cev konstantnog poprečnog preseka 8.22.4. Ulaz fluida u cev sa zvonastim oblikom ulaza 8.22.5. Ulaz fluida u cev sa konusnim oblikom ulaza 8.22.6. Slobodan izlaz fluida iz cevi kroz simetrični difuzor 8.22.7. Izlaz fluida iz difuzora na pregradu – zid 8.22.8. Izlaz fluida iz cevi sa zvonastim izlazom na pregradu 8.23. Otpor strujanja kod sjedinjavanja i račvanja cevi (naglvci) 8.23.1. Strujanje sa bočnim odvodom pod 90o i D = cons. 8.23.2. Sjedinjavanje strujanja pod 90o i D = cons. 8.23.3. Strujanje sa bočnim odvodom pod 90o 8.23.4. Sjedinjavanje strujanja pod 90o 8.23.5. Sjedinjavanje i račvanje strujanja pod 90o 8.23.6. Strujanje sa bočnim odvodom pod 45o i D = cons. 8.23.7. Sjedinjavanje struje pod 45o i D = cons. 8.23.8. Račvanje struje bočnim odvodom pod 45o 8.23.9. Sjedinjavanje strujanja pod 45o 8.23.10. Račvanje struje bočnim odvodom pod 45o i Ds = 0,35D 8.23.11. Sjedinjavanje struje pod 45o i Ds = 0,35D 8.23.12. Sjedinjavanje strujanja pod uglom 30o 8.23.13. Sjedinjavanje struje pod uglom 60o 8.23.14. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 30o 8.23.15. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 45o 8.23.16. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 60o 8.23.17. Račvanje strujanja pod uglom 0 ÷ 90o za bočni odvod 8.23.18. Račvanje strujanja pod uglom 0 ÷ 90o za pravi odvod 8.24. Gubici kod vertikalnih zavojnih pumpi 8.25. Gubici kod utopnih propelernih pumpi (UPP) i utopnih zavojnih pumpi (UVZ) 8.26. Gubici u pogonskim člancima bunarskih pumpi 9. IZRAČUNAVANJE DEBLJINE ZIDA CEVOVODA 9.1. Dodatak na debljinu zida cevi c 9.2. Izračunavanje debljine zida cevi po DIN 2413 9.3. Izračunavanje debljine zida kod cevnih lukova 9.4. Trajnost cevi pri unutrašnjem pritisku 9.5. Proračun cevovoda sa zavarenim priključcima (naglavcima) 9.5.1. Uzimanje uticaja više naglavaka 9.5.2. Račve 9.6. Proračun ekonomskog prečnika potisnog cevovoda 9.7. Spoljašnje sile i momenti na prirubnicama pumpi 9.7.1. Uticaj spoljašnjih sila i momenata na projektovanje cevovoda 10. PODUPIRANJE I OSLANJANJE CEVOVODA I ARMATURE 11. HIDRAULIČKI UDAR I ZAŠTITA OD ISTOG 11.1. Zaštita od hidrauličkog udara 11.2. Tehnička rešenja za amortizaciju hidrauličkog udara 11.3. Hidroforska posuda kao amortizer hidrauličkog udara 11.3.1. Proračun zapremine rezervoara pod pritiskom po SPAR – u 11.3.2. Proračun zapremine rezervoara pod pritiskom pomoću dijagrama COMBES – a i BAROT – a 11.3.3. Konstruktivni elementi posude 11.4. Izbor usisnih i izduvnih ventila – odzračni ventili 11.4.1. Izbor usisnog ventila 11.4.2. Izbor izduvnog ventila 12. EKONOMIČNOST PROJEKTA 12.1. Ekonomičnost projekta i izbor opreme 12.2. Ekonomičnost projekta u zavisnosti od eksploatacionih troškova vode 13. UPRAVLJANJE HIDRAULIČKIH SISTEMA 13.1. Projektovanje upravljanja za osnovni gradivni element hidrauličkog sistema 13.2. Tehnički zahtevi 13.2.1. Specificiranje osnovnih tehničkih zahteva zaštite 13.2.2. Definisanje tehničkih zahteva za upravljanje fizičkih veličina 13.3. Upravljački sistem 14. PUMPNE STANICE ZA TRANSPORT VODE 14.1. Klasifikacija vodovodnih pumpnih stanica 14.2. Izvođenje pumpnih stanica prvog nivoa 14.3. Režim rada i kapacitet 14.4. Osnovno i rezervno opremanje pumpne stanice prvog nivoa

Projektovanje hidrauličkih sistema Ovom knjigom cilj nam je da projektanti hidrauličkih sistema na jednom mestu imaju veliki broj potrebnih podataka neophodnih za projektovanje. Nadamo se da smo u tome uspeli, bar delimično. Knjiga je namenjena inženjerima tehničkih specijalnosti, koji se bave projektovanjem hidrauličkih, termotehničkih, rashladnih sistema, ali i inženjerima koji se bave održavanjem i servisiranjem izvedenih sistema. Takođe će biti od velike pomoći inženjerima početnicima, koji počinju svoj projektantski posao, ukoliko imaju valjano predhodno teorijsko znanje. Od velike pomoći biće studentima koji na fakultetima izučavaju oblasti obrađene u ovoj knjizi za rešavanje praktičnih zadataka a kasnije i u praktičnoj primeni tih znanja. U knjizi je najveća pažnja posvećena izračunavanju gubitaka korisnog dela energije, kako bi se sa što manje utrošenog rada transportovao svaki kilogram fluida. Posebno smo obratili pažnju da svako poglavlje ne opteretimo “nepotrebnim” tekstom, već ugradimo tekstualno tumačenje neophodno za poimanje suštine. Uprao zbog toga preporučujemo korisniku da tekstualne priloge detaljno prorade, radi ispravnog korišćenja svih tabelarnih i dijagramskih priloga. Knjiga je koncipirana tako da su svi projektantu potrebni podaci prikazani dijagramski ili tabelarno, što čini podatke u ovoj knjizi jednostavno i brzo primenljivim. Imajući u vidu da se ova materija odnosi na sve vrste fluida a ne samo na vodu, to je njena primena mnogo šira, odlučili smo se da ovu knjigu štampamo kao integralnu celinu. SADRŽAJ 1. OSNOVNI TEORIJSKI POJMOVI 1.1. Geodetska i manometarska visina dizanja 1.2. Pumpni sistemi za transport tečnosti 1.2.1. Transport tečnosti jednom pumpom u dva rezervoara na različitim visinama 1.2.2. Rad pumpi u rednoj vezi 1.2.3. Transport tečnosti dvema različitim pumpama sa različitog nivoa u zajednički rezervoar 1.2.4. Transport tečnosti pumpom sa dotokom u veći broj rezervoara 1.2.5. Zatvoreni sistemi sa granama i povratnim vodom 1.2.6. Pumpni sistemi sa optočnim (Bypass) vodom 1.2.7. Pumni sistemi sa ejektorom 1.3. Snaga pumpe i stepen korisnog dejstva 1.4. Uslovi sličnog rada pumpe 1.5. Specifični broj obrtaja 1.6. Određivanje NPSH i najveće dopuštene visine potapanja pumpe 1.6.1. Određivanje NPSHpt i dozvoljene visine postavljanja pumpe 1.6.2. Dozvoljena visina postavljanja pumpe 1.6.3. Preporučljive brzine strujanja 1.6.4. Uticaj temperature fluida na radni pritisak armature 2. SIFONSKO DEJSTVO KOD PUMPNIH SISTEMA 3. IZBOR HIDROFORSKE POSUDE 3.1. Izračunavanje dozvoljenog broja uključenja el.motora 3.2. Izbor kompresorskog agregata 4. POTREBNE KOLIČINE VODE ZA SNABDEVANJE NASELJENIH MESTA I KANALIZACIONI SISTEMI 4.1. Najveća i najmanja časovna vrednost isporuke vode Qh 4.2. Sekundna distribucija vode Qs 4.3. Dimenzionisanje dovodnih cevovoda, daljinski dovodi 4.3.1. Dimenzionisanje glavnih napojnih cevovoda 4.3.2. Dimenzionisanje priključnih napojnih cevovoda i potreba krajnjih potrošača 4.3.3. Potreba za vodom po jedinačnom potrošačkom mestu 4.3.4. Zoniranje vodovodne mreže 4.4. Kanalizacioni sistemi 4.4.1. Otpadne vode i njihova klasifikacija 4.4.2. Kanalizacioni sistemi i njegovi delovi 4.4.3. Polazni podaci za projektovanje kanalizacionih sistema 4.4.4. Hidraulički proračun kanalizacione mreže 5. PREPORUKE ZA PROJEKTOVANJE CRPILIŠTA I POSTAVLJANJE USISA PUMPI 5.1. Dimenzionisanje crpilišta u funkciji od protoka 5.2. Uticaj crpilišta i usisa propelernih (PP), zavojnih (VZ), utopnih propelernih (UPP) i utopnih zavojnih (UVZ) pumpi na minimalnu visinu potopljenosti 5.3. Uslovi projektovanja crpilišta sa utopnim kanalnim pumpama (preporuke FLYGT-a) 5.3.1. Izračunavanje potrebne zapremine crpilišta 5.3.2. Dimenzionisanje crpnog bazena 6. TRANSPORT MINERALNIH SIROVINA PUMPNIM SISTEMIMA- HIDROTRANSPORT – OSNOVNI POJMOVI 7. GUBICI KORISNE ENERGIJE PRI PROTICANJU KROZ PRAVE CEVOVODE 7.1. Gubici kroz čelične cevi 7.2. Gubici kroz čelične pocinkovane cevi 7.3. Gubici kroz metalne savitljive (u obliku harmonike cevi) 7.4. Gubici kroz aluminijumske cevi 7.5. Gubici kroz bakarne cevi 7.6. Gubici kroz plastične cevi 7.7. Gubici kroz savitljive plastične cevi 7.8. Gubici kroz cementno azbestne cevi 7.9. Gubici kroz savitljive gumene cevi 7.10. Gubici korisne energije pri proticanju viskoznih tečnosti kroz prave cevovode 7.11. Gubici korisne energie pri proticanju suspenzije i vlaknaste mase 7.11.1. Teorijska osnova 7.11.2. Proračun brzine strujanja 7.11.3. Postupak proračuna za celulozu 7.11.4. Transport drvene mase – drvenjače 7.11.5. Uslov za početak tečenja suspenzije 7.11.6. Proračun karakteristika pumpe za transport suspenzije i vlaknaste mase 8. GUBICI KORISNE ENERGIJE KROZ LOKALNE ELEMENTE HIDRAULIČKIH SISTEMA – LOKALNI GUBICI 8.1. Otpori strujanja u rešetkama (prema Kirschmer-u i Spangler-u) 8.2. Perforirane ploče, sita i filteri 8.3. Automatski filter za vodu 8.4. Usisni uvodnici – usisne komore 8.5. Otpori strujanja kod tablastog zatvarača i žabljeg priklopca 8.6. Otpori strujanja zbog skretanja strujnog toka 8.7. Merne blende i venturi merači 8.8. Konfuzori i difuzori 8.9. Simetrično suženje i proširenje 8.10. Otpori strujanja kroz cevnu armaturu 8.11. Hvatač nečistoće 8.12. Sučeono zavarene cevi 8.13. Merači protoka (vodomeri) turbinskog i propelernog tipa 8.14. Povratna klapna 8.15. Leptirasta povratna klapna 8.16. Leptirasti zatvarač 8.17. Pljosnati zasun DN 25 DN 150 8.18. Pljosnati zasun DN 200 DN 750 8.19. Pločasti zasun 8.20. Loptasta slavina 8.21. Otpori strujanja kod lučnog skretanja strujnog toka 8.22. Otpor strujanja zbog mesnih otpora na ulazu i izlazu iz cevi 8.22.1. Ulaz fluida u cev kroz perforiranu ploču 8.22.2. Ulaz fluida u cev ispred pregrade-zida 8.22.3. Ulaz fluida u cev konstantnog poprečnog preseka 8.22.4. Ulaz fluida u cev sa zvonastim oblikom ulaza 8.22.5. Ulaz fluida u cev sa konusnim oblikom ulaza 8.22.6. Slobodan izlaz fluida iz cevi kroz simetrični difuzor 8.22.7. Izlaz fluida iz difuzora na pregradu – zid 8.22.8. Izlaz fluida iz cevi sa zvonastim izlazom na pregradu 8.23. Otpor strujanja kod sjedinjavanja i račvanja cevi (naglvci) 8.23.1. Strujanje sa bočnim odvodom pod 90o i D = cons. 8.23.2. Sjedinjavanje strujanja pod 90o i D = cons. 8.23.3. Strujanje sa bočnim odvodom pod 90o 8.23.4. Sjedinjavanje strujanja pod 90o 8.23.5. Sjedinjavanje i račvanje strujanja pod 90o 8.23.6. Strujanje sa bočnim odvodom pod 45o i D = cons. 8.23.7. Sjedinjavanje struje pod 45o i D = cons. 8.23.8. Račvanje struje bočnim odvodom pod 45o 8.23.9. Sjedinjavanje strujanja pod 45o 8.23.10. Račvanje struje bočnim odvodom pod 45o i Ds = 0,35D 8.23.11. Sjedinjavanje struje pod 45o i Ds = 0,35D 8.23.12. Sjedinjavanje strujanja pod uglom 30o 8.23.13. Sjedinjavanje struje pod uglom 60o 8.23.14. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 30o 8.23.15. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 45o 8.23.16. Sjedinjavanje struje račvom pod uglom 60o 8.23.17. Račvanje strujanja pod uglom 0 ÷ 90o za bočni odvod 8.23.18. Račvanje strujanja pod uglom 0 ÷ 90o za pravi odvod 8.24. Gubici kod vertikalnih zavojnih pumpi 8.25. Gubici kod utopnih propelernih pumpi (UPP) i utopnih zavojnih pumpi (UVZ) 8.26. Gubici u pogonskim člancima bunarskih pumpi 9. IZRAČUNAVANJE DEBLJINE ZIDA CEVOVODA 9.1. Dodatak na debljinu zida cevi c 9.2. Izračunavanje debljine zida cevi po DIN 2413 9.3. Izračunavanje debljine zida kod cevnih lukova 9.4. Trajnost cevi pri unutrašnjem pritisku 9.5. Proračun cevovoda sa zavarenim priključcima (naglavcima) 9.5.1. Uzimanje uticaja više naglavaka 9.5.2. Račve 9.6. Proračun ekonomskog prečnika potisnog cevovoda 9.7. Spoljašnje sile i momenti na prirubnicama pumpi 9.7.1. Uticaj spoljašnjih sila i momenata na projektovanje cevovoda 10. PODUPIRANJE I OSLANJANJE CEVOVODA I ARMATURE 11. HIDRAULIČKI UDAR I ZAŠTITA OD ISTOG 11.1. Zaštita od hidrauličkog udara 11.2. Tehnička rešenja za amortizaciju hidrauličkog udara 11.3. Hidroforska posuda kao amortizer hidrauličkog udara 11.3.1. Proračun zapremine rezervoara pod pritiskom po SPAR – u 11.3.2. Proračun zapremine rezervoara pod pritiskom pomoću dijagrama COMBES – a i BAROT – a 11.3.3. Konstruktivni elementi posude 11.4. Izbor usisnih i izduvnih ventila – odzračni ventili 11.4.1. Izbor usisnog ventila 11.4.2. Izbor izduvnog ventila 12. EKONOMIČNOST PROJEKTA 12.1. Ekonomičnost projekta i izbor opreme 12.2. Ekonomičnost projekta u zavisnosti od eksploatacionih troškova vode 13. UPRAVLJANJE HIDRAULIČKIH SISTEMA 13.1. Projektovanje upravljanja za osnovni gradivni element hidrauličkog sistema 13.2. Tehnički zahtevi 13.2.1. Specificiranje osnovnih tehničkih zahteva zaštite 13.2.2. Definisanje tehničkih zahteva za upravljanje fizičkih veličina 13.3. Upravljački sistem 14. PUMPNE STANICE ZA TRANSPORT VODE 14.1. Klasifikacija vodovodnih pumpnih stanica 14.2. Izvođenje pumpnih stanica prvog nivoa 14.3. Režim rada i kapacitet 14.4. Osnovno i rezervno opremanje pumpne stanice prvog nivoa Prikaži više

Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije “preobražaja” raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja.Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Đenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače.Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice.Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris.Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere.Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili.Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal.Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala... Naslov: Zemljopiščeva biblioteka Izdavač: Laguna Strana: 385 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2006 ISBN: 978-86-7436-576-2

Zemljopiščeva biblioteka - Džon Fasman Izdavač: Laguna Povez: mek Broj strana: 398 Stanje: vrlo dobro K4 Kada je u dvanaestom veku sicilijanski lopov ukrao vreću s umetničkim predmetima iz biblioteke dvorskog zemljopisca, alati i amajlije „preobražaja“ raspršili su se po čitavom svetu. Devet vekova kasnije, u dremljivom gradu u Novoj Engleskoj, Pol Tom, mladi novinar koji istražuje tajanstvenu smrt mesnog profesora, otkriva da ih neko ponovo prikuplja. Skakućući tamo-amo između vekova i kontinenata, autor prepliće današnju Polovu istragu i priče o ličnostima iz prošlosti u čijim su rukama jednom bili ti izuzetni predmeti. Ðenovski trgovac, sovjetski inženjer, britanski antikvar i postariji kineski otac – svi oni otkrili su da ovi predmeti neprocenjive vrednosti privlače izuzetno odlučne sakupljače. Prateći priču kakva se nalazi jednom u životu, Pol se zaljubljuje u jedinu osobu koja je poznavala pokojnog profesora; prateći niz tragova do samog srca međunarodnog krijumčarskog udruženja, postepeno shvata da profesor nije bio ono za šta se predstavljao, i to otkriće izaziva strašne posledice. Predmet broj 1: Alambik je gornji deo pribora za destilisanje. Načinjen je od debelog zelenog stakla, visok je 36 centimetara, širok 18 centimetara na najširem delu osnove. Gornji deo posude je uzak, u obliku lulice, i savijen oštro nadesno; alambik se stavlja nad plamenik da skuplja i prenosi isparenja u drugu posudu. Unutrašnjost alambika prevučena je sivom skramom, po svemu sudeći mešavinom olova, gvožđa i antimona, kao i nekih organskih materija, uključujući pseće i ljudske kosti. Na dnu se spolja vide nagoreli tragovi, pružaju se pet centimetara u visinu. Posuda nema miris. Vreme nastanka: Nepoznato. Procenjuje se da je načinjen između 100. godine pre nove ere i 300. godine nove ere. Proizvođač: Nepoznat. S obzirom na starost, posuda je izuzetno kvalitetna; naizgled jednostavan oblik skriva pažnju, brigu, naporan rad i veštinu koji su je stvorili. Mesto nastanka: Helenistički Egipat. Reč „alambik“ dolazi od arapskog ul-anbiq, a to potiče od grčkog ambix, što znači pehar ili bokal. Poslednji poznati vlasnik: Voldemar Levendal, estonsko-danski generalni guverner Talina. Alambik je iskopan tokom izgradnje Kasarijske kapele na ostrvu Kasari, aprila 1723, i juna te godine donesen je u Levendalov kabinet. Generalni guverner stavio ga je na gornju pregradu prazne police za knjige u uglu kabineta, i nije primetio kad je dve godine, šest meseci i sedamnaest dana kasnije posuda nestala

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА Чланак "Сестре" из "ТОМА - Православни Журнал за оне који сумњају" 21.03.2011. СЕСТРЕ Један пример какав може бити ритам живота у манастиру Сасвим обичне То је била права редакција, са све стакленим преградама и вратима, са бучним принтером који не престаје да тандрче и са свуда разбацаним верзијама текстова, макетама књига итд. Само је једно било несвакидашње: видети у целом том призору сестре монахиње у црним одорама. Ово је слика из издавачке куће у манастиру Св. Јелисавете у Минску. " Да нису у монашкој црнини помислио бих да су обичне новинарке..." пало ми је на памет. Али одмах ми је дошла следећа мисао: "Не-не, другачије су оне. По понашању на послу можда и личе на све друге, али изнутра - другачије су, нарочите..." Само какве? Изашли смо на улицу и сели у кола да се одвеземо из канцеларије издаваштва у манастир. Тамнозелени половњак негде из средине 90-их. Очито поклоњен манастиру. Ја сам се први пут у животу возио у колима којима управља монахиња. Чудан осећај. Матушки Иларији је повремено звонио мобилни телефон. "Као код сваког нормалног човека", помислио сам. Мати Иларија је - благочина манастира. Ако би се тражила аналогија у свету - "главни менаџер" манастира. Монахиња се пожалила да када је људи са стране виде са мобилним телефоном, често се појави питање: какве сте ви онда као монахиње кад користите мобилне - као и сви? Ви треба да сте смерне (читај:тмурне), све време да се молите (да не дижете очи са патоса), да посвећујете себе Богу (да беже од људи) итд. - А који је ваш однос према таквим "замеркама"? - упитао сам ја. - Ја сам нека врста стереотипа - одговорила је матушка Иларија. - Знате, има искривљених представа о духовности. Неки људи, ко зна због чега, мисле да што је вишљи и затворенији зид око манастира, то су духовнији они којису скривени иза зида. И да што су одбојнији и намргођенији, то је јача њихова вера. Чудно. Најдуховнији људи које сам ја сретала били су најобичнији и најотворенији. Нормални. Манастир у болници У малу дрвену цркву, посвећену Св. Нектарију Егинском, у кругу интерната за децу са дисфункцијама у психофизичком развоју, још нису успели да уведу струју. Ми смо дошли овамо увече, када се већ смркло. Морали смо да тражимо свеће на додир. - Често се, са великом радошћу, присећам наше прве Литургије у том храму са болесном дечицом. Наслов: Protojerej Andrej Lemešonok: Беседе и проповеди Издавач: Друштво пријатеља манастира Св. Јелисавета Минск Страна: 192 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2011 ИСБН:

Mnogo nаjinovаtivnijih, nаjznаčаjnijih i nаjvrednijih istorijskih delа dvаdesetog vekа nаpisаno je u Frаncuskoj. La nouvelle histoire, kаko je ponekаd zovu, čuvenа je kаo frаncuskа, i isto toliko kontrаverznа kаo la nouvelle cuisine. 1. Znаtаn deo ove nove istorije je delo grupe kojа je sаrаđivаlа u čаsopisu osnovаnom 1929., а koji je veomа priklаdno poznаt kаo Anаli. 2. Ostаli uglаvnom zovu ovu grupu «školа Anаlа», ističući ono što im je zаjedničko, dok oni unutаr grupe često poriču postojаnje tаkve grupe, nаglаšаvаjući individuаlne pristupe unutаr grupe. 3. U središtu grupe su Lisjen Fevr, Mаrk Blok, Fernаn Brodel, Žorž Dibi, Žаk Le Gof i Emаniel Le Roj Lаdiri. Bliže ivici su Ernest Lаbrus, Pjer Vilаr, Moris Agilon i Mišel Vovel, četiri istаknutа istoričаrа čijа privrženost mаrksističkom pristupu istoriji – nаročito kod Vilаrа – ih ostаvljа izvаn unutrаšnjeg krugа. Nа ivici ili izvаn nje su Rolаn Musnije i Mišel Fuko, koji se ukrаtko pominju u ovoj studiji zbog preklаpаnjа njihovih istorijskih interesovаnjа i onih vezаnih zа Anаle. Čаsopis, koji je sаdа stаr više od šezdeset godinа, osnovаn je dа bi promovisаo novu vrstu istorije, i on i dаlje podstiče inovаcije. Glаvne ideje Anаlа mogu se ukrаtko izložiti ovаko. Prvo, umesto trаdicionаlnog izlаgаnjа dogаđаjа, uvođenje аnаlitičke istorije usmerene nа problem. Drugo, istorijа velikog brojа ljudskih аktivnosti umesto uglаvnom političke istorije.. I treće, dа bi se postiglа prvа dvа ciljа – sаrаdnjа sа drugim disciplinаmа: geogrаfijom, sociologijom, ekonomijom, lingvistikom, socijаlnom аntropologijom, i tаko dаlje. Kаko se izrаzio Fevr, sа svojom kаrаkterističnom upotrebom imperаtivа, «Istoričаri, budite geogrаfi. Budite i prаvnici, i sociolozi, i psiholozi». 4. Bio je uvek spremаn dа «ruši pregrаde» (abattre les cloisons) i dа se bori protiv uske specijаlizаcije, «l'esprit de spécialité». 5. Slično, Brodel je nаpisаo svoje Sredozemlje onаko kаko gа je nаpisаo dа bi «dokаzаo dа istorijа može dа učini više nego dа proučаvа ogrаđene vrtove». SADRŽAJ Izjave zahvalnosti Uvod 1. Stari istoriografski režim i njegovi kritičari 2. Osnivači: Lisjen Fevr i Mark Blok I Rane godine II Strazbur III Osnivanje Anala IV Institucionalizacija Anala 3. Doba Brodela I Sredozemlje II Pozni Brodel III Uspon kvantitativne istorije 4. Treća generacija. I Od podruma do tavana. II «Treći nivo» serijske istorije III Reakcije: antropologija, politika, naracija 5. Anali u globalnoj perspektivi I Recepcija Anala II Uravnotežen pogled Glosar: Jezik Anala Napomene Bibliografija Spisak imena Наслов: Француска историјска револуција: Школа анала 1929-1989 Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 206 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 18.5 x 11.5 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-7543-227-2

Izdavačka knjižarnica Napredak, Beograd 1922, mek povez, 348 strana Potpis na prednjoj korici, par oštećenja korice spolja, generalno solidno stanje, bez većih oštećenja Žil Mišle (francuski Jules Michelet, 1798—1874), jedan od najznačajnijih francuskih istoričara 19. veka bio je svojim savremenicima, bez obzira da li su ga osporavali ili podržavali, poznat kao revolucionaran duh i čovek izuzetne osetljivosti za aktuelna društvena i politička pitanja. Iz te spremnosti da artikuliše društvene probleme proistekla je njegova uloga u Revoluciji 1848. godine. Kako Žak Godšo, istoričar ovih revolucionarnih zbivanja navodi, Mišle nije bio među znatnijim političkim delatnicima ali su previranja na njegovom seminaru u Parizu govorila o ulozi intelektualca u ovom pokretu i uopšte o mentalitetu jednog doba… Mišle je poticao iz pariske porodice sa hugenotskim tradicijama. Njegov otac bio je propali štampar zbog mera cenzure koje je Napoleon Bonaparta uveo 1800. godine. Sam Žil bio je briljantan student na Koležu Karla Velikog. Profesor na ovoj ustanovi postao je 1821, kada je imao svega 23 godine. Potom je imenovan za šefa Nacionalnog arhiva 1830. i profesora u Francuskom koležu 1838. godine. Predavanja koja je držao o istoriji Evrope, u koja je utkao svoje oduševljenje revolucijom, privlačila su brojnu publiku. Već su njegova predavanja o jezuitima iz 1843. izazvala burnu reakciju javnosti. On je ismevao jezuitski moral na šta su studenti katolici reagovali protestima i zvižducima. Usledila je reakcija studenata liberala i republikanaca. Narednih godina njegova predavanja O Rimu i Francuskoj, Francuskoj i Poljskoj (1845) i Isusu i revoluciji (1846) izazvala su još veće interesovanje. Neredi i negodovanje su se sa Univerziteta prelivali na pariske ulice. O Mišleu je raspravljao i Dom perova. Neki su ga optuživali da vodi antidruštvenu kampanju dok je ministar javnog obrazovanja Salvandi stao u Mišleovu odbranu navodeći da je Francuski kolež slobodna institucija ali je istovremeno osuđivao Mišleovu kritiku crkve. Konzervativna štampa je sve žešće napadala Mišlea. Ministar unurašnjih poslova je tražio od Salvandija da upozori Mišlea kako je neprihvatljivo da na svojim predavanjima izlazi izvan okvira naznačenih u programu tečaja. Mišle ipak nije prestajao da najavljuje revoluciju. Dana 16. decembra 1847. on je govorio kako predstoji socijalni pokret u prilog naroda i kako treba oformiti savez intelektualaca i manuelnih radnika protiv sistema. Već 23. decembra čuli su se, iz publike, povici Dole Gizo!, Živela reforma! pa čak i Dole Luj-Filip! Mišle je govorio u korist poljskih interesa čija je pobuna u Galiciji baš u to vreme bila ugušena kao i u korist nezaposlenih, koji su bili žrtve ekonomske krize. Dana 30. decembra Mišle je pozvao svoje slušaoce da daju smer narodnoj volji, stvaraju škole, staraju se o ženama koje žive u bedi i proširiju uticaj javnosti na javne poslove. Vlada je ubrzo procenila da su revolucionarne tendencije na Mišleovom tečaju neprihvatljive pa je obustavljen 2. januara 1848. godine. Mišle je protestovao i pisao je ministru kako je svojim predavanjima hteo da predupredi klasnu borbu i da ukloni pregrade, više prividne nego stvarne, koje razdvajaju te klase i izazivaju njihovo uzajamno neprijateljstvo, iako im interesi, u osnovi, nisu suprotni. Protiv Mišleovog uklanjanja je 6. januara protestovalo više od petsto ljudi u Latinskom kvartu u Parizu. Pjer Žozef Prudon (1809—1865) je sa podsmehom pisao o Mišleovom uklanjanju

Jugoslaviji Crkvu svetog Dimitrija, koja se nalazi sa severne strane Svetih Apostola podigao je arhiepiskop Nikodim (1317-1324). To doznajemo po Pećkom letopisu u kome je sažeto zabeleženo da je arhiepiskop Nikodim sagradio hram svetog Dimitrija u Patrijaršiji, pa se dodaje da mu tu svete mošti i počivaju u kovčegu. Osim toga, i Marko Pećki, srpski pisac sa kraja XIV i početka XV veka, u svojoj službi arhiepiskopu Nikodimu kazuje: `tvoje usrđe ka Bogu i toplotu vere vaistinu kazuje časni hram........u čast njegovog ugodnika dobropobednvg mučenika Dimitrija«. Iako se ni na jednom mestu ne navodi tačna godina gradnje, bilo je to najverovatnije između 1320. i 1324. godine. Crkva sv. Dimitrija, sv. Prokopije i arhanđelo Mihailo, 1346. Hram ima dosta jednostavan konstruktivni sklop. To je zdanje sažetog upisanog krsta građeno od naizmeničnih redova kamena i opeke. Takvo mešanje materijala na fasadama crkve doprinosi dekorativnosti njene spoljašnosti. Sveti Dimitrije je relativno nevisoka građevina, na kojoj je posebno uočljiva prostrana kupola, čije ivice tambura ističu polustubovi. Težinu kupole prenose pandantifi na zidove, a sa severne strane nosi je i jedan pilastar. U jednostavno rešenom unutrašnjem prostoru zapažaju oe dve uočljive arhitektinske osobenosti. Najpre, svojom prostranošću oltarski prostor se izdvaja među ostalim srpskim crkvama iz početnih decenija XIV stoleća. Nasuprot tome, zapadni travej - prostor kod ulaza u hram - je niži i slabije osvetljen. Presvođen je krstastim svodom i budi sumnju da je podignut nešto kasnije, te da nije bio takav u doba arhiepiskopa Nikodima. U celini posmatran, hram sv. Dimitrija u Pećkoj patrijaršiji zavisi dosta od matice celog kompleksa, crkve sv. Apostola, te stilski ne odgovara potpuno graditeljskim shvatanjima sa početka XIV veka. Plemenitom jednostavnošću svoje aritektonske zamisli ipak znatno doprinosi monumentalnom utisku celine. Crkva sv. Dimitrija, Sabor sv. Save Srpskog i kralja Milutina, 1346. U vreme patrijarha Jovana, pre 1614. oštećeni delovi hrama, posebno severni zid, bili su prezidani ali se prvobitno arhitektonsko rešenje nije menjalo. Ulaz u crkvu svetog Dimitrija uokviruje skladni kameni portal u klasicističkom duhu, koji je svojstven epohi dinastije Paleologa. Lepo je i precizno rezan, a njegov raznoliki floralni i ornamentalni ukras malo se odvaja od kamene osnove. Na sličan način klesana su i dva sarkofaga u zapadnom traveju crkve, od kojih je jedan čuvao mošti patrijarha Jefrema, a drugi verovatno patrijarha Save IV. Sarkofag patrijarha Jefrema, od crvenog mermera, smešten uz severni zid, ukrašen je, pored ostalog, sa krstovima i jednom rozetom na poklopcu. Plitki reljefi na sarkofagu patrijarha Save IV su raznovrsniji. Pored venca arkadica pri dnu čeone strane, ceo sarkofag u obliku sanduka, pokriven je floralnom ornamentikom i tročlanim prepletom. Crkva sv. Dimitrija, mladi kralj Uroš, 1346. Klesanoj dekoraciji Svetog Dimitrija pripada i gotički dvodelni prozor na apsidi hrama. Kako se vidi da je naknadno postavljen i kakd liči na dečanske prozore biće da je isklesan u to vreme - verovatno tokom četvrte decenije XIV stoleća. Prvobitni, delimično restaurisani, ikonostas u crkvi svetog Dimitrija visok je skoro tri metra. Uz stubove i arhitravnu gredu, posebno se zapažaju parapetne ploče, na kojima su se sačuvale boje, plava i crvena. Plitki reljef prekriva ove ploče kao neka vešto pletena mreža. Čini se da je isti klesar radio i portal i ikonostasnu pregradu. odlično očuvana ilustrovana exlibris ROOM.7

Aktivirana i Srebrna Voda, Pjatras Šibiljskis “U poslednje vreme počelo se pojavljivati vise publikacija i članaka o vodi za piće, o njenoj ulozi u nasem svakodnevnom životu, o njenoj zagađenosti hemikalijama, radionukleidima i drugim tehnoloskim otpadima, vezanim za aktivnosti čoveka. I veoma pravilno rade njihovi autori, posto je ulogu vode u nasem životu veoma tesko oceniti. Telo odraslog čoveka skoro dve trećine sastoji se iz vode, a kod dojenčadi taj odnos je jos veći. Pored opstih hemijskih svojstava voda ima sposobnost da čuva dobijenu informaciju, koja utiče na njenu biolosku aktivnost. Jedan od autora A. Malovičko pise, da je &bdquo,... Nasa planeta ogromni kristal vode... Voda povezuje na planeti sve živo i neživo u jedinstven sistem, kojeg regulise sama priroda... Nas život, nase zdravlje ili nase bolesti zavise od toga, kakva voda, s kakvom informacijom i koliko je teče u nasoj krvi i limfi...“ Poznato je da je voda izvor informacije. Ona dugo pamti informaciju, unesenu u nju netradicionalnim (na primer bioenergetskim) metodima, ,,zna“ koliko se u njoj sadrži hemijskih materija, mikroorganizama (bakterija, virusa) i drugog. Voda često postaje izvor epidemija. Tvrdi se, da se u danasnjoj vodi može uočiti oko 5000 stetnih hemijskih jedinjenja, da svake godine na nasoj planeti od infekcija oboli do 500 miliona ljudi i umire vise od 5 miliona dece. Prema tome, aktuelnost problema čisćenja, dezinfekcije, smeksavanja i povećavanja bioloskih aktivnosti vode u nase vreme jos vise je porasla i ne izaziva sumnju ni kod jednog čoveka koji zdravo i normalno razmislja. U resavanju tog problema učestvuju naučnici i lekari raznih zemalja sveta, priključuju se i entuzijasti-istraživači, kojima nije svejedno u kakvom će svetu živeti njihova deca i unuci. Vise se koriste arterski bunari, kontrolise se, iako jos uvek nedovoljno, kvalitet bunarske vode, u preduzećima za snabdevanje vodom koriste se progresivne tehnologije za prečisćavanje vode itd. Ljudi postepeno saznaju o dostupnim načinima poboljsanja kvaliteta vode za piće i počinju u praksi da ih primenjuju. Tako se saznalo za srebrnu vodu, otopljenu, namagnetisanu i silicijumsku i na kraju, aktiviranu vodu. Ljudi sve česće kupuju i primenjuju različite filtre za prečisćavanje vode i to se može samo pozdraviti. AKTIVIRANA VODA Pre svega to je efikasno lekovito i profilaktično sredstvo. To je voda za piće, koja putem elektrolize (elektrohemijske reakcije) poprima potpuno druga i unikatna svojstva. pretvara se u ekoloski čist, bioloski aktivan preparat. Tu vodu u narodu često nazivaju &bdquo,živom“ i &bdquo,mrtvom“. Elektroliza se vrsi u specijalnoj posudi, podeljenoj na dve sekcije pregradom, koja propusta jone vode, ali ne dozvoljava da se pomesaju vode iz sekcija. U delu posude, u kojoj se nalazi pozitivna elektroda, voda postaje kisela i puni se pozitivnim električnim potencijalom, a u drugoj, gde se nalazi negativna elektroda, voda postaje alkalna i poprima negativni potencijal. U alkalnoj vodi posle reakcije talože se sve primese vode, a voda postaje bistra. SREBRNA VODA Odavno je poznato da se voda može dezinfikovati srebrom. Nasi preci su nasiroko primenjivali stono srebro i to nije bio samo znak imućnosti, već i sredstvo za održavanje zdravlja, posto je s jelom i pićem u organizam dospevala manja količina srebra i lečila, čistila ga. Ukoliko se malo srebra rastvori u vodi pomoću električne struje, tada će baktericidno i konzervirajuće dejstvo vode biti jos jače. Preparati na bazi srebra veoma efikasno unistavaju patogene bakterije i otklanjaju bioloska zagađenja. Oni deluju brže i bolje nego opstepoznati antiseptici i antibiotici i delujući selektivno čuvaju u crevnoj flori za organizam korisne bakterije.“ Pjatras Šibiljskis

ПРЕДГОВОР Света Земља, Јерусалим. Ови називи су драги срцу сваког човека, па био он Јевреј или хришћанин, Европљанин, Африканац или Кинез. Боравити овде, доживети благодат светих места, осетити дах векова - то је сан сваког човека који живи са Богом у срцу. Сазнати вековну историју, сагледати тај живописни свет који нам је Свевишњи даровао и рећи себи: ја сам срећан човек, па однети ту срећу кући да тамо још дуго зрачи из нас и да се преноси на друге људе. Библија је Књига над Књигама у којој је описана читава историја човечанства од стварања света. Чине је два дела: Стари и Нови завет. На хебрејском се Стари завет назива Танах. Танах чине Тора и Пророчке књиге, а Тору Мојсијево Петокњижје: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви, Закони Поновљени. У Старом завету се описују догађаји који су се десили пре наше ере. Нови завет чине четири Јеванђеља, јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, у којима се описује земаљски живот Исуса Христа и Богородице; Дела Апостолска и Откривење Јована Богослова (Апокалипса). У Новом завету се описују догађаји из наше ере, која почиње Христовим рођењем. Као што је рекао Блажени Августин: "Нови Завет се у Старом скрива, а Стари Завет се у Новом открива". Овај исказ у форми Десет Заповести на Заветним Таблицама са леве стране и Пехара за Причешћс са десне може се видети изнад празничког низа олтарске преграде у неким храмовима, на пример у Храму у част Иконе Богородице Казањске у Горњенском манастиру. Читава прича Старог и Новог завета одвијала се на Светој Земљи, означеној на старим картама као "Благодатни полумесец". На затладном огранку "Благодатног полумесеца" данас се налази држава Израел. Отпутовати у дубину векова, појмити логику догађаја које дели Христово Рођење, осетити присуство Творца у облику благодати на Светим местима, чути хармонију тишине келија - боравишта пустиљака - анахорста, све што је наведено је оно што недостаје модерном човеку, кога обузимају проблеми свакодневице. Баш овде, на Светој Земљи, ходали су Спаситељ и Пресвета Богородица, без којих је незамисливо постојање човечанства. И није случајно велики композитор Ј. С. Бах своја дела потписивао на следећи начин: "Soli Deo Gloria" - "Слава Само Богу", пошто му je Свевишњи подарио да чује хармонију сфера. Да бисте познали вољу Творца и у себи зачулн Његове одговоре, дођите у Свету Земљу, прођите оним местима којима су ходили Спаситељ и Пресвета Богородица, оставивши онде Своју најсавршенију љубав према читавом човечанству. У Јеванђељу по Јовану је речено: "Останите у мени и ја ћу у вама. Као што Лоза не може рода родити сама од себе, ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа" (Јн. 15,4-5). А сада ћемо замислити да је ваш авион слетео на аеродром Бен Гурион у Тел Авиву. Чека вас удобни аутобус. Стигли сте у Свету Земљу! Православни ходочасници, наравно, знају зашто су дошли и наравно, такође знају где би желели да се помоле и којим светињама да се поклоне. Они обично не размишљају о томе како је настала хришћанска вера и како су је пагани примили, зато ћемо се редом подсетити свега. Наслов: Света Земља: Ходочасничка путовања по библијским местима Издавач: Мартириа - Епархијa горњокарловачкa Страна: 348 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 15 x 23 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-87909-08-3

Marsić, Mikulić RAJČICA I TEHNOLOGIJA RAJČICA Zagreb, 1948. Udžbenički format, 308 strana. Sem što je požutela, lepo je očuvana. Ima zapis na predlistu. Sadržaj I. dio Rajčica Rajčica Preduslovi za kulturu rajčica Plodored Obrada tla Raspored rada Rigolanje ručnom radnom snagom Rigolanje tla bez kamenja Rigolanje kamenitog tla Rigolanje spregom i ručnim radom Rigolanje plugom Gnojenje rajčice Umjetna gnojiva Dušična gnojiva Fosforna gnojiva Kalijeva gnojiva Pokrivanje tla Utrošak hranjivih tvari Natapanje Izbor vrsta Uzgoj sjemena Razmnožavanje Uzgoj u loncima Uređenje klijališta (tople lijehe) Okviri Jednoobrazna klijališta Zemljana klijališta Prozori Priređivanje klijališta Veličina klijališta Zalijevanje klijališta Potreba sjemena Presađivanje i njega rajčica Konstrukcija potpora za rajčice Razmak sadnje Uzgoj rajčica Uzgoj rajčica bez potpora Pretkulture i međukulture Suzbijanje štetnika i bolesti Gljivične bolesti Štetnici Berba Rajčica kao industrijska sirovina Sastav rajčica Sposobnost za preradu Iskorišćenje rajčice II. Dio Tehnologija rajčice Zdravstvena vrijednost rajčice Stabilitet vitamina Djelovanje topline na vitamin A Djelovanje topline na vitamin B1 i B2 Djelovanje topline na faktor PP Djelovanje topline na vitamin C Djelovanje topline na vitamin D Djelovanje topline na vitamin E Mikroorganizmi A) 1. Kvasci, 2. Shizomiceti, 3. Bacili B) Plijesni Mikroorganizmi u konzervnoj industriji Energetska teorija ishrane Živežne namirnice i njihovi osnovni sastavni dijelovi Osnovni sastojci živežnih namirnica Pojmovi iz termodinamike Isparivanje tekućina na otvorenom Toplina potrebna za zagrijavanje i isparivanje Toplina isparivanja Širenje topline djelovaajem unutrašnje vodljivosti Prijelaz topline između dvije tekućine koje miruju, a odijeljene su pregradom Zagrijavanje i isparivanje djelovanjem vodene pare Kondenzacija vodene pare djelovanjem hladne vode Izračunavanje količine vode koju treba ispariti iz tekućine Temperatura koncentracije Koncentracija u vakuumu Prolaz topline Termodinamička razmatranja o koncentraciji potrebne pare Višestruki efekat Rad na principu višestrukog učinka Novčani efekat rada postrojenja sa termokompresijom i bez termokompresije Termokompresija Izračunavanje potrebne pare za jedan koncentrator Izračunavanje potrebne količine vode za kodenzaciju pare u uređaju za koncentraciju pod vakuumom Koncentracija djelovanjem hladnoće Postupak Krausse Vakuum-kotlovi Otporna moć vakuum-kotla Analiza rada vakuum-kotla Aparati za termokompresiju Dvostruki efekat Primjedbe na rad sa vakuum-kotlovima Tipovi barometarskih kondenzacija u industriji konzerva Sterilizacija Faktori, koji utječu na sterilizaciju 1. Vrsta i broj prisutnih mikroorganizama 2. Utjecaj kiselosti na sterilizaciju 3. Brzina prodiranja topline a) Utjecaj veličine limenke na sterilizaciju b) Utjecaj materijala od kojega je limenka izrađena c) Konzistencija konzerve d) Početna temperatura konzerve e) Sistem zagrijavanja i temperatura sterilizacije f) Sistem hlađenja Predgrijavanje Trajanje predgrijavanja Vrste predgrijača Zatvaranje limenki kod smanjenog pritiska Tehnika sterilizacije Rad autoklavom Sterilizatori s rotacijom Utjecaj raznih brzina rotacije na brzinu prodiranja topline Ohlađivanje limenke Hlađenje pod pritiskom Uzroci bombiranja konzervi u limenkama 1. Biološka bombaža 2. Kemijska bombaža 3. Fizikalna bombaža Kontrola proizvodnje Industrijsko iskorišćenje rajčice Proizvodi od rajčica Krletke za transport rajčica Skladišta 1. Rajčica priređena na prirodan način 2. Sok od rajčice za piće Pranje i guljenje rajčice Dobivanje soka Uklanjanje zraka iz soka Homogeniziranje Punjenje soka za piće u limenke Sterilizacija 3. Pelati (Pelee) Probiranje i pranje Parenje i hlađenje Skidanje kože Predgrijavanje Sterilizacija Hlađenje Uskladištenje Etiketiranje i pakovanje Opažanja o proizvodnji pelata Iskorišćenje otpadaka kod proizvodnje pelata 4. Koncentrat od rajčica Proizvodnja soka Pranje rajčica Probiranje rajčica Proizvodnja soka Predgrijavanje soka Način proizvodnje u kaskadi Stroj za probiranje Pranje rajčica, elevator, uklanjanje sjemenki Mlin za pulpu Predgrijač Stroj za pasiranje Stroj za rafiniranje Bazen Primjedbe na rad uređaja za preradu rajčica u kaskadu Ugušćivanje soka Punjenje u limenke Vrste koncentrata Rijetki sok od rajčice Paradajz, uzgoj, obrada, zaboravljena znanja...

Lepo očuvano GRAĐEVINSKA KNJIGA Beograd 1965. tvrde korice, ilustrovana odlično očuvana višejezičko izdanje srpski francuski engleski nemački italijanski ruski Brana je građevina podignuta preko korita prirodnog ili veštački izgrađenog vodotoka sa svrhom da se podigne prvobitni nivo vode uzvodno od brane. Podizanje se vrši, kako bi se dobio pad za iskorišćavanje vodne snage, da se poveća dubina vode u vodotoku radi olakšavanje plovnosti ili za sakupljanje većih količina vode, potrebne za regulaciju i oticanje vodnih količina u vodotoku nizvodno od brane, za proizvodnju električne energije ili za navodnjavanje vodom iz većih područja. U planinskim potocima i bujicama brane služe za učvršćivanje i osiguravanje potočnog korita.[1] Osnovni su delovi brane: telo, preliv, ispusti i slapovi. Telo brane preuzima pritisak vode i druge sile koje deluju na branu i prenosi ih preko temeljne površine na dno i bokove rečne doline ili korita. Gornji deo tela se završava krunom brane, a to je najviša površina brane, obično poslužna cesta ili pešačka staza. Donji i bočni delovi tela učvršćeni su u dno i bokove rečne doline ili korita, a završavaju se temeljnom površinom, što je najniža površina brane. Prelivi su smešteni na najvišoj visini veštačkog jezera i služe za odvod (evakuaciju) poplavnih voda iz jezera u rečno korito. Tako se kruna brane štiti od prelivanja. Voda se preko preliva može prelivati slobodno ili je prelivanje kontrolisano kapijama. Prelivi s otvorenim odvodnim koritom smeštaju se na telo brane ili bok veptačog jezera, a prelivi s uspravnim prelivnim oknom i vodoravnim odvodnim tunelom smeštaju se unutar veštačkog jezera. Ispusti služe za pražnjenje veštačkog jezera, za iskorištavanje vode iz jezera, a kroz njih se može iz jezera ispirati i nataloženi nanos. Za kontrolu ispuštanja vode kroz ispuste služe kapije. Ispusti prolaze kroz telo brane ili bočni deo pregradnog mesta brane. Slapovi služe za rasipanje energije vodenog mlaza koji prelazi preko preliva ili kroz ispust, čime se sprečava razaranje rečnoga korita i potkopavanje temelja brane. To su bazeni kojima su odvodna korita preliva i ispusti spojeni s prirodnim koritom reke. Po potrebi se uz brane grade i korita za propuštanje drva, riblje staze, brodske prevodnice i druge građevine, kojima je svrha da omoguće one korisne delatnosti reke što ih je brana presecanjem vodenog toka onemogućila. Radi praćenja stanja brane i preduzimanja mogućih mera kako bi se sprečila oštećenja ili rušenje brane, stalno se posmatraju sva događanja u vezi s branom i njenom okolinom (pomaci i naprezanja brane i temeljnog tla, meteorološke i hidrološke prilike, seizmološka delovanja, merenje deformacija). Prema veličini i složenosti gradnje, brane se dele na velike i ostale. Velike brane jesu one koje su više od 15 metara (mereno od najniže tačke temeljne površine do krune) i brane visine između 10 i 15 metara, koje zadovoljavaju barem jedan od sledećih uslova: kruna duža od 500 metara, zapremina veštačkog jezera dobijenog gradnjom brane veća od 1 milion m³, najveća poplavna voda koja se propušta preko preliva brane veća od 2 000 m³/s, posebno složeni uslovi temeljenja brane, brana netipičnog rešenja. Prema načinu gradnje i materijalu, brane se dele na nasute, betonske i zidane kamenom, koje su danas vrlo retke.[2] Istorija[uredi | uredi izvor] Prve brane pojavljuju se u Mesopotamiji i Srednjem istoku, gde su se gradile za kontrolu vodenog toka reka Tigris i Eufrat koje su znale biti vrlo nepredvidive. Prva poznata brana bila je Brana Java, u Jordanu, oko 100 km severoistočno od glavnog grada Amana. Ova gravitacijska nasuta brana bila je visoka 4,5 m, široka oko 1 m i duga oko 50 m. Datira oko 3000. godine p. n. e.[3][4] U drevnom Egiptu bila je sagrađena Brana Sad-el-Kafara, 25 km južno od Kaira. Bila je 102 m duga i 87 m široka, a sagrađena je oko 2800. ili 2600. godine p. n. e.[5][1] Rimljani bili su poznati po tome što su organizovali velika gradilišta, tako da su izgradili veliki broj brana. Stvarali su veštačka jezera za opskrbu vodom u sušnom razdoblju, a upotrebljavali su malter i rimski beton, tako da su mogli sagraditi i veće objekte. Njihova najviša brana je bila brana Subijako, u blizini Rima, koja je bila visoka 50 m. Poznat je i Valerijanov most ili Band-e Kajsar u Iranu, koji je bio deo brane. Brana Kalanaj je masivna brana od neobrađenog kamena, duga preko 300 m, 4,5 m visoka i široka 20 m, na reci Kaveri, u indijskoj državi Tamil Nadu, koja je najveća stara brana koja je i danas u upotrebi, a sagrađena je u 1. veku. Njena namena je da se preusmeri reka radi navodnjavanja.[6][7] Du Đang Jen je najstariji sistem za navodnjavanje, koji u sebi ima branu, a završen je 251. godine. Nalazi se u provinciji Anhuej (Kina) i sadrži ogromno veštačko jezero za navodnjavanje, koje ima opseg od oko 100 km, a koristi se i danas.[8] Procenjuje se da danas ima oko 800.000 brana širom sveta, od toga 40.000 preko 15 m visine.[9] Vrste brana[uredi | uredi izvor] Nivo podignutog vodostaja zove se uspor, a visina, za koju se vodostaj povrh brane podigao iznad svog prvobitnog nivoa, usporna visina. Brana je temeljna, ako joj je kruna niža od nivoa neusporenog prirodnog vodostaja, u protivnom slučaju ona je vodopadna. Brane mogu biti stalne, pokretne ili mešovite. Stalne brane u celosti su nepomične masivne građevine, kojima se ne može regulisati vodostaj uzvodno od brane, a višak vode se preliva preko krune brane. Brane mogu biti nasute, od kamena (danas retko) ili armirano-betonske. Ako se vodostaj ne može regulirati, podižu se stalne brane većinom samo u gornjem toku planinskog vodotoka ili u duboko usečenim koritima, gde dizanje vodostaja kod prelivanja velikih voda ne prouzrokuje štete na obalnom području. Stalne se brane grade do visine od približno 15 m; ako im je visina veća ili ako zatvaraju dolinu u brdovitom terenu, zovu se dolinske pregrade, a ako se grade od zemljanog nasipa, zovu se usporni nasipi. Brane visine do 15 m nazivaju se niske, više od toga nazivaju se visoke. Pokretne brane sastoje se od pokretnih konstrukcija, tzv. kapija, smeštenih među stubovima. Dizanjem ili spuštanjem kapija otvara se proticajni presek vodotoka među stubovima. Tako se reguliše proticanje vode kroz branu, a time i vodostaj uzvodno od brane. Vrste brana prema visini[uredi | uredi izvor] Razlikuju se niske i visoke brane. Prema međunarodnom standardu (engl. International Commission on Large Dams, ICOLD), u visoke brane spadaju sve one brane čija visina od temelja do krune iznosi više od 15 m, kao i one više od 10 m koje imaju dužinu po kruni veću od 500 m, veće veštačko jezero od 100.000 m3, ili ako preko njih treba propuštati količinu vode veću od 2000 m³/s. Sve druge brane smatraju se niskima.[10] Niske brane[uredi | uredi izvor] Niska brana predstavlja građevinu koja uglavnom ima zadatak da skreće vodni tok ili da podiže vodostaj u koritu i na taj način omogući plovidbu. Svaka niska brana stvara koncentraciju pada i time omogućava iskorištenje vodne snage, može se iskoristiti za vodene sportove, može služiti i za zadržavanje nanosa, za sprečavanje erozije i sl. Niske brane služe i za skretanje vode radi napajanja kanala za navodnjavanje polja, kanala za opskrbu industrijskih postrojenja, plovnih kanala, kao i tunela koji odvode vodu do hidroelektrana. Brana Grand Kuli je primer gravitacijske brane Brana Gordon na Tasmaniji je lučna brana Brana Daniel-Džonson, Kvibek, Kanada, je rasčlanjena brana sa lukovima Visoke brane[uredi | uredi izvor] Visoke brane služe za stvaranje veštačkog jezera, koje se može upotrebiti za pogon hidroelektrane, navodnjavanje ili dulju plovidbu. Brana Lokvarka ima visinu 52 m i služi za pogon HE Vinodol. Najviša brana na svetu je Brana Nurek u Tadžikistanu. Vrste brana prema materijalu[uredi | uredi izvor] Prema materijalu od kojeg se grade brane razlikuju se masivne brane od kamena ili betonskih blokova zidanih u suvo, od kamena u malteru, od betona i od armiranog betona, te nasute brane od zemlje, peska, šljunka ili kamena. Betonske brane[uredi | uredi izvor] Betonska brana može se graditi od običnog i armiranog betona. Postoje tri osnovna tipa velikih betonskih brana: gravitacijske, lučne i raščlanjene. Masivne brane[uredi | uredi izvor] Na masivnoj pregradi razlikuju se uzvodni deo (izdignut iznad korita) ili telo brane, koje se suprostavlja pritisku vode, i nizvodni deo, manje više u obliku ploče položene po koritu. Prednji uzvodni deo, obično vertikalan, produžuje se do stenovite ili nepropusne podloge preko priboja ili pražnog zida. Na isti način se završava i prag na nizvodnom delu. Masivne brane stalnog karaktera danas se grade isključivo od betona. Glavni problem u vezi s ovim branama prestavlja propuštanje velike količine vode. Problem se rešava ostavljanjem protočnih polja ili preliva u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili zapornice. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Nasute brane[uredi | uredi izvor] Nasuta brana načinjena je od prirodnog materijala iskopanog uglavnom u blizini gradilišta (glina, šljunak, pesak, kamen i slično). To je najstarija poznata vrsta brana, a gradila se i pre više hiljada godina. Uz prikladnu pripremu temelja, osiguranje vododrživosti i hidraulične stabilnosti temeljnog tla može se primeniti na svim tlima. Vododrživost se ostvaruje primenom materijala koji slabo propušta vodu ili ugradnjom vodonepropusnog dela u telo brane (jezgra), ili pak na uzvodnu kosinu. Uzvodna se kosina osigurava od delovanja talasa kamenom ili drugom oblogom, a nizvodna od delovanja erozije od padavinske vode zatravljivanjem ili kamenom oblogom. Da se osigura hidraulična stabilnost, telo brane sadrži drenažni sistem. Iz sigurnosti se preliv i ispusti izvode pretežno izvan brane. One se mogu podeliti u dve grupe: zemljane brane od homogenog materijala, te zemljane i kamene brane od nehomogenog materijala. Grade se ili na steni ili na zemljanom tlu. Nisu jako osetljive na nejednolika sleganja, kao ni na potrese. Materijal od kojeg se grade, uvek u izvjesnoj meri propušta vodu, pa postoji proceđivanje iz gornje u donju vodu. Zbog toga je brana do depresijske linije zasićena vodom, a iznad te linije diže se još kapilarna voda. Ako je temeljni sloj nepropusan, voda izlazi na nizvodnoj strani kao izvor. Da bi se ovo sprečilo, postavlja se drenaža. Vrste brana prema načinu suprostavljanja pritisku vode[uredi | uredi izvor] Prema načinu suprostavljanja pritisku vode mogu biti gravitacijske, lučne, rasčlanjene i pokretne. Gravitacijske brane[uredi | uredi izvor] Gravitacijska brana suprotstavlja se vlastitom težinom pritisaku vode, pa zato telo brane ima veliku zapreminu i vrlo širok temelj. Osnovni je oblik poprečnog preseka gravitacijske brane trougao. Temelji se na dobrome temeljnom tlu, najčešće na steni, a na šljunku se mogu temeljiti brane manjih visina. Vododrživost akumulacije i smanjenje pritisaka vode na temeljnu površinu ostvaruje se injekcijskom zavesom na uzvodnoj strani brane, a katkad i odvodnjom bunarima izvedenima neposredno nizvodno od injekcijske zavese. Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne (injekcijske) galerije po konturi temeljne površine na uzvodnoj strani. Na branama višima od 40 metara grade se i vodoravne kontrolne galerije na približno svakih 25 do 40 metara visine. Najčešće se preliv i ispusti izvode na samoj brani, odnosno u telu brane. Kako bi se smanjila dopunska naprezanja zbog stezanja betona, ugrađivanje se provodi u blokovima (15 do 20 metara) koji se spajaju zaptivkama, tekom građenja hlade se agregat i voda, a gradi se i od betona koji razvija manju hidratacijsku toplotu. Na svaku branu deluju spoljašnje sile kao što je pritisak na uzvodnoj strani, uzgon vode na spojnici između temelja i tla, pritisak leda u veštačkom jezeru (u hladnim predelima), pritisak zemlje i pritisak istaloženog nanosa (mulj). Od unutrašnjih sila na branu deluje vlastita težina, pritisak vode u porama (kapilare), sile koje nastaju usled promene temperature betona i sile usled skupljanja betona (zaostala naprezanja). Lučne brane[uredi | uredi izvor] Lučna brana mnogo je tanja od gravitacijske; građena je kao zakrivljena vitka ploča učvršćena za okolni teren, tako da se veći deo opterećenja usporenom vodom prenosi na bokove doline, gde je brana oslonjena i vezana za čvrste stene. Lučnom se branom pregrađuju uske doline s dobrim uslovima temeljenja. Na osnovu odnosa debljine brane u nožici i visine brane razlikuju se tankostena (manja od 0,2), debelostena (od 0,2 do 0,4) i lučno-gravitacijska brana (od 0,4 do 0,6). Tankostene lučne brane grade se od armiranog, a ostale od običnog betona koji se armira samo u oslabljenim presecima (preliv, ispusti, galerije i slično). Radi praćenja stanja brane i mogućnosti dopunskog injektiranja, izvode se kontrolne galerije kao i kod gravitacijske brane. Preliv i ispusti izvode se najčešće na samoj brani, odnosno u telu brane. Ako imaju i neke elemente gravitacijske brane, onda se zovu lučno-gravitacijske brane, a ako su deo rotacijskih teela raznog oblika, zovu se ljuskaste ili kupolne brane. Lučne brane nastale su sa idejom da se uštedi na troškovima materijala i vremenu gradnje. Zbog smanjenih mera imaju mnogo veće deformacije, pa je za njih od velikog značaja i pitanje čvrstoće betona. Rasčlanjene brane[uredi | uredi izvor] Raščlanjena brana često se gradi u širokim dolinama. Taj se tip brane sastoji od teških stubova (kontrafora) temeljenih u koritu doline, koji se na uzvodnoj strani proširuju u glave stupova ili je na njih oslonjena uzvodna konstrukcija od ploča, niza manjih lukova ili kupola. Rade se na dobrom temeljnom tlu. Rasčlanjene brane se sastoje od više delova. Obično su to stubovi ili potpore na koje se oslanjaju ploče ili svodovi. Svaki od stubova mora na tlo prenositi opterećenje jednog polja. Ideja je isto ušteda na troškovima materijala i vremenu gradnje, kada se ne mogu izvesti lučne brane. Uglavnom se razlikuju tri tipa brana s međusobno odeljenim elementima: olakšane gravitacijske brane, nagnute ploče oslonjene na potpore ili kontrafore, lukovi oslonjeni na potpore ili kontrafore. Pokretne brane[uredi | uredi izvor] Posebna vrsta brane, nazvana pokretnom, ima pokretne delove, kapije, kojima se u celosti ostvaruje usporavanje vode. Kapijama se u veštačkom jezeru zadržavaju mali i srednji protoci, a poplavne se vode podizanjem kapije propuštaju kroz branu. Betonska konstrukcija služi samo za oslanjanje kapije i spoj s bočnim nasutim delovima brane. Te su brane manje visine, koja je ograničena mogućnostima pravljenja kapije. Grade se često na nizinskim delovima reka na kojima se, uz pokretnu branu smeštenu u koritu reke, veštačko jezero ostvaruje se potporniim nasipima uzduž rečnoga korita. Delovi brane[uredi | uredi izvor] Preliv brane Llyn Brianne, Vels Preliv brane Takato Drvo i smeće koje se nakuplja zbog brane Rušenja brane Teton Preliv brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Preliv brane Preliv ili izliv se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave ili kapije. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa ustava. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Ustave[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Ustava Ustava služi za regulaciju protoka vode na prelivu brane. Za regulaciju protoka vode kroz temeljne ispuste služi zatvarač. Preliv brane se sastoji od protočnih polja u telu brane, na kojima se smeštaju pokretne ustave. Ustava je svaki vodeni kanal kojim se reguliše visina vode, a to se obično izvodi pomoću kapija. Visina ustava, širina i broj protočnih polja zavise od topografskih i hidroloških uslova; one mogu obuhvaćati celu dužinu brane ili samo jedan deo. Širina jednog polja može iznositi do 50 m, kod valjkastog tipa zapornicama. Kod drugih ona obično ne prelazi 30 m. Najviše ustave ne prelaze visinu od 20 m. Veštačko jezero[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Veštačko jezero Rezervoar (francuski: réservoir) je veštačko jezero stvoreno potapanjem područja iza brane. Neka od najvećih svetskih jezera su rezervoari. Veštačka jezera takođe mogu biti namerno napravljena iskopavanjem ili potapanjem otvorenih rudnika. Mora se odrediti najbolje mesto za gradnju brane. Geodeti moraju pronaći rečne doline koje su duboke i uske; bočne strane doline tada mogu imati ulogu prirodnih zidova. Gradnja brane[uredi | uredi izvor] Istražni radovi[uredi | uredi izvor] Osnovni uslov za sigurnost brane je prikladno i savesno izvođenje temelja, na mestu koje je po geomorfološkim, litološkim i strukturnim uslovima prikladno za primanje konstrukcije brane. Zavisno od tipa brane, teren treba da ima određena svojstva s gledišta stabilnosti, postojanosti i nepropusnosti, i to utoliko bolja ukoliko su veća opterećenja koja će na nju delovati. Prethodna istraživanja moraju obuhvaćati detaljna geološka snimanja, bušenja, istraživanja geotehničkih osobina stena, stupnja karstifikacije, hidrologije terena, pa je potreban tim stručnjaka različitih profila. Naravno, s razvojem znanja proširio se i raspon potrebnih istraživačkih radova, a time i troškovi za njihovo izvršenje. Studije se ne smeju vršiti na brzinu, pa je za njih potrebno i nekoliko godina. Studije i istraživanja moraju obuhvatati i celo područje budućeg veštačkoog jezera. Ova ispitivanja važna su, pre svega, za pravilno određivanje potrebne visine brane, nepropusnosti područja i potrebnih tehničkih mera osiguranja. Ta istraživanja moraju biti naročito obimna u kraskim terenima. Studije moraju obuhvatiti svu ekonomsku problematiku u vezi s potapanjem područja i preseljenjem stanovništva, kulturnih spomenika i slično. Gradnja masivnih brana[uredi | uredi izvor] Masivne brane obično se grade u dve ili više faza. Korito reke se pregradi najprije posebnom zagatom na onoj strani gde su predviđeni ispusti, a kada se ovi izgrade i opreme, pušta se voda preko njih, a novim zagatom se pregradi preostali deo reke. Visina zagata zavisi od trajanja gradnje i o hidrološkim karakteristikama reke. Ona se izabira obično tako da se za vreme gradnje ne dopušta preplavljivanje jame. Za visoke brane takav postupak nije moguć na većim rekama, nego se problem rešava tako da se celo korito pregradi s pomoću uzvodne i nizvodne pomoćne brane, na dovoljnoj udaljenosti od građevinske jame, a voda se posebnim obilaznim tunelima sprovodi izvan rečnog korita. Agregat za betoniranje brana može biti od rečnog šljunka ili od drobljenog kamena određene granulacije, koji mora biti prethodno dobro ispitan. Cement treba da ima što nižu hidratacijsku toplotu, pa se portland cementu često dodaje troska iz visokih peći. Organizacija radova na betoniranju prestavlja složen problem koji treba dobro proučiti, naročito za visoke brane. Beton se ugrađuje pomoću kamiona – pumpi, toranjskih dizalica s posudama koje imaju zapreminu i preko 6 m3. Pri ugradnji betona pojavljuje se i termički problem, jer temperature dostižu 40 ºC, a ponekad i više, pa se moraju kontrolisati termoelementima. Betoniranje blokova brane vrši se naizmenično po slojevima visine 1,5 do 2 m. Vrlo je važno da se koriste vibratore s velikim brojem oscilacija (10.000 1/min) za zbijanje betona. Između vodoravnih slojeva nastaju radni prekidi, jer se novi sloj može betonirati tek nakon 3 do 5 dana, da bi se mogao ohladiti raniji sloj. Kada su radovi užurbani, suvišna toplota mora se odvoditi pomoću cevi, koje se polažu na svaki vodoravni sloj i u kojima teče hladna voda. Zahteva se velika gustina betona zbog bolje nepropusnosti, a za lučne brane traži se i velika čvrstoća. Dodatni elementi brane[uredi | uredi izvor] Kod planiranja brana potrebno je predvideti brodske prevodnice, riblje staze, korita za propuštanje drva i drugo. Brodske prevodnice sastoje se od jedne ili dve brodske komore, što zavisi od prometa na reci. To su obično vrlo skupi delovi brane, posebno kada se radi dizalica za brodove. Riblje staze su potrebne da bi se ribe kretale uzvodno ili nizvodno. Obično se sastoje od niza bazena, čiji se nivoi postupno snižavaju iz gornje u donju vodu, a obično je razlika u visini najviše 4 metra. Na vrlo visokim branama, pojavljuju se i dizalice za ribe. Brodska prevodnica[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Brodska prevodnica Rotirajuća brodska prevodnica Falkirk Brodska prevodnica je građevina koja služi za izravnavanje plovnog puta, odnosno omogućuje brodovima da prevladaju razlike u nivoima vode, koja nastaje zbog prirodnih ili veštačkih prepreka na vodnom putu. Kada je na plovnom putu potrebno dignuti ili spustiti Brod za visinu plovne stepenice, to se može ostvariti pomoću: brodske prevodnice brodske dizalice brodske uspinjače Iskustvo pokazuje da je granica primene brodske prevodnice visinska razlika od 20 do 25 m na zemljanom tlu, odnosno 30 do 35 m na stjenovitom tlu. Nizom brodskih prevodnica se može svladati visinska razlika od 40 do 60 m. Za visinske razlike veće od 70 m najčešće je opravdana upotreba brodske dizalice. Riblja staza[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Riblja staza Riblja staza je hidrotehnička građevina koja obilazi brane, ustave i brodske prevodnice, a omogućuje ribama koje se sele, da stignu do mesta za mreštenje. Obično ribe prelaze riblje staze plivanjem ili preskakivanjem, do druge strane pregrade. Brzina protoka vode mora biti dovoljna da ribe mogu preći prepreke, ali ne sme biti prevelika da se riba ne izmori, tako je često postavljanje odmarališta na ribljim stazama. Rušenja brana[uredi | uredi izvor] Totalna stanica za geodetska merenja Do 1970. srušilo se u Americi oko 110 brana, od čega je 65% bilo nasutih. U isto vrijeme u Evropi i severnoj Africi srušilo se 12 brana. Sva rušenja obično prate veće ili manje nesreće. Prema jednoj statistici (Gruner) uzrok rušenja je u 40% slučajeva lom u temelju, u 23% slučajeva nedovoljan kapacitet preliva, u 12% slučajeva nedovoljne dimenzije brane, u 10% slučajeva neravnomjerno sleganje, a u 15% neki drugi uzrok. Rušenje brane se može sprečiti, ako se pravovremenim posmatranjem deformacija (oskultacija) utvrde poremećaji pa se može prisilno isprazniti jezero i time ublažiti nesreća ili čak sačuvati brana, ako se uklone uzroci. Osmatranje brane[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Merenje deformacija Brana Peruća na reci Cetini. Merenje deformacija ili oskultacija visokih objekata i hidroelektrana vrši se s ciljem osiguranja od mogućih iznenadnih i nepredvidivih pojava na objektima (brana i elektrana), te zaštita životne sredine i nizvodnog područja od šteta i katastrofa. Geodetsko-tehničkim praćenjem provodi se prikupljanje potrebnih podataka sprovođenjem najpreciznijih geodetskih merenja, radi racionalnog održavanja objekata u toku korištenja. Bitno je da se pravovremeno zabileže svi događaji i stanja koji bi mogli uticati na sigurnost objekata. Geodetska merenja pomaka obuhvataju sva merenja u svrhu određivanja promene oblika objekta ili tla pod uticajem spoljašnjih ili unutrašnjih sila. Objekt se idealizuje određenim brojem točaka, čiji se položaj određuje u odnosu na referentnu ili osnovnu geodetsku osnovu izvan područja mogućih pomaka. Geodetskim metodama određuju se promene položaja pojedinih tačaka na objektu, a deformacija se može utvrditi na temelju rezultata merenja pomaka. Stvarno ponašanje objekta može se utvrditi samo dobro osmišljenim i kvalitetno izvedenim opažanjima, te stručnom obradom podataka. Vidi još[uredi | uredi izvor] Huverova brana Asuanska brana Brana Tri klisure Kariba (brana) Izgradnja brana arhitektura

CANER TASLAMAN KUR`AN - NENADMAŠNI FENOMEN Prevod - Enver Ibrahikmadić Izdavač - Knjigoljubac, Brčko; Karađoz, Sarajevo Godina - 2021 418 strana 25 cm Edicija - Biblioteka Akademska knjiga Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor 1. Živimo u svemiru koji se neprestano širi 2. Tačka u kojoj je započelo naše putovanje 3. Stvoreni smo iz ničega 4. Maglovito stanje svemira 5. Savršene orbite 6. Atomi subatomske čestice 7. Crne rupe: velika zakletva 8. Pulsari 9. Sila teže i kretanje 10. Sve se kreće u svojoj orbiti 11. Stvaranje u parovima 12. Relativnost vremena obznanjena prije 1400 godina 13. I Sunce se kreće 14. Razlike između sunca i mjeseca 15. Mjesečeva orbita 16. Put na mjesec 17. Nebeski slojevi 18. Zemljini slojevi 19. Zaštićeno nebo 20. Ono što nebo vraća 21. Bez stubova uzdignuto nebo 22. Zaobljenost Zemlje 23. Obavijanje noći oko dana 24. Prečnici zemlje i svemira 25. Zemlja se okreće mada to ne primjećujemo 26. Vjetrovi koji oplođuju 27. Kako oblaci prave kišu 28. Omjeri u kiši 29. Podzemne vode i kruženje vode 30. Pregrada između mora 31. Tama i unutarnji talasi u morima 32. Planine poput stubova 33. Pukotine na zemlji 34. Poruka zemljotresa i teški teret 35. Nastajanje nafte 36. Disanje i fotosinteza 37. Nepodnošljiva poteškoća uzdizanja u nebo 38. Čovjek i zagađenje okoline 39. Spolnost kod biljaka 40. Zemlja oživljava 41. Pčelinjak gradi ženka pčele 42. Pčelinji stomačići i ljekovitost meda 43. Nastanak mlijeka 44. Komunikacija među pticama 45. Ženka mrava i komunikacija među životinjama 46. Stvaranje čovjeka od zemlje i vode 47. Sperma je smjesa 48. Stvaranje iz jedne biti i spolnost bebe 49. Okačen na zidu maternice 50. Jedan zalogaj mesa 51. Formiranje kostiju i oblaganje kostiju mesom 52. Stvaranje u tri tmine 53. Legitimacija na vrhovima prstiju 54. Jezik i čovjek 55. Dokazi koji postoje u nama samim 56. Svrsishodna uzročnost 57. Pogrešnost progresivnog, pravolinijskog poimanja povijesti 58. Zajednica sebe i fenomeni zasnovani na arheologiji 59. Narod ad i grad irem 60. Tajna imena Haman 61. Drevni Egipat i faraonovo tijelo 62. Znakovi iz Starog zavjeta 63. Znakovi iz Novog zavjeta 64. Pobjeda Rimljana 65. Najniže mjesto na zemlji 66. Sijalica, električna energija, brzi prijenos materije i nova prijevozna sredstva 67. Oni koji ne vjeruju da će svemiru doći kraj 68. Smrt zvijezda i sunca 69. Od velikog praska do velikog rušenja 70. Kao skakavci MATEMATIČKI FENOMENI Neodoljiva kategoričnost matematike Zašto matematika? Nemogućnost imitiranja čak samo jedne sure Numerički strukturirana knjiga Razumjeti lahko, imitirati nemoguće MATEMATIČKI FENOMEN U SKLADU RIJEČI 1 - Jedan dan 2 - Dani . 272 3 - Izvedenice od riječi dan 4 - Godina 5 - Taj dan i sudnji dan 6 - Mjesec kao nebesko tijelo 7 - Kalendarski mjesec 8 - Godina stupanja na mjesec 9 - Omjer mora i kopna 10 - 309. riječ 11 - Sedam nebesa 12 - Atomski broj željeza 13 - Izotopi željeza 14 - Najviši stepen 15 - Sura u kojoj se govori o pčeli 16 - Ovaj svijet i budući svijet 17 - Meleki i Šejtan 18 - Korist i nered 19- Razvrat, nasilje i srdžba 20 - Nečist i prljavština 21 - Otvoreno i javno 22 - Iblis i traženje Allahove zaštite 23 - Vradžbine i spletke 24 - Jezik i savjet 25 - Reci i oni rekoše 26 - Milost i uputa 27 - Smilovati se, milostivi i samilosni 28 - Dobročinstvo i nagrada 29 - Nada i strah 30 - Vruće i hladno 31 - Sjetva, nicanje i voće 32 - Drveće i bilje 33 - Grijeh i razvrat, nasilje, srdžba 34 - Bogat i siromašan 35 - Semudi krik 36 - Lutov narod i vjetar pun pijeska 37 - Oprost i kazna 38 - Povratak i vječnost 39 - Djelo i zarada 40 - Sunce i svjetlost 41 - Tegoba i smirenje 42 - Pravičnost i nepravda 43 - Nekolicina i zahvalnost 44 - Vjerovjesništvo i čovječanstvo 45 - Šteta i korist 46 - Subota 47 - Prvo i drugo puhanje u rog 48 - Stadiji stvaranja i čovjek 49 - Vino, kocka, kumiri, strelice za gatanje, odvratne stvari, Šejtanovo djelo 50 - Adem i Isa FENOMEN BROJA 19 Matematika i 19 Dokazi i nevjernici Da li je opravdano reći `mi ionako vjerujemo, zar su potrebni dokazi?` Zašto broj 19 Allah je jedan: 19 Kako se broj 19 spominje u Kur`anu. Funkcije broja 19 prema Kur`anu Sura `Al-Muddassir` i godina otkrivanja fenomena broja 19 Jedan od najvećih Ostali fenomeni u suri `Al-Muddassir` Sve je prebrojano Brojevi spomenuti u Kur`anu Kur`anske sure i bismilla Na šta nam ukazuje 114. bismilla? Broj slova u bismilli Dijamant i staklo Riječi u bismilli Riječ `ime` i broj 19 Riječ `Allah` i broj 19 Rahman, rahim, zbir količnika i broj 19 Broj ajeta u kojim se spominju riječi iz bismille Allahova imena i broj 19 Matematičko analiziranje allahovih imena Savršena tabela Zašto je bismilla takva kakva jest? Na šta upućuje proračun vjerovatnoće Šta kaće vaša logika? Nepresušni fenomeni u bismilli Fatiha i broj 19.351 Problemu u vezi sa 19, koje treba riješiti Sure koje počinju tajanstvenim harfovima i broj 19 Sura `ja-sin` i broj 19 Sura `merjem` i broj 19 Početni harfovi ajn-sin-kaf Početak sure `sad` i greška koju je ispravio broj 19 Početak sure `qaf`, Kur`an i broj 19 Beskrajna čuda u samo jednom slovu Devetnaesti harf Riječ `Kur`an` i broj 19 Ha-mim počeci i broj 19 Proračun vjerovatnoće inicijala ha-mim Sura Al-`alaq`: 19. sura od kraja Kur`ana Parni i neparni brojevi Znak, dokaz, riječ i broj 19 Broj 19 u odnosu između Allaha i čovjeka Uplašeni divlji magarci Šta smo postigli? Pogovor Od prvog praska do majčine maternice, sa dna mora do matematike Putevi koji nam predstoje Najveća tvrdnja: nenadmašni fenomen Bibliografija O autoru O prevodiocu `Ova knjiga je rezultat vrlo detaljnog i multidisciplinarnog istraživanja i kao takva predstavlja do danas najsavremeniju i najcjelovitiju knjigu koja tretira odnos Kur’ana i moderne nauke. Budući da je knjiga ’’Kur’an nenadmašni fenomen’’ pisana stilom koji običan čitalac moze shvatiti i razumjeti, ona vodi svog čitaoca ka boljem razumijevanju stvaranja svemira i omogućava da se ovi fenomeni i pojave vide iz sasvim nove perspektive. Čitajući ovu knjigu osvjedočit ćete se kako nam Kur’an govori o velikom broju fenomena, od nastanka svemira, Velikog praska, do stvaranja u utrobi majke, od života pčela do najsloženijih tema iz oblasti filozofije i fizike… Pored velikog broja obrađenih kur’anskih fenomena iz pomenutih oblasti, knjiga sadrži i analizu nevjerovatnih matematičkih fenomena sadržanih u Kur’anu koji su elaborirani kroz tekst i tabele. Čitanje ove knjige omogućit će vam da dođete do nepokolebljivog uvjerenja: Kur’an je Božije, a ne ljudsko djelo.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Kuran

SADRŽAJ Uvod u patologiju XV I DEO OPŠTA PATOLOGIJA Bolest i uzroci bolesti, 3 1. Spoljašnji uzročnici bolesti, 3 a) Poremećaji prouzrokovani ishranom, 3 b) Fizički faklori, 4 c) Hemijsko-toksični činioci, 5 d) Biološki agensi kao uzročnici bolesti, 5 e) Socijalni faktori, 5 1. Unutrašnji faktori, 5 Poremećaj cirkulacije krvi i limfe, 6 Aktivna hiperemija (arterijska ili kongestivna hiperemija), 7 Pasivna hiperemija (vcnska hiperemija ili cyanosis), 8 Anemija (Anaemia), 9 Krvarenja (Haemorrhagia), 9 Obim i sedište krvarenja, 10 Šok, 11 1. Centralizacija krvotoka, 11 1. Stadijum decentralizacije krvotoka, 11 2. Ireverzibilni šok, 11 Tromboza (Thrombosis), 12 Patogeneza tromboze, 12 Embolija (Embolia), 13 1. Trombna embolija, 14 1. Masna embolija, 14 2. Vazdušna i gasna embolija, 15 3. Embolije ćelijama, 15 4. Embolije bakterijama, 15 5. Embolije stranim telima, 15 6. Embolije parazitima, 15 Infarkt (Infarctus), 15 Opšta patologija edema, 19 1. Hidrodinamski edem (hidrostatski, zastojni edem), 19 2. Onkotski edemi, 19 3. Dizorični edemi, 19 4. Osmotski edemi, 20 5. Edemi nastali usled blokade proticanja limfe, 20 6. Multifaktorni edcmi, 20 7. Edem usled gladi, 20 8. Toksični i zapaljenski edemi, 20 Poremećaj ishrane tkiva i prometa materije, 21 Atrofija (atrophia), 21 1. Fiziološka atrofija, 21 1. Patološke atrofilje, 21 Distrofija ili degeneracija (dystrophia, degeneralio), 22 1. Poremećaj sadržaja vode u ćeliji, 22 1. Promene u ćeliji usled abnormalnog nakupljanja raznih supstancija, 23 Taloženje soli i stvaranje konkremenata, 25 1. Taloženje kalcijumovih soli, 25 a) Posebna svojstva tkiva, 25 b) Poremećaj metabolizma kalcijuma (metastatska kalcifikacija), 25 c) Idiopatska kalcifikacija (ncpoznate etiologije), 25 1. Taloženje soli mokraćne kiselinc, 25 2. Stvaranje kamenova ili konkremenata (calculosis), 26 Žučni kamenovi (cholelithiasis), 26 Nekroza (necrosis), 28 Vrste nekroze, 28 1.Koagulaciona nekroza, 28 1. Kolikvaciona nekroza, 28 2. Kazeozna nekroza (sirasta nekroza, kazeifikacija, 29 3. Enzimska nekroza, 29 4. Fibrinoidna nekroza, 29 5. Gangrenozna nekroza, 29 Hipertrofija i hiperplazija (Hypertrophia el hyperplasia), 31 Hipertrofija (Hypertrophia), 31 Hiperplazija (Hyperplasia), 33 Metaplazija (Metaplasia), 34 Direktna metaplazija - neposredna, 34 Indirektna (neoplastična) metaplazija, 34 Transplantacija, 35 Regeneracija i reparacija (Regeneratio et Reparatio), 36 Regeneracija (Regeneratio), 36 Regeneracija kože, 37 Regeneracija sluzokože, 37 Regeneracija jetre, 37 Regeneracija mišića, 37 Regeneracija nervnog tkiva, 37 Reparacija (Reparalio), 37 Reparacija vezivnim tkivom (cikatrizacija - cicatrisatio), 37 ¦ Zapaljenje (Inflammatio), 39 Trajanjc zapaljenja, 42 Vrste zapaljenja prema eksudatu, 42 1. Serozno zapaljenje (Inflammatio Serosa), 42 1. Fibrinozno zapaljenje (Inflammatio Fibrinosa), 42 2. Gnojno zapaljenje (Inflammatio Purulenta), 42 3. Kataralno zapaijenje (Inflammalio catarrhalis), 43 4. Hemoragično zapaljenje (Inflammatio Haemorrhagica), 43 5. Putridno ili gangrenozno zapaljenje (Inflammatio Putridus seu gangraenosus), 43 Širenje zapaljenja, 44 Izlečenje akutnog zapaljenja, 44 Specifična zapaljenja, 44 Tuberkuloza (Tuberculosis), 45 Opšta patologija tumora, 49 Definicija tumora, 49 Osobine tumorske ćelije, 49 Morfološke karakteristike tumorske ćelije, 50 Veličina maligne ćelije, 50 Jedro, 50 Citoplazma, 50 Deobe tumorskih ćelija, 50 Funkcija tumorske ćelije, 51 Biohemijske osobine tumorske ćelije, 51 Evolucija tumora, 51 Prekancerske lezije, 51 Carcinoma iti situ (intraepitelni karcinom), 52 Mikroskopski invazivni karcinom, 52 Makroskopski invazivni karcinom, 52 Prenošenje u limfne čvorove, 52 Multipli tumori, 52 Grada tumora, 52 Makroskopski izgled tumorskog izraštaja, 53 Cirkulatorne promene, 53 Nekroza u tumoru, 53 Degenerativne promene, 53 Način rasta tumora, 54 Melastaze, 54 Putevi metastaziranja, 54 Dijagnoza tumora, 55 Klasifikacija tumora, 56 II DEO SPECIJALNA PATOLOGIJA Patologija srca i krvnih sudova, 61 Patologija endokarda, 61 Endokarditis (Endocarditis), 61 Patologija srčanog mišića (miokarda), 64 Kardiomiopatije (Cardiomyopathia), 66 Dilataciona kardiomiopatija, 66 Hipertrofična kardiomiopatija, 67 Restriktivna kardiomiopatija, 67 Dekompenzacija srca, 67 Insuficijencija leve strane srca, 68 Insuficijencija desne strane srca, 68 Cor pulmonale, 69 Oboljenja koronarnih arterija i ishemijska bolest srca, 70 Urođene srčane mane, 73 Defekt pretkomorne pregrade (defectus septi atrialis), 73 Defekt komorne pregrade (defectus septi ventricularis), 73 Perzistiranje arterijskog kanala (ductus arteriosis persistens), 74 Izolovana stenoza otvora plućne arterije (stenosis ostii arteriae pulmonalis), 74 Tetralogija Fallot (tetralogia Fallot), 74 Koarktacija aorte (coarctatio aortae), 74 Srčane mane kao posledica deformiteta zalistaka (stečene srčane mane), 75 Mitralna stenoza (stenosis ostii valvulae mitralis), 75 Mitralna insuficijencija (insuffitientia ostii valvulae mitralis), 76 Stenoza aortnog otvora (stcnosis ostii aortae), 76 Insuficijencija aortnog otvora (insuffittientio ostii aortae), 77 Stenoza trikuspidalnog otvora (stenosis ostii venosi dextri), 77 Tumori srca, 77 Patologija perikarda, 78 Tumori perikarda, 79 Patologija krvnih i limfnih sudova, 80 Arterioskleroza (arteriosclerosis), 80 Ateroskleroza (atherosclerosis), 80 Aneurizma (aneurysma), 82 Zapaljenje arterija (arteritis), 83 Infektivni arteritis, 84 Tuberkulozni arteritis, 84 Sifilitični arteritis, 84 Poliarteritis nodoza (polyarteritis nodosa), 84 Wegenerova granulomatoza, 85 Thrombangiitis obliterans (Buergerovo oboljenje), 86 Arteritis džinovskih ćelija (arteritis temporalis), 86 Zapaljenje vena, 86 Zapaljenje limfnih sudova, 87 Patologija respiratornog sistema, 88 Patologija disajnih puteva, 88 Oboljenja nosa i paranazalnih šupljina, 88 Laringitis (laryngitis), 89 Zapaljenje dušnika (tracheitis), 90 Zapaljenje bronhija (bronchitis), 91 Bronhijalna astma (astma bronchiale), 91 Proširenje bronhija (bronchiectasia), 92 Patologija pluća, 92 Poremećaji cirkulacije u plućima, 92 Plućna embolija, hemoragija i infarkt pluća, 93 Oboljenja praćena promcnom količine vazduha u plućima, 94 Zapaljenje pluća, 96 Apsces pluća, 98 Tuberkuloza pluća, 99 Tumori pluća, 100 Patologija pleure, 102 Hidrotoraks (hydrothorax), 102 Hematotoraks (haematothorax),102 Pneumotoraks (pneumothorax), 102 Zapaljenje pleure (pleuritis), 102 Tumori pleure, 103 Patologija digestivnog trakta, 104 Oboljenja usta, 104 Akutni stomatitis (stomatitis acula), 104 Vezikularni stomatitis (stomatitis vesiculosa), 104 Aftozni stomatilis (stomatitis aphtosa), 104 Candidiasis (moniliasis, soor), 105 Gnojni stomatitis (stomatitis purulenta), 105 Apscesi usne duplje, 105 Ulcerozni stomatifis (stomatitis ulcerosa), 105 Hronični stomatitis (stomatitis chronica), 105 Tuberkuloza sluzokože usta, 106 Aktinomikoza (Actinomycosis), 106 Tumori usta, 106 Oboljenja pljuvačnih žlezda, 107 Zapaljenja pljuvačnih žlezda (sialoadenitis), 107 Tumori pljuvačnih žlezda, 107 Patologija ždrela i krajnika, 108 Kataralna angina (angina catarrhalis), 108 Faringitis (pharyngitis), 108 Tumori krajnika, 108 Jcdnjak, 109 Divertikuli jednjaka, 109 Ezofagitis (oesophagitis), 110 Tumori jednjaka, 110 Patologija želuca, 110 Gastritis, 111 Akutni (stresni) ulkus želuca (ulcus acutum gasteri), 111 Peptički (hronični) ulkus želuca (uleus chronicum pepticum ventriculi), 112 Tumori želuca, 113 Patologija creva, 114 Enteritis regionalis (Crohnova bolest), 114 Ulcerozni kolitis (colitis ulcerosa idiopatica), 115 Zapaljenjc crvuljka (appendicitis), 116 Ileus (illeus), 116 Tumori creva, 117 Patologija peritoneuma, 118 Patologija jetre, 120 Degenerativne promene u jetri, 120 Masna metamorfoza iii masna degeneracija jetre, 120 Glikogena infiltracija, 121 Amiloidna degeneracija, 121 Cirkulatorni poremećaji u jetri, 121 Nekroza (necrosis hepatis), 121 Virusni hepatitis, 122 Hronični hepatitis (hepatitis chronica), 123 Hronični perzistentni hepatitis (hepatitis chronica persistens), 124 Hronični aktivni (agresivni) hepatitis (hepatitis chronica activa seu agressiva), 124 Ciroza jetre (cirrhosis hepatis), 124 Ehinokokoza jetre (echinococcus hepatis), 125 Tumorijetre, 125 Patologija žučne kese i žučnih vodova, 127 Akutni holecistitis (cholecystitis acuta), 127 Hronični holecistitis (cholecystitis chronica), 127 Konkrementi u žučnoj kesici (cholelithiasis), 127 Tumori žučne kesice , 128 Patologija pankreasa, 129 Akutna hemoragična nekroza pankreasa (necrosis haemorrhagica acuta pancreatis), 129 Hronični pankreatitis (pancreatitis chronica), 129 Tumori pankreasa, 130 Patologija urinarnog sistema, 131 Nefroza (nephrosis), 131 Nefrotski sindrom, 131 Pijelonefritis (pyelonephritis), 132 Tuberkuloza bubrega (tuberculosis renis), 134 Glomerulonefritis (glomerulonephritis), 135 Etiopalogcneza, 135 Intersticijski nefritis (nephritis interstitialis), 136 Insuficijencija bubrega, 136 Tumori bubrega, 137 Zapaljenje mokraćne bešike (Urocvstitis), 137 Kalkuloza mokraćnih puteva, 138 Patologija ženskih polnih organa, 139 Patologija jajnika i jajovoda, 139 Zapaljenje jajnika (oophoritis), 139 Zapaljenje jajovoda (salpingitis), 140 Tumori jajnika, 140 Zapaljenje sluzokože materice (endometritis), 141 Hiperplazija endometrijuma, 141 Adenomioza materice (adenomyosis uteri), 141 Tumori materice, 142 Benigni tumori malerice, 142 Maligni tumori materice, 142 Patologija dojke, 144 Akutno zapaljenje dojke (mastitis acuta), 144 Tuberkulozno zapaljenje dojke (mastitis tuberculosa), 144 Krvarenje iz mlečne žlezde (mamma sanguinans), 145 Ginekomastija, 145 Tumori dojke, 145 Adenom (adenoma glandulae mammae), 145 Fibroadenom (fibroadenoma glandulac mammae), 145 Papilom (papilloma), 145 Karcinom dojke (carcinoma glandulae maac), 145 Patologija muških polnih organa, 147 Semenici (testisi), 147 Pasemenik (epididymis), 148 Prostata (kestenjača), 148 Patologija muških spoljnih genitalija, 149 Balanitis, 149 Sifilis (syphilis), 149 Karcinom glansa penisa, 150 Fimoza penisa, 150 Patologija centralnog i perifernog nervnog sistema, 151 Krvarenje u mozgu (appoplexia cerebri), 151 Aneuruzme moždanih arterija, 152 Mikotične aneurizme, 152 Arteriosklerotične (vretenaste) aneurizme, 153 Urođene aneurizme krvnih sudova mozga, 153 Infarkt mozga (infarctus cerebri - encephalomalatia), 153 Hidrocefalus (hydrocephalus), 154 Leptomeningitis, 155 Tuberkulozni meningitis (meningitis tuberculosa), 156 Encefalitis (cncephalitis), 156 Akutni virusni encefalitis (enccphalitis acuta viralis), 156 Multipla skleroza (sclerosis multiplex), 156 Polyomelitis anterior acuta (dečja paraliza), 157 Tumori centralnog nervnog sistema, 157 Patologija koštano-zglobnog sistema, 159 Oboljenja kostiju, 159 Zapaljenja kostiju (osteomyelitis), 159 Rahitis, 160 Radijacioni osteitis, 161 Tumori kostiju, 161 Oboljenja zglobova, 162 Degenerativne artropatije, 162 Artritis, 163 Tendosinovitis, 165 Patologija kože i mišića, 166 Lupus eritcmatozus (lupus erithematosus), 167 Hronični diskoidni lupus eritematodes, 167 Naslov: Patologija za studente više medicinske škole Izdavač: Medika Graf Strana: 192 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 24 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7222-023-2

Odlično očuvano Autor - osoba Kamenarović, Vladimir Naslov Podovi u stambenim, društvenim, industrijskim i privrednim zgradama / Vlad. [Vladimir] Kamenarović Ostali naslovi Podovi Vrsta građe priručnik Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1972 (Beograd : Prosveta) Fizički opis VIII, 376 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka Tehnička literatura : priručnici za praksu ISBN (Karton) Napomene Bibliografija: str. 376. Predmetne odrednice Podovi – Priručnici PREDGOVOR Ovaj obiman rad о podovima predstavlja u stvari priručnik za arhitekte projektante, nadzorne organe, poslovođe, i studente. U knjizi su obrađeni materijali koji se upotrebljavaju za izradu podova, zatim osnovni pojmovi о fizičkim pojavama u podovima (o toploti, kondenzaciji, zvuku, dilatacionim spojnicama) kao i о mehaničkim karakteristikama materijala i podova. Osim toga, data su konkretna i praktična uputstva o tome kako treba projektovati podove u stambenim, društvenim, industrijskim i privrednim zgradama, uključujući i tehnologiju izrade. Pri tom se nije ulazilo u tehničku stranu izvođenja radova, jer smatramo da takve radove treba da izvode kvalifikovani majstori i specijalizovana preduzeća, koji imaju sopstvene metode i tehniku rađa. Prvobitna zamisao bila je da se pódela podova izvrši prema njihovoj nameni, ali takva pódela ne bi dala jasan pregled cele materije, pošto bi se isti podovi više puta pojavljivali u objektima sa različitom namenom. Ni podela na tople, poluhladne i hladne podove nije ubedljiva, jer definicije pojmova šta je topao, šta poluhladan, a šta hladan pod nisu potpune, pa nisu ni određene granične vrednosti tih pojmova. Zbog toga je izvršena pódela na vrste podova prema materijalima – prirodnim i veštačkim, a mogućnost pri- mene ovih pojedinih vrsta navedena je uza svaki primer posebno. Date definicije i tehnički uslovi kojih nema u JUS-u ne obavezuju. Oni se eventualno mogu smatrati sugestijom i predlozima za izradu, odn. izmenu tehničkih propisa, koji bi bili u skladu sa novim dostignućima u građevinarstvu. Masovna pojava sintetičkih materijala i njihova primena u građevinarstvu, a posebno za izradu podova, únela je izvesnu pometnju na tržištu zbog toga što se isti materijali pojavljuju pod različitim nazivima, a bez dovoljno dokumentovanih informacija. Takve informacije često imaju reklamni karakter i u njima se iznose samo dobre strane materijala, a ne pominju se njegove slabe osobine. Zato je obradi sintetičkih podova posvećeno više prostora, sa jasnom klasifikacijom i opisom njihovih mehaničkih i fizičkih karakteristika i mogućnostima njihove primene. Osim naziva novih materijala, navedena su imena i mesto proizvođača, a ako je nešto izostavljeno, to je učinjeno zato što se ne raspolaže dovoljnim informacijama od strane proizvođača. Svaki ilustrovani primer propraćen je tekstom i tabelom u koju su únete zapreminske težine i toplotne osobine pojedinih materijala u podu i celoj konstrukciji, počev od plafona do habajućeg sloja. Proračunati otpori prolazu toplote su aproksimativni, jer stvarne vrednosti zavise od namene poda, od njegovog mesta u zgradi i klimatskih uslova. Debljine vrlo stišljivih izolacionih materijala – staklene i mineralne vune – date su u sabijenom stanju, tj. pod opterećenjem od poda, a to je oko 50°/o njihove debljine koju imaju prilikom polaganja. Metode proračuna termičke izolacije i pojave kondenzata date su u sažetom vidu, a problemima zvučne izolacije, kojoj se vrlo često ne poklanja dovoljno pažnje, prišlo se sa praktičke strane, konkretnim predlozima i primerima, ali bez ulaženja u složenu teoriju akustike i u proračune, koji su kod višeslojnih pregrada i inače samo približni. Težilo se da celo izlaganje bude razumljivo, jasno i pristupačno ne samo visokim stručnjacima nego i svima onima kojima je građevinska delatnost poziv. Dipl. arh. Vlado Kamenarović SADRŽAJ Predgovor 1 GLAVA I Opšti deo 5 Struktura poda 5 Uslovi koje treba da zadovolji dobar pod 7 Dilatacione spojnice 9 Opšivanje ivica podova 14 Ventilacija poda i zidova 16 Definicija pojedinih termina 16 Klasifikacija pešačkog saobraćaja 19 Klasifikacija kolskog saobraćaja 19 Toplotna izolacija podova 19 Termička pódela podova 22 Termički mostovi 24 Difuzija vodene pare 25 Obrasci za termičke proračune 27 Primeri termičkih proračuna 29 Pregled hidroizolacionih materijala na bazi bitumena 33 Pregled termoizolacionih materijala 34 Zvučna izolacija podova 37 Zvučna zaštita podova 37 Zvučna izolacija 39 Zvučna propustljivost 39 Plivajući estrih 40 Pódela tavanica na grupe prema DIN-u 4109 42 Izolaciona svojstva tavanice 42 Primeri 43 Prilog – Ispitivanje tavanice i podova u Francuskoj 45 GLAVA II Podovi od prirodnih materijala 56 Podovi od stabilizovane zemlje 56 Drveni podovi 57 Podovi od drvenih oblih trupaca 57 Pod od rendisanih dasaka na pero i žleb ili brodski pod JUS D.C1.042 _ 57 Polaganje poda 58 Podovi od drvenih kocki i trupaca JUS D.C1.040-1 59 Parketni podovi JUS D.D5.020 60 Podloga za polaganje klasičnog parketa 61 a. Podloga od betona 62 b. Polaganje parketa preko daščane podloge i blindita 63 c. Polaganje parketa preko lakih izolacionih ploča 63 Obrada parketa 64 Pod od mozaik-parketa JUS D.D5.021 64 Lamel parket JUS D.D5.021 65 Obrada mozaik-parketa i lamel-parketa 65 Održavanje svih parketa 65 Podovi od tvrdog lesonita JUS.D.C5.022 66 Podovi od plute 69 Podovi od prirodnog kamena 71 Poreklo kamena 71 Izrada podova od kamena 72 Kaldrma od sitne kocke JUS U.F3.010 72 Pod od kamenih ploča JUS B.B3.200, JUS U.F1.010 73 Detalji 1–21 77 GLAVA III Podovi od veštačkog kamena 120 a. Podovi od klasičnog betona 120 Monolitni betonski podovi 120 Betonski podovi u vidu ploča i betona 121 b. Podovi od dekorativnog betona 123 Podovi od kulir-ploča JUS U.F3.050 123 Podovi od azbest-cementnih ploča 123 Podovi od teraco-smeša JUS U.F3.050 125 Monolitni podovi od teraca 125 Spravljanje teraco-smeše 126 Izrada teraco-poda 126 Obrada teraco-poda 126 Venecijanski mozaik JUS U.F3.050 127 Obrada poda 128 Pod od teraco-pločica JUS U.F3.052 128 Obrada i polaganje teraco-pločica 129 Detalji 22–35 131 GLAVA IV Podovi od pečene zemlje 160 Pod od keramičkih pločica JUSB.B1.320–1 160 Polaganje pločica 161 Kiselootpome pločice JUSB.D1.321 161 Pod od keramičkih mozaik-pločica JUSB.B1.330 163 Stakleni mozaik 166 Podovi od opeke JUS B.D1.011 166 Polaganje opeke 167 Detalji 36–52 171 GLAVA V Podovi od magnezitnih betona 206 Magnezitni podovi 206 Pod od ksilolita JUS U.F3.010–040 206 Izrada donjeg sloja – blindita 207 Izrada gornjeg – habajućeg sloja 207 Izrada poda 207 Tehnički podaci 208 Industrijski magnezitni podovi 208 Detalji 53–56 211 GLAVA VI Asfaltad podovi 220 Liveni asfalt 220 Tehnički podaci 221 Asfaltai beton 221 Pod od asfaltnih ploča 222 Podovi od asfaltaog betona na bazi flinktkota 223 Tehnički podaci 224 Asfaltai mastiks 224 Detalji 57–61 225 GLAVA VU Podovi od metalnih ploča 236 Podovi od livenih ploča 236 Čelične ploče 237 Detalji 62–63 239 GLAVA VIH Sintetički podovi 244 A. Monolitni podovi 244 a. Monolitni podovi u vidu tankih nanosa 245 Podovi na bazi polivinilacetatne zemlje 245 Način obrade 245 Tehnički podaci 246 Podovi od armiranog poliestera 246 Izrada poda 246 Tehnički podaci 247 Podovi na bazi epoksi-smola 248 Izrada poda 248 Epo`ksidni podovi na bazi epofena 248 Tehnički podaci 248 Epoflor 249 Tehnički podaci 249 Izrada poda od epoksi-mešavina agurita L.12T 249 b. Podovi od sintetičkih betona 2K0 B. Podovi od sintetičkih folija 252 Podloge 252 Lepljenje PVC podova 253 Lepljenje PVC toplog poda 254 Lepljenje vinil-azbestnih ploča 254 Jednoslojni PVC podovi 255 Vinil-azbestne ploče 255 Dvoslojni PVC podovi – podoliti 257 Podolit na juti 257 Vinilit sa spužvom 257 PVC-topli pod 257 Podovi od gume 258 Polaganje gumenih podova 259 Tehnički podaci 260 Podovi od linoleuma 260 C. Podovi od sintetičkih vlakana 261 Iglani tepisi 262 Veliur tepisi 263 Polaganje velurflok tepiha 264 Tehnički podaci 264 Prošiveni tepisi 265 D- Polimer-cementni podovi 266 Polimer-cementni podovi na bazi PVA 266 Izrada smeša 267 Izrada poda 268 Polimer-cementni podovi na bazi epoksi-smola 268 Čišćenje sintetičkih tepiha 269 Lepkovi 271 Detalji 64–109 273 Literatura 376 MG24 (N)

U tom Somboru... - Milan Stepanović U TOM SOMBORU… Grad u prizmi stoleća U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Udruženja građana „Norma“ i Gradskog muzeja Sombor upravo je objavljena knjiga Milana Stepanovića „U tom Somboru…Grad u prizmi stoleća“. Monografija predstavlja sažet pregled prošlosti i sadašnjosti Sombora sa naglaskom na njegove kulturno-istorijske prepoznatljivosti, prirodno okruženje, tradiciju i potencijale. SOMBOR – MOGUĆNOST SNA (PREDGOVOR dr DRAŠKA REĐEPA MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU…”) 16/02/2020 Sombor ide u red onih magičnih i nadasve uticajnih naših imenica, pre svega zbog snažnih utisaka putnika namernika o bezmalo savršenom, a svakako završenom planimetrijskom snu. I Bogdan Bogdanović, i Ranko Radović, i potpisnik ovih rečenica, u fenomenu somborske čudesne školjke, koju je prvi uočio Marin Đurašin, a Branislav Jovin pretočio u artikulisanu urbanističku bajku, tvrdili su, veoma nespokojno u stvari, kako je grad ono poslednje i najuzvišenije čovekovo prebivalište, u antičkim vremenima nalik na državu, na čitav svet, u poznijim stolećima kampanilističko slavlje one zvonjave, koja je toliko uznemiravala putnike s istoka, i kako on u biti u svakom času, kao živ organizam, kao čovekoliko priviđenje, nestaje, umirući da bi se prepoznao i u tim poslednjim odsudnim časovima. Zna se dobro da Bačka ima četiri reprezentativna grada koji su, međutim, veoma naočiti u svojim specifičnostima. To je dakako Subotica, paorski grad, koji ne pamti tek moja generacija kao destinaciju nespokojnih, u filmu Aleksandra Petrovića „Maestro i Margarita“, sa tramvajima koji, kroz kukuruzišta, lagano pristižu na Palić. Onda je to Novi Sad, Sad zapravo, ali novi, da se ne bi uznemirila arabeska ukrštenih reči (sve je na S), apsolutno trgovački grad, podložan u tim trima legitimnim gradskim stolećima mnogobrojnim temama i nestaloženim doticajima s okruženjem. Onda je to Senta, patricijski grad, zamisao koja tone i koja se, sve s onim gospodskim fasadama na Tisi, koja je baš onde najzelenija, po meri, po uzdahu, po prošlosti. I napokon, i nikako na poslednjem mestu, to je Sombor, obično se veli varmeđijski grad, zelenilo koje je osvetilo tek tako često zaboravljan, a slavan panonski hlorofil, grad koji pamti i koji se ne pomera u određenjima one nespokojne upitanosti nad vlastitom sudbinom. Ima samo još jedan grad, u Sremu, koji je prispodobiv u svojoj isto nakinđurenoj, hajdelberški ututkanoj optici. To su Sremski Karlovci. Toliko istorije, toliko znamenitih zdanja, toliko uspomena, toliko tog magičnog osećanja za baštinu, sem u somborskoj tišini i karlovačkom utišanom žagoru, nije moguće videti niti promišljati ni na jednoj drugoj strani. Ako su dva naša grada, u dugim stolećima našeg romantizma i jektike, ali i potom, davali ton, arbitrirali ukusom i ponašanjem našeg sveta, onda su to svakako baš Sombor i Karlovci, u zatvorenom lavirintu svoje domišljatosti. Miloš Crnjanski je Karlovce, usred Srema, Banaćanin, izabrao za svoj zavičaj, napominjao kako su ljubavno predgrađe Beograda. Milan Konjović, jedna od paralelnih sudbina Crnjanskog (nikad se nisu sreli na ratištima Velikog rata na Pijavi), govorio je kako se u Somboru, oko znamenitog trga, ulice zapravo neprestano grle. Reč je, eto, i te kako o erotici koja je, uostalom, i te kako snažno utkana u somborski mali urbanizam, u jednu od nerešivih, a uznemiravajuće značajnih urbanističkih mitologema danas i ovde, i još ponegde. Kao što dobro i očajnički znamo, naši panonski gradovi su za putnike namernike, ne mislim samo na one koji stižu iz beogradske vreve, nalik na odmorište, dnevni boravak sa uobičajenom ribljom čorbom, žetvenim svečanostima, ciganskim bandama, a uz to, nije potrebna viza, sve je nalik na inostranstvo, a govori se i srpski. Tu nalickanu i u osnovi netačnu predstavu o Somboru žestoko osporava upravo ova knjiga, koja je taj drevni naš grad stavila na naš dlan, kao na nekakve superiorne odmerenosti. Niti je reč o banalnom turističkom meniju, niti su u pitanju Potemkinova sela kakvih sad u nas već ima podosta. Ovde je reč o paradigmi jednog urbanog prostora koji ima svoje guste datume, koji se i te kako prostorno identifikuju kao sama neumitnost. Ima svoje incidente, u bližoj i daljoj prošlosti, koji su svakako sa utemeljenim razlozima izdvajanja. Ima svoju zakonomernost, i ima svoje trgove i bođoše, slavne preparandiste i tornjeve, koji se nadaleko razaznaju. Ima… Početak predgovora dr Draška Ređepa * * * „U tom Somboru…“ kao jedinstvena monografija koja stiže u pravi čas da bi, i ona, otklonila mnoštvo naših ukoričenih tzv. fotomonografija, koje su polivanje, u smislu fotografskom, shvatile kao jedini način postojanja, a uglove posmatranja već odavno prepustile banalnom viđenju. Dve su neporecivo značajne osobine ove knjige. Najpre, umesto opštih mesta naših naivnih bedekera i priučenih sondi u zaborav, koji i jeste naša jedina postojbina, ona nam nudi konkretan podatak: tek se sad videlo da i neka od krucijalnih zdanja Sombora nisu lagodno, a kamoli dok si rekao britva nastajala u onim i ovim, uvek oskudnim vremenima. Poezija datuma je, sjajno, u mnogobrojnim ogledima Milana Stepanovića najpre, pokazala da je moguće iza sadašnje, recimo renovirane fasade, sagledati čitav enformel ranijih pregrada, sporova, neodlučnosti, protivljenja. Čak iza imena vlasnika ovde se krije čitava drama. Zdanja su nam preostala, a čitav jedan naseljeni svet (A. Tišma) nestao je u pogromima, holokaustu, surovoj ratnoj zbilji kada je, srećom, slavna slika Ajzenhuta bila zazidana, za svaki i za najgori slučaj. Drugi važan atribut ove knjige je njena datiranost. Autor ove knjige imao je hrabrosti da tumači epohe Sombora, ali to ne čini lagodno i bez zazora, nego baš obrnuto, naglašavajući uz urbanitet i kontinuitet vandalizma, rigidnost raznih režima i vremena ili ideološke doktrine, sve ono što je, kroz istoriju, neretko, nastojalo da niveliše i izbriše domete prethodnih kultura. Ovo je najsamerljivija lična karta Sombora, o kome je mnogo i često pisano kao o jednom od prestonih gradova srpskog severa, u smislu kulture, negovane tolerancije, drukčije pameti. Odavde su nastajali toliki nesporazumi, i ovde su se utišale moćne strasti, svakako ni slučajno samo Laze Kostića. Sombor nije destinacija. Sombor je magija tihog rovenja, oslanjanja na taj moćni zadužbinski dil, na sveta mesta pamćenja koje nije iščilelo niti je programirano, Zato ovo jeste knjiga pouzdane svesti i otvorenih mogućnosti dopisivanja, sporazumevanja, istinitosti uostalom. Putovao sam u Sombor baš svakojako, Čeze, koje u Sremu zovu gik, fijaker, bicikl, autobus, automobil, voz, šinobus… I to je bilo nezaboravno: stara železnička stanica, sve sa poznatim nekadašnjim upozorenjima kako je tu, zbog vaskolike bezbednosne situacije, s onim prekrštenim fotografskim aparatom, – snimanje strogo zabranjeno, dug, lagan hod pod senkama bođoša, sve do centra (Kog centra? zapitao je Milan Konjović dvojicu putnika namernika Momu Kapora i Boru Draškovića, i odgovorio im: Ja sam centar). Putovao sam kao klinac, kao mlad čovek, kao pripadnik trećeg doba… Sve mi se čini da sam se jedino ja menjao, da sam stario, postajao ironičniji nego ikad. Ne govori se zacelo slučajno kako su starci, kao i deca, bestidni. I da koračaju sitnim korakom. A na drugoj strani, nikako na razdaljini, već posve, posve blizu, Sombor je ostajao isti, samo u ponečem zanovljen, grad koji je u svojoj strukturi ostvaren odavno, i kome se isto može, kao ono Dubrovniku u dramama Ive Vojnovića, govoriti Vi, i pisati ga sa početnim velikim slovom: Grad. Grad se prepoznaje i uočava tek u dugim noćnim satima, i u kasnim popodnevima, kada su senke duge i nezaboravne. Sombor je najslavniji u svojim detaljima, u tom bogatom tkanju sedimenata nekolikih stoleća, nadvladavši skepsu, zaturenost, nestalu županijsku, varmeđsku moć. Kada sam pročitao raspravu Milana Stepanovića, bilo mi je drago što je zadovoljena i moja i Konjovićeva priča o prvom somborskom liftu koga više nije. Stepanović je pokazao izuzetan smisao za detalj. A pošto se i naša ukupna memorija, a osobito ona sklona zaboravu, našoj jedinoj postojbini, ogromno oslanja upravo na fragmente, koji su tako bitni i za literaturu Isidore Sekulić, somborske preparandistikinje, i za Žarka Vasiljevića, jedinstvenog hroničara Vojvodine stare, koji nije zaboravio ni somborsku majku Dafinu, koju pronose niz Čonopljanski sokak, a prate je njene mile kokoške, onda sve postaje bitnije. Kada se čita i pročita Stepanović, postaje mnogo jasnija pozadina opusa dvaju naših velikih realista, Jakova Ignjatovića i Veljka Petrovića. Čak i „Bunji“ je neophodna prethodna priprema, a čitav splet promene vlasnika čuvenih somborskih palata, vreme bankrota i zlosrećnih sudbina našeg sveta, koje je Ignjatović, srpski Balzak, dokazao i čudesno pokazao, upravo u ovim fragmentima Stepanovićevim iskazuje se kao mit. Kao kob. Kao sama suština stvari. Milan Stepanović ne posmatra i ne promišlja Sombor, tu našu moćnu istorijsku agendu, kao svoj dlan. On, zapravo, iščitava taj dlan sa meandrima i rukavcima pamćenja tog istog dlana – nepotrošenog atlasa naših uspomena. Sada se nedvosmisleno vidi da sagledavanje te istorijske barokne varoši ne bi bilo moguće bez nanovo okupljene i podozrivo osmotrene legendarne slave. Posle svega, a naročito posle narušene ravnoteže s početka prošlog veka, jedino detalji, često senzacionalni, često i naporedo postavljeni, mogu da vrate nov život nekadašnjem graždanskom, varmeđijskom sjaju. Stepanović to čini strasno, ostvarujući neponovljiv bekgraund za nastanak i razvoj mnogobrojnih uglednika i buntovnika, lidera i saputnika našeg romantizma, naše moderne takođe. Mnogo šta je posle ove knjige preglednije, jasnije, logičnije u tim famoznim ukrštenim rečima grada, koji je u najvećoj mogućoj meri, skoro savršen, najbliži planimetrijskom snu epohe. Nije u pitanju Atlantida našeg prečanskog sveta, ali je, svakako, pred nama panorama Sombora u njegovim možda poslednjim somborskim trenucima. U onima koji još umeju da prepoznaju vlastitu senku. Čitanka prošlosti, ulaznica za budućnost. Stepanovićev Sombor sad pulsira intenzivno, doživljeno, ponorno. I ne odaje i dalje svaku svoju tajnu. K.N.S.O.CRNI 0

U tom Somboru... - Milan Stepanović (ćirilica) U TOM SOMBORU… Grad u prizmi stoleća U izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“, Udruženja građana „Norma“ i Gradskog muzeja Sombor upravo je objavljena knjiga Milana Stepanovića „U tom Somboru…Grad u prizmi stoleća“. Monografija predstavlja sažet pregled prošlosti i sadašnjosti Sombora sa naglaskom na njegove kulturno-istorijske prepoznatljivosti, prirodno okruženje, tradiciju i potencijale. SOMBOR – MOGUĆNOST SNA (PREDGOVOR dr DRAŠKA REĐEPA MONOGRAFIJI “U TOM SOMBORU…”) 16/02/2020 Sombor ide u red onih magičnih i nadasve uticajnih naših imenica, pre svega zbog snažnih utisaka putnika namernika o bezmalo savršenom, a svakako završenom planimetrijskom snu. I Bogdan Bogdanović, i Ranko Radović, i potpisnik ovih rečenica, u fenomenu somborske čudesne školjke, koju je prvi uočio Marin Đurašin, a Branislav Jovin pretočio u artikulisanu urbanističku bajku, tvrdili su, veoma nespokojno u stvari, kako je grad ono poslednje i najuzvišenije čovekovo prebivalište, u antičkim vremenima nalik na državu, na čitav svet, u poznijim stolećima kampanilističko slavlje one zvonjave, koja je toliko uznemiravala putnike s istoka, i kako on u biti u svakom času, kao živ organizam, kao čovekoliko priviđenje, nestaje, umirući da bi se prepoznao i u tim poslednjim odsudnim časovima. Zna se dobro da Bačka ima četiri reprezentativna grada koji su, međutim, veoma naočiti u svojim specifičnostima. To je dakako Subotica, paorski grad, koji ne pamti tek moja generacija kao destinaciju nespokojnih, u filmu Aleksandra Petrovića „Maestro i Margarita“, sa tramvajima koji, kroz kukuruzišta, lagano pristižu na Palić. Onda je to Novi Sad, Sad zapravo, ali novi, da se ne bi uznemirila arabeska ukrštenih reči (sve je na S), apsolutno trgovački grad, podložan u tim trima legitimnim gradskim stolećima mnogobrojnim temama i nestaloženim doticajima s okruženjem. Onda je to Senta, patricijski grad, zamisao koja tone i koja se, sve s onim gospodskim fasadama na Tisi, koja je baš onde najzelenija, po meri, po uzdahu, po prošlosti. I napokon, i nikako na poslednjem mestu, to je Sombor, obično se veli varmeđijski grad, zelenilo koje je osvetilo tek tako često zaboravljan, a slavan panonski hlorofil, grad koji pamti i koji se ne pomera u određenjima one nespokojne upitanosti nad vlastitom sudbinom. Ima samo još jedan grad, u Sremu, koji je prispodobiv u svojoj isto nakinđurenoj, hajdelberški ututkanoj optici. To su Sremski Karlovci. Toliko istorije, toliko znamenitih zdanja, toliko uspomena, toliko tog magičnog osećanja za baštinu, sem u somborskoj tišini i karlovačkom utišanom žagoru, nije moguće videti niti promišljati ni na jednoj drugoj strani. Ako su dva naša grada, u dugim stolećima našeg romantizma i jektike, ali i potom, davali ton, arbitrirali ukusom i ponašanjem našeg sveta, onda su to svakako baš Sombor i Karlovci, u zatvorenom lavirintu svoje domišljatosti. Miloš Crnjanski je Karlovce, usred Srema, Banaćanin, izabrao za svoj zavičaj, napominjao kako su ljubavno predgrađe Beograda. Milan Konjović, jedna od paralelnih sudbina Crnjanskog (nikad se nisu sreli na ratištima Velikog rata na Pijavi), govorio je kako se u Somboru, oko znamenitog trga, ulice zapravo neprestano grle. Reč je, eto, i te kako o erotici koja je, uostalom, i te kako snažno utkana u somborski mali urbanizam, u jednu od nerešivih, a uznemiravajuće značajnih urbanističkih mitologema danas i ovde, i još ponegde. Kao što dobro i očajnički znamo, naši panonski gradovi su za putnike namernike, ne mislim samo na one koji stižu iz beogradske vreve, nalik na odmorište, dnevni boravak sa uobičajenom ribljom čorbom, žetvenim svečanostima, ciganskim bandama, a uz to, nije potrebna viza, sve je nalik na inostranstvo, a govori se i srpski. Tu nalickanu i u osnovi netačnu predstavu o Somboru žestoko osporava upravo ova knjiga, koja je taj drevni naš grad stavila na naš dlan, kao na nekakve superiorne odmerenosti. Niti je reč o banalnom turističkom meniju, niti su u pitanju Potemkinova sela kakvih sad u nas već ima podosta. Ovde je reč o paradigmi jednog urbanog prostora koji ima svoje guste datume, koji se i te kako prostorno identifikuju kao sama neumitnost. Ima svoje incidente, u bližoj i daljoj prošlosti, koji su svakako sa utemeljenim razlozima izdvajanja. Ima svoju zakonomernost, i ima svoje trgove i bođoše, slavne preparandiste i tornjeve, koji se nadaleko razaznaju. Ima… Početak predgovora dr Draška Ređepa * * * „U tom Somboru…“ kao jedinstvena monografija koja stiže u pravi čas da bi, i ona, otklonila mnoštvo naših ukoričenih tzv. fotomonografija, koje su polivanje, u smislu fotografskom, shvatile kao jedini način postojanja, a uglove posmatranja već odavno prepustile banalnom viđenju. Dve su neporecivo značajne osobine ove knjige. Najpre, umesto opštih mesta naših naivnih bedekera i priučenih sondi u zaborav, koji i jeste naša jedina postojbina, ona nam nudi konkretan podatak: tek se sad videlo da i neka od krucijalnih zdanja Sombora nisu lagodno, a kamoli dok si rekao britva nastajala u onim i ovim, uvek oskudnim vremenima. Poezija datuma je, sjajno, u mnogobrojnim ogledima Milana Stepanovića najpre, pokazala da je moguće iza sadašnje, recimo renovirane fasade, sagledati čitav enformel ranijih pregrada, sporova, neodlučnosti, protivljenja. Čak iza imena vlasnika ovde se krije čitava drama. Zdanja su nam preostala, a čitav jedan naseljeni svet (A. Tišma) nestao je u pogromima, holokaustu, surovoj ratnoj zbilji kada je, srećom, slavna slika Ajzenhuta bila zazidana, za svaki i za najgori slučaj. Drugi važan atribut ove knjige je njena datiranost. Autor ove knjige imao je hrabrosti da tumači epohe Sombora, ali to ne čini lagodno i bez zazora, nego baš obrnuto, naglašavajući uz urbanitet i kontinuitet vandalizma, rigidnost raznih režima i vremena ili ideološke doktrine, sve ono što je, kroz istoriju, neretko, nastojalo da niveliše i izbriše domete prethodnih kultura. Ovo je najsamerljivija lična karta Sombora, o kome je mnogo i često pisano kao o jednom od prestonih gradova srpskog severa, u smislu kulture, negovane tolerancije, drukčije pameti. Odavde su nastajali toliki nesporazumi, i ovde su se utišale moćne strasti, svakako ni slučajno samo Laze Kostića. Sombor nije destinacija. Sombor je magija tihog rovenja, oslanjanja na taj moćni zadužbinski dil, na sveta mesta pamćenja koje nije iščilelo niti je programirano, Zato ovo jeste knjiga pouzdane svesti i otvorenih mogućnosti dopisivanja, sporazumevanja, istinitosti uostalom. Putovao sam u Sombor baš svakojako, Čeze, koje u Sremu zovu gik, fijaker, bicikl, autobus, automobil, voz, šinobus… I to je bilo nezaboravno: stara železnička stanica, sve sa poznatim nekadašnjim upozorenjima kako je tu, zbog vaskolike bezbednosne situacije, s onim prekrštenim fotografskim aparatom, – snimanje strogo zabranjeno, dug, lagan hod pod senkama bođoša, sve do centra (Kog centra? zapitao je Milan Konjović dvojicu putnika namernika Momu Kapora i Boru Draškovića, i odgovorio im: Ja sam centar). Putovao sam kao klinac, kao mlad čovek, kao pripadnik trećeg doba… Sve mi se čini da sam se jedino ja menjao, da sam stario, postajao ironičniji nego ikad. Ne govori se zacelo slučajno kako su starci, kao i deca, bestidni. I da koračaju sitnim korakom. A na drugoj strani, nikako na razdaljini, već posve, posve blizu, Sombor je ostajao isti, samo u ponečem zanovljen, grad koji je u svojoj strukturi ostvaren odavno, i kome se isto može, kao ono Dubrovniku u dramama Ive Vojnovića, govoriti Vi, i pisati ga sa početnim velikim slovom: Grad. Grad se prepoznaje i uočava tek u dugim noćnim satima, i u kasnim popodnevima, kada su senke duge i nezaboravne. Sombor je najslavniji u svojim detaljima, u tom bogatom tkanju sedimenata nekolikih stoleća, nadvladavši skepsu, zaturenost, nestalu županijsku, varmeđsku moć. Kada sam pročitao raspravu Milana Stepanovića, bilo mi je drago što je zadovoljena i moja i Konjovićeva priča o prvom somborskom liftu koga više nije. Stepanović je pokazao izuzetan smisao za detalj. A pošto se i naša ukupna memorija, a osobito ona sklona zaboravu, našoj jedinoj postojbini, ogromno oslanja upravo na fragmente, koji su tako bitni i za literaturu Isidore Sekulić, somborske preparandistikinje, i za Žarka Vasiljevića, jedinstvenog hroničara Vojvodine stare, koji nije zaboravio ni somborsku majku Dafinu, koju pronose niz Čonopljanski sokak, a prate je njene mile kokoške, onda sve postaje bitnije. Kada se čita i pročita Stepanović, postaje mnogo jasnija pozadina opusa dvaju naših velikih realista, Jakova Ignjatovića i Veljka Petrovića. Čak i „Bunji“ je neophodna prethodna priprema, a čitav splet promene vlasnika čuvenih somborskih palata, vreme bankrota i zlosrećnih sudbina našeg sveta, koje je Ignjatović, srpski Balzak, dokazao i čudesno pokazao, upravo u ovim fragmentima Stepanovićevim iskazuje se kao mit. Kao kob. Kao sama suština stvari. Milan Stepanović ne posmatra i ne promišlja Sombor, tu našu moćnu istorijsku agendu, kao svoj dlan. On, zapravo, iščitava taj dlan sa meandrima i rukavcima pamćenja tog istog dlana – nepotrošenog atlasa naših uspomena. Sada se nedvosmisleno vidi da sagledavanje te istorijske barokne varoši ne bi bilo moguće bez nanovo okupljene i podozrivo osmotrene legendarne slave. Posle svega, a naročito posle narušene ravnoteže s početka prošlog veka, jedino detalji, često senzacionalni, često i naporedo postavljeni, mogu da vrate nov život nekadašnjem graždanskom, varmeđijskom sjaju. Stepanović to čini strasno, ostvarujući neponovljiv bekgraund za nastanak i razvoj mnogobrojnih uglednika i buntovnika, lidera i saputnika našeg romantizma, naše moderne takođe. Mnogo šta je posle ove knjige preglednije, jasnije, logičnije u tim famoznim ukrštenim rečima grada, koji je u najvećoj mogućoj meri, skoro savršen, najbliži planimetrijskom snu epohe. Nije u pitanju Atlantida našeg prečanskog sveta, ali je, svakako, pred nama panorama Sombora u njegovim možda poslednjim somborskim trenucima. U onima koji još umeju da prepoznaju vlastitu senku. Čitanka prošlosti, ulaznica za budućnost. Stepanovićev Sombor sad pulsira intenzivno, doživljeno, ponorno. I ne odaje i dalje svaku svoju tajnu. Sombor 2020 410 str ilust 31 cm K.N.S.O.CRNI 0

ZORAN D. KRSTIĆ INTERSEKS Predgovor - Sava Perović Ilustracije - Vera Krstić i Vojkan Vukadinović Izdavač - BMG, Beograd Godina - 1994 X + 222 strana 21 cm ISBN - 86-82005-05-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1. NAPOMENA AUTORA 2. LISTA SKRAĆENICA I SIMBOLA 3. HERMAFRODITIZAM U TEOLOGIJI, UMETNOSTI I KULTURI 4. POJAM POLA a) Genetski pol b) Gonadni pol c) Fenotipski-somatski pol d) Hormonski status e) Pol vaspitanja (odgajanja) - `sex of rearing` f) Identitet roda-psihološki pol 5. MEHANIZMI DIFERENCIJACIJE POLA 5.1. Determinacija i diferencijacija pola 5.2. Genitalna morfogeneza 5.2.1. Stadijum nediferentovane (indiferentne) gonade 5.2.2. Diferencijacija testisa 5.2.3. Diferencijacija ovarijuma 5.2.4. Diferencijacija unutrašnjih genitalija a) Razvoj unutrašnjeg genitalnog trakta u muškarca b) Razvoj unutrašnjeg genitalnog trakta u žena 5.2.5. Diferencijacija spoljnih genitalija a) Virilizacija spoljneg genitalnog trakta u muškog fetusa b) Feminizacija spoljneg genitalnog trakta u ženskog fetusa 5.3. Rezime hronologije diferencijacije pola 6. FAKTORI DIFERENCIJACIJE POLA 6.1. Y-hromozom i njegov/njegovi gen/i koji određuju pol 6.2. Gonadni i endokrini faktori 6.3. Mehanizam androgene akcije 6.4. Polna diferencijacija centralnog nervnog sistema? 6.5. Zaključak 7. DEFINICIJA INTERSEKSUALNOG STANJA 8. KLASIFIKACIJA INTERSEKSUALNIH STANJA 9. ANATOMIJA KARLICE I GENITALNIH ORGANA PRIMENJENA NA INTERSEKSUALNA STANJA 9.1. Muški genitalni sistem a) Prostata b) Muška uretra c) Ductus deferens, vezikule seminales i ejakulatorni duktusi d) Penis e) Skrotum 9.2. Ženski genitalni sistem a) Klitoris b) Ženska uretra c) Vagina d) Unutrašnji genitalni organi žene 9.3. Perinealni pristup za ekstirpaciju vagine ili pravljenje puta za neovaginu 10. ŽENSKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM 10.1. Osnovne karakteristike 10.2. Klasifikacija 10.3. Klinička slika ženskog pseudohermafroditizma 10.4. KONGENITALNA ADRENALNA HIPERPLAZIJA 10.4.1. Anatomija nadbubrežnih žljezda 10.4.2. Biosinteza, metabolizam i regulacija adrenalnih steroida 10.4.3. Mehanizam regulacije adrenalnih steroida 10.4.4. Enzimski defekti u steroidogenezi 10.4.5. Genitalne manifestacije pojedinih enzimskih defekata steroidogeneze 10.4.5. Endoskopski nalaz u KAH 10.4.6. Deficit enzima 21-hidroksilaze a) Lakši, prosti virilizantni oblik KAH, bez gubitka soli b) Teži oblik KAH sa gubitkom soli c) Neklasični oblik KAH zbog 21-OH deficita 10.4.7. Epidemiologija 10.4.8. Genetika KAH. Povezanost HLA i KAH a) Prenatalna dijagnoza b) Prenatalni tretman 10.4.9. Lečenje KAH a) Hormonska terapija. b) Označavanje pola c) Hirurška terapija Niski adrenogenitalni sindrom Visoki adrenogenitalni sindrom d) Psihoterapija 10.5. Drugi uzroci prekomerne produkcije fetalnih androgena 10.6. Transplacentna androgenizacija a) Endogena hiperandrogenizacija majke b) Egzogena, jatrogena hiperandrogenizacija majke 10.7. Malformativni ženski pseudohermafroditizam 10.8. Idiopatski ženski pseudohermafroditizam 10.9. Familijarni ženski pseudohermafroditizam 10.10.Lokalne lezije koje simuliraju ženski pseudohermafroditizam 11. MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM 11.1. Anomalije gonadotropina 11.2. Poremećaj aktivnosti Leydigovih ćelija 11.2.1. Urođene greške biosinteze testosterona a) Poremećaj sinteze pregnenolona b) Deficit 3B-hidroksisteroid dehidrogenaze c) Deficit 17a-hidroksilaze d) Deficit 17,20, dezmolaze e) Deficit 17ẞ-hidroksisteroid dehidrogenaze 11.2.2. Hipoplazija Leydigovih ćelija 11.3. Poremećaj perifernog metabolizma androgena 1. Deficit 5a-redukataze 2. Defekti androgenih receptora a) Kompletna testisna feminizacija b) Nekompletna testisna feminizacija c) Reifensteinov sindrom d) Sindrom infertilnih muškaraca 11.4. Druge forme muškog pseudohermafroditizma a) Muški pseudohermafroditizam udružen sa drugim kong.anomalijama b) Jatrogeni muški pseudohermafroditizam c) Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa (SPMD) d) Idiopatski muški pseudohermafroditizam 11.5. Disgenezni muški pseudohermafroditizam 11.6. TRETMAN MUŠKOG PSEUDOHERMAFRODITIZMA 10.7. OSTACI MÜLLEROVIH DUKTUSA U MUŠKARACA 11.8. HIPOSPADIJA I INTERSEKS 11.9. MIKROPENIS. Mikropenis i interseks 12. INTERSEKSUALNA STANJA SA ABNORMALNOM GONADNOM DIFERENCIJACIJOM 12.1. SIMETRIČNA GONADNA DISGENEZA 12.1.1. DISGENEZNI MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM a) `Pure` gonadal dysgenesis (Čista gonadna disgeneza) b) Parcijalna gonadna disgeneza ... c) Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa d) Hipoplazija i ageneza Leydigovih ćelija e) Sindrom rudimentarnih testisa f) Potpuni nedostatak testisa 11.1.2. XX muškarci- XX male 12.2. ASIMETRIČNA GONADNA DISGENEZA 12.2.1. POMEŠANA GONADNA DISGENEZA Etiologija Incidenca Osnovne karakteristike kliničke slike Spoljne genitalije Unutrašnje genitalije Maligna alteracija gonada Citogenetska analiza Hormonska evaluacija Tretman pacijenata sa pomešanom gonadnom disgenezom 45,X/46XY MOZAICIZAM - Genitalne kliničke manifestacije 12.2.2 PRAVI HERMAFRODITIZAM Etiologija Incidenca Klasifikacija Osnovne karakteristike kliničke slike Spoljne genitalije Unutrašnje genitalije Ovotestis Ovarijum Testis Tumori gonada Paragonadne strukture (duktusi, epididimis,tube uterine) Uterus Vagina Prostata Hormonska evaluacija pravog hermafroditizma Citogenetska analiza pravog hermafroditizma Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza Tretman pravog hermafroditizma 13. INTERSEKSUALNA STANJA DECE. Značaj rane dijagnostike 13.1. Medicinska obrada novorođenčeta sa nediferentovanim polom 13.2. Interseks, inicijalna evaluacija i označavanje roda Anamneza Fizikalni pregled Laboratorijska ispitivanja Genetska ispitivanja Biohemijska ispitivanja Sonografska ispitivanja Radiografska ispitivanja Sinuso-uretro-vagino-cistoskopija (panendoskopija) Laparoskopija ili laparotomija Biopsija genitalne kože i/ili svake gonade 13.3. Šta reći roditeljima Određivanje roda u kom treba podizati dete Interseksualna oboljenja dijagnostikovana u starije dece 14. HIRURŠKO LEČENJE INTERSEKSUALNIH STANJA 14.1. Optimalno vreme za hiruršku korekciju 14.2. Feminizacija spoljnih genitalnih organa A) Redukcija klitorisa-klitoroplastika B) Vaginoplastika a) Vagina nedostaje ili je stepen hipoplazije takav da se ne može iskoristiti za vaginoplastiku b) Dobro razvijena vagina, zatvorena tankom kožnom pregradom, koja maskira njen otvor (obično Prader 1 i 2) c) Vagina ne leži baš ispod kože, već je debljim zidom zatvorena, ali se uliva u uretru distalno od SSU d) Visoki adrenogenitalni sindrom - vagina ulazi u uretru iznad SSU e) Nema komunikacije između vagine i uretre C) Vulvoplastika D) Ženska hipospadija E) Hirurško lečenje postoperativnih stenoza 14.3. Maskulinizacija spoljašnjih genitalnih organa 15. CILJEVI NAŠIH ISTRAŽIVANJA 16. IZVORI PODATAKA I METODE 17. PRIKAZ NAŠIH BOLESNIKA I KOMENTAR 18. ŽENSKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 19. MUŠKI PSEUDOHERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 19.1. Deficit 5a-reduktaze 19.2. Kompletna testisna feminizacija 19.3. Nekompletna testisna feminizacija 19.4. Parcijalna gonadna disgeneza 19.5. XX- muškarac, XX-male 19.6. Sindrom perzistencije Müllerovih duktusa 19.7. Dizmorfični sindromi sa muškim pseudohermafroditizmom 19.8. Opšte karakteristike muškog pseudohermafroditizma 19.9. Ostaci Müllerovih struktura u muškom pseudohermafroditizmu 19.10.Operativno lečenje muškog pseudohermafroditizma 20. POMEŠANA GONADNA DISGENEZA, naši bolesnici 21. PRAVI HERMAFRODITIZAM, naši bolesnici 22. Interseks, mikropenis, test i terapija testosteronom, endogeni pubertet 23. Hipotetična operacija za Prader 5 interseksualiteta u muških transeksualaca 24. Neovagine od izolovanog segmenta creva 25. ZAKLJUČAK 26. Summary 27. Literatura Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Hermafroditizam

U ovom udžbeniku sam obuhvatio postupke kojima se podvrgava nafta nakon završetka eksploatacije i pre transporta u rafinerijska postrojenja na sabirno otpremnim stanicama. Nije obuhvaćena rafinerijska prerada, koja će biti obrađena u sledećem udžbeniku koji će imati naslov `Rafinerijska prerada`. Radoslav D. Mićić TEHNIKA I TEHNOLOGIJA PRERADE NAFTE Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin 2020 Tehnika i tehnologija prerade nafte Autor: Docent dr Radoslav D. Mićić Recenzenti: Prof. dr Zvonimir Bošković Prof. dr Sanel Nuhanović Izdavač: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin Za izdavača: Prof. dr Dragica Radosav, dekan Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 665.633(075.8) МИЋИЋ, Радослав, 1955- Tehnika i tehnologija prerade nafte : industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa / Radoslav D. Mićić. - Zrenjanin : Tehnički fakultet `Mihajlo Pupin`, 2020 (Novi Sad : NS digiprint). - 333 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Udžbenici ; 240) Tiraž 30. - Bibliografija. ISBN 978-86-7672-336-2 a) Нафта -- Производња COBISS.SR-ID 17249545 Napomena autora U ovom udžbeniku sam obuhvatio postupke kojima se podvrgava nafta nakon završetka eksploatacije i pre transporta u rafinerijska postrojenja na sabirno otpremnim stanicama. Nije obuhvaćena rafinerijska prerada, koja će biti obrađena u sledećem udžbeniku koji će imati naslov `Rafinerijska prerada`. Radoslav D. Mićić Sadržaj: 1. UVOD 1 1.1. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija nafte 3 2. Hemijske i fizičke osobine nafte 16 2.1. Kratak istorijski razvoj organske hemije 17 2.2. Sastav 17 2.3. Ugljovodonici 18 2.4. Hemijski sastav nafte 24 2.4.1. Alkani (zasićeni ugljovodonici, parafini) 24 2.4.2. Alkeni (olefini) 28 2.4.3. Cikloparafini 34 2.4.4. Aromati (areni) 42 2.4.5. Hibridni ugljovodonici 51 2.4.6. Heteroatomska jedinjenja 52 2.4.7. Metali 64 2.5. Fizičke karakteristike nafte i naftnih frakcija 66 2.5.1. Površinski napon 66 2.5.2. Srednje temperature ključanja 66 2.5.3. Gustina (ρ) 67 2.5.4. Viskozitet 69 2.5.5. Napon pare 76 2.5.6. Molekulska masa 77 2.5.7. Stišljivost nafte 78 2.5.8. Toplotne karakteristike 79 2.5.9. Аnilinska tačka 81 2.5.10. Dielektrična svojstva nafte 81 2.5.11. Optička svojstva 82 2.5.12. Oktanski broj (OB) 83 2.5.13. Cetanski broj 83 2.5.14. Sadržaj sumpora 83 2.6. Randman nafte 84 2.6.1. Podaci u randman analizi i laboratorijski testovi 84 3. Određivanje fizičkih osobina i klasifikacija nafti 91 3.1. Razlike u osobinama nafte u okviru naftnog sloja 91 3.2. Klasifikacija i karakterizacija nafti 92 3.2.1. Empirijska klasifikacija i karakterizacija nafte 92 3.2.2. Strukturno-grupna analiza 95 3.2.3. Podela savremenih metoda za karakterizaciju nafte 96 4. Tehnologija pripreme nafte za transport 97 4.1. Prikupljanje nafte 97 4.2. Priprema nafte za transport 97 4.2.1. Primese u nafti 97 4.2.2. Separacija nafte 99 4.2.3. Dehidracija nafte 100 4.2.4. Skladištenje nafte 101 5. Transport nafte 102 5.1. Cevovodi 102 5.1.1. Vrste cevovoda 103 5.1.2. Izgradnja cevovoda 104 5.1.3. Operacije koje se obavljaju na cevovodima 105 5.1.4. Šaržna isporuka 114 5.1.5. Zaštita životne sredine prilikom transporta 115 5.1.6. Održavanje cevovoda; zdravlje i sigurnost radnika 115 5.2. Tankeri i barže 117 5.2.1. Plovila za prevoz TNG i UNG (LPG i LNG) 119 5.2.2. Morski brodovi sirove nafte i naftnih derivata 119 5.2.3. Utovar i istovar barži i brodova 120 5.2.4. Mere sigurnosti i zdravlja vezane za morska plovila 121 5.3. Kamionski i železnički prevoz naftnih derivata 123 5.3.1. Zakonske odredbe 124 5.3.2. Železničke cisterne 124 5.3.3. Kamioni cisterne 125 6. Separacija (odvajanje) tečnosti i gasa 132 6.1. Jednostepena separacija 132 6.2. Višestepena separacija 133 6.3. Faktori koji utiču na proces separacije 133 6.4. Separatori 137 6.4.1. Unutrašnja oprema separatora 139 6.4.2. Elementi primarne (osnovne) separacije 139 6.4.3. Otpenjivači 140 6.4.4. Pregrade za neutraliziranje udarnih talasa smese 141 6.4.5. Razbijači vrtloga 141 6.4.6. Koalesceri i hvatači kapljica 142 6.4.7. Hvatači kapljica u emulzijama 145 6.4.8. Sistem za ispiranje peska 146 6.4.9. Podela separatora 146 6.4.10. Vodoravni separatori 147 6.4.11. Uspravni separatori 151 6.4.12. Kuglasti separatori 155 6.4.13. Ciklonski separatori 155 6.4.14. Ostale vrste separatora 156 6.4.15. Problemi u radu separatora 165 7. Teorijska osnova separacije i izbor separatora 168 7.1. Izbor separatora (prema prema Ken Arnoldu i Maurice Stewartu) 168 7.1.1. Vreme zadržavanja tečne faze 168 7.1.2. Separacija gas-tečnost 168 7.1.3. Separacija gas-nafta-voda 169 7.1.4. Gravitaciono odvajanje 169 7.2. Izbor separatora (William Svrcek i Wayne Monnery) 183 7.2.1. Postupak odabira dimenzija dvofaznog uspravnog separatora 185 7.2.2. Postupak dimenzioniranja dvofaznog vodoravnog separatora 189 8. Dehidracija nafte 195 8.1. Emulzije 195 8.1.1. Tipovi emulzija 197 8.1.2. Stabilnost emulzija 198 8.2. Razbijanje emulzija 201 8.2.1. Razbijanje emulzija upotrebom hemijskih sredstava 201 8.2.2. Razbijanje emulzija primenom toplote 204 8.2.3. Razbijanje emulzija delovanjem električne struje 204 8.3. Uređaji za odvajanje vode iz nafte 205 8.3.1. Uređaji za odvajanje slobodne vode 205 8.3.2. Uređaji za razbijanje emilzija 207 8.3.3. Grejači 207 9. Skladištenje nafte 213 9.1. Tipovi rezervoara 213 9.1.1. Podela prema materijalu i načinu izrade rezervoara 213 9.1.2. Podela rezervoara prema tipu krova 216 9.1.3. Rezervoari bez krova 217 9.1.4. Rezervoari s fiksnim krovom 217 9.1.5. Rezervoari s plivajućim krovom 221 9.2. Fizički kriterijumi 227 9.2.1. Kapacitet rezervoara. 227 9.2.2. Dimenzije rezervoara 228 9.2.3. Zahtevi za blanketiranje rezervoara, prepokrivanje inertnim gasom 228 9.2.4. Odzračivanje (ventiliranje) rezervoara, disajni ventili 229 9.3. Instrumentacija na rezervoarima 235 9.3.1. Nivo 235 9.3.2. Temperatura 257 9.4. Konstrukcija skladišnih rezervoara i izgradnja 288 9.4.1. Temelji 288 9.4.2. Čelična konstrukcija rezervoara 288 9.4.3. Kontrola propuštanja i zaštita rezervoara 290 9.4.4. Razmatranje mesta za smeštaj rezervoara 292 9.5. Kontrola gubitaka u rezervoaru 295 9.5.1. Merenje 295 9.5.2. Uzroci gubitaka 296 9.5.3. Prihvatljiv, ciljni nivo gubitaka 300 9.5.4. Aspekt sigurnosti i spoljnih uslova 301 9.5.5. Načini za sprečavanje nastajanja gubitaka 301 9.5.6. Sistem za povrat parne faze 303 9.5.7. Strategija suzbijanja gubitaka 303 10. Primer sabirno otpremne stanice 304 10.1. Opis tehnološkog toka i namene SOS 304 10.2. Prvi stepen separacije: Zbirni i merni separator (ZS, MS) i otkapljivač (OK) 304 10.3. Trofazni separator 305 10.4. Rezervoarski prostor za skladištenje, odstojavanje i otpremu nafte 307 10.5. Rezervoarski prostor za skladištenje i otpremu slojne vode 307 10.6. Pumpa P-CGA 50, međufazna pumpa za prepumpavanje 311 10.7. Pumpa za otpremu nafte, KVL P-28- 10/4 i VPL-101- 3NF 311 10.8. Kotlarnica 313 10.9. Baklja 313 10.10. Otprema slojne vode 313 10.11. Pretakalište za kamion cisterne 314 10.12. Tehnološki objekti 314 10.13. Prateći objekti 315 10.14. Zaštita od požara 315 10.15. Vodovod i kanalizacija 316

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bila je Lo, prosto Lo, ujutru, uspravljena, visoka sto četrdeset sedam centimetara, u jednoj sokni. Bila je Lola u pantalonama. Doli je bila u školi. Na tačkastoj liniji za potpis bila je Dolores. Ali u mome naručju uvek bejaše Lolita. Lolita, jedan od najznačajnijih romana XX veka, remek-delo majstora pripovedanja, Vladimira Nabokova, već 65 godina izaziva pažnju čitalaca, kritičara i proučavalaca književnosti – delom zbog kontroverzne teme, delom zbog niza literarnih i intertekstualnih zagonetki, ali i zbog nenadmašnog stila koji je zadavao, i još uvek zadaje neopisive muke prevodiocima širom sveta. Priča o Hambertu Hambertu, sredovečnom perverznjaku i esteti, koji je zaljubljen u koketnu dvanaestogodišnju devojčicu Dolores Hejz, samo je zametak širokog tematskog spektra ovog dela: počevši od izgubljene ljubavi iz mladosti, preko bolesne požude, opsesije, rascepa između Hambertovih zamisli i stvarnosti, zabluda i nada; sa druge strane, ovo delo nije nimalo lako ukalupiti u jedan žanr, jer ih Nabokov vešto kombinuje unedogled, spajajući memoare, dnevnike, poeziju, putopis, bajke… Pred vama se nalazi dugoočekivano prvo srpsko kritičko izdanje Lolite, jedno od retkih te vrste u svetu. Ono obuhvata (redigovani) prevod ingenioznog Branka Vučićevića i napomene, tumačenja i pogovor profesora Zorana Paunovića. Pred našim čitaocima se po prvi put otkrivaju nova značenja i slojevi ovog izuzetnog i jedinstvenog dela, i tek sad mu se ukazati sva njegova lepota i kompleksonost koji su do sada bili nedostupni u dobro skrivenim tajnim semantičkim pregradama koje je veliki majstor pera ostavio narednim generacijama da otkrivaju. Vladimir Vladimirovič Nabokov (rus. Владимир Владимирович Набоков, Sankt Peterburg, 22. april 1899 — Montre, 2. jul 1977) bio je rusko-američki književnik. Kuća Vladimira Nabokova u Sankt Peterburgu gde je rođen i živeo do 18. godine Emigrirao je u Berlin 1919. gde je, nakon studija u Engleskoj, delovao kao književnik, sportski instruktor, prevodilac i novinar. U SAD odlazi 1940, gde živi pišući na engleskom jeziku. Pod uticajem klasične ruske i moderne evropske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sistem vrednosti. Biografija Vladimir Vladimirovič Nabokov rođen je 10. aprila 1899. godine u Sankt Peterburgu. Odrastao je u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica u carskoj Rusiji. Vladimir Sirin, kako je bio njegov ruski pseudonim, pesnik, dramaturg, prevodilac, romanopisac, dobio je izuzetno, vrhunsko kućno obrazovanje, od ranog detinjstva putovao, učio jezike i godine 1910. upisuje Tenjiščevsku veliku školu, jednu od najcenjenijih školskih ustanova u Peterburgu. Istovremeno se bavi šahom, sportom, entimologijom. Sa sedamnaest godina objavljuje prvu zbirku pesama, 1916. godine. Nakon Oktobarske revolucije, porodica Nabokov se sklonila na Krim, da bi 1919. zauvek napustili Rusiju, živeli dve godine u Velikoj Britaniji, gde je Vladimir Nabokov nastavio školovanje, izučavanje romanskih i slovenskih jezika na Triniti koledžu u Kembridžu. Od 1922. godine, pa do 1937. živeo je u Berlinu u vrlo neizvesnim materijalnim uslovima, i izdržavajući se davanjem časova, sastavljanjem šahovskih kombinacija za novine, a ponekad je glumio i u filmovima. Oženio se Verom Slonim i rodio im se sin, ali je opet bio prisiljen da beži. Napušta Hitlerovu Nemačku i živi sa porodicom u Parizu do 1940. godine kada napušta Evropu i odlazi u SAD. Život u SAD Nakon dolaska u SAD zahvaljujući velikoj pomoći ruskog kompozitora Rahmanjinova, Vladimir Nabokov sa porodicom prvo živi u Bostonu, postaje predavač najpre na Velesli koledžu, a kasnije i na Kornelu. Ni dolazak u Ameriku, ni stalna potraga za izgubljenim domom nisu uticale na ljubav koju je Vladimir Nabokov otkrio kao dečak na porodičnom seoskom imanju u carskoj Rusiji, a to je ljubav i interesovanje za leptire koje je nastavio da lovi i izučava. Kolekcija od 4324 leptira koja mu je pripadala nalazi se u Muzeju uporedne zoologije na Univerzitetu Harvard, a on je dugo radio kao kustos lepidoptera. U znak poštovanja za tu njegovu sklonost, tekstove koje je napisao o leptirima, i koji imaju naučnu vrednost jedan leptir u svom imenu nosi i prezime Nabokova. Verni životni pratilac V. Nabokova, uprkos bračnim krizama, bila je njegova supruga, Vera Slonim Nabokov, koja ga je nesebično podsticala i pomagala u svemu što je radio. Mnogi smatraju da je presudno uticala i na njegovu literaturu, jer je bio sklon malodušnosti i odustajanju. Bolest i smrt Nabokov umire 2. jula 1977. godine od virusne infekcije pluća, izazvane prekomernim pušenjem. Književni rad Statua Vladimira Nabokova u Montreu Jedina zvanično objavljena knjiga u Rusiji za života Vladimira Nabokova je zbirka Pesme ( 68 pesama). U Berlinu će 1922. godine objaviti prvo priče, a zatim uz pomoć ruske emigracije i svoj prvi roman Maša (1926). Dok je boravio u Berlinu Vladimir Nabokov je napisao osam romana na ruskom jeziku: Čovek iz SSSR, Kralj, kraljica, pub, Lužinova odbrana, Povratak Čorba, Kamera obskura, Podvig, Očajanje, Poziv na pogubljenje, Dar, Stvarni život Sebastijana Najta… Kasnije će svoje romane, zajedno sa sinom, Dmitrom Nabokovim prevesti na engleski. Prvi roman koji je Nabokov napisao na engleskom je U znaku nezakonito rođenih koji je tematski vrlo blizak romanu Poziv na pogubljenje jer u njemu se na groteskan način bavi mehanizmima nasilja u totalitarim policijskim državama. Još od malena Nabokov je znao engleski jezik, govorio je da ga je naučio pre ruskog, te je tako preveo na engleski Alisu u zemlji čuda, zatim Puškinovog Jevgenija Onjegina, Ljermontovljevog Junaka našeg doba i dr. Njegova prva knjiga koja se pojavila na engleskom bio je roman Stvarni život Sebastijana Najta, ali planetarnu slavu i interesovanje ovom piscu doneće Lolita. Ovaj roman prvo je objavljen u Evropi, tačnije 1955. u Parizu, 1958. u Americi. Priča o ljubavi između zrelog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice predstavljala je kršenje tabua čak i u književnim krugovima, i zbog provokativnosti roman je označen između ostalog i kao pornografski. Ideja za roman Lolita začeta je još u Parizu 1940. godine, Vladimir Nabokov je napisao na ruskom, čak pročitao grupi prijatelja “jedne zamračene ratne noći“, da bi nakon preseljenja u Ameriku uništio tu verziju Lolite i napisao je ponovo. Provokativna priča donela je autoru mnoštvo različitih neprilika, počev od odbijanja američkih izdavača da objave roman, pa do optužbi za plagijat koje su nastavljene i nakon autorove smrti. Trebalo je da prođe neko vreme pa da u prvi plan izbiju umetničke vrednosti ovog romana i složena slika duševnih stanja kroz koje prolazi glavni junak. Stenli Kjubrik je otkupio prava i po scenariju Vladimira Nabokova, koji je prilično izmenio, snimio 1962. godine Lolitu, kasnije, 1997. godine i Andrijan Lajn je po ovom romanu snimio film. Pored Lolite ekranizovana su i sledeća dela Vladimira Nabokova: Smeh u tami, Kralj, kraljica, pub, Razočarenje, Mašenjka, Gospođica O., Odbrana…

Magična priča o životu, ljubavi i porodici. Topla i beskrajno romantična priča u kojoj će se mnogi prepoznati. Put do ispunjenja snova ima brojne raskrsnice. Koji je pravi? Ne uspevajući da održe ritam velikog grada radeći po ceo dan sa dvoje male dece, Kejt Hatčinson i njen muž Simon, sele se u Safolk. Ostavljajući svoju karijeru, svoje prijatelje, svoju nezavisnost, Kejt pokušava da započne novi život pod krovom svoje svekrve tragajući za idealnom kućom. Posle nekoliko meseci, dok joj muž sve više vremena provodi na poslu u Londonu, Kejt počinje da se preispituje o ispravnosti svoje odluke. Jedne večeri, naleteće na kuću koja izgleda baš kao da je izašla iz njene mašte. Tu upoznaje i vlasnicu, Agnes, ženu u poznim godinama. Životna priča stare Agnes je za Kejt eho njenog sopstvenog života. I dok se prošlost i sadašnjost mešaju, ona shvata da još nije kasno da skupi snage i ispuni svoje snove. Pun iznenađenja i neočekivanih obrta, roman otkriva i priču o Londonu kakav je bio nekad, promenama koje nosi novo doba i kući iz snova koja je sudbinski spojila dve žene. ODLOMCI IZ KNJIGE London, novembar 2002. „Javi se, molim te, molim te“, šaptala je Kejt u slušalicu. Dok je slušala kako telefon zvoni, zagledana u sliku svog muža Sajmona sa Dejzi i malim Semom, koja je visila na zidu njene zelene kancelarije bez prozora. Na kraju je spustila slušalicu. Gde bi mogla biti Taša? Semu sigurno nije bilo lošije jer bi je dadilja nazvala. Kejt je potražila mobilni prevrćući po torbi i okrenula Tašin broj. Dobila je govornu poštu. Do đavola. „Taša - ja sam, Kejt. Nadam se da se snalaziš. Moram da znam kako je Sem. Možeš li me nazvati u kancelariju kad budeš imala trenutak slobodnog vremena?“ Gurnula je telefon u džep sakoa pokušavajući da ignoriše leptiriće panike. Sem je sigurno imao samo stomačni virus, ali bilo je strašno videti ga s temperaturom i malaksalog. Povratio je čak i vodu koju mu je Kejt dala. Naravno, Taša je bila više nego stručna, ali... Trebalo je da ostanem kod kuće s njim i da javim da sam bolesna, rekla je ljutito sama sebi. „Ne, nije trebalo“, rekao je iritirajući glas u njenoj glavi. Taša je savršeno sposobna da se sama izbori s tim. Šta bi se desilo da jutros nisi bila u televizijskom studiju i pobrinula se za Suzi Zi. Verovatno bi odbila da se pojavi u emisiji i digla bi se velika frka. Kejt je morala da se složi sa neprijatnim glasom razuma. Suzi, draga ali veoma zahtevna osoba, bila je kantautor čiju su necenzurisanu autobiografiju upravo objavili Kejtini poslodavci, Jansen i hiks. U poslednjih nedelju dana Kejt je provela Suzi kroz londonski svet medija s namerom da je zaštiti od posledica priznavanja afera s raznim poznatim ličnostima iz sveta muzike. Kejt je čak i sada veoma rizikovala poveravajući je londonskom predstavniku prodaje dok traje potpisivanje knjige. Prekrstila je prste iza leđa, nadajući se da će sve proteći dobro i uzela taksi da se vrati u kancelariju Jansena i Hiksa u Ulici Voren. Planirala je da se pozabavi najgorim od svih hitnih zadataka koji su bili pred njom i da se iskrade kući ranije. Kejt je pogledala na sat - već je bilo dvanaest i petnaest - a zatim na užas koji joj je bio na stolu. Bila je odsutna samo jutros i evo šta se desilo! Kule novih knjiga, nestabilne gomile papira i magazina, čak i hrpa plastičnih trolova floruscentne kose, koji promovišu fantastiku za decu. „Zašto ljudi koriste svaku priliku da prebace sve meni?“, razmišljala je, mrzovoljna, sklanjajući pramne tamne kose s lica i pritiskajući on na komjuteru. Poželela je, ne i poslednji put, da ima pomoćnika, ali nije bila na dovoljno visokom položaju za tako nešto. Telefon je zazvonio i zgrabila ga je nadajući se da je Taša. „Kejt? Adam ovde. Izvini što te gnjavim s još jednim problemom, ali...“ Kejt se razočarala. Adam Džejkobs je napisao svoj prvi roman i trebalo mu je mnogo pažnje i podrške. Obično bi mu rado pružila utehu, ali danas je samo želela da ga se reši. Dok je slušala poslednju žalopojku - knjižara u njegovom kraju ne drži njegovu novelu - držala je slušalicu između vilice i ramena i počela da sređuje nered. Naslagala je knjige pored stola, pazeći da se ne sruše, stavila trolove u kutiju i odložila papire i dopise u pregrade. „Adame, stvarno nemoj da brineš, sigurna sam da postoji jednostavno objašnjenje. Opa!“ Jedna gomila knjiga obrušila se na pod. „Slušaj, odmah ću poslati imejl predstavniku prodaje. Da, da, da, znam. Moram sada da idem, izvini. Zdravo.“ Bacila je slušalicu, poređala knjige jedne preko drugih i počela da skida ceduljice s monitora. Telefon je ponovo zazvonio. „Kejt, Patrik je. Gde si bila do žavola?“ O, Bože. Kako je mogla da zaboravi? Trebalo je da bude na sastanku s njim i njegovim najprodavanijim piscem krimića! Patrik, direktor izdavačke kuće, pregovarao je o novom ugovoru, a pisac je silno želeo garancije u vezi s marketingom. „Žao mi je“, proguta knedlu, „potpuno sam smetnula s uma. Nisam bila u kancelariji... znam, kasno je, verovatno. Žao mi je. Suzi je... Ne znam Patriče - da, znam da je moja krivica. Da. Žao mi je.“ Zalupio je slušalicu, a ona je zagnjurila lice u ruke dok joj je njegov ljutit glas još uvek odzvanjao u ušima. Ako ne naprave novi dogovor s piscem, siktao je, sve će pasti na nju. „Dobro, stvarno si ti kriva“, javila se njena savest glasom stroge učiteljice. Nije trebalo da radi toliko poslova odjednom. Ali imam toliko toga da obavim i nikoga da mi pomogne. Kako mogu biti na sto mesta istovremeno? Kejt se usportivila. „Mogla si bolje da se organizuješ. Da ćešće kažeš NE.“ Kejt je uzdahnula. Da, i onda će reći kako ne mogu da se nosim s tim. „Ove majke što rade kao da su bez mozga, znate.“ Čula je kako je Patrik rekao nešto slično prošle nedelje, đubre jedno. Asistentkinja mu je otišla dva meseca nakon što se vratila s porodiljskog bolovanja, jer „očigledno više nije mogla da prati ovaj tempo“. Mislio je na ostajanje u kancelariji do sedam uveče i nošenje posla kući, pretpostavila je Kejt. U ovakvim trenucima želela je da ima čarobni štap Harija Potera. Onda bi čarolijom oženila Patrika s devojkom koja ima karijeru u vrtoglavom usponu, zatim bi mu natovarila na vrat ogromnu hipoteku i trojke kojima su potrebna samo tri sata sna noću, i to u različitim terminima. To bi ga sredilo. „Ćao, Kejt. Izgleda da opet ideš“, rekla je Anabela, sekretarica njene šefice Karine, stvorivši se na vratima njene kancelarije, u oblaku parfema ana sui. „Upravo ja zvala Karina. Zaglavila se u vozu na povratku iz Lidsa, tako da ćeš morati na ručak kod Džejmsa Klajda umesto nje.“ Džejms Klajd, ostareo i težak. Poslednja osoba s kojom bi Kejt želela da ima posla danas. „Sjajno - upravo ono što mi treba“, gunđala je Kejt provlačeći ruke kroz tamnu kosu. Jednostavno nije imala snage za slavljenički ručak, koji je trebalo da se održi danas u privatnoj trpezariji firme povodom njegovog osamnaestog političkog trilera.. Sigruno iam neko drugi ko bi mogao da ide umesto nje... Anabela je odmah razumela šta joj je na umu i brzo dodala: „Ostale smo samo nas dve - a ja sam zauzeta. Neko ovde mora da se javlja na telefon.“ Nešto je puklo u Kejt. Ustala je sa stolice i nagnula se preko stola. Dve crvene mrlje proširile su joj se preko bledog keltskog tena, a zelene oči bljesnula negodujući. Sa svojih 165 centimetara, imala je malu prednost nad sitnom Anabelom u mini suknji. „Pa moraćeš za promenu da odgovoriš i na moj“, režala je. „I pobrini se da mi preneseš sve hitne poruke. Neki od nas moraju stvarno i da rade.“ Naslov: Kuća iz snova (meki povez) Izdavač: Mono & Manjana Strana: 415 (cb) Pismo: Format: 14x21 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7804-103-7

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mit i sistem sveta u umetnosti Dogona - Jelena Arandjelovic Lazic Dogoni ili Dogo kako sebe zovu žive u Maliju. Bave se zemljoradnjom, stočarstvom i delimično lovom. Žive u izolovanom renou platoa Bandiagara. Po predanju, Dogoni su u te oblasti došli pod pritiskom talasa islamizacije. Dogovi su vekovima uspeli da sačuvaju svoju kulturu, bez obzira na evropski uticaj i blizinu Tombuktua, starog centra islamizacije Sudana. Podizali su svoja naselja na nedostupnim mestima, na stenama, što je predstavljalo vrstu utvrđenja. Dogoni su najbolje proučen narod u Africi zahvaljujući radovima Marsela Griola, Germen Diterlen i Deniz Polm i ekspediciji u oblasti Bandiagara. Osnovu socijalne organizacije Dogona čini velika porodica na čijem čelu je njen najstariji član. Vlast pripada Savetu starešina na čelu sa religioznim vođom ogonom. U svakom selu nalazi se nekoliko „Velikih domova” u kojima se nalaze oltari predaka. Sela su autonomna, a simbol jedinstva Dogona su veliki religiozni praznici Sigi koji se održavaju jednom u šezdeset godina. Centralno mesto u religioznim ceremonijama zauzimaju ritualne maske. U svojim ceremonijama Dogoni koriste 80 različitih vrsta maski.[1] Analizirajući mitove i rituale Dogova Marsel Griol je došao do zaključka da se pogled na svet Dogona zasniva na predstavama o ambivalentnosti, a takođe i o materijalnom i duhovnom dvojstvu ljudske prirode. To je izraženo u opozicijama: život-smrt, poredak-haos, vlaga-suša i drugim. Ambivalentnost ženskog, emocionalno-osećajnog, i muškog, racionalnog načela izražava se istovremeno u postojećim pozitivnim i negativnim aspektima svakog člana te opozicije. U socijalnom smislu izražava se pripadnost: totemskoj grupi, uzrasnoj grupi, očevom i majčinom rodu. Na religioznom planu ta četiri aspekta simbolički su izražena u kultovima: Binu (totem), Lebe (majka-zemlja), Ama (bog-otac) i Jurugu (mitski lik koji simbolizuje haos). U panteonu Dogona njemu je suprotstavljen Nomo koji simbolizuje poredak, socijalni aspekt čovekove ličnosti, pobedu života nad smrću. Telem Odakle su Dogoni došli nije poznato. Postoji nekoliko verzija usmenog predanja po kojima su Dogoni doseljeni iz oblasti današnje Mauritanije ili sa jugozapada iz zemlje Mande. Došavši u oblast Bandiagare, Dogoni su zatekli stanovnike koje su nazvali Telem, što na njihovom jeziku znači „našli smo ih”. O ovom starinačkom stanovništvu Dogoni su imali neverovatne priče: tvrdili su da su to bila nadprirodna bića koja su za vreme velikih suša mogla da odlete na nebo i tamo načine otvore kako bi pala kiša. Da bi se utvrdile činjenice o prošlosti Dogona i o ranijim stanovnicima oblasti Bandiagara, jedna ekspedicija holandskih arheologa i drugih naučnika preduzela je opsežna istraživanja tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. U nameri da ustanove identitet Telema i odrede njihovu vezu sa Dogonima, naučnici su se koristili arheološkim istraživanjima pećina, biološkim istraživanjima ljudskih skeleta nađenih u pećinama, kao i bioloških istraživanja živih stanovnika ove oblasti. Istovremeno su izvršena detaljna etnološka proučavanja Dogona. Najstarije kulturne ostatke našli su kanjonu Toloj u blizini Sange, gde je u jednoj pećini otkriveno četrdeset ostava-ambara sagrađenih od sušenih zemljanih svitaka. Površina ovih građevina bila je ukrašena crtežima i otiscima prstiju. Datiranje pronađenih kulturnih ostataka iz ovih ostava je pokazalo da kultura Toloj potiče iz 2. i 3. veka pre nove ere. Ustanovljeno je takođe, da je kultura naroda Telem iz mnogo kasnijeg perioda, odnosno iz vremena od 11. do 15. veka. Pećine nisu korišćene kao stalna staništa, kako se to pominje u dogonskom predanju, izuzev možda kao privremena skloništa za vreme rata. Utvrđeno je takođe da se skeleti Telema razlikuju od posmrtnih ostataka Dogona, što je konačno potvrdilo pretpostavku da Dogoni nisu potomci naroda Telem. Detaljnim i obimnim istraživanjima koja su izvršili holandski stručnaci ustanovljeno je da je kultura Telem u oblasti Bandiagara postojala od 11. do 15. veka i da je naglo isčezla.[2] Umetnost Dogonska umetnost je isto toliko individualistička koliko i samo pleme, i u tom smislu čini jednu od osobenosti u afričkoj umetnosti. Najstarija grupa skulptura, za koju se pretpostavlja da je u istom stilu izrađivanja pre više od dve stotine godina, jeste skulptura poznata pod imenom telem. Rađena je od drveta pepeljasto sive ili crvenkaste boje. Odlikuje se izuzetno dinamičnom pozom sa podignutim rukama, što ima značenje molbe za kišu, odnosno za plodnost. Ponekad je u klečećem položaju. Najčešće predstavlja ženu, ali ponekad i hermafrodita. Ove skulpture su pretežno čuvane u ambarima, gde su im prinošene žrtve, ali se takođe nalaze i u grobovima. Predstave sa podignutim rukama nalaze se i na mnogim ritualnim predmetima, a osobito na vratima ambara. Figure predaka su više statične i geometrijske, sa oštrim uglastim oblicima koji idu do apstrakcije. Pripisuje je im se izuzetna plodonosna moć. Kada neki od uglednih članova umre, njegovo telo se drži izvesno vreme u pećini-svetičištu pored same statue.[3] Maske i mitologija Dogonska ritualna maska, Muzej afričke umetnosti (Beograd) Polazeći od određenja maske kao znaka sa tri bitna elementa: sadržaja, izraza i značenja, analiza maski Dogona sadržala bi određivanje i dešifrovanje elemenata koje jedna maska sadrži da bi se bolje shvatila njena funkcija u društvu. Maske imaju dva kompoziciona dela: deo maske koji pokriva lice i onaj koji se nastavlja po vertikali. Stil Dogona odlikuje se pravougaonim formama. Maske Dogona su, po pravilu, antropomorfne, dopunjene crtama različitih životinja (antilope, hijene, majmuna). Najrasprostranjeniji oblik je maska ``Kanaga``. Lice maske je pljosnato, sa otvorima za oči, podeljeno po vertikali tankom pregradom nosa. Maska ``Sirige`` napravljena je od drveta. Lice maske je antropomorfno. Iznad lica maske nalazi se deo visok tri do pet metara koji simbolizuje kuću religioznog vođe ogona. Maska je ukrašena geometrijskim formama koje odeažavaju kosmogonijske predstave Dogona. Gornji deo maske okrenut je prema istoku ili zapadu, čime se simbolično prikazuje dnevno kretanje sunca. Maska „devojke” Fulbe napravljena je od kauri školjki. Sastavni deo maske čine ženske grudi koje su napravljene od plodova baobaba i oivičene kauri školjkama. Ovu masku nose muškarci u obredima u kojima žele da neutralizuju životnu snagu svojih neprijatelja Fulbe.[1] Pripremama za za ritualne igre pod maskama (ili iminu kako se one zovu kod Dogona) i njihovim pravilnim izvođenjima upravljali su ljudi srednjeg doba starosti imina giru. Svaki član udruženja i učesnik igara starao se o svojoj maski i celokupnom odelu koje je koristio za vreme igre. Mnogi su izrađivali maske sami, ali su takođe mogli dati da im određenu masku izradi neko od rođaka ili poznatih rezbara koji je mogao živeti i u veoma udaljenom naselju. Kao rezultat toga, dogonske maske mogu biti različitog umetničkog kvaliteta. Osim u pogrebnim svečanostima posvećenim precima, ritualne igre pod maskama održavane su u prošlosti i u drugim prilikama, a osobito za vreme setvenih svečanosti, kada su duhovne sile trebale da omoguće plodnost zemlje, sigurnu i plodonosnu žetvu. u novije vreme, povremeno se u ritualnim igrama, kao i u predstavama za strance,pojavljuju nove maske koje predstavljaju nove ličnosti ili predmete, kao na primer policajac ili turista, bicikli i automobili. Za Dogone, maska koja nije obojena, ili ako se pre rituala ponovo ne oboji, predstavlja obično parče drveta, lišeno života i prave vrednosti. Veoma često se osnovna objašnjenja za životinjske maske svode na priče ili basne o zaštiti lovca, i zasnivaju se na verovanju da se životna snaga oslobođena smrću životinje, koju lovac ubije, može osvetiti lovcu i naneti mnoge nevolje, kako njemu, tako i njegovim srodnicima. Zbog toga je maska koja predstavlja životinju, sredstvo koje može da privuče i prihvati dušu ubijene životinje i da je smiri. Ritualne igre pod maskama, kao i sve druge značajne događaje, obrede i rituale, objavljuju i prate bubnjevi. Oni imaju posebnu ulogu i značaj za život zajednice isto kao i za važne događaje u životu svakog čoveka. Bubnjevima se odaje počast. Dogoni kažu: Maska ide prema bubnju. Ritam bubnjeva za Dogone ima jasno značenje. Njegov zvuk je prvobitni zvuk objave, on je ritam kosmosa, ritam života. Jedan od najvažnijih muzičkih instrumenata, osobito u vezi sa posmrtnim ritualima, a i u vezi sa maskama je bivolji rikač i to pre svega zbog simbolike zvuka koji proizvodi. To je ovalna daščica sa rupom na jednom kraju kroz koju se provlači i vezuje dugačak konopac pomoću koga se daščica zavrti i okreće. Za Dogone, rikači su jezici koji govore i oni su svedoci pojave smrti na zemlji.

Kao na slikama Skz Lepo očuvano za antikvarnu knjigu Srpska književna zadruga ИСТОРИЈА РУСИЈЕ Алексеј Јелачић СКЗ, 1929 Откада сам се стицајем прилика нашао у овој гостољубивој и братској земљи, почео сам да радим на упознавању моје браће са Русијом и руском културом, у колико су ми то допуштале моје скромне снаге и знања, па и околности, које нису увек биле повољне за рад. Већ више семестара предајем руску историју на Филозофском Факултету у Скопљу. Налазећи увек добар одзив и много интереса за сазнања о Русији, ја сам се решио да напишем и једну оригиналну популарну историју Русије, које на српскохрватском језику још нема. Постоје само два преводна дела, штампана латиницом: оно Рамбоа, познатог француског писца (превод проф. Адамовића, Загреб, 1884.), сада прилично застарело; и друго од Д-ра Бидла, професора на Карловом чешком Универзитету у Прагу (превод Д-ра Милана Прелога, Загреб, 1922.). Ово друго дело посвећено је само догађајима из XIX и XX столећа, са врло кратким освртом на XVIII век. У своме делу покушаћу дати општи преглед историје рускога народа као целине, јер полазим са становишта народног јединства Источних Словена, не поричући, разуме се, да три племена источнословенска: Великоруси (или некадашњи Московити), Украјинци (Малоруси или просто Руси) и Белоруси имају дубоке и значајне антрополошке, психолошке, језичне и културно-историске особине. Заједничка им је преисторија њихова, која је тесно везана са историјом њихових претходника на источно-европској равници, и њихова стара историја, све до прве половине XIII века. После настаје дубоки историски расцеп, проузрокован највише током спољно- политичких догађаја. Док Русија североисточна, која ће се касније звати Московском или Великом, као и донекле Русија северозападна, потпада под утицај и власт Татара, Русија јужна и југозападна и западна налазе се под утицајем Пољске и Литваније, постепено улазе у оквир ових држава, па онда у оквир пољско-литванске заједничке државе. Али баш онда, када су Белоруси и Малоруси ушли у састав те државе, Москва је ујединила Великорусе у Московску Државу, па је отпочела офанзиву према југу и западу. У току друге половине XVII и целог XVIII столећа уједињују се сва источнословенска племена у једну велику државу - Сверуску Царевину са Петроградом као престоницом. У тој држави све више јача народна заједничка свест. Ова свест о народној заједници осећа се чак и код оних Украјинаца, који, као `Црвени` или `Галички Руси`, `Русини`, `Галичани` или просто `Руси` остају и након прве деобе Пољске ван руске државе (од године 1772. до 1918. под Хапсбурзима), па и код Карпатских Руса, који су од прастарог доба били поданици круне Светог Стефана. У стварању модерне руске државе, руског књижевног језика, (који се, истина, највише ослања на северно-великоруски народни диалекат) и руске културе уопште, па најзад и у руском револуционарном покрету, најактивније су сарађивали и Великоруси и Украјинци и Белоруси. У овоме процесу створени руски владајући сталеж и руска интелигенција престали су да буду само Великоруси или Украјинци или Белоруси, него се могу сматрати просто као Руси. Али у овом процесу, због извесних често насилничких, а свакако незгодних мера власти, страдале су културне особине Белоруса и Украјинаца. Ово је изазвало код њих оправдани револт. Светски Рат и нарочито руска револуција изазвали су културно, а донекле и политичко одвајање Украјинаца и Белоруса од руске целине. Украјинци су сад раздељени државним границама у више делова, тако да се њихова већина налази у Совјетској Унији, а мањи део у Пољској, Карпатски Руси у Чехословачкој, а поједини мањи делићи још и под Румунијом (у Буковини и Бесарабији). Сада су раздељени и Белоруси: већи њихов део налази се у Совјетској Унији, мањи, али још доста велики, у Пољској, док су незнатне мањине у балтичким државама. Толико, као уводна реч, у моје дело. Оним лицима и установама, који су ми непосредно или посредно помагали у раду, радо изражавам најлепшу захвалност. Нарочито захваљујем уваженим колегама господи Д-ру Миливоју Павловићу и Д-ру Петру С. Јовановићу професорима Филозофског Факултета у Скопљу, од којих је први љубазно прегледао мој рукопис са језичне стране, док ми је други дао драгоцене упуте за тачну транскрипцију руске топономастике на српски. Др. А. Јелачић. ГЛАВА I Источно-европска равница пре почетка руске државе Прве историске извештаје о територији садашње Русије добијамо од Грка. Тражећи нова места за своје насеобине грчки исељеници, у првоме реду Јонци из Милета и Дорци из Хераклеје, основали су низ колонија дуж северних обала Црнога и на обалама Азовског Мора. То су биле Тира на ушћу Дњестра, Олвија на ушћу Буга, Херсонес на јужној обали Крима, Пантикапеја на месту садашње Керчи, Танаис на доњем Дону, Фанагорија на тамањском полуострву близу ушћа Кубана. Ове насеобине водиле су интензивну трговину са унутрашњошћу земље, увозиле су грчку робу, у првом реду грнчарију, металну робу, оружје и наките, вино, тканине, мирисе, јужно воће; а извозиле су хлеб, коње, крзна, робље. Грци су утицали на копнено становништво, а и сами су донекле потпадали под његов утицај, док је пуно тих `варвара` долазило у грчке насеобине, где су се понекад задржавали дуже времена. У историско време Грци су звали оне народе Скитима, касније Сарматима; већ Хомер спомиње становнике садашње Јужне Русије као хипомолге... т. ј. као оне `који доје кобиле`. Они се хране `млеком` и заслужују `дивљење` (`Илијада` XIII, 5-6). Име Скита јавља се први пут код Хесиода, т. ј. у VIII столећу пре Христа. Али понајвише, и то веома подробних података, скупио је о тим пределима знаменити грчки географ и историчар Херодот, `отац историје`. Цео простор на северу од `Понта Еуксинског` (Црног Мора), од Истра, т. ј. Дунава, и до Танаиса, т. ј. Дона, у дубину од двадесет дана пута, Херодот зове Скитијом. Ова земља, знаменита по својим великим и лепим рекама, од којих је Бористен, т. ј. Дњепар, најлепша и најкориснија за човека, производи хлеб, сочиво, бели и црни лук, лан и конопљу. Од животиња у њој живе коњи, бикови, магарци, дивље свиње, јелени, зечеви, козе и пчеле. `Нисам могао сазнати`, вели Херодот, `тачног броја Скита, али сам чуо два мишљења о њима: једни веле да их је веома много, други - да правих Скита има мало, али да тамо живи више разноврсних народа.` На тај се начин Скитија и Скити јављају већ код Херодота са обележјем и географским и етнографским. Касније настаје потпуна збрка појмова. Скити, код једних, становници су Јужне Русије различитог порекла; према другима, Скити су потпуно одређен, један народ. Има две врсте Скита, једни су земљорадници, други сточари. Одредити порекло и етнографску припадност и једних и других - то је један од најтежих проблема историске етнографије, који досад није решен. Херодот говори отоме, како је монархиска власт код `царских` Скита веома јака, да Скити веома много држе до својих гробница, нарочито царских, да умрлог цара возе у свечаној поворци по целој земљи, док не стигну на место сахране. Веома интересантна је прича Херодотова о сахрани скитских царева: маса света мрцвари себе и јауче у славу умрлог цара, али ово им не смета да приређују велике гозбе; уз цара сахрањују не само његово оружје, накит, различите домаће предмете, него и његовог убијеног коња, жену, секретара и послугу; над мртвацима граде читаву једну велику хумку. Након године дана приређује се велика свечаност око царске гробнице и том приликом убијају педесет коњаника са коњима. Археолошка истраживања нарочито знаменитих хумки Чертомлицке и Куљопске, у којима су били сахрањени неки скитски цареви, у главноме су потврдила Херодотове податке. Она су дала изванредно богате збирке предмета неоцењиве уметничке и историске вредности, који се налазе у знаменитом бившем царском Ермитажу у Петрограду. Најважнији предмет јесте огромна сребрна ваза, на којој су у доста високом рељефу израђене лепе слике живота Скита. Тип лица тих Скита је ариски. Већ је Херодот познавао неке Савромате као суседе Скита. Касније изгледа да су Сармати заменили Ските у јужноруским пределима! Али ограничити и разделити Ските и Сармате и у времену и у простору није досада пошло за руком нашим истраживачима. Код Херодота и у натписима грчких насеобина сачувана су имена појединих скитских и сарматских царева, а и поједине речи њихова језика. Продужујући радове ранијих научењака, на челу са Свевладом Милером, проф. берлинског универзитета Максим Фасмер утврдио је, и то изгледа дефинитивно, да се те речи објашњавају једино иранским језицима. Исто тако неки извештаји о обичајима и друштвеној организацији Сармата показују, да су они били нека врста Иранаца. Од сарматских суседа, поред Литванаца, који су се онда простирали, као што можемо судити по географској номенклатури тих места и донекле по археолошким проналасцима, дубоко у средину Русије, и Финаца, који су заузимали велики део средње, северне и западне Русије, нарочито ваља споменути Словене. Прво сигурно писмено сведочанство о њима налазимо код Тацита. По том приказу они се разликују од Сармата, јер `граде куће, носе штитове, и умеју да иду пешке, док Сармати иду у колима и на коњу` (`Германија`, гл. 46). Тацит зове Словене Венетима. Под таквим именом познаје их антички свет дуги низ векова. Питање о томе где се налазила словенска прадомовина у Европи спада у ред најзамршенијих историских питања, које досада није решено са довољно сигурности. Највероватнија је хипотеза до које је дошао, на основу пажљивог проучавања све досада познате грађе, знаменити чешки научењак Љубор Нидерле. Словенска прадомовина била би негде на Карпатима и у басену горње и средње Висле, горњег и средњег западног Буга, горњег Прута, Дњестра и јужнога Буга, Припета и донекле средњег Дњепра. Од II до краја IV века у данашњој Јужној Русији водећу су улогу имали Готи; они су потчинили себи више словенских племена, па су имали и једну већу државу. Концем треће четвртине V века поплавили су јужноруске степе Хуни, који су дошли из дубина Средње Азије у Европу. Касније су они, нарочито под вођством Атиле, проширили своју владавину далеко према Западу. Средиште Атилине државе било је негде у Панонији, где је Атилу посетило изасланство византиског цара. Учесник тог изасланства, Приск, описао је своје путовање и дао добру слику тадашњих Хуна. Из његових података да се судити, да су у Панонији под Хунима и са њима живела и нека словенска племена. Велика хунска држава спада у ред пролазних творевина историје и, после смрти Атилине (453.), у борбама његових синова, брзо се распада и пропада. У VI веку почиње и развија се продирање у Јужну Русију Бугара, а мало касније и Авара, које први руски летописац зове Обрима. Руски летописац сликовито прича о насиљима Авара над Словенима: кад треба Авару да оре поље или да некуд иде колима, употребљава он словенске жене као запрегу место коња или волова. Под утицајем аварским, или тачније под притиском Авара, Бугари и Словени продиру на Балканско Полуострво у VI и VII столећу. У исто време, под недовољно расветљеним околностима, врши се словенска колонизација широм источноевропске равнице. На југу, словенска племена долазе у извесну зависност од доста великог Хазарског Царства, које их све до IX столећа штити од номада. А у IX веку, негде у његовој другој четвртини, наваљују нове и снажније номадске хорде Печењега и Мађара. Словенска колонизација источноевропске равнице, која је у главним потезима извршена до у VII столеће, није дала овим крајевима густо, нарочито пак словенско становништво. Словенска су се племена груписала само крај река, речица и језера. Заузимајући узвишенија места, обично близу или крај воде, словенски насељеници стварали су себи утврђена места, звана `городишча` т. ј. места опкољена ланцем или бедемом, прављеним од земље; трагови таквих `городишча` сачувани су у великом броју. Савременици знају причати о њима доста ствари. Тако, на пример, скандинавска сага зове Русију Гардарики т. ј. `земљом градова`; а анонимни географ баварски из IX столећа вели за руске земље следеће: `Уличи јесу народ многобројан: они имају 318 градова; Бужани имају 231 град, Волињани - 70, Северјани - 325`. Ове податке потврђује модерна археологија. Из почетка, свакако, огромна већина `градова` руске земље били су само уточишта за сеоско становништво против непријатеља и дивљих зверова. На основу поглавито лингвистичког материјала може да се створи слика економског стања и материјалне културе словенских племена разасутих и насељених на источноевропској равници. Они су били земљорадњици, али су се бавили уз то и сточарством, ловом дивљачи и рибе и пчеларством. Култура главних врста и сада познатог жита, поврћа и воћа била им је у главном позната. Вероватно да су се бавили полуномадском земљорадњом, налик на ону, која се и сада може видети на северу Русије и у многим местима Сибирије, т. ј. они су секли и палили дрвеће и жбуње у шуми, сејали су жито и садили поврће у доста примитивно обрађену земљу, коју су пепелом гнојили; кад би земља постала посном, они би кретали даље. Али већ свакако од VII столећа у источноевропској равници развија се доста жива трговина. Поред многобројних извештаја савременика Арапа, проналасци на подручју данашње Русије велике масе појединачних новаца, као и великих блага у котловима и другим судовимазакопаним у земљу (руски `клады`) сведоче о развијености ове трговине. Трговачки саобраћај се вршио лађама, које су се кретале у више праваца, али два су пута била главна;. један је везао Балтичко Море са Црним, други Балтичко Море са Касписким Језером. Од споредних путева путеви по западној Двини и Њемену били су најважнији. Канала, разуме се, да није било, и зато су искоришћавали такозване `волоке` или `превлаке` т.ј. уже копнене просторе између појединих река и језера; преко њих су лађе вукли конопцем, односно носили на рукама. Исто тако су вукли или носили лађе дуж обале Дњепра, тамо, где је он пресечен од камених греда, т.зв. преграда (руски `пороги`). Главни учесници у трговини били су Скандинавци Нормани, т.зв. `Вареги` руских летописа и византиских хроника и аката, затим Арапи,. Хазари, можда Жидови, али свакако и Словени су постепено улазили у ову трговину. Трговачке заједнице ваљда су стварале себи извесне тачке за ослонац у овим пространим пределима, као неке врсте утврђених контоара. На тај начин можемо објаснити постанак правих градова у нашем смислу ове оечи, т.ј. економских и културних, па онда административних средишта. Можемо замислити, да су таква средишта била: Кијев на Дњепру, Новгород на језеру Иљмењу и реци Волхову, Смољенск на горњем Дњепру и још неколико најстаријих градова. Словенска племена у источноевропској равници, према извештајима најстаријег руског летописа, с којим се у главном поклапају подаци споменутог баварског географ и византиског цара Константина Порфирогенита у његовом знаменитом делу `О управи царства` (гл. IX.), била су следећа: у басену језера Иљмена - Словени, у басену западне Двине и Псковског Језера - Кривићи, у басену реке Брезине - Дреговићи, у басену Припета - Древљани, у басену Сожа - Радимићи, на Десни - Северјани, на средњем Дњепру око Кијева - Пољани, на горњој Десни и њеном нритоку Сајму и на горњој Оци - Вјатићи, на југ од Древљана - Волињани, на јужном Бугу - Тиверци, на Дњестру - Угличи или Уличи или Дуљеби, које су некад, према летопису, мучили Обри. На северу и североистоку словенска су племена била измешана са Финцима, на западу налазила су се у додиру са литванским племенима. .... ruska ruskog naroda