Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Otvori prozorčić – Životinje Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Opis "Otvori prozorčić - Životinje" Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta.

Opis proizvoda Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Vidi još informacija

OTVORI PROZORČIĆ - ŽIVOTINJE UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Šifra artikla: 367423 Isbn: 9788652143672 Autor : Grupa autora Izdavač : LAGUNA Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Zaviri u životinjsko carstvo! Više od 60 prozorčića! Šta kamila nosi u grbi? Koja je životinja najglasnija? Zašto ribe imaju peraja? Otvori prozorčiće i saznaj sve što te zanima o životinjama iz svih delova sveta. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija UZRAST OD 3 DO 6 GODINA Autor Grupa autora Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač LAGUNA Pismo Ćirilica Povez Tvrd Godina 2022 Format 13x20 Strana 24 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Мозасаурус је дугачак 38 cm и спада у велике плишане играчке. У јарким бојама, са пуно детаља и мек на додир, сигурно ће се допасти свим оним малим истраживачима које фасцинира свет диносауруса. Мозасаурус је живео на Земљи у доба креде, пре око 145–60 милиона година. Он је био водени гуштер – диносаурус месождер који се хранио углавном рибом. Био је величине мањег кита. Највећи пронађени фосилни остаци мозасауруса показују да је могао достићи дужину и до 17 метара. Тело му је било прилагођену животу у води: његови удови имали су облик пераја, дугачак снажан реп му је омогућавао да брзо плива, а шиљата глава имала је чељусти пуне оштрих зуба. Играчка је произведена у складу са европским стандардима безбедности и има СЕ ознаку, која потврђује да је производ безбедан за децу. Намењена је деци старијој од три године.

Mesari Zbirka pesama Draga Glamuzine Mesari predstavlja čitaocu onaj dio kompleksnih muško-ženskih odnosa koji bismo, u skladu s imenom zbirke, mogli bez ustezanja nazvati mesarenjem, uzajamnom tetovažom, borbom za pravo glasa Drugoga. Njeni junaci se susreću u gotovo klasičnim situacijama u kojima se overava priča o telu - telu i njegovim strastima i strahovima, žudnjama i novootkrivenim tajnama, telu izloženom, uznemirenom, ispresecanom ožiljcima kojima se daruju muškarci i žene. Ali Glamuzina je senzibilan čitalac stanja jezika, on kontroliše putovanje u svet vlastite intime, a investicija vlastite kože u tekst i njezino iznošenje pred lice sveta tempirani su i nadaju se u ravnoteži između seksualnosti i erotičnosti, privatnosti i javnosti, melanholije i pomirljivosti. No, najlepši deo Mesara jeste onaj koji ne podleže direktnoj kritičarskoj i čitalačkoj intervenciji: to je zbirka pesama koja u zadivljujućoj pesničkoj intonaciji i provokativnom tematskom inventaru traje u lovu za udarcima nevidljivih peraja kroz Svemir, kroz literaturu, filmove, kroz neizrečenu severovsku muziku sfera.

Godina izdanja: 1960 Autor: Domaći Jezik: Srpski U knjizi ima čak 18 priča: Riđi potomak Priče o Italijanima Riba sa crvenim perajima Dnevnik poslednje monahinje Jastog Valcer starih gospođica Alisa Golub sa trga pomorandži Jena Ispovest glumca Florijana Vlašića Ja, kapetan i treći Igračica iz Kambodže U prpzračnoj kući Spasonosnih osam riba Tri izgubljene priče Čovek iz tamne ulice Cipelice Gosti Izdavač: Progres, Novi Sad Godina: 1960. Broj strana: 115 Mek povez Biblioteka: Mala knjiga II kolo Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

O knjizi: Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme

Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ - Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Čitaj dalje

Povratak Kada ste se poslednji put prepoznali u nekom romanu? Jeste li ikada vozili bicikl velikom brzinom, ruku podignutih uvis? Da li vam se nekada prevrnuo voz? Jeste li čuli za Artura Rubinštajna? Da li biste sebe pre nazvali čovekoljupcem ili čovekomrscem? Imate li kakvo mišljenje o ljudima koji pasionirano sakupljaju modele železnica? Spadate li među one koji se u mislima rado vraćaju u prošlost? Ili u prošlost svraćate samo kad ste primorani, koračajući unazad kao u perajima, u stalnom strahu da ćete pasti? Mnogo je u Povratku pitanja, ogoljenih emocija, žestokih strasti i izdaja; mnogo smeha, suza i ljubavi. Ipak, ovo je pre svega roman u kojem se slavi život u svakoj njegovoj pojavnoj formi – onaj koji ne štedi glavne junake, baš kao i onaj koji ih inspiriše da uporno traže nove puteve i pronalaze rešenja. „Radnja Povratka je poput scenarija nekog uzbudljivog filma – neočekivani, a opet sasvim životni i realni obrti svrstavaju ga među romane od kojih se čitalac teško odvaja. S druge strane, u njemu se duboko i sasvim iskreno promišlja ne samo sudbina ljudi o kojima pripoveda, već i svakog od nas. Posle takvog književnog putovanja – avanturističkog i smelog, a opet lišenog lakomislenosti i površnog pogleda na svet, nema mnogo pitanja i nedoumica, nikakve tegobe i metafizičke zapitanosti. U Povratku je sve na kraju jednostavno i čisto. Kao što bi u životu i trebalo da bude.“ Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme Prikaži više

Nalazimo se u predvorju apokalipse, pa su moguća dva puta ka samouništenju. To se može dogoditi u kratkom vremenskom periodu izbijanjem trećeg svetskog rata koji bi, po svoj prilici, imao blic krig strategiju i prividnu prednost kroz iznenađenje – kao glavni adut napadača. Međutim, usledila bi odmazda i nekontrolisana reakcija gotovo svih država na planeti. Drugi put ka samouništenju može biti dugoročan (polako pa sigurno) kroz nastavak vođenja lokalnih ratova, terorizma i održavanja prljavih tehnologija u začaranom krugu nafte, uglja i nuklearnog goriva, a sve bez dovoljnog razmatranja mogućeg iznenađenja u energetici npr. ostvarene ultra efikasnosti. Nasuprot tome, moguć je izlaz iz takve situacije, te ratovanje zbog energenata može izgubiti svaki smisao, a takvo rešenje postoji i ono je u harmoniji sa kretanjem živih bića u biosferi. Takvim pristupom imali bi održiv sklad sa životnom sredinom. Posmatranjem živih bića nije teško zapaziti da su gotovo sva kretanja oscilatorna. Kao što vetar njiše grane, tako se i mnoge druge biljke pri vetru savijaju zahvaljujući svojoj elastičnosti. Ptice lete mahanjem krila, slično kao i ribe koje osciluju perajima i repom. Prilikom kretanja ljudi i kopnenih životinja takođe se može govoriti o oscilatornom kretanju, a slično je i sa unutrašnjim organima. Verovatno sve to nije slučajno da kod živih bića postoje takva racionalna ostvarenja. Međutim, kroz razvoj energetike otišlo se u daleko manje efikasnom smeru kroz široku upotrebu rotacionih uređaja (turbine, elise, rotori, zamajci, zupčanici, remenice, lančanici, bregasti mehanizmi...). Tako se rasipa ogromna energija kroz buku, habanje, kavitaciju, a sve na štetu životne sredine. Nabrojane veštačke tvorevine u biosferi nikako ne mogu biti povoljnije od prirodnijih oscilatornih uređaja sa klatnom, čija je upotreba nesaglediva, ali najpre kod stacionarnih mašina (pumpe, kompresori, prese, elektrogeneratori...). Čitaj dalje

Ozbiljna igra Odlomak iz romana: Lidija se obično kupala sama. Tako je najviše volela, a tog leta nije ni imala nikoga s kim bi se kupala. A nije imala ni razloga za strah: otac joj je sedeo na obližnjem proplanku, slikao svoj „motiv s ivice ostrvlja” i pazio da se niko nepozvan ne približi. Ona pođe kroz vodu, sve dok joj ne dosegne iznad struka. Potom zastade podignutih ruku i prstiju prekrštenih iza vrata, dok se krugovi u vodi ne izravnaše, gledajući odraz svojih osamnaest godina u talasima. Zatim se povi i zapliva u smaragdnu, prozirnu dubinu. Uživala je u osećaju da je voda nosi – osećala se tako lakom. Plivala je mirno i tiho. Danas nije videla nijednog grgeča; ponekad bi se poigrala s njima. Jedanput je bila tako blizu da jednog uhvati rukom, da se ubola na njegovo leđno peraje. Kad izađe, hitro se obrisa peškirom, pa pusti da je osuše sunce i letnji povetarac. Opruži se na jednu ravnu stenu, izbrušenu talasima. Prvo leže na stomak da joj sunce ugreje leđa. Dotad joj već celo telo beše pocrnelo – jednako kao i lice. I pusti misli da lutaju. Pomisli, kako će uskoro večera. Propržiće svinjski but i spanać. Ukusno jeste – ali svejedno, večera je svakako najdosadniji deo dana. Otac nije previše pričljiv, a brat Oto je uglavnom nem i prek. Ima i on svojih briga, Oto. Na inženjerskom putu ovde je velika gužva i na jesen bi trebalo da otputuje u Ameriku. Jedini koji za stolom priča jeste Filip. Ali on nikad nije rekao ništa što bi ona poželela da čuje – ponajviše govori o prejudikatima, pravničkim smicalicama, unapređenjima i sličnim glupostima za koje niko ne mari. Kao da priča tek da bi se nešto reklo. A u međuvremenu svojim kratkovidim očima traži najbolje parče na poslužavniku. A ipak, toliko je volela i oca i braću. Čudno – da može biti toliko dosadno sedeti za postavljenim stolom sa svojim najbližima, koje je toliko volela... Okrenu se na leđa, stavi ruke iza glave i zagleda se u plavetnilo. Pa pomisli: plavo nebo, beli oblaci. Plavo i belo – plavo i belo... Imam plavu haljinu s belom čipkom. To mi je najlepša haljina, ali nije mi zato toliko draga. Draga mi je iz jednog drugog razloga. Zato što je to haljina koju sam onda nosila. Onda. I nastavi: Da li me voli? Da, da. Naravno da me voli. Ali da li me istinski voli – istinski? Seti se kako su jedne, ne tako davne, večeri sami sedeli u senici jorgovana. On upravo beše smelo pokušao da je pomiluje, a ona se uplašila. Ali i sam je odmah uvideo da je na pogrešnom putu, jer ju je uhvatio za ruku, onu kojom se odbranila, i poljubio je kao da je hteo da kaže: oprosti. Da, pomisli ona, sigurno me istinski voli. I nastavi da razmišlja: Volim ga. Volim ga. Razmišljala je toliko snažno da joj usta zapratiše misli, a misao se pretvori u šapat: volim ga. Plavo i belo – plavo i belo... I zapljuskivanje vode – pljus – pljus. Razmišljajući, ona iznenada shvati da je tek ovog leta otkrila koliko je lepo kupati se sam. Upita se otkud to. Ali lepo jeste bilo. Inače, kad se devojke kupaju zajedno, moraju stalno da vrište i smeju se i budu živahne. A mnogo je lepše biti sam i u tišini slušati kako talasi zapljuskuju stene. Ali dok se oblačila, ona zapevuši pesmu: Jednom dok si kraj mene sveštenik će te pitati da li želiš biti moj izabrani prijatelj. Sa švedskog preveo Dorijan Hajdu. Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno unapređenje kvaliteta proizvoda od ribe / ribljih proizvoda, wikipedija Prema vrsti, morska riba stavlja se u promet pod sledećim nazivima: 1) sitna plava riba; 2) krupna plava riba; 3) bela riba; 4) landovina; 5) mešana morska riba. Morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatraju se i glavonošci. Član 12 Sitna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija, kom/kg II kategorija, komada u kg III kategorija, komada u kg Inćun-brgljun (Engraulis encrasicholus) do 45 od 46 do 60 preko 60 Igla (Belone belone) do 10 preko 10 - Papalina (Sprattus sprattus) do 80 Od 81 do 100 preko 100 Plavica-lokarda (Scomber japonicus) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Skuša (Scomber scomber) do 12 Od 13 do 22 preko 22 Sardela (Sardina pilchardus) do 36 Od 37 do 45 preko 45 Šnjur-šarun (Trachurus spp.) do 12 Od 13 do 22 preko 22 U jedinici pakovanja sitne plave ribe može biti do 5% mešavine drugih vrsta sitne plave ribe. Član 13 Krupna plava riba stavlja se u promet prema vrsti, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Gof-orhan (Sericla dumerilli) bez obzira na masu - Iglun-sabijan (Xiphias gladius) preko 10 do 10 Lampuga (Coryphaena hippurus) preko 0,20 do 0,20 Lica (Lichia amia) preko 1 do 1 Luc (Euthynus alletteratus) bez obzira na masu - Palamida (Sarda sarda) preko 1,5 Do 1,5 Rumbac (trup) (Auxis rochei) bez obzira na masu - Tuna (Thunnus spp.) do 30 preko 30 Član 14 Bela riba se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Arbun-rumenac (Pagellus erythrinus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg od 0,08 do 0,15 kg Bukva (Boops boops) do 12 kom/kg od 13 do 22 kom/kg preko 22 kom/kg Gavun (Atherinidae) do 100 kom/kg preko 100 kom/kg _ Gira oblica (Spicara smaris) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg _ Gira oštljura (Spicara flexuosa) do 40 kom/kg preko 40 kom/kg - Glavoč (Gobiidae) preko 0,15 kg do 0,15 kg - Grb (Sciaena umbra) - bez obzira na masu - Kantar (Spondyliosoma cantharus) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kanjac (Serranus cabrilla) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Kirnja (Epinephelus spp.) preko 0,50 kg do 0,50 kg - Kovač (Zeus faber) preko 0,40 kg preko 0,10 do 0,40 kg - Konj (Umbrina cirrosa) preko 5 kg preko 1 do 5 kg do 1 kg Lastavica-kokot (Triglidae) preko 0,50 kg preko 0,15 do 0,50 kg do 0,15 kg Listovi (Soleidae) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,2 kg do 0,10 kg Lovrata (Orada) (Sparus auratus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Lubin (Dicentratchus labrax) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 do 0,15 kg kg Modrak (Spicara maena) - bez obzira na masu - Murina (Muraena spp.) - bez obzira na masu - Obliš (plat) (Scophthalmidae) preko 1 kg do 1 kg - Oslić (Merlucciidae) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Ovčica (Lithognathus mormyrris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pagar (Pagrus pagrus) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Patarača (Citharidae i Bothidae ) - bez obzira na masu - Pauk-ranj (Trachinidae) preko 0,20 kg do 0,20 kg - Pic (Diplodus puntazzo) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Pirka (Serranus scriba ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Salpa (Sarpa salpa) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Šarag (Diplopodus sargus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Fratar (Diplopodus vulgaris) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Škrpina (Scorpaena spp i Sebastes spp spp) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Špar (Phycis phycis ) preko 0,10 kg do 0,10 kg - Tabinja (Phucis phucis ) - bez obzira na masu - Trlja od kamena (Mullus surmuletus ) preko 0,20 kg preko 0,10 do 0,20 kg do 0,10 kg Trlja od mulja (Mullus barbatus) preko 0,10 kg od 0,04 do 0,10 kg - Ugor (Conger conger) preko 1 kg preko 0,50 do 1 kg - Ugotice-pišmolji (Gadidae) preko 0,8 kg do 0,08 kg - Usnjača (Labridae ) preko 0,25 kg do 0,25 kg - Ušata (Oblata melanura) preko 0,25 kg preko 0,10 do 0,25 kg do 0,10 kg Zubatac (Dentex spp.) preko 0,25 kg preko 0,15 do 0,25 kg do 0,15 kg Cipal (Mugilidae) preko 0,10 kg preko 0,10 do 0,25 kg od 0,06 do 0,19 kg Grdobina žaba (Lophiidae) - bez obzira na masu - Član 15 Landovina se stavlja u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta ribe I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Drhtulja (Torpedinidae) - bez obzira na masu - Golub (Myliobatidae preko 1 kg do 1 kg - Kostelj (Squalidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Mačka (Scyliorhinidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Pas mekuš (Triakidae) preko 2 kg preko 0,50 do 2 kg do 0,50 kg Raže (Rajidae) preko 1 kg do 1 kg - Sklat (Squatina squatina) preko 3 kg do 3 kg - Žutulja-šunj (Dasyatidae) preko 2 kg do 2 kg - Član 16 Glavonošci se stavljaju u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta glavonožaca I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg Hobotnica (Octopus vulgaris) do 2 kg preko 2 kg Liganj (Loligo spp.) od 0,10 do 0,20 kg preko 0,20 kg Lignjići (Loliginidae) do 0,10 kg - Muzgavac (Eledone moschata) - bez obzira na masu Sipa (Sepia officinalis) preko 0,10 kg - Sipice (Sepiidae, Sepiolidae) do 0,10 kg - Totani (Ommastrephidae) - bez obzira na masu Član 17 Morska riba može se stavljati u promet i kao mešana morska riba (škrpunada, brodet). Mešanom morskom ribom smatra se mešavina sitne plave ribe, bele ribe, landovine, glavonožaca i rakova. Član 18 Bodenom morskom ribom, u smislu ovog pravilnika, smatra se morska riba kojoj prilikom uboda nisu povređeni želudac i creva, niti izazvana veća oštećenja na tkivu. Član 19 Sitna plava riba i mešana riba stavljaju se u promet sa utrobom. Krupna plava riba stavlja se u promet bez utrobe. Izuzetno od odredbe stava 2 ovog člana, sa utrobom se mogu staviti u promet lampuga, luc, palamida i rumbac mase do 4 kg po komadu, kao i druga krupna plava riba koja je neposredno posle ulova duboko zamrznuta, bez obzira na masu. Bela riba stavlja se u promet sa utrobom, a pauk bez prvog leđnog peraja. Landovina se stavlja u promet bez utrobe, a golub, raža, volina i žutulja i bez repnog dela. Izuzetno, plava riba se može staviti u promet bez glave i utrobe samo ako je čišćena od strane subjekata koji se bave doradom i preradom ribe. Član 20 Glavonošci koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju miris svojstven svežim glavonošcima; 2) da je koža bez sluzi, vlažna, svojstvene prirodne boje i pigmentacije; 3) da je meso žilavo i tvrdo; 4) da je utroba bez znakova raspadanja. 2. Slatkovodna riba Član 21 Prema poreklu, slatkovodna riba stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda. Član 22 Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet bez obzira na masu, ako to nije drugim propisom ograničeno. Slatkovodna riba iz ribnjaka stavlja se u promet prema vrsti, i to: 1) kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus); 2) šaran-goli, veleljuskavi i ljuskavi (Cyprinus carpio); 3) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 4) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 5) sivi tolstolobik (Arystichthus nobilis); 6) som (Silurus glanis); 7) smuđ (Stizostedion lucioperca); 8) štuka (Esox lucius); 9) karaš (Carassius Carassius); 10) američki somić (Ictalurus nebulosus); 11) ostala bela riba. Član 23 Slatkovodna riba iz otvorenih voda stavlja se u promet prema vrsti, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) pastrmke-salmonide (Salmo); 2) moruna (Huso huso); 3) jesetra (Acipenser sturio); 4) kečiga (Acipenser ruthenus); 5) jegulja (Anguilla anguilla); 6) smuđ (Stizostedion lucioperca et Stizostedion volgensis); 7) som (Silurus glanis); 8) šaran (Cyprinus carpio); 9) štuka (Esox lucius); 10) manić (Lota lota); 11) beli amur (Ctenopharyngodon idella); 12) beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix); 13) sivi tolstolobik (Aristichthys nobilis); 14) mešana bela slatkovodna riba (deverika, mrena, karaš, američki somić i linjak); 15) ostala mešana slatkovodna riba; 16) ukljeva-skoranca (Alburnus alburnus). Član 24 U vreme mresta (od marta do juna) zabranjeno je stavljati u promet mrenu sa ikrom. Pastrmka, jesetra, som, smuđ, šaran, beli amur, beli tolstolobik i sivi tolstolobik mogu se stavljati u promet u delovima kao neupakovana konfekcionisana riba, ako to nije drugim propisom ograničeno, i to: 1) riba bez utrobe i krljušti (očišćena i egzenterirana riba); 2) sirovi odresci od ribe; 3) glava od ribe. III RAKOVI, ŠKOLJKAŠI, MORSKI JEŽEVI I MORSKI KRASTAVCI 1. Rakovi Član 25 Prema poreklu, rakovi se stavljaju u promet kao morski rakovi i slatkovodni rakovi. Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, a slatkovodni rakovi - samo prema vrsti. Pecaturom, u smislu stava 2 ovog člana, smatra se masa rakova izražena u kilogramima. Član 26 Morski rakovi stavljaju se u promet prema vrsti i pecaturi, i to: Vrsta rakova I kategorija komada u kg II kategorija komada u kg III kategorija komada u kg Hlap (Homarus gammarus) - Bez obzira na masu - Jastog (Palinurus elephas) - Bez obzira na masu - Rakovica (Maja squinado) preko 0,75 Do 0,40 - Kozice (Penaeidae) preko 0,10 Do 0,10 - Škamp (Nephrops norvegicus) preko 0,10 Do 0,10 - Vabić (bogomoljka) (Sguilla spp.) preko 0,10 Do 0,10 - Ostali srodni rakovi (Scyllarus, Crangon, Carcinus, Cancer, Dromia, Eriphia i dr.) - Bez obzira na masu - Član 27 Hlap, jastog, rakovica i drugi srodni rakovi stavljaju se u promet samo živi i smrznuti, a kozice i škampi - kao živi, mrtvi ili smrznuti. Pod nazivom "smrznuti repovi morskih rakova" stavljaju se u promet smrznuti repovi hlapa, jastoga, kozice i škampa. Član 28 Smrznuti morski rakovi i smrznuti repovi morskih rakova koji se stavljaju u promet moraju posle odmrzavanja ispunjavati sledeće zahteve: 1) da imaju boju svojstvenu za odnosnu vrstu rakova i sa određenim sjajem; 2) da imaju miris potpuno svež i svojstven za odnosnu vrstu rakova; 3) da im je jetra kompaktna i bez znakova raspadanja. Član 29 Kozica i škampi koji se stavljaju u promet moraju ispunjavati sledeće zahteve: