Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије". САДРЖАЈ Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5 ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47 Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49 1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49 2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58 Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66 3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66 4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74 Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83 5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83 6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90 7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98 Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107 8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107 9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114 Предавање: Картезијанске медитације, 121 Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129 ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139 Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141 12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141 13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153 14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160 Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171 15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171 16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180 17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187 Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201 18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201 19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208 ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219 Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221 20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221 21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230 22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235 Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243 23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243 24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254 25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262 Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275 Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275 Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287 РАСПРАВЕ, 297 КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299 КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325 Предговор, 325 Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335 Револуција природног начина мишљења, 336 II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339 III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347 а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347 б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355 ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359 д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369 IV. Смисао "довођења у питање" света, 372 V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380 VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384 VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387 VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388 ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393 Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39 Наслов: Прва филозофија: Критичка повест идеја Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 409 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-257-9

СВЕТЛОСНИК ЉУБАВИ БОЖИЈЕ - ЖИВОТ, ПОУКЕ И ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА ЗЕРВАКОСА Предговор, 7 АУТОБИОГРАФИЈА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Аутобиографија, 11 Писмо професору Александру Моретидису, 51 Писмо духовном оцу, 68 Поклоничко путовање у Свету Земљу синајску и египатску, 69 Писмо 1, из Светог града Сионског, 72 Писмо 2, 74 Беседа на Велики Петак, 76 Писмо 3, 24.април 1924, 85 Писмо 4, Суец 20.мај 1924, 86 Писмо 5, Синај 4.јун 1924, 88 Писмо 6, Каиро 25.јун 1924, 91 Писмо из Свете Земље, 92 Извештај о мојим мисионарским путовањима, 94 Моје путовање у Константинопољ, 96 Циљ путовања у Константинопољ, 112 Остала мисионарска путовања широм Грчке, 115 Из извештаја Старца Филотеја - игумана Лонговардског манастира, 120 Преглед мисионарских путовања, 128 Додатак издавача, 132 БЕСЕДЕ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Беседа на празник Св. Нектарија Егинског, 135 О напретку и срећи, 143 О смирењу и љубави, 154 О исповести, 162 О љубави, смирености и послушности, 167 ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Чудо по молитвама Старца Филотеја, 175 Случај прозорљивости Старца Филотеја, 177 Чудесни догађај, 179 Догађај који је још једном потврдио неисказиво смирење Старца Филотеја, 180 Догађај са чудесним појањем, 182 Чудесно исцељење по молитвама Старца Филотеја, 184 Добили дете по молитвама Старца Филотеја, 189 Чудесна помоћ, 191 Када се замонашиш, добићеш име Атанасије, 193 Чудесно исцељење, 195 Сусрет са прозорљивим Старцем, 197 Чудесни догађаји и исцељење, 198 Исцељење од гушавости, 201 Исцељење од зубобоље, 202 Чудесна излечења, 203 На молитвама пред Распећем, 206 Старац је био изнад земље, 208 Случај прозорљивости, 209 Знам зашто ме зовеш, 210 Његово лице је сијало попут сунца, 212 Будите стрпљиви, молите се и не брините се, 214 Случај прозорљивости Стара Филотеја, 216 Још један случај прозорљивости, 217 Дете по молитвама Старца Филотеја, 218 Чудесни догађај на градилишту, 219 Исцељење новорођенчета на самрти, 220 Исцељење од парализе, 224 ПОБОЖНА СЕЋАЊА НА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Побожна сећања на Старца Филотеја, 239 Страчева болест и упокојење, 248 ОЧИНСКИ САВЕТИ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Шта је задатак разборите владе, 255 Људи су изгубили чедност, 257 Људско безбожништво је достигло висок ниво, 258 Покајање једини пут спасења, 261 Останите чврсти у православној вери, 262 Безбожници и неверници су оруђа нечистог духа, 263 чувајте се да вас ко не превари, 265 Колико је наших страсти, толико је и наших језика, 267 Будимо постојани и непоколебиви, 268 Дарови светих манастира уистину су огромни, 269 О књижевницима и академицима који су без морала, побожности и врлине, 272 Хришћанин води непрестану битку, 273 Страјте се да задобијете праву веру, 275 Новотарије су дело јеретика, 276 Свети Оци су били руковођени Светим Духом, 277 Човека не спасава место него начин живота, 279 Мора се извршити Божија а не демонска воља, 281 Послушан човек подражава Христу, 283 Узрок је гордост и маловерје, 284 О гордости и смирењу, 285 Разговарајмо о многострадалном Јову, 286 Једна душа вреднија је од читавог света, 288 Одлуке Божије предтављају бездан, 289 Моли се Господу да ти подари смирење и трпљење, 290 Завапи за помоћ Пресветој Богородици, 291 О осуђивању, 293 О календару, 295 О нескромном одевању жена, 297 Да си био опрезан, не би сагрешио, 298 Бог је свуда присутан, 300 Није ти допуштено да будеш плашљив, 301 Нипошто не буди немаран, 303 Недоличне помисли потичу од лукавога, 304 Ономе ко се моли непријатељ не приступа, 305 Будите трпељиви до самога краја, 306 Буди опрезан да не паднеш у униније, већ - захваљуј Богу, 308 Немој гледати само на видљиве ствари, већ погледај и на оне вечне, 309 Буди одважан и храбар, 310 Нека нико не буде малодушан у борби, 312 Осуђивање се рађа из гордости, 314 Оно што ти чиниш је једна врста магије, 315 Нека твоја сећања буду у Царству Небеском, 317 Престанимо да гледамо на грехе других, 318 О другом доласку Господа Исуса Христа, 320 Царство Небеско с напором се осваја, 321 Врлина је велико благо, 322 Не скрећите ни лево ни десно, 323 Сачувајте трпљење, веру и љубав, 324 О покајању, 325 Авај нама!, 326 Бог ће нас сачувати од такве бесмислице, 327 Трудите се да постанете светлост, 328 Труди се да задобијеш смирење и послушност, 329 О расуђивању и страху Божијем , 330 Рђави дани, 332 Онај ко је умро није изгубљен, него постоји и живи, 333 Бог узима вашу децу да би их сачувао, 335 Одагнај демона очајања далеко од себе, 338 Ништа није часније него борити се за веру, 340 Ако се покајемо и постанемо Божији пријатељи, Бог ће нам помоћи, 342 Будите постојани у правој вери и љубави, 343 Љубав и смирење никада не слабе, 344 Свети манастири - бедеми и тврђаве Хришћанства, 346 Наслов: Светлосник љубави Божије: Живот, поуке и чуда старца Филотеја Зервакоса Издавач: Светигора Страна: 352 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 978-86-7660-034-1

Autor - osoba Ćorlukić, Filip Naslov Tehnologija papira / Filip Ćorlukić ; [crteže izradili Branko Barlović, Zlatko Orban] Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1987 (Zagreb : `Zagreb`) Fizički opis 305 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Barlović, Branko Orban, Zlatko (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Papir – Proizvodnja Sadržaj UVOD 11 1. Kratak historijski pregled 11 2. Suvremena proizvodnja papira 15 2.1. Sirovine 15 2.2. Pomoćna sredstva 17 2.3. Definicija i tehnološka shema 17 3. Klasifikacija i vrste papira i kartona 19 3.1. Pisaći papiri 20 3.2. Tiskovni papiri 20 3.3. Omotni papiri 22 3.4. Specijalni papiri 22 PRIPREMA VLAKNINE I PAPIROVINE 23 4. Raspuštanje sirovina 23 4.1. Priprema vlaknine 23 4.2. Raspuštači 23 4.3. Dopunski raspuštači 27 5. Mljevenje 30 5.1. Struktura celuloznog vlakna 32 5.2. Teorija mljevenja 34 5.2.1. Razvoj teorije mljevenja 34 5.3. Utjecaj mljevenja na svojstva papira 38 5.4. Mjerenje stupnja mljevenja 39 5.5. Utjecaj tehnoloških uvjeta na proces mljevenja 40 5.5.1. Temperatura 40 5.5.2. pH sredine 41 5.5.3. Radni tlak mljevenja i zazor između noževa 41 5.5.4. Konzistencija 42 5.5.5. Trajanje mljevenja 43 5.5.6. Utjecaj tehničke konstrukcije mlinova 43 5.6. Vrste mlinova 44 5.6.1. Holenderi 44 5.6.2. Konusni mlinovi 46 5.6.3. Mlinovi s diskom 48 5.7. Konfiguracija garnitura za mljevenje 52 5.8. Tehnološke sheme mljevenja 53 6. Pomoćna oprema 57 6.1. Kade i spremnici 57 6.2. Pročišćavanje 58 6.2.1. Visokokonzistentni pročistači 62 6.2.2. Konusni pročistači – centriklineri 63 1.3. Sortiranje 67 1.3.1. Ravni vibracijski sortirer 68 1.3.2. Tlačni vertikalni sortireri 69 1.3.3. Centrisorteri 70 1.4. Instrumentacija 72 1.5. Standardizirani grafički simboli 73 1.6. Mjerenje konzistencije 75 1.6.1. Mjerni pretvarač 75 1.6.2. Uređaji za mjerenje konzistencije 76 1.6.3. Optička mjerila konzistencije 81 1.7. Mjerenje stupnja mljevenja 82 7. Pripremanje pomoćnih sredstava 88 7.1. Keljenje 88 7.1.1. Činioci koji utječu na keljenje 89 7.1.2. Vrste keljiva 90 7.2. Punila 95 7.2.1. Vrste punila 96 7.2.2. Povezivanje punila u papiru 99 7.2.3. Utjecaj punila na svojstva papira 101 7.3. Bojenje papira 105 7.3.1. Osnovna fizikalna teorija boja 105 7.3.2. Klasifikacija bojila 108 7.3.3. Nijansiranje 110 7.3.4. Optička bjelila 111 7.3.5. Primjena bojila 112 7.3.6. Postupak bojenja papira 113 8. Tehnološke sheme pripreme 115 8.1. Papiri za vreće i kabelski papir 116 8.2. Kondenzatorski papir 117 8.3. Tehnološka shema pripreme za proizvodnju papira širokog asortimana 118 8.4. Linije priprema za višeslojne papire 119 8.5. Priprema i sortiranje vlaknine od otpadnog papira 120 8.6. Linija pripreme i primjena dispergatora 120 8.7. Odbojavanje papira 122 9. Priprema papirovine 124 9.1. Namješavanje komponenata 124 9.2. Strojna kada 126 9.3. Protočna nivo posuda 126 9.4. Natočno razrjeđivanje papirovine 128 9.5. Konstrukcije instalacija za natočno razrjeđivanje i pročišćavanje papirovine 130 STROJ ZA IZRADU PAPIRA (papir-stroj) 135 10. Mokri dio papir-stroja 137 10.1. Natok 137 10.1.1. Otvoreni tlačni natočnik 139 10.1.2. Zatvoreni natočnik 141 10.1.3. Neposredni natočnik 142 10.1.4. Difuzorski natočnici 142 10.1.5. Natočni otvor 145 10.2. Sitov dio papir-stroja 148 10.2.1. Prsni valjak 149 10.2.2. Prsni stol 149 10.2.3. Registarski valjci 150 10.2.4. Dehidratatorske letvice 152 10.3. Mokre odsisne komore 154 10.4. Tresalo 155 10.5. Odsisne komore 155 10.6. Eguter, vodeni tisak 160 10.7. Gaučna preša 161 10.8. Odsisni gaučni valjak 162 10.9. Odvajanje papirne trake 163 10.10. Reguliranje položaja sita 165 10.11. Formiranje višeslojnih papira 166 10.12. Okrugli odsisni farmeri 168 10.13. Formeri s dvostranim odsisavanjem 170 10.14. Prešanje 173 10.14.1. Konstrukcije preša 175 10.15. Pomoćni načini povećavanja suhoće papirne trake 180 11. Sušenje 185 11.1. Prijenos topline 189 11.2. Ostali činioci 191 11.3. Utjecaj svojstava papira na sušenje 192 11.4. Utjecaj sušenja na svojstva papira 193 11.5. Proračun sušnog dijela 195 11.5.1. Radna površina 195 11.5.2. Radna površina kao toplinski agregat 196 11.6. Različite izvedbe sušnog postrojenja 200 11.6.1. Jenki-tissue (sušno postrojenje) na jenki-stroju za izradu tissue papira 201 11.6.2. Sušno postrojenje za fluting papir 201 11.6.3. Sušno postrojenje za novinski (roto) papir 202 11.6.4. Sušne postrojenje za različite vrste kraft-papira 202 11.6.5. Sušno postrojenje za fine papire 203 11.6.6. Sušno postrojenje za kartone 204 11.7. Parni i kondenzacijski sustav 204 11.8. Sušni valjak 205 11.9. Reguliranje sušenja na postrojenjima sa zapornim parnim i kondenzacijskim sustavom 210 11.10. Nezaporni sustavi pare i kondenzata 212 11.11. Prijelaz u područje vakuuma 215 11.12. Stepenasti ili kaskadni sustav pare i kondenzata 218 11.13. Primjena termokompresora 224 11.14. Primjena termokompresora i kaskadni sustav 225 11.15. Cirkulacijski sustav 227 12. Otparavanje 230 12.1. Sušni pustovi 232 12.2. Ventilacija prostornih džepova u sušnoj komori 233 12.3. Ventilacijski sustav i rekuperacija topline 236 12.4. Ventilacijski priklopi 237 12.5. Sušni priklopi 241 13. Dopunska oprema 245 13.1. Ofsetna preša 245 13.2. Njemačka preša 245 13.3. Vruća preša 246 13.4. Postrojenje za povećanje istezljivosti papira 247 13.4.1. Mokri kalander 247 13.5. Preša za površinsko keljenje 247 13.6. Premazivanje 249 13.7. Hlađenje papirne trake 253 13.8. Strojni kalander 253 13.9. Vlaženje suhe papirne trake 257 13.9.1. Ovlaživač sa četkom 257 13.9.2. Ovlaživač s brizgalicama 257 13.9.3. Aeroraspršivač 258 13.10. Uzdužno rezanje papirne trake na papir-stroju 258 13.11. Namotavanje papirne trake 258 14. Pogon papir-stroja 261 DORADA I DOVRŠAVANJE 266 15. Dorada 266 15.1. Uvod 266 15.2. Satiniranje 267 15.2.1. Osnove teorije satiniranja 269 15.2.2. Vlažnost papira za satiniranje 271 15.3. Vrste superkalandera 274 15.3.1. Superkalander za formate 275 15.3.2. Friikcioni kalander 276 15.3.3. Utisni kalander 276 15.4. Ostale doradne operacije 278 15.4.1. Impregniranje papira 278 15.4.2. Kasiranje 279 16. Dovršenje proizvodnje 280 16.1. Kontrola i sortiranje 281 16.2. Premotao 282 16.3. Uzdužni rezač 282 16.4. Uzdužni bobinorezači 284 16.5. Iskorištavanje dijelova neispravnih kotura 284 16.6. Pakiranje 285 16.7. Odvaga 286 16.8. Poprečno rezanje — formati 286 16.9. Razvrstavanje (sortiranje) i brojenje 288 16.10. Suvremeni uzdužno-poprečni rezači 289 16.11. Pakiranje 289 DODATAK 293 17. Primjena suvremene instrumentacije i kompjutorsko vođenje proizvodnje papira 293 17.1. Osnovna rješenja primjene 293 17.2. Reguliranje vlažnosti papirne trake 295 17.3. Reguliranje gramature 298 17.4. Opći aspekti primjene 299 17.5. Financijski aspekti 301 17.6. Potpuna automatizacija proizvodnje 302 MG17 (N)

Veterinarska fiziologija obuhvata proučavanja mehanizama funkcionisanja svih sistema u organizu domaćih životinja. Ona je neophodna podloga za razumevanja stočarstva kao biologije gajenja životinja., a pored toga obezbeđuje zapažanje promena u funkciji pojedinih sistema u organizumu, odnosno, omogućava dijagnozu oboljenja kod životinja, tok i ozdravljenje. Sadržaj Predgovor UVOD (V. Stojić), 1 1. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA ORGANIZMA (V. Stojić), 3 Građa i funkcija ćelije, 3 Hemijski sastav ćelije, 4 Delovi ćelije i njihove funkcije, 6 Ćelijska membrana (plazma-membrana), 6 Endoplazmatski retikulum (er), 7 Goldžijev aparat (kompleks), 7 Lizozomi, 8 Mitohondrije, 8 Jedro, 9 Transport materija kroz ćelijsku membranu, 10 Difuzija, 11 Osmoza i osmotski pritisak, 13 Aktivni transport, 14 Transport makromolekula i partikula kroz membranu, 17 Homeostaza, 18 Parametri unutrašnje sredine, 19 Regulacijski sistemi homeostaze, 20 2. FIZIOLOGIJA KRVI (V. Stojić), 23 Opšte osobine krvi, 23 Hematokrit - hematokritska vrednost, 24 Boja krvi, 24 Specifična težina, 24 Sedimentacija eritrocita, 25 Viskoznost krvi, 26 Osmotska koncentracija i osmotski pritisak, 26 Onkotski - ili koloidoosmotski pritisak (konp), 27 Elektrohemijska reakcija krvi, 27 Puferi krvi, 28 Puferska uloga hemoglobina, 29 Alkalna rezerva, 30 Sastav krvi, 31 Neorganski sastojci krvi, 31 Organski sastojci krvi, 32 Uloge krvi, 32 Krvna plazma i krvni serum, 34 Sastav krvne plazme i krvnog seruma, 34 Neorganski sastojci, 35 Katjoni krvne plazme, 35 Anjoni krvne plazme, 36 Organski sastojci, 37 Belančevine krvne plazme i seruma, 37 Metode frakcionisanja belančevina, 38 Fiziološki značaj belančevina krvne plazme, 40 Neproteinski (preostali) azot, 42 Bezazotni sastojci krvne plazme, 42 Ćelijski elementi krvi, 43 Eritrociti, 43 Grada eritrocita, 45 Hemoliza, 45 Osmotska rezistencija, 46 Biohemijski sastav eritrocita, 46 Hemoglobin, 47 Fetalni hemoglobin, 47 Derivati hemoglobina, 48 Mioglobin (mišićni hemoglobin), 49 Metabolizam u eritrocitima, 50 2,3 dpg, 51 Eritropoeza, 51 Fiziologija leukocita, 53 Vrste leukocita i leukocitarna formula, 54 Granulociti, 54 Fiziologija agranulocita, 57 Fiziologija trombocita, 57 Poreklo i stvaranje (trombocitopoeza) trombocita, 59 Hemijski sastav i metabolizam trombocita, 59 Uloge trombocita u hemostazi, 59 Fiziologija hemostaze, 60 Fiziologija koagulacije krvi, 61 I - početak zgrušavanja krvi - stvaranje protrombinskog aktivatora, 63 II - pretvaranje protrombina u trombin, 64 III - pretvaranje fibrinogena u fibrin i stvaranje krvnog ugruška, 64 Fibrinoliza i razlaganje krvnog ugruška, 66 3. FIZIOLOGIJA IMUNITETA (IMUNOSTI) (V. Stojić), 67 Nespecifični imunitet, 68 Specifični imunitet, 70 Funkcionalna organizacija imunog sistema i ćelijska osnova imuniteta, 71 Uloga limfocita, 71 Vrste limfocita i njihovo poreklo, 72 T - limfociti, 72 B - limfociti, 74 Odgovor imunog sistema na antigen, 75 Ćelijski imuni odgovor, 78 Humoralni imuni odgovor, 80 Primarni i sekundami imuni odgovor, 81 Fiziologija antitela, 82 Struktura molekula imunoglobulina, 83 Regioni, domeni i fragmenti imunoglobulina, 83 Antigene specifičnosti (antigenski marked) imunoglobulina, 86 Imunoglobulini g klase (igg), 88 Imunoglobulini m (igm), 88 Imunoglobulini a (iga), 89 Imunoglobulini e (ige), 90 Imunoglobulini d (igd), 91 Reakcije antigena i antitela, 91 Sekundarne manifestacije reakcije antigen-antitelo, 92 Stanja hiperosetljivosti - alergije, 95 Anafilaksa, 95 Alergijske reakcije izazvane antigen-antitelo kompleksima (imuni kompleksi), 97 Alergija izazvana citotoksičnim antitelima, 98 Alergijske reakcije izazvane ćelijskim imunitetom, 99 Krvne grupe, 100 Četiri glavne grupe sistema 0-A-B, 101 RH - sistem, 102 Sistemi krvnih grupa kod domaćih životinja, 103 4. FIZIOLOGUA SRCA (V. Stojić), 105 Struktura miokarda, 107 Bioelektrična svojstva srčanog mišića, 108 Potencijal mirovanja membrane i akcioni potencijal, 108 Ponašanje po zakonu “sve ili ništa”, 110 Franck-Starlingov zakon, 110 Refraktarnost srčanog mišića, 110 Ishrana i metaboličke karakteristike, 111 Automatizam i širenje impulsa u srcu, 112 Atrioventrikularni (AV) čvor i hisov snop, 113 Elektrokardiogram, 114 Tok struje oko srca za vreme jedne aktivacije i kontrakcije, 114 Registrovanje EKG-a, 115 Standardni odvodi sa ekstremiteta, 116 Pojačani unipolarni odvodi sa ekstremiteta, 117 Odvodi sa grudnog koša (prekordijalni odvodi), 118 Normalan elektrokardiogram, 118 Elektrokardiografija kod domaćih životinja, 120 Srčana revolucija - revolutio cordis, 120 Sistolni i minutni volumen, 124 Srčani tonovi, 126 Inervacija srca i regulacija rada, 127 Autoregulacija srčanog rada, 127 Nervna regulacija srčanog rada, 128 Fiziologija cirkulacije, 130 Grada krvnih sudova, 132 Biofizika cirkulatomog sistema, 132 Cirkulacija u arterijskom delu sistema, 137 Arterijski pritisak, 137 Metode merenja krvnog pritiska, 139 Regulisanje arterijskog pritiska, 141 I. sistem brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Nervni mehanizmi brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Humoralni mehanizmi za brzu kontrolu arterijskog pritiska, 144 II. sistem dugoročne regulacije arterijskog pritiska, 144 Arterijski puls, 144 Kapilarna cirkulacija, 146 Razmena materija kroz kapilarni , 149 Regulacija mikrocirkulacije, 151 Cirkulacija u venama, 152 Venski puls, 153 Specifičnosti krvotoka pluća i bubrega, 154 Krvotok pluca, 154 Krvotok bubrega, 154 Limfa i limfotok, 155 Slezina i njene funkcije, 157 5. FIZIOLOGIJA DISANJA (M. Lazarević) , 159 Grada disajnih organa, 161 1. Vazdušni putevi, 161 2. Pluća (pulmo), 165 3. Grudni koš, 166 4. Respiratorni mišići, 166 5. Aferentni i eferentni nervi i krvni sudovi, 168 6. Nervni respiratorni centri, 168 Ventilacija pluća, 168 Izračunavanje mrtvog prostora, 170 Plućni volumeni i kapaciteti, 171 Frekvenca disanja, 173 Tipovi disanja, 173 Odnos inspirijuma i ekspirijuma, 174 Ventilaciono-perfuzioni količnik, 174 Grada respiratorne membrane, 174 Razmena gasova u plućima i tkivima, 175 Razmena gasova izmedu alveolarnog vazduha i krvi, 177 Transport gasova u krvi, 177 Razmena gasova u tkivima, 181 Regulacija disanja, 182 Respiratorni centri, 183 1. Nervna kontrola disanja — regulatorni uticaj n. vagusa (hering-breuerov refleks).186 2. Humoralna kontrola disanja, 187 3. Uticaj arterijskog i venskog krvnog pritiska, 187 4. Uticaj centra za termoregulaciju, 188 5. Uticaj fizičkog rada na respiratorne centre, 188 6. Uticaj kore velikog mozga, 188 Zaštitni refleksi sa respiratomih sluzokoža, 188 Kašalj (tusis), 189 Kijanje (sternutatio), 189 Uticaj nadmorske visine i sniženog atmosferskog pritiska, 189 Uticaj povećanog atmosferskog pritiska, 189 Disanje fetusa, 190 Opisni termini u fiziologiji disanja, 190 Disanje riba, 191 Disanje ptica, 192 6. FIZIOLOGIJA DIGESTIVNIH ORGANA (M. Vapa, V. Stojić), 199 Varenje hrane i resorpcija, 199 Digestivni trakt, 201 Glad, 202 Hiperglikemija - centar za sitost - inhibicija centra za glad, 203 Žeđ, 204 Varenje u ustima, 204 Uzimanje hrane i tcčnosti, 205 Žvakanje hrane, 205 Lučenje pljuvačke, 206 Uloga pljuvačke, 207 Mehanizam lučenja pljuvačke, 208 Gutanje hrane (deglutitio), 209 Kretanje hrane i tečnosti kroz jednjak, 211 Nervna regulacija gutanja, 212 Varenje u želucu, 212 Varenje u želucu monogastričnih životinja, 212 Sastav želudačnog soka, 214 Lučenje i uloge hlorovodonične kiseline, 216 Regulacija lučenja želudačnog soka, 217 Pokreti želuca, 220 Punjenje želuca, 221 Pražnjenje želuca, 222 Nervna regulacija pokreta želuca, 222 Povraćanje (vomitus, emesis), 223 Želudačno varenje kod mladih životinja, 224 Varenje hrane u želucu odraslih životinja, 224 Varenje u želucu preživara, 226 Jednjački (ezofagealni, retikulami) žleb, 227 Građa i kapacitet predželuđaca, 229 Pokreti predželudaca, 232 Pokreti kapure i buraga, 232 Pokreti listavca, 234 Pokreti sirišta, 234 Nervna regulacija pokreta predželudaca, 234 Brzina prolaska hrane kroz predželuce, 235 Preživanje (ruminatio), 236 Nervna regulacija preživanja, 239 Fiziološki značaj preživanja, 239 Stvaranje gasova i podrigivanje, 240 Timpanija (nadun), 242 Mikroorganizmi predželuđaca, 243 Bakterije buraga, 245 Protozoe buraga, 245 Gljivice buraga, 249 Razlaganje ugljenih hidrata, 250 Metabolizam proteina, 252 Značaj rastvorljivosti proteina u ishrani preživara i potrebe u proteinima kod visokoproduktivnih grla, 254 Reakcije bakterijske sinteze, 256 Sinteza vitamina, 257 Metabolizam lipida, 258 Varenje hrane u tankim crevima, 259 Crevni sok, 263 Pankreasni sok, 266 Žuč, 268 Zučne boje, 269 Regulisanje lučenja žuči i pražnjenja žučne kese, 272 Varenje u tankim crevima, 272 Varenje u debelim crevima, 276 Pokreti creva, 278 Pokreti tankih creva, 279 Pokreti debelih creva, 280 Defekacija, 282 Vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt, 282 Izmet (feces), 283 Resorpcija, 283 Olakšana difuzija, 285 Resorpcija hranljivih materija, 286 Resorpcija u tankim crevima, 287 Resorpcija proteina i nukleinskih kiselina, 288 Resorpcija ugljenih hidrata, 289 Resorpcija masti, 291 Resorpcija vitamina, 293 Resorpcija vode i mineralnih materija, 294 Resorpcija mineralnih materija, 295 Resorpcija u debelim crevima, 297 Parenteralna resorpcija, 298 Resoipcija u predželucima preživara, 298 Jetra i njena uloga u organizmu, 300 Fiziološka uloga jetre, 303 Metabolička uloga jetre, 305 Ostale uloge jetre, 307 Varenje kod peradi, 307 Varenje u želucu, 309 Varenje u crevima, 311 7. ENERGETSKII KVANTITATIVNI METABOLIZAM (V. Stojić), 314 Određivanje kalorijske vrednosti hrane, 315 Respiratorni količnik, 316 Merenje energetskog prometa, 316 Direktna kalorimetrija, 316 Indirektna kalorimetrija, 317 Osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam, 319 Izračunavanje bazalnog metabolizma, 320 Izračunavanje površine tela, 320 Faktori koji utiču na bazalni metabolizam, 321 Bilans ishrane, 323 Ukupna energija hrane, 323 Bilans ugljenika, 324 Bilans azota, 325 Obrok ishrane, 326 Metabolizam vode, 327 Metabolizam mineralnih materija, 329 Metabolizam natrijuma, 331 Metabolizam kalijuma, 332 Metabolizan hlorida i bikarbonata, 332 Metabolizam kalcijuma, 333 Metabolizam magnezijuma, 335 Metabolizam fosfora, 336 Metabolizam sumpora, 336 Metabolizam mikroelemenata, 337 Metabolizam gvožđa, 337 Metabolizam bakra, 339 Metabolizam joda, 340 Metabolizam mangana, 341 Metabolizam molibdena, 341 Metabolizam kobalta, 341 Metabolizam cinka, 342 Metabolizam selcna, 342 8.TEMPERATURA TELA I TERMOREGULACIJA (V. Stojić)—, 344 Normalna telesna temperatura, 344 Mehanizmi za regulaciju lelesne temperature, 346 Mehanizmi koje aktivira hladnoća, 346 Mehanizmi koje aktivira toplota, 348 Centri za termoregulaciju i hipotalamusni termostat, 349 Porcmećaji temperature tela, 350 9. VITAMIN! (M. Lazarević), 351 Uvod, 351 Podela vitamina, 354 Liposolubilni vitamini, 354 Vitamin A (retinol, akseroftol, antikseroftalmički vitamin), 355 Vitamin D (kalciferol, antirahitični vitamin), 357 Vitamin E (tokoferol, antisterilitetni vitamin), 360 Vitamin K (filohinon, antihemoragički vitamin), 362 Liposolubilni vitaminoidi, 363 Esencijalne masne kiseline (vitamin F), 363 Hidrosolubilni vitamini, 364 Vitamin B1 (tiamin, aneurin, anti beri-beri vitamin), 364 Biološka uloga u organizmu, 365 Deficit vitamina , 366 Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), 367 Biološka uloga u organizmu, 368 Vitamin PP (protivpelagrički vitamin, niacin, amid nikotinske kiscline), 369 Bioloska uloga u organizmu, 370 Vitamin B6 (piridoksin), 371 Pantotenska kiselina, 373 Biološka uloga u organizmu, 373 Folna kiselina (pteroil-glutaminska kiselina, foliacin), 375 Cijanokobaltamin (vitamin B12), 376 Biotin (vitamin H), 378 Vitamin C (1 - askorbinska kiselina), 379 Hidrosolubilni vitaminoidi, 380 Holin, 381 Para-aminobenzoeva kiselina (pabk), 381 Orotska kiselina (vitamin bl3), 382 Pangamska kiselina (vitamin b 15), 382 10. STVARANJE IIZLUČIVANJE MOKRAĆE (V. Stojić), 384 Bubrezi, grada i funkcija, 384 Funkcionalna anatomija bubrega, 384 Nefron, 385 1. Ekskreciona funkcija bubrega, 387 Filtracija u glomerulu - stvaranje primarne mokraće, 387 Funkcije tubulskog dela nefrona, 389 Mehanizam tubulske reapsorpcije i sekrecije, 390 2. Koncentraciona i diluciona sposobnosl bubrega, 393 Bubrežni mehanizam za izlučivanje razređene mokraće, 394 3. Uloga bubrcga u održavanju acido-bazne ravnoteže, 396 Sekrecija vodonikovih jona u tubulima, 397 4. Endokrina uloga bubrega, 399 Metode za funkcionalno ispitivanje bubrega, 402 Klinički pregled mokraće, 402 Klirens plazme (clearence), 403 Fiziologija mokraćne bešike, 404 11. FIZIOLOGIJA KOŽE (V. Stojić), 407 Opšte osobine kože, 407 12. MLEČNA ŽLEZDA (GL. MAMMARIA, GL. LACTIFERA) (V. Stojić, D. Gledić), 410 Broj i građa mlečnih žlezda, 410 Krvotok, limfotok i inervacija mlečnih žlezda, 411 Razviće mlečne žlezde, 412 Lučenje mleka, 413 Sekrecija mleka u acinuse žlezde, 413 Fiziologija kolostruma, 415 Kontrola lučenja mleka, 416 Izlučivanje mleka, 417 Trajanje laktacije i faktori koji utiču na intenzitet laktacije, 419 13. HUMORALNA REGULACIJA FUNKCIJA (D. Gledić, V. Stojić), 420 Uvod, 420 Pojam i definicija hormona, 421 Hemizam i metabolizam hormona, 421 Određivanje koncentracije hormona, 423 Mehanizam delovanja hormona, 425 Proteinski hormoni, 425 Steroidni hormoni, 429 Regulatorni mehanizmi, 431 Endokrine žlezde, 432 Principi neurosekrecije, 433 Hipotalamus, 433 Hipoiiza, 436 Opšte osobine, 436 Adenohipofiza, 437 Pars distalis, 438 Somatotropni hormon, 438 Metabolička delovanja hormona rasta, 440 Kontrola lučenja STH, 441 Prolaktin, 442 Adrenokortikotropni hormon, 443 Uloga ACTH, 444 Regulacija lučenja ACTH, 445 Tireotropni hormon, 445 Gonadotropni hormoni, 446 Pars tuberalis, 449 Pars intermedia, 449 Kontrola funkcije adenohipofize, 450 Neurohipofiza, 452 Pars nervosa, 452 Transport i lučenje adh i oksitocina, 452 Struktura i funkcija adh, 453 Struktura i funkcija oksitocina, 454 Epifiza, 455 Uloga epifize u organizmu, 456 Hormoni epifize, 457 Štitasta žlezda, 459 Siiiteza tireoglobulina, 460 Sinteza hormona štitaste žlezde, 461 Lučenje i transport hormona štitaste žlezde, 462 Metabolizam hormona štitaste žlezde, 464 Mehanizam delovanja i biološki efekti hormona štitaste žlezde, 465 Odnos t4 i t3 i kateholamina, 467 Regulacija aktivnosti štitaste žlezde, 468 Poremećaji funkcije štitaste žlezde (hiper i hipotireoidizam), 469 Sinteza kalcitonina, 470 Lučenje CT, 471 Regulacija lučenja CT, 472 Paraštitaste žlezde, 472 Biosinteza i lučenje pth, 473 Metabolizam pth, 474 Biološki efekti pth, 474 Mehanizam delovanja pth, 478 Kontrola lučenja pth, 478 Endokrini deo gušterače, 479 Struktura, biosinteza i lučenje insulina, 480 Metabolizam insulina, 481 Biološki efekti insulina, 481 Mehanizam delovanja insulina, 485 Regulacija lučenja insulina, 485 Biosinteza i lučenje glukagona, 487 Biološki efekti glukagona, 488 Biosinteza i lučenje somatostatina, 489 Pankreatični polipeptid, 490 Nadbubrežne žlezde, 490 Kora nadbubrežnih žlezda, 491 Stmktura, sinteza i lučenje korlikostcroida, 492 Metabolizam kortikosteroida, 493 Biološki efekti mineralokortikosteroida, 494 Regulacija lučenja aldoslerona, 495 Biološki efekti glukokortikosteroida, 496 Glukokortikosteroidi i otpornost na stres, 500 Regulacija lučenja glukokortikosteroida, 501 Polni hormoni nadbubrežnih žlezda, 501 Srž nadbubrežnih žlezda, 502 Biosinteza, lučenje i metabolizam kateholamina, 502 Biološki efekti kateholamina, 503 Mehanizam delovanja kateholamina, 505 Regulacija aktivnosti srži nadbubrežnih žlezda, 506 Polne žlezde, 506 Zenske polne žlezde - jajnici, 506 Ovarijalni ciklus, 506 Endokrina funkcija jajnika, 508 Biosinteza, lučenje i metabolizam estrogena, 508 Biološki efekti estrogena, 510 Biosinteza, lučenje i metabolizam progesterona, 511 Bioloski efekti progesterona, 512 Kontrola lučenja estrogena i progesterona, 513 Biosinteza ostalih hormona u jajnicima, 513 Endokrina uloga posteljice, 514 Muške polne žlezde - semenici, 516 Spermatogeneza, 516 Endokrina uloga semenika, 518 Biosinteza androgena, 519 Kontrola lučenja testosterona, 521 Difuzni endokrini sistem, 525 Gastrin, 526 Sekretin, 526 Holecistokinin-pankreozirnin (CCK-PZ ili CCK), 526 Vasoaktivni intestinalni peptid (VIP), 527 Gip, 527 Somatostatin, 527 Glukagon (enteroglukagon), 527 Motilin, 528 Neurotenzin, 528 Supstanca P (SP), 528 Bombezin, 528 Apud koncept (apud sistem), 529 Ostali organi sa endokrinom ulogom, 529 Bubrezi, 530 Srce, 530 Lokalni hemijski medijatori, 530 Eicosanoidi, 531 Interakcija neuroendokrinog i imunog sistcma, 533 14. POTENCUAL MIROVANJA MEMBRANE IJONSKI KANALI (V. Stojić) , 535 Jonski kanali membrane, 536 Potencijal mirovanja membrane, 540 15. FIZIOLOGIJA MIŠIĆA (V. Stojić), 544 Fiziologija skeletnih mišića, 545 Hemijski sastav mišića, 545 Stmktura skeletnih mišića, 546 Struktura mišićne ćelije (vlakna), 547 Sarkoplazmatski retikulum, 550 Molekulske karakteristike kontraktilnih miofilamenata, 552 Opšte osobine poprečno-prugastih mišića, 555 Inervacija skeletnog mišića i fiziologija perifeme sinapse, 556 Fiziološka anatomija nervno-mišićne sinapse, 557 Prenošenje (transmisija) impulsa u neuromišićnoj sinapsi, 559 Supstance koje utiču na transmisiju impulsa u perifernoj sinapsi, 560 Bioelektrične i biofizičke promene u mišiću i mehanizam mišićne kontrakcije, 561 Jačina mišićne kontrakcije i stepen preklapanja aktinskih i miozinskih filamenata.564 Uticaj opterećenja mišića na snagu mišićne kontrakcije, 565 Zavisnost brzine kontrakcije od opterećenja mišića, 565 Izvor energije za mišićnu kontrakciju, 566 Kiseonički dug, 567 Vrste mišićnih kontrakcija, 568 Tipovi mišićnih vlakana, 571 Fiziologija glatkih mišića, 572 Građa glatkih mišića, 572 Tipovi glatkih mišića, 575 Inervacija glatkih mišića, 576 Uticaj lokalnih humoralnih faktora i hormona na aktivnost visceralnih mišića, 577 Bioelektrične pojave glatkih mišića, 578 16. F1ZIOLOGUA NERVNOG SISTEMA (Natalija Fratrić, V. Stojić), 582 Funkcionalna organizacija nervnog sistema, 583 Ćelijska osnova nervnog sistema, 584 Aksoplazmatski transport, 585 Podela i osobine perifernih nerava, 586 Bioelektrična svojstva perifernih nerava, 588 Glija ćelije, 591 Neurotransmiteri, 592 Fiziologija neuropeptida, 593 Fiziologija centralne sinapse, 594 Fiziološka građa centralne sinapse, 595 Ekscitacija i inhibicija neurona u centralnoj sinapsi , 596 Fiziologija receptora, 599 Receptorski ili generatorski potencijal, 600 Fiziologija bola, 601 Visceralnibol , 603 Fiziologija kičmene moždine (medulla spinalis), 605 Sprovodna funkcija kičmene moždine, 606 Produžena moždina (medulla oblongata), 608 Talamus, 609 Kora velikog mozga, 612 Senzitivna kora velikog mozga, 614 Motorni nervni sistem , 616 Refleks, 618 Neki važniji refleksi domaćih životinja, 619 Miotatički refleks, 619 Mišieno vreteno, 620 Kornealni refleks, 624 Pupilarni refleks, 624 Motorna kora velikog mozga, 625 Motorni sistem preciznih voljnih pokrela (piramidni sistem), 628 Ekstrapiramidni sistem, 630 Mali mozak-cerebellum, 631 Bazalne ganglije, 636 Retikularna formaeija, 639 Limbusni sistem, 642 Funkcije limbusnog sistema, 644 Autonomni nervni sistem, 646 Simpatikusni nervni sistem, 646 Parasimpatikusni nervni sistem, 649 Opšte funkcije autonomnog nervnog sistema, 650 Receptori autonomnog nervnog sistema, 652 Funkcija srži nadbubrežnih žlezda, 656 „Alarm11 ili stress-reakeija simpatičkog nervnog sistema, 657 Hipotalamus, 658 Funkcije hipotalamusa, 659 Budno stanje i san, 664 Spavanje, 667 Sporotalasno spavanje ili ne - REM spavanje, 668 RHM spavanje ili paradoksalni san, 669 Viša nervna delatnost , 670 Pamćenje, 671 Kraikotrajno pamćenje, 672 Dugotrajno pamćenje, 673 Učenje, 674 Krvno-moždana i krvno-likvorna barijera, 677 Cerebrospinalna tečnost, 678 17. FIZIOLOG1JA ČULA (Danijela Kirovski), 681 Čulo mirisa, 681 Glavni olfaktivni sistem, 682 Pomoćni olfaktivni sistem, 685 Receptori čula mirisa, 686 Prenos signala mirisa u centralni nervni sistem, 688 Čulo ukusa, 689 Receptori čula ukusa, 691 Prenos signala ukusa u centralni nervni sistem, 695 Čulo sluha, 696 Funkcionalna anatomija uha, 697 Puž (cochlea), 701 Prenos signala zvuka u centralni nervni sistem, 704 Lokalizacija izvora zvuka, 705 Karakteristike čula sluha kod ptica, 706 Čulo ravnoteže, 707 Polukružni kanali, 707 Otolitni organi (utrikulus i sakulus), 710 Obrada informacije o ravnoteži u višim delovima centralnog nervnog sistema, 711 Čulo vida, 712 Očna jabučica, 713 Optički sistem oka, 716 Akomodacija oka, 718 Retina, 721 Fotoreceptori, 722 Nervni putevi vida, 726 Razlikovanje boja - Kolorni vid, 727 Vidno polje i pokreti očiju kod domaćih životinja, 72 Naslov: Veterinarska fiziologija Izdavač: Naučna KMD Strana: 753 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 19,5 x 26 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-6021-028-1

Opis Proizvoda „Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Broj strana: 350 Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija KARPOS 2020 SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

Ovaj udžbenik u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. U stomatološkoj praksi postoji veliki napor da se rad u stomatologiji učini potpuno bezbolnim, s obzirom na veliki strah pacijenata od stomatološke ordinacije koji još uvek postoji. Ovaj strah se može suzbiti, u najvećem broju slučajeva, uspešnom primenom lokalne anestezije, jer, ako se lokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. Svrha ove knjige je da ukaže na mogućnost da se bol u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Sadržaj LJ.T. Predgovor I POJAM BOLAIMOGUĆNOSTINJEGOVOG SUZBIJANJA 1. LJ.T. Neuroanatomija i neurofiziologija bola • Anatomska osnova bolnog iskustva • Fiziologija bola 2. LJ.T. Mogućnosti suzbijanja bola i anksioznosti 20 • Suzbijanje postojećeg bola sa kojim se pacijent javlja stomatologu .... 21 • Suzbijanje bola koji predviđena intervencija može da izazove 21 • Suzbijanje postoperativnog bola 23 3. LJ.T. Izbor optimalnog metoda suzbijanja bola u stomatologiji 24 • Faktori koji utiču na izbor metoda suzbijanja bola 25 • Osnovne karakteristike pojedinih metoda suzbijanja bola u stomatologiji . . . 31 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 33 II LOKALNA ANESTEZIJA 4. B.B. Anatomska razmatranja relevantna za primenu lokalne anestezije 37 • Osteologija gornje vilice 37 • Osteologija donje vilice 39 • Inervacija gornje i donje vilice 42 • Vaskularizacija orofacijalnog predela od značaja za anesteziju u stomatologiji . . 49 5. B.B. Lokalni anestetički rastvori 52 • Sastav lokalnih anestetičkih rastvora 52 • Klinički aspekti lokalne anestezije 54 • Lokalni anestetici 56 • Vazokonstriktori 63 • Ostali sastojci lokalnih anestetičkih rastvora 68 6. R.D. Pribor za primenu lokalne anestezije 69 • Pribor za izvođenje lokalne anestezije 69 • Osnovi injekcione tehnike 73 • Vrste lokalne anestezije 77 7. R.D. Tehnike infiltracionih (terminalnih) anestezija 80 • Tehnike terminalnih anestezija u gornjoj vilici 80 • Terminalna anestezija gornjeg zubnog spleta (pleksus anestezija) .... 80 • Submukozna anestezija gingive sa palatinalne strane 81 • Tehnike terminalnih anestezija u donjoj vilici 82 • Terminalna anestezija donjeg zubnog spleta u prednjem delu mandibule . . 82 • Submukozna anestezija u predelu lingvalnog sulkusa 83 • Submukozna anestezija u predelu bukalnog forniksa 84 • Tehnike terminalnih anestezija koje mogu da se primene u obe vilice . • Intraperiodontalna anestezija . • Intraseptalna anestezija • Intraosealna anestezija • Papilarna anestezija • Intrapulpna anestezija 8. R.D. Tehnike sprovodnih (blok) anestezija • Periferne sprovodne anestezije za rad u gornjoj vilici • Sprovodna anestezija za zadnje gornje zubne grane maksilarnog nerva (ruber-anestezija) 90 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane infraorbitalnog nerva (infraorbitalna anestezija) ^j • Sprovodna anestezija za nosnonepčani živac («. nasopalatinus) .... 94 • Sprovodna anestezija za veliki (prednji) nepčani živac (n. palatinus major s. anterior) 94 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane (nn. alveolares superiores anteriores et mediales) palatinalnim pristupom . . 95 > Periferne sprovodne anestezije za rad u donjoj vilici % • Sprovodna anestezija donjeg zubnog i jezičnog živca („mandibularna anestezija”) . 96 • Sprovodna anestezija jezičnog nerva (n. lingualis) 104 • Sprovodna anestezija obraznog nerva (n. buccalis) 104 • Sprovodna anestezija bradnog i sekutićnog nerva (n. mentalis i n. incisivus) . . 105 • Centralne sprovodne anestezije 106 • Sprovodna anestezija stabla gornjoviličnog nerva („subbazalna anestezija" gornjoviličnog nerva) 106 • Sprovodna anestezija stabla donjoviličnog nerva („subbazalna anestezija“ donjoviličnog nerva) 108 9. B.B. Primena lokalne anestezije u pojedinim stomatološkim disciplinama .... 109 10. B.B. Lokalna anestezija kod pacijenata s medicinskim rizikom 113 11. LJ.T./R.D. Komplikacije lokalne anestezije 117 • Lokalne komplikacije lokalne anestezije 120 • Komplikacije opšteg karaktera 127 • Dijagnostika i lečenje sistemske anafilaktičke reakcije u stomatološkoj ambulanti . 134 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 136 IIISEDACIJA 12. LJ.T. Primena sedacije u stomatologiji 141 • Pojatn sedacije , • 141 • Ciljevi i pogodnosti primene farmakosedacije 142 • Indikacije i kontraindikacije 144 • Pregled pacijenta pre sedacije 144 • Monitoring u toku sedacije 147 13. LJ.T. Tehnike sedacije 148 • Intravenska sedacija 148 • Ostali načini primene 161 14. LJ.T. Izbor najpogodnije tehnike sedacije u stomatologiji 168 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 171 IV OPŠTA ANESTEZIJA 15. R.M. Opšta anestezija 175 • Definicija i karakteristike opšte anestezije 175 • Pripreme za opštu anesteziju 175 • Izvođenje opšte anestezije 177 • Komplikacije opšte anestezije 183 16. R.M. Specifičnosti opšte anestezije za operacije u usnoj duplji 185 • Endotrahealna intubacija 185 17. R.M. Stomatološke intervencije u opštoj anesteziji kod hendikepiranih osoba . . .188 • Pojam hendikepiranosti 188 • Klasifikacija hendikepiranosti 188 • Specifičnosti primene opšte endotrahealne anestezije kod osoba sa mentalnim hendikepom 188 • Izvođenje opšte endotrahealne anestezije 189 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 192 V ZASTOJ SRCAI REANIMACIJA 18. R.M. Zastoj srca kod odraslih 195 • Definicija 195 • Etiologija 195 • Dijagnoza 196 • Terapija 196 • Neka erička pitanja u vezi sa kardiopulmonalnom reanimacijom .... 200 19. R.M. Zastoj srca kod dece 201 • A) deca do jedne godine starosti 201 • B) deca od 1 - 8 . Godine starosti 201 • Najčešće greške u postupku reanimacije 202 20. R.M. Defibrilacija 203 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 206 ***** Predgovor Ovo je prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, čija koncepcija u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Ovaj tekst je prirodni nastavak težnje da se ova problematika, inače veoma bitna za odvijanje savremene stomatološke prakse, izdvoji i posebno obradi, tako da se zainteresovanima omogući potpuna informacija o problematici suzbijanja bola u stomatološkoj praksi. Stoga je razumljivo da se ukazala potreba revidiranja teksta koji je publikovan još pre nešto više od 20 godina, dakle u prošlom veku (!), pod naslovom Anestezija u stomatologiji, koji je, razumljivo, imao veliki broj izdanja. Taj tekst je napisan pre nego što je i stvorena zamisao da se ova problematika obrađuje na studijama stomatologije kao poseban predmet (1990. godine), a kada je takva zamisao i osrvarena(1997. godine), veoma je korisno poslužio studentima da savladaju materiju ove problematike i uspešno pripreme ispit. Sve do današnjih dana. U međuvremenu, mnogo stavova se promenilo u svim delatnostima stomatologije. lako ne bih imao smelosti da promene u oblasti anestezije u stomato- logiji poredim sa promenama na području stomatoloških materijala ili dentalne implantologije, ipak ove promene, nesporno, iziskuju novi tekst koji če, opet, u potpunosti biti usaglašen ne samo sa današnjim shvatanjima, već i sa planom i programom nastave ovog predmeta na stomatološkim fakultetima. Jer, i u domenu lokalne anestezije u stomatologiji, u poslednjih 20 godina, načinjeni su brojni pomaci koji su doprineli, i konstantno doprinose, da je postupak lokalne anestezije, verovatno, jedan od najbezbedniji postupaka u stomatologiji uopšte! Pri tom, današnje preskripcije lokalnih anestetika amidnog tipa, zavisno od koncentracije lokalnog anestetika i prisustva i vrste vazokonstriktora, kao i njegove koncentracije, omogućavaju optimalan izbor lokalnog anestetičkog rastvora u svakoj situaciji i, što je isto tako važno, potpuno bezbolan rad. Ovome doprinosi i znatno usavršen i sofisticiran pribor koji i primenu lokalne anestezije čini gotovo bezbolnom. Značaj napora da se rad u stomatoiogiji učini potpuno bezbolnim tim je veći što je strah od stomatološke ordinacije u pacijenata (i ne samo na ovim prostorima) još uvek veliki. Ovaj strah se najjednostavnije, u najvećem broju slučajeva, može suzbiti uspešnom primenom lokalne anestezije. Jer, ako selokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. U nekim slučajevima, međutim, može postojati problem da se upravo taj cilj postigne. Cilj ove knjige je upravo da ukaže na mogućnosri da se boi u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Ako se ima u vidu da je potpuno bezbolan rad apsolutni zahtev savremene stomatologije, jasno je zašto smatram da ovom segmentu stomatologije treba pokloniti punu pažnju u edukaciji stomatologa. U želji da ovom problematikom zainteresujem što više svojih saradnika, i pre 20 godina, kada smo pripremili prvo izdanje Anestezija u stomatologiji, a i sada, kada pripremamo prvo izdanje knjige Stomatološka anesteziologija, značajnu po- moć su mi pružile mlađe kolege, koautori obe pomenute knjige. Od sadašnjih saradnika očekujem da će ovu problematiku još dugo predavati na redovnim i postdiplomskim studijama na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i da će je, tokom svoje nastavničke karijere, dalje usavršavati u skladu sa napretkom svetske stomatološke nauke i prakse. Ovom prilikom, želeo bih da se zahvalim i svima ostalima koji su pomogli ili omogućili da se ova knjiga, prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, pojavi u ovom obliku i učini dostupnom budućim studentima, a i stomatolozima uopšte. U Beogradu, Ljubomir Todorović februara 2012. redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu ***

Уместо предговора НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит. Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог”. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од опојних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру. У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо. Само наше постојање - зар није чудо над чудима?! Постојање свега у свим својим величанственим видовима - зар није чудо Божје?! Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити - зар није чудо Божје?! Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима - царује неко случајно бунцање природе?! - Не, никако. Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи. Отац наш небески. Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји. Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу - Богу. Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена - куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет - о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно. Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије. У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју - присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: У почетку створи Бо1 небо и земљу (1 Мој 1, 1). Не знамо, заиста, зашто и јкако уопште неки могу да прихвате свет без Бога. Као „природну смрт”. За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити. У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је добар, да је свети, да је праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо - „Оче наш”! Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна - зато што ми личимо на бесмртнога Бога, нашег Творца. Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојанг Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслог Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима. САДРЖАЈ БОГ, 9 ШТА ЈЕ БОГ, 9 ПУТ БОГОСПОЗНАЊА, 12 Природни пут богопознања, 12 Натприродни пут богопознања, 14 БОЖЈЕ ОТКРИВЕЊЕ О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЧОВЕКА, 16 Стварање света, 20 Невидљиви свет, 22 Стварање првих људи, 23 ПРВИ ЉУДИ У РАЈУ, 24 ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ, 26 КАИН И АВЕЉ, 29 ПОТОП, 31 О ПОБОЖНОМ АВРАМУ, 35 ПРОРОЦИ, 39 ОЧЕКИВАЊЕ СПАСИТЕЉА, 42 ПРАЗНИЦИ, 47 БОЖИЋ, Припрема за Божић, 48 Детињци, 50 Материце, 51 Оци, 51 Туциндан, 52 Бадњидан, 53 Бадњачка вечера, 58 Положајник, 62 Чесница, 63 КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА - БОГОЈАВЉЕЊЕ, 70 Богојављенска водица, 73 ХРИСТОВА НАУКА, 73 ВРБИЦА, 75 СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, 77 ВЕЛИКИ ПЕТАК, 80 ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - ВАСКРС, 85 Васкршња јаја, 94 Васкршњи тропар, 95 ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 96 СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА, 98 Духовско зеленило, 101 ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 104 КРСТОВДАН, 107 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА, 109 ВАВЕДЕЊЕ, 111 БЛАГОВЕСТИ, 112 СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 113 УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 116 О ЦРКВИ, 119 ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ, 120 РАД СВЕТИХ АПОСТОЛА, 122 КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ЦРКВИ, 132 КРСНИ ЗНАК, 134 МОЛИТВА, 137 МОЛИТВА ГОСПОДЊА ОЧЕ НАШ, 142 СИМВОЛ ВЕРЕ, 145 ТРЕБА ЖИВЕТИ У ЦРКВИ И СА ЦРКВОМ, 150 БОЖЈИ ЗАКОН, 151 ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ, 151 ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ, 152 БЛАЖЕНСТВА, 154 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 165 СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА, 166 Кумство, 170 Значај Свете тајне крштења, 172 Име новокрштенога, 174 СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 175 СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 177 СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЂА, 180 СВЕТА ТАЈНА БРАКА, 182 СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЂЕЊА, 186 СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, 187 СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 190 Нафора, 195 МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ, 197 Задушнице, 199 Читуље, 201 Парастоси, 202 СРБИ И ХРИШЋАНСТВО, 205 ПОКРШТАВАЊЕ СРБА, 205 Златно доба Немањића, 207 ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 209 СВЕТИ САВА, 214 СРПСКИ МУЧЕНИЦИ, 221 За Крст Часни и слободу златну, 221 СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ, 239 КРСНА СЛАВА, 241 Славска водица, колач, свећа, жито, вино, 246 МАЈКАМА, 252 ОЧЕВИМА, 257 САВЕТИ И УПУТСТВА, 258 Завет, 258 Аманет, 259 Заклетва, 259 Клетва, 260 Врачање, 260 Ношење медаљона, крстића, иконица, 261 Поклоничка путовања - хаџилуци, 262 Однос верника према секташима и припадницима друге вере, 263 Однос верника према безбожницима, 264 УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 266 ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 268 Грб, 268 Застава, 269 Језик и писмо, 269 СТЕПЕНИ ЈЕРАРХИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 272 ЈЕРАРХИЈА ХИРОТОНИЈЕ (РУКОПОЛОЖЕЊА), 272 Епископски степен, 273 Презвитерски чин, 274 Ђаконски чин, 278 ЈЕРАРХИЈА ЈУРИСДИКЦИЈЕ (УПРАВЕ) И ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА, 279 1) Јерархија јурисдикције у епископском чину, 280 Митрополит, 280 Патријарх, 281 2) Степен и одликовања у презвитерском чину, 282 Право ношења црвеног појаса, 282 Звање протонамесника, 283 Протојереј, 283 Протојереј-ставрофор, 285 3) Одликовања и степени у ђаконском чину, 286 Право ношења црвеноg појаса, 286 Протођакон, 286 4) Степени и одликовања свештенства монашког реда, 286 Синђел, 287 Протосинђел, 287 Игуман, 288 Архимандрит, 288 5) Степени и одликовања ђакона у монашком реду, 289 Право ношења црвеног појаса, 289 Архиђакон, 289 ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ, 291 ПОМЕСНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, 291 Константинопољска, Цариградска или Васељенска Патријаршија, 291 Александријска Патријаршија, 294 Антиохијска Патријаршија, 295 Јерусалимска Патријаршија, 297 Руска Православна Црква - Московска Патријаршија, 298 Руска Загранична Православна Црква, 300 Архиепископија парохија руске традиције Западне Европе, 302 Украјинска Православна Црква, 304 Белоруска Православна Црква - Егзархат, 304 Православна Црква Молдавије, 305 Православна Црква Латвије, 305 Православна Црква Естоније, 305 Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, 306 Румунска Православна Црква, 309 Бугарска Православна Црква, 311 Грузијска Православна Црква, 312 САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ, 313 Кипарска Православна Црква, Грчка Православна Црква - Јеладска Архиепископија, 314 Пољска Православна Црква, 315 Православна Црква Чешких земаља и Словачке, 315 Финска Православна Црква, 316 Синајска Архиепископија, 317 Православна Црква Америке, 318 Јапанска Православна Црква, 319 Албанска Православна Црква, 320 Кинеска Православна Црква, 321 ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, 322 Филиокве, 323 О безгрешном зачећу Пресвете Богородице, 324 О папској непогрешивости, 325 О Светим тајнама, 326 Папске индулгенције, 327 СЕКТЕ, 330 Адвентисти (суботари), 333 Баптисти, 337 Јеховини сведоци, 339 Православно - Старокатолички генерални викаријат светог Метода, 343 Покрет Харе-Кришна (Покрет за развијање „Кришнине свести”), 345 Трансцендентална медитација, 347 Шри Чинмој покрет, 348 Ошо Рајнеш, 349 Бихарска школа јоге, 349 Розенкројцери (Међународна школа Ружиног крста, седиште у Земуну), 350 Њу Ејџ - Ново доба, 350 Сатанисти, 351 ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, 353 Деда Милоје, 353 Милојко Креманац, 354 Видовњаци, 354 Астролози, 355 Биоенергетичари и надрилекари, 356 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 359 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, 359 СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ, 360 ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ, 362 ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 365 СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД, 368 ВЕЧНИ ЖИВОТ, 372 Наслов: Веронаука у кући: православна верска читанка, 15. допуњено издање Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 384 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11,5x16 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-84799-29-8

Православни Срби живе у доба постмодерне, када је све више информација, а све мање Смисла. Роман Мирослава Маравића је покушај да се тај смисао пронађе иза свих лажи маскираних у медијске образине Србије која корача ка сопственом нестанку јер се одрекла свог Искона. Писан на нов и необичан начин, коме не недостаје свежине а ипак лишен сувишног експериментисања, пред читаоцем се овај роман појављује као сведочење да, што рече Линколн, све људе можете варати неко време, неке људе можете варати све време, али не можете све људе варати све време. Текст у потрази за Истином је реткост. Маравић нам ту реткост нуди као, по речи Виктора Франкла, вапај за Смислом, Богом Који је постао Човек да би нас учинио синовима и кћерима Божјим. Владимир Димитријевић Садржај Предговор. Александру IV, 17 Спољашњи смер Б. Брег за размишљање Увод. Грачаничко кандило, 23 Први Круг. Лутајући улицама Круга Двојке 1. Кочничар. Ратибор Рубежановић, 29 2. Тихомир Анастасијевић, 33 3. Милан Младић, 37 4. Он или психопатологија шибицарења, 42 5. Ђурђа Мерџановић, 50 6. Убиство, 55 7. Да није само пародија он?, 59 8. Станислав Стовраговић, 63 9. Галопирајући вирус, 66 10. Коњићи, 69 11. Звездан П. Зиројевић, 71 12. Гробље, 81 13. Еколошки мехур од сапунице, 83 14. Луција Г. Чонић, 85 15. Lupus in fabula, 95 16. Алексеј Калман, 99 17. Сенка Крста и бедем православни, 101 18. Копито, 102 Други Круг. Баук екуменизма кружи Двојком 1. Мали Манастир. Жаклина Блажујкић, 109 2. Неподношљива лакоћа преокретања, 118 3. Младић, 135 4. Мистерије једног злочина, 138 5. Страховито утемељена лепршавост, 152 6. Нихилизам и слабост, 163 7. О надирућој глобалној анархији, 174 8. Велики прасак апсурда, 179 9. Атентат на душу и старински вечан обичај, 184 10. Торта или удружени злочиначки подухват, 195 11. Бацање прашине у очи, 201 12. С ове стране добра и зла, 213 13. Кочење ка тајни маске иза празног слова, 228 14. Геноцидна какофонија и мини-силовање, 251 15. Да ли се зна ко је убио?, 257 16. Масакр је завршен, 266 17. Зашто су они јадно коњче убили?, 276 18. На путу за Универсалем, 287 Смер Бура на Пристаништу. Тврђава Трећи Круг. Цвркут птичице 1. Поднебеско стакло земаљске светлости, 303 2. Затворско-решеткаста конструкција, 304 3. Бели голуб, разбијена палица и убиство, 305 4. Мађионичарски трик, 307 5. Трка у преокретању, 307 6. Љубав, ђаво и пакао, 308 7. Унутрашња драма, 309 8. Величанствена идеја, 310 9. Позив, 311 10. Скица из постотачког опуса, 312 11. Смели кораци у празно, 313 12. Топли односи, 314 13. Сликовито сакупљање камења, 316 14. Опело умирућем екуменизму, 317 15. Маске лажних богова, 319 16. Крв на рукама, 320 17. Крст и птичица, 322 18. Крах промашене егзистенције, 323 Четврти Круг. Златна Азбука у подруму храма 1. Гнусоб Гнусобић Опустошенков, 329 2. Непогрешиви пакао, 331 3. На извору преокретања, 333 4. Убијање мисли у предворју ада, 334 5. Креативно исправљање Божјег суда, 335 6. Инфо-мучење, 336 7. Тесари привида, 337 8. Семе мржње, 340 9. To destroy Bible without burning it, 341 10. Плодови језуитске молитве, 343 11. Папски апостоли пакла, 344 12. Савест, 346 13. Интеграција и негативна вибрација, 348 14. Продубљивање вукодлачке теме, 350 15. Литературно лудило, 350 16. Дезерт, 390 17. Коњ на ливади, 392 18. Тросунчано подне, 394 Унутрашњи смер А. Бојиште Пети Круг. Трактат о последњим временима 1. Свети Оци, 401 2. Реч-две о малим кутијама са роговима, 403 3. Син Човечији када дође, 405 4. Чућете ратове и гласове о ратовима, 407 5. Православни Цар, 409 6. Чувајте се да вас ко не превари, 411 7. Тада ће се многи саблазнити, 415 8. Изићи ће многи лажни пророци, 416 9. Када угпедате гнусобу опустошења, 419 10. Жиг звери, 423 11. Проповед Еноха, Илије и Серафима, 425 12. Изнад свега узмите штит вере, 427 13. Крст или хлеб, 431 14. Јер ће тада бити невоља вепика, 433 15. Антихрист открива своје лице, 436 16. Паде, паде Вавилон велики, 439 17. Долази час и већ је настао, 441 18. О дану томе и о часу нико не зна, 444 Шести Круг. Потрага за Дрветом Живота 1. Сузе код дрвета, 451 2. Крвави серијски убица, 452 3. Небеска слобода у земаљском поразу, 454 4. Погледај лице пре убиства, 455 5. Хармоника у Косовској, 457 6. Откривење у Ресавској, 458 7. Молитва у Храму, 459 8. Извор на углу Цара Лазара и Грачаничке, 461 9. У Светињи над светињама, 462 10. Јован Авакумовић, 464 11. Прохибиција, 464 12. Тамјан у Приштинцу, 466 13. Излазна стратегија, 467 14. Фама о журколомцима, 470 15. Монахиња Евгенија, 473 16. Мали Монах, 475 17. Дрво смрти, 476 18. Разговор тајни међу Гранама, 480 Смер Бесконачно. Ковчег са Благом Седми Круг. Тајна Вечности у времену 1. Вечност уписана у тело, 487 2. Приштинац у Кругу Двојке, 489 3. Кротко око, 491 4. Жубор планинског Извора, 494 5. Вартбург, 496 6. Пристанак на нашу пропаст?, 499 7. Лик светог Патријарха, 503 8. Право на убиство и дужност умирања, 506 9. Експлозија у подземном тунелу, 511 10. Раскрсница Истока и Запада, 514 11. Унијатска ноћ окамењеног екуменизма, 517 12. Пирамида моћи - извештај из луднице, 520 13. Радионица вечности, 526 14. Чувајте душу, 528 15. Неуништива истина, 531 16. Мозаик ужаса, 533 17. Смирени Онтолог и логика малих инквизитора, 537 18. Идемо даље, 545 Осми Круг. Унутрашњи Косовски бој 1. Добра и зла Пристаништа, 559 2. Небеске и земаљске вредности, 561 3. Infini, 563 4. Преокретачи долазе, 564 5. Креативне игре на прагу подземног града, 566 6. Последња стрела преокретања, 568 7. Граница горњих и доњих светова, 579 8. Финално икуменско преокретање, 580 9. Аутентични Јустин и отровне стреле језуитског лукавства, 584 10. Содомија није пала са расистичког неба, 586 11. Небеска Богомоља и земаљска сатаномоља, 588 12. Поледица, 589 13. У водама Рубикона, 590 14. Патријархова молитва, 591 15. Цркотина у моћном WCc-y, 592 16. Nothing is lost forever, 593 17. Небеска Србија, 595 18. Грачаничка кандила, 598 Предговор Александру IV Петроград, Преподобни Јустин Ћелијски, 2028. Ваше Имераторско Величанство, Ја, бивши преступник против Православне Вере, узимам смелост да пред велики трон Ваш бацим своју смерну молбу. Знам да нисам достојан да ми Ваше Императорско Величанство пружи доброчинство и да сам последњи међу онима који могу да се надају Вашој Владарској милости. Опростите што Вам се обраћам и немојте својим гневом казнити несрећника коме је потребно милосрђе. Будући некрштен у Православној вери, као младић сам постао атеиста и богоборац а уз то живећи недоличним животом, све до своје двадесет четврте године, када се у Петроград из Србије вратио монах Давиденко. Упознавши његов благи лик и пример истински светог живота, у мени се догодио снажан земљотрес покајања и од тог трена, Божијом милошћу, читав мој живот се постепено преображавао и урастао у Цркву Његову. He желећи да трошим Ваше драгоцено време, а знајући Вашу љубав према Вери Отаца, усудио сам се да Вам се обратим молбом да учествујете у остварењу једне племените намере. Помозите недостојном слуги Бога живога и истинитога да Цркви од Истока врати макар део свог огромног дуга, не би ли на тај начин покушао, макар делимично, да се искупи за безбројне грехе које је учинио против Бога и Отаџбине! Као што вам је сигурно познато, монах Давиденко је у нашој братској Србији оптужен од тадашње безбожне власти, без икаквих доказа, да је сковао некакву заверу, због чега је на груб начин протеран назад у Русију. Извесни Кочничар, састављач извештаја који је пред Вама, кога су мање-више безуспешно гониле разне тајне службе - на крају је ипак ухваћен и смртно рањен, али тражени тајни документ код њега није пронађен - на самрти је оцу Давиденку саопштио детаљна упутства на основу којих је овај касније пронашао флеш-меморију са поменутим извештајем о мистериозним догађајима који су се десили у тадашњем Београду. Отац Давиденко је сићушну меморију пренео сакривену у десној ципели у Русију, где су велики тимови стручњака и специјалиста проучили и детаљно анализирали ту необичну материју. Додуше, не треба заборавити ни велики труд на састављању документа наше браће из Србнје. Наиме, Кочничар је средио и допунио обимне и детаљне белешке једног од гпавних протагониста догађаја, Тихомира Анастасијевића, чиме га је у извесном смислу деконструисао, тачније, аналитички га раставио на делове, и показао његове састојке, што је - као што ћете имати прилике да се уверите - руским књижевним специјалцима увелико олакшало истраживачке муке, мада, истини за вољу, има и супротних мишљења, међу која спада и оно моје маленкости. Поред тога, извештај који је пред Вама садржи и трактат - овде буквално преписан - једног другог протагонисте Алексеја Калмана - који је такође сам прикупљао грађу за своје дело. Тако да, када се све сабере и одузме, Кочничар је у читавом том кружењу центром града више преписивао него писао или, његовим језиком речено, више кочио него заиста управљао возилом. Заиста, посао Кочничара је посебан, у шта сам и сам имао прилике да се уверим, јер сам се у животу бавио са осамнаест различитих занимања, од јувелира до возача трамваја. Како бих растеретио текст, одмах сам пружио само најнеопходније напомене, a оне остале тек назначио блеђом бојом - у нади да ће наступити погодан тренутак да се и оне обзнане, ради оних који имају намеру да дубље проуче догађаје из извештаја. У сваком случају, молим Вас да се не оптерећујете било каквим напоменама - оне су ту тек за сваки случај... Након нешто више од десет година од овде описаних догађаја - колико се само свет од тада изменио! - данас, када у Петрограду полажемо камен темељац храма посвећеног великом подвижнику Јустину Ћелијском, ово дело је коначно спремно да угледа светлост дана... Призивајући у помоћ Пресвету Тројицу, једносуштну и нераздељиву, Која је као Сунце Љубави које греје и праведне и неправедне, молим Вас да испуните моју смерну молбу и помогнете да ово нејако писаније приређено смиреним слугом Ваше Милости, буде предато на суд наше јавности. Својим зацарењем усрећили сте бољи део човечанства жедног Божије милости и праведности, па усрећите још једно сироче, несрећног болесника са кога све до сада није скинуто - никад изречено али снажно дејствујуће - проклетство услед страшног греха неверја! He пропустите да помилујете Вашег слугу који је спреман да сместа положи сав свој живот за Цара, који је излио благодат на све народе света који су жудели за спасењем! Са осећањем страхопоштовања и пламене безграничне оданости - ја, као даљи и недостојни рођак великог писца Достојевског (1821-1881) — узимам смелост да себе назовем највернијим и најзахвалнијим од свих поданика Вашег Императорског Величанства. Дмитриј Фјодорович Тихомиров Увод Грачаничко кандшо Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уљау кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере? Свети Николај Грачанички(1880-1956) Тубравић код Ваљева, на дан Преподобног Јустина Ћелијског Грачаница је потопљена. Вода је почела подмукло да упази кроз пукотине у старом камену - танким млазом, наизглед стидљиво, попут безазленог поточића - да би убрзо затим наставила незаустављиво да шикља кроз све отворе у храму, због чега је древна светиња већ била скоро поплављена. Кроз људски грех, нечиста вода је дошла да потопи Манастир кога су се многи одрекли. Неки људи су изградили вештачку брану и одлучили да жртвују манастир из доба Немањића. Вода је већ била у храму када су верници у чизмама стајали на последњој молитви. Многобројна кандила светлуцала су у храму као неугасива искра божанске љубави у срцима верника. Једна сестра палила је кандило у подножју Крста, док је растућа злокобна вода досезала до самог руба кандила и претила да га угаси. Снажна вера ипак није могла да поништи тугу због онога што је један народ себи учинио, што није одлчучније устао да одбрани велику светињу. Упаливши кандило, сестра се шапатом, обливена сузама, сећала стихова Десанке Максимовић. - Грачанице кад бар не би била од камена, кад би се могла у висине вазнети. Грачанице да си нам бар јабука дате можемо ставити у недра и загрејати тако студену од старости, да нам бар пољима око тебе нису предака дивних расејане кости... Грачанице... А затим читала Псалтир. - Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. Једини новинар који се појавио, од једне друге сестре је хтео да сазна одакле су се појавиле клевете о некаквим лудацима у потопљеном манастиру. - Ја знам - одговорила је она - да ћемо се ми сви поново срести у Грачаници. Они мисле да смо ми луди? Али ако је човек луд, па помозите том лудом да оздрави, немојте га гурати у још веће лудило... Али није луд онај који брани храм од потапања, већ они који га потапају као и они који су равнодушни, који не могу ни да препознају какво се зло надвило над Србијом. Они који, по речима преподобног Јустина као слепци пипајући тумарају кроз гудуре страшних тајни овога света, док се најзад не сурвајуу неку од њих и не разбију сасвим. У том трену, верници су духовно збили редове и из једне душе запевали тропар светом Архангелу Михаилу, коме је манастир посвећен. Као да су слутили да трагедија тек почиње. У том трену до сестре која је давала изјаву узбуђено је дотрчао неки брат и стао приповедати о једном недавном догађају. - Његово име је Алексеј. Боравио је тада у једном манастиру и док је седећи читао двадесет четврту главу светог Јеванђеља по Матеју - која говори о гнусоби опустошења, поновном доласку Христа и крају света - једна птичица попут врапца је ушла кроз прозор и наизменично му слетала у крило и на рамена. Није прекидао читање, а кад је заврпшо и отпевао Слава Тебје Господи, слава Тебје, птичица је истог момента излетела напоље. Када је коначно дошао себи и запитао се шта тo би? и да ли можда све то није било неко привиђење или демонска обмана, птичица је поново упетела, прхнупа два-три пута крилима, у стилу: To сам заиста била ја и одлетела. Међутим, истог дана се догодила једна занимљивост о којој је брат Алексеј причао са посебним узбуђењем. Наиме, објављена је вест да се првоврховни руски екумениста, први пут у хиљадугодишњој руској историји, састаје са римским папом... И сетио се да ми то јави баш данас када безбожници потапају Грачаницу, спрема се коначно признање „независног Косова" и припрема издаја на Критском скупу! Шта још да додам, сестро, осим: А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје јер се приближава избављење ваше. У трену када је брат завршио своју мисао, неки аутомобил се зауставио поред злокобне надируће воде и један старији господин, иначе храбри ратник, неустрашиви подвижник европске езотеријске традиције и заштитник званичне екуменске политике, у пратњи два младића, упутио се ка манастиру, зауставио мало поиздаље и гласно се обратио грачаничким стражарима. - Страшна опасност се надвила над српским родом! Ви затуцани, пркосни, оболели, полудели „богумилски“ зилоти и фанатични расколници; злобни, дезорјентисани и дегенерисани оговарачи, демонске слуге, страшно залутасте, обузела вас нека језовита тама! Ви, који спроводите ваше секташке сеансе, ви ништа нисте разумели! 'Није овде потопљен манастир, то је ваша пројекција. He, ви сте потопљени! Попут протестаната, и ви, овдашњи секташи, опседнути сте папом и Ватиканом, видевши свуда око себе црни папски прстен, тајне потписе, екуменско-прозелитску заверу, унијаћење, потенцијално клање и све оно што иначе спада у ту групу завереничких појмова. У поверењу - да не буде забуне - у Ватикану нема никакве завере... Ипак, верујем да има још пристојних Срба који разумеју реалност - у којој неки манастири морају бити потпљени а неки не, барем још увек не - и који ће бити кадри да вам стану на peп и избију трозубац из канџи. Ето каква су времена дошла, да ви са демонским реповима, канџама и трозупцима браните манастир од потапањаИ Схвативши да је невољно загазио у мочваре досадног филозофирања, брзо се поправио и поново наставио да бљује аутентичну ватру. - Ви лажни и неправославни, јеретички и надобудни антиекуменисти, ви нисте никаква и ничија измишљотина, већ наша тужна и грозна реалност! Као што рекох, ви, јеретици, браните манастир, а ми, црквени мисионари вас због тога осуђујемо — замислите какав парадокс! - али то је наша стварност... Ви једноставно рушите све пред собом, бринући само за једну потопљену ваљевску цркву! Ето колико сте ви уствари деструктивни! Спасавајући један манастир, хоћете да потопите читаву Цркву -да ли сте свесни шта радите?! Уосталом, чешће помињете папу него Христа! Расути сте и дезорјентисани, ношени политичко-свађалачким доживљајем света. To и такво ваше „хришћанство“ је rope од сваког атеизма. Јер атеисти се не боре за Ваљевску Грачаницу и баш их брига да ли се тамо води неки екуменски дијалог и за његов исход не дају ни пет пара! - Време ће проћи, а вечност остаје где је увек била: у непосредном комшилуку Студенице, Жиче, Сопоћана, Хиландара, Ковиља, Јовања, Шишатовца, Велике Ремете, Острога... А шта ви хоћете? Да вечност буде и у комшилуку Ваљевске Грачанице? Ето, вама се даје прст, а ви хоћете целу руку! Какав безобразлук! Па вечност је вечност, без обзира на комшилук! Малчице подигавши нос и ћутке осмотривши запрепашћене слушаоце који су ипак били исувише тужни због потопљене светиње да би улазили у свађу са необичним гостом, говорник је изгледао као разапет између тврдње да је изрекао велику мудрост и нежељене, али све присутније слутње да је иста, заправо, ноторна глупост. Стога је брзопотезни наставак говора служио, између осталог, и немупггом покушају прикривања исте. - И нешто још важније, слушајте ме добро: Ко год прогласи екуменисте за тајне паписте, ко год каже да би, рецимо, неки ученик Никодима Ротова - криптојезуите, блажена старица Пелагија Рјазанска 1965. му прорекла Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе, да би он, након тринаест година попио отров намењен управо папи - или било ко у мантији могао бити „кагебеовац“, јеретик је! Три пута проклет! Без покајања изгубљен! Слепи путник и клеветник у пустињи коју је сам направио од света у коме живи! Уосталом, решење за зилоте је болно једноставно. Ћутите и молите се. Будите прави, храбри хришћани који умеју да не таласају. Јер то, уосталом, није нимало паметно. - Без икакве сумње: злоупотреба „борбе против потапања“ овог манастира, посебно, код неких тамо јадника попут „монаха-немонаха“ - који сањају да су једини преостали непотопљени од све братије Грачанице Ваљевске и српске - више је него видљива, и слепом јасна. Други су астински борци, можда слабо видљиви, рецимо они за служење Литургије на било ком другом месту, борци-лиценцирани мисионари. Сетимо се само како је он рекао да ће муњевито спасити Грачаницу ако први међу једнаким екуменистима то затражи, а овај одговорио како нема ништа против да се манастир спасе и - појео вук магарца! Сви могу, сви хоће и на крају - ништа. Додуше, то је било пред изборе, што баца ново светло на ову нашу тужну причу. Па ипак, није све тако црно. Потписали предају манастира, па шта? To је све било под притисцима. Нећу уопште да говорим о томе. To је испод части сваког поштеног човека. - И на крају - он малчице повиси тон - да закључим: највећи проблем Србије није уништење или потапање неког овдашњег манастира - посебно не оног у ком се већином није служило и који, надам се, није немањићки - већ стално уништавање и кобно зилотско потапање целокупне Цркве! Да будем сасвим прецизан: мој утисак је да ви, такозвани чувари вере, на жалост, поново разапињете Христа. Како је то рекао, окренуо се, и - уз тихи жамор зачуђених слушалаца, који су до краја остали углавном мирни — са пратњом се вратио у аутомобил, након чега је незвана трочлана делегација нетрагом нестала. Наслов: Тајна убиства у кругу двојке: унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији Издавач: Samostalni izdavač Miroslav Maravić Страна: 600 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-900577-0-2

Autor - osoba Winchester, Albert McCombs, 1908- = Vinčester, Albert Mekkombs, 1908- Naslov Suvremena biološka načela / A. M. Winchester ; sa engl. prev. Leonardo Spalatin Jedinstveni naslov Modern Biological Principles. engleski jezik Vrsta građe udžbenik Jezik hrvatski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Nakladni zavod Matice hrvatske, 1973 (Zagreb : Štamparski zavod `Ognjen Prica`) Fizički opis 469 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 pril. Drugi autori - osoba Spalatin, Leonardo, 1923-1991 = Spalatin, Leonardo, 1923-1991 (Pl.) Napomene Naslov originala: Modern Biological Principles / A. M. Winchester Glosar: str. [447] - 455 Indeks. Stanje: U dnu stranica, kroz prvu polovinu knjige trag kao od vlage, ali se ne oseti nikakav miris i nije izvitopereno. Inače bez pisanja, podvlačenja, pečata… SADRŽAJ PREDGOVOR 1. BIOLOGIJA — ZNANOST О ŽIVOTU Karakteristična svojstva žive tvari [7] — Virusi [15] 2. MJESTO BIOLOGIJE U ZNANOSTI Vrste znanosti [20] — Znanstvena metoda [21] — Kontrole u znanstvenim eksperimentima [26] — Znanstvena metoda na djelu [27] — Znanstveni stav [29] — Izvedivost znanstvenog istraživanja [31] — Potpodjele biologije [32] 3. SUSTAVNO SVRSTAVANJE ŽIVIH BIĆA Počeci suvremene taksonomije [35] — Prednosti znanstvenih naziva [35] — — Metoda klasifikacije [37] — Razlikovanje vrsta [39] 4. BILJNO CARSTVO Jednostavne zelene biljke — alge [43] — Biljke bez klorofila — gljive [45] — Jetrenjače i mahovine [49] — Paprati i crvotočine [49] — Sjemenjače [51] 5. ŽIVOTINJSKO CARSTVO Jednostanične životinje [56] — Spužve [57] — Mješinci [57] — Plošnjaci [58] — Oblici [61] — Kolutićavci [63] — Bodljikaši (Bodljokošci) [64] — Mekušci [66] — Člankonošci (zglavkari) [67] — Svitkovci [68] 6. RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI Stara vjerovanja о razvoju života [74] — Razvoj suvremenih shvaćanja [77] — Evolucija danas [83] — Dokazi evolucije [86] 7. ATOMSKA OSNOVICA ŽIVOTA Priroda atoma [95] — Vrste zračenja i način mjerenja [101] — Organski i anorganski spojevi [106] — Ionizacija molekula [106] — Kiseline, baze, soli [108] — Vrste smjesa [111] 8. PODRIJETLO ŽIVOTA Rano razdoblje zemlje [115] — Kemijske preteče žive tvari [115] — Stvaranje prvih organskih spojeva [118] — Pojavljivanje života [120] — Razvoj encima [123] — Razvoj stanica [123] — Rast i razmnožavanje stanica [125] — Problem ishrane [126] — Razvoj fotosinteze [126] — Važnost atmosferskog kisika [128] 9. STANICA KAO JEDINICA ŽIVE TVARI Nove tehnike proučavanja stanica [132] — Veličina i oblik stanica [133] — Anatomija životinjske stanice [134] — Anatomija biljnih stanica [137] — Stanice i tkiva [139] 10. KRETANJE TVARI U STANICU I IZ NJE 143 Difuzija [143] — Difuzija kroz membranu [144] — Osmoza [144] — Filtracija [147] — Selektivna priroda žive membrane [148] — Pinocitoza [151] — Omjer površina : obujam [151] 11. DIOBA GENA I STANICA .` 153 Građa gena [154] — Dioba gena [157] — Mitoza stanice [159] — Regulacija mitoze [162] — Kromosomski broj [164] 12. KONTROLA GENA NAD DJELATNOŠĆU STANICE 167 Vjesnici gena [167] — Sinteza proteina u ribosomima [168] — Prijenosna RNK [169] — Mutacija gena [170] — Geni i encima [171] — Kontrola djelatnosti gena [175] 13. PRETVORBA ENERGIJE U STANICI 178 Energetske potrebe živih bića [178] — Aerobno disanje [179] — Djelotvornost aerobnog metabolizma kod proizvodnje energije [183] — Bazalna stopa metabolizma [184] — Metabolički putovi drugih vrsta hrane [186] — Anaerobno disanje [186] 14. FOTOSINTEZA 191 Sunčana energija [191] — Sirovine fotosinteze [195] — Hvatanje svjetlosne energije [197] — Ograničenja fotosinteze [201] — Djelotvornost raznih boja svjetla [203] — Međuovisnost biljaka i životinja [205] 15. HOMEOSTAZA — ODRŽAVANJE NEPROMIJENJENOG STANJA 209 Termostatska regulacija [209] — Regulacija povratnom spregom [213] — Ravnoteža vode u lišću [216] — Genetska homeostaza [218] — Ekološka homeostaza [221] 16. PRIBAVLJANJE SIROVINA I IZBACIVANJE OTPADAKA 223 Apsorpcija vode i minerala pomoću korijenja [223] — Pribavljanje hrane kod životinja [225] — Izmjena plinova kod životinja [229] — Prenošenje plinova u tijelu [231] — Kontrola disanja [233] — Ekskrecija kod životinja [234] 17. DOPREMA 239 Doprema kod biljaka [239] — Doprema kod beskralješnjaka [240] — Doprema kod kralješnjaka [241] — Kucanje srca i krvni tlak [242] — Krv [246] — Tkivna tekućina i limfa [252] — Krvne grupe [254] — Rh faktor [255] 18. PODUPIRANJE I KRETANJE 258 Podupiranje kod biljaka [258] — Kretanje kod biljaka [258] — Podupi¬ranje i kretanje kod beskralješnjaka [260] — Kosturni sustavi kralješ¬njaka [262] — Kretanje kod kralješnjaka [264] — Proučavanje izoliranih preparata mišića i živaca [266] — Fiziologija mišićnog stezanja [271] 19. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI KOD ŽIVOTINJA 276 Živčani sustav beskralješnjaka [276] — Živčani sustav kralješnjaka [278] — Živčani impulsi [286] — Osjetilni organi čovjeka [287] 20. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD ŽIVOTINJA Hormoni kod beskralješnjaka [296] — Hormoni kod kralješnjaka [297] — Hormoni štitne (tireoidne) žlijezde [298] — Paratireoidni hormon [300] — Hormoni gušterače [301] — Nadbubrežni hormoni [302] — Hormoni testisa [304] — Hormoni jajnika [305] — Hipofiza [305] — Drugi hormoni [308] 21. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD BILJAKA Regulacija rasta [311] — Reagiranje na gravitaciju — geotropizam [312] — Sintetički auksini kao herbicidi [314] — Reagiranje na svjetlo — fototropizam [314] — Auksini i stvaranje korijenja [316] — Auksini i proljetni rast [316] — Auksini i stvaranje plodova [317] — Fotoperio- dizam [318] — Vernalizacija [321] — Giberelini [322] — Kinini [323] 22. ODRŽAVANJE VRSTE Bespolno razmnožavanje [327] — Spolno razmnožavanje [331] — Mejoza i stvaranje gameta [334] — Oplodnja kod životinja [338] — Izmjena generacija kod biljaka [342] 23. NAČELA NASLJEĐIVANJA Monohibridno nasljeđivanje [347] — Geni i kromosomi [350] — Genetski omjeri [352] — Srednji geni i heterozigotno izražavanje [355] — Nezavisno odjeljivanje gena [356] — Povezani geni i Crossing-over [356] — Određivanje spola [357] — Neodjeljivanje drugih kromosoma [360] — Geni vezani uz spol [361] 24. DJELOVANJE GENA Multipli alelomorfi [366] — Multipli geni [369] — Geni i encimi [370] — Jedan enzimski niz kod čovjeka [374] — Stvaranje hemoglobina kod čovjeka [375] — Modifikacija izražavanja gena zbog okoline [378] 25. RAZVOJ ORGANIZMA Ranija nagađanja о razvoju [383] — Način životinjskog embrionalnog razvoja [384] — Embrionalne (fetalne) ovojnice (membrane) [389] —- Eksperimenti s embrionalnim razvojem [391] — Regeneracija kod životinja [395] — Regeneracija kod biljaka [398] — Kontrola regeneracije [398] 26. UDRUŽIVANJE ŽIVIH BIĆA Populacija [401] — Društva [406] — Društvene hijerarhije [410] — Zajednice [410] — Simbioza [413] — Ekosustavi svijeta [415] — Planinski ekosustavi [419] — Oceanski ekosustavi [420] 27. ČOVJEK I BIOLOŠKE ZAJEDNICE BUDUĆNOSTI Problemi ljudske populacije [425] — Problem erozije tla [427] — Iscrpljenje prirodnih bogatstava [431] — Čuvanje vode [432] — Problemi industrijskih otpadaka [433] — Problemi suzbijanja insekata [433] — Narodno zdravlje i bolesti [434] — Problemi visokoenergetskih radijacija [436] Glosar Indeks MG135

Живот и чуда, поуке и богословље - 2. измењено издање Кључно откровење које је Бог дао човеку у XX веку било је јављање Христа светом Силуану Атонском. "Држи ум свој у аду и не очајавај", рекао је Спаситељ свом смерном подвижнику. Чудо светог Силуана заснива се на његовом најдубљем смирењу, осећању свегрешности обгрљене божанском љубављу. Зато су његове поуке и житија већ више од пола века насушно штиво свим православним хришћанима који су желели да душу окупају покајањем и приђу Христу који ће им помоћи да не падну у очајање, али да буду свесни да је пут спасења узак и трновит. Светог Силуана Атонског молитвено призивамо кад год нам је неопходна утеха Онога који се распео за нас и васкрсао да би нас сјединио са својим Оцем и Духом Светим. Један од синова Божијих по усвојењу, старац Силуан и нама помаже да постанемо усвојени синови и кћери Божије. У времену које долази држати свој ум у аду и не очајавати је једини пут за оне који желе да се спасу. САДРЖАЈ СВЕШТЕНА СМЕРЕНОСТ Кратко житије Преподобног Силуана Светогорца, 7 Чуда Преподобног Силуана Светогорца, 31 НОВООТКРИВЕНИ ЗАПИСИ И ПИСМА ПРЕПОДОБНОГ СИЛУАНА СВЕТОГОРЦА Преподобнои Силуан Светогорац Слово о светој послушности и томе на који начин је она виша од поста и молитве, 35 Белешке на маргинама каталога баштенскога растиња и цвећа, 41 Писма Старца Силуана Надежди А. Собољевој (будућој монахињи Силуани), 45 Писмо Старца Силуана јеромонаху Димитрију ( Балфуру), 50 Писмо Кирилу Г. Шевичу (будућем архимандриту Сергију), 56 Преподобни Силуан Светогорац ” ДРЖИ УМ СВОЈ У АДУ И НЕ ОЧАЈАВАЈ” Поуке о покајању, смирењу и љубави Тугује душа моја за Господом, 61 О молитви, 76 О смирењу, 80 О миру унутарњем, 89 О благодати Божијој, 94 О вољи Божијој и о слободи човековој, 102 О покајању, 111 О боогопознању, 115 О љубави, 121 Ми смо деца Божија и слични смо Господу, 137 О Мајци Божијој, 139 О светитељима, 142 О пастирима цркве, 146 О духовницима, 149 О монаштву и монасима, 151 О манасирском економу, 158 О послушности, 159 О духовном рату, 161 Смирење - највиша наука, 171 О помислима и о прелести, 173 Адамов плач, 178 Из мог личног искуства и о сусретима и о сусретима и разговорима са подвижницима, 182 Отац Јован Кронштатски, отац Стратоник - кавкаски пустињаки други подвижници, 195 Млади мона светога живота, 201 Орао и петао, 202 Разговор са децом, 202 Подвижничке мисли, савети и разматрања, 204 Мисли о смрти, 212 ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН - ВАСЕЉЕНСКИ СВЕТИТЕЉ XX ВЕКА Игуман Серафим (Иванов) Преподобни Силуан Атонски - делатник Исисове молитве, 217 Архимандрит Софроније (Сахаров) Одговори преподобног Силуана, 218 Архимандрит Силуан (Срижков) Како ме је Старац Силуан избавио од очајања, 221 Митрополит Венијамин (Федчеков) Живот Старца Силуана - жива историја Цркве, 223 Свети Николај Жички Монах Силуан - слатка душа, 225 Архиепископ Василије (Кривошеин) Преподобни Силуан Атонски - најјединственији од свеих људи које сам срео, 229 Протојереј Григорије Флоровски Старац Силуан - један од савршених који говоре Духом Светим, 230 Епископ Хризостом (Војновић) Четири правила Старца Силуана за стицање и чување благодати Духа Светога, 223 Архиепископ Владимир (Иким) Преподобни Силуан Атонски - молитвеник за руски народ и све народе света, 237 Митрополит Антоније (Блум) Свети Силуан Светогорац - пример стајања у вери, 241 Епископ Василије (Озборн) Преподобни Силуан Атонски - светитељ универзалног типа, 243 СВЕТИ МЕЂУ СВЕТИМА: ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН - СВЕТА РУСИЈА, СВЕТА ГОРА Антон-Емил Тахиаос Старац Силуан и Света Гора, 247 Вера М. Јеремина Свети међу светима - Преподобни Силуан Атонски у кругу атонских подвижника, 257 Г. И. Беневич Свети Јован Кронштатски и Преподобни Силуан Светогорац, 265 БЛАГОДАТНО БОГОСЛОВЉЕ ПЕПОДОБНОГ СИЛУАНА СВЕТОГОРЦА Протојереј Михаил Евдокимов Свети Силуан Атонски - богослов Духа Светог, 279 Венијамин Кристофер ”Обожење” у учењу Преподобног Силуана Атонског и Старца Софронија из Исекса, 283 Вера М. Јеремина Еклисиолошко сведочење Преподобног Силуана Атонског, 294 Др Татјана А. Павлова Учење о миру у делима Преподобног Силуана Атонског, 301 Епископ Калист (Вер) Спасење света по учењу Преподобног Силуана, 311 Жан-Клод Ларше Љубав према непријатељима по учењу Преподобног Силуана Светогорца, 316 ” ДРЖИ УМ СВОЈ У АДУ И НЕ ОЧАЈАВАЈ” РЕЧ ХРИСТОВА НАШЕМ ПОКОЛЕЊУ Старац Софроније Сахаров ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - откривење о смирењу и спасењу, 333 Архимандрит Захарија (Захару) ” Држи ум свој у аду и не очајавај” реч Божија нашем поколењу, 337 Монах Давид (Перовић) Држи ум свој у аду и не очајавај - заповест Господња дата Старцу Силуану и људима наше епохе, 349 Протојереј Александар Георнимус Откривење Преподобног Силуана, 355 Ђакон Максим Еже ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - реч спасења, 366 Митрополит Јеротеј (Влахос) Живети умом у аду и истовремено, љубављу Божијом, без очајавања, 371 ПРЕПОДОБНИ СИЛУАН СВЕТОГОРАЦ СВЕТОТЕЉ НАШИХ ДАНА Хари Бусалис Значај учења Преподобног Силуана Светогорца за наше врме, 375 Протојереј Михаил Г. Дахулич Свети Силуан Светогорац - наш савременик, учитељ обожења, 382 Александар Л. Гуревич Рад архимандрита Софронија на књизи ”Старац Силуан” (ДОДАТАК), 395 Матеј Арсенијевић ” Држи ум свој у аду и не очајавај” - Христова откровењсла заповест хришћанима последњих веремена (ПОГОВОР), 407 ТРОПАРИ, АКАТИСТ, ПОКАЈНИ КАНОН И МОЛЕБАН ПРЕПОДОБНОМ СИЛУАНУ СВЕТОГОРЦУ Тропари ,Преподобном Силуану Светогорцу 437 Акатист преподобном и богоносном оцу нашем подвижнику и старцу Силуану Светогорцу, 452 Молитва Преподобном Силуану Светогорцу, 452 Покајни Канон Преподобног оца нашег Силуана Светогорца, 453 Молебни Канон Преподобном оцу нашем Силуану Светогорцу, 460 Наслов: Свети Силуан: Држи ум свој у аду и не очајавај Издавач: Образ светачки Страна: 478 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-86555-44-1

Зборник душекорисних текстова Евергетинос,један од најзначајнијих споменика православне подвижничке књижевности, саставио је у XI веку монах Павле, оснивач и први игуман Евергетидске константинопољске обитељи (1054). Данашњи облик књизи су својим коментарима и редакцијом у 18. веку дали свети Макарије Коринтски и преподобни Никодим Светогорац. Књига која је пред србским читаоцима представља опширан избор из II, III и IV тома, с тим што је приређена тако да смо се трудили да буду изостављена места која су се већ појавила на нашем језику (у Добротољубљу и Старечнику),а да се не поремети смисаоност оригиналног приређивања. Евергетинос је врхунски православни зборник подвижничке литературе, тако да је у Грчкој цењен колико и Добротољубље. Ово је његов први превод на неком од словенских језика. Евергетинос непосредно наставља предање Отачника. Зато је то књига која је потребна свима нама, да нам не дозволи да се духовно успавамо, него да идемо путем који нас води у будност Вечног Дана, Дана без вечери. САДРЖАЈ Други том Поука 1: О томе да су они који сами себе понижавају часни пред Богом,5 Поука 2: О томе да ниподаштавање доноси смирење, а указивање части гордост. Стога се умирени умом радују када их презиру,а тугују када им се указују почасти, 9 Поука 3: О томе да не треба бити беспослен, већ да треба телесно радити, и о томе да је беспосленост узрок многих зала, 14 Поука 4: Са којим циљем монах треба да ради, колико времена и каква дела треба да извршава, 17 Поука 5: Шта браћа треба да чувају када раде заједно, 19 Поука 6: О томе да у општежићу нико не сме да има ништа своје, а ономе ко стекне нешто прети тешка казна, 20 Поука 7: О томе да онај који продаје или отуђује нешто од ствари које припадају манастиру страшно греши пред Богом и да га чекају велике муке. Стога се треба брижљиво старати о манастирском иметку, као о ономе што је Богу посвећено, а не презирати ни најмању ситницу. И о томе да немар доноси штету, 25 Поука 8: О томе са каквим настројењем треба да служимо друге и да примамо служење и каква је корист од тога, 30 Поука 9: Када и ко може да између задужења и молитве изабере задужење Поука 10: Ноћу треба спремно да устајемо на молитву и да је стрпљиво пратимо. О томе откуда је и зашто отпочетка утврђено да се молитве чине у одређене сате и о томе да их не треба запостављати, 36 Поука 11: О појању псалама, молитви и добром поретку који за то време треба држати, 39 Поука 12: О томе да треба да коримо оне који празнослове и разговарају за време светих сабрања, а ако се не поправе да их изагнамо, и то строго, из храма, 43 Поука 13: Треба да будемо увек будни, а да спавамо тек толико да одржимо тело здравим. Они, пак, који тек почињу да се подвизавају треба да се служе чак и довијањима да би се навикли на бдење, 44 Поука 14: О самољубљу, 45 Поука 15: Каква је корист од уздржања и каква је штета од недостатка уздржања и неумерене употребе вина, 46 Поука 17: Различита дела Светих Отаца која нас раслабљене и нејаке бодре на стрпљење и која нас сликовито уче стрпљењу, 48 Поука 18: Како треба да се бринемо о телу и шта је право подвизавање и удржање, 53 Поука 19: Како треба да празнује онај ко воли Бога и како оци треба да се хране у празничне дане, 54 Поука 20: О томе да је тајноједење велико зло и да монаха одводи у погибао, 54 Поука 21: О томе да монах, ако жели да прати акривију (строгост, тачност) коју су држали сви оци, и то не само одшелници, већ и многи монаси по општежићима, треба да једе једном дневно и то после деетог часа, 56 Поука 22: Не треба да једемо задовољства ради, већ због телесне потребе, а ко не једе задовољства ради, чак ни ако је јело веома укусно неће трпети никакву штету, 58 Поука 23: Како и са каквим циљем монах треба да седи за трпезом, како да узима јело и шта да чува после трпезе, 59 Поука 24: О храни и пићу. Када, како и коју храну и пиће не треба да узимамо и од чега да се клонимо, 60 Поука 25: Шта је то блудна борба и како треба да се боримо против блуда, 62 Поука 26: Немогуће је другачије се потпуно ослободити ратовања са блудом, осим уз Божију помоћ која прати подвижнике; и о томе шта је савршена чедност, 63 Поука 27: Због чега је чистота достојна поштовања, а блуд сраман, до чега они доводе и каква је плата за њих у овом и будућем животу, 64 Поука 28: О томе да је недолично прихватати блудне помисли уместо да се одмах одбаце, а такође и радознало разматрати, говорити или слушати оно што је срамно, јер немаран однос према ђаволским дејствима заслужује казну; о томе да блуд прониче у човека помоћу најразличитијих замки,због чега увек треба бити опрезан, 65 Поука 29: О томе да треба избегавати разговоре са женама, као и све оно што подстиче пожуду, 76 Поука 31: О томе да се истечење у сну дешава због различитих разлога, 87 Поука 32: О томе да је жалост највеће делање, о врстама туге и о разликовању суза, 87 Поука 33: Пред крај живота демони са већом жестином нападају човека и зато треба више да пазимо, 90 Поука 35: О томе да се никада не треба гневити или викати на другога, и о томе како се рађа бес и како се лечи, 93 Поука 36: О томе да они који стреме савршенству сматрају да се не дешава без њихове кривице чак ни то да им се срце мало узнемири због оних који им чиме неправду или их вређају, 97 Поука 37: О томе да брат треба да буде дуготрпељив према онима који га жалосте и да се не свети онима који му наносе неправду, 99 Поука 38: Хришћанин је дужан не само да се не свети онима који му чине неправду, већ и да трпи неправду и да својом незлопамтивошћу допринесе њиховом покајању, 103 Поука 39: О томе да је онима који са захвалношћу трпе неправду и не траже освету Бог осветник и да Он узвраћа многоструко више од оних којима је учињена неправда, 107 Поука 40: О томе да и непријатеље треба волети, зато што су нам на велику корист, и о томе да треба да им помажемо и молимо се за њихово спасење, 109 Поука 41: О томе да не смемо да мрзимо ниједног човека, 115 Поука 42: О томе да је злопамтивост погубна и не само да чини бескорисним свако духовно делање, него и одгони састрадавање Божије, и о томе како се суочавати са њом, 115 Поука 43: О томе да никога не треба проклињати, 119 Поука 44: О томе да не само не треба никога вређати, већ и да оне који нас вређају треба да благосиљамо и тако ублажавамо њихов гнев, 121 Поука 45: О томе да не треба лагати, већ истину говорити, 121 Поука 46: О томе да је велики грех клевете и да на крају буде на славу оклеветаних, ако они без роптања претрпе клевету. И о томе да казна често сустиже клеветнике и у овом животу, 121 Поука 47: О говорењу и ћутању, како и када треба да говоримо и ћутимо, и о томе да је празнословље грех, 124 Поука 48: О томе да је и обично заклињањ грех, а кршење заклетве за последицу има вечне муке. Заклетву коју смо пренагљено дали и тиме преступили заповест Божију треба опозивати и кајати се због ње, 126 Поука 49: О томе да не треба никога оговарати, нити треба слушати оговарање, нити се дошаптавати и роптати, 128 Поука 50: Како треба браћа која живе заједно да исправљају један другога када падну у било какву погрешку. Када и о којим погрешкама треба да ћуте, а када и о којим треба да говоре и да их не прикривају, 132 Трећи том Поука 1: О томе да не треба осуђивати из подозрења, нити веровати самом подозрењу, 138 Поука 2: О томе да нико не треба онога за кога је доказано да чини грех да осуђује или омаловажава, већ да гледа себе и да се не бави из знатижеље туђим стварима, јер јасно је да онај ко гледа сопствене грехе не може да осуђује ближњега, 144 Поука 3: О томе да нико не треба да саблажњава друге делима која му нису заповеђена, шта може да учини саблазан, и о томе да никога не треба саблажњавати, него да саблажњенима треба снисходити, 149 Поука 4: О томе да хришћанин треба сваку мисао да приноси Христу, јер духовни људи и из светских и срамних ствари изводе чисте и узвишене мисли, 152 Поука 5: О подмуклости и лукавству, о простоти и безазлености, како настају и какве су штета и корист од њих, и о зависти, 153 Поука 6: О томе да они који се подсмевају незлобивим људима који сами себе унижавају, и презиру их, веома велики грех чине, 155 Поука 7: О томе да верујући човек треба све што чини да чини чисте савести, а не лукаво, зато што Бог суди о делима свакога човека не по томе како она изгледају већ по настројењу и намерама оног који их чини, 157 Поука 8: О томе да нам је од Бога даривано велико добро савести и да она веома помаже ономе ко је слуша, 159 Поука 9: Треба увек и у свему да пазимо и да стражимо над собом, зато што непријатељ напада одасвуд и свим средствима, 160 Поука 10: Треба пажљиво испитивати себе, како бисмо своје погрешке исправљали, а добра умножавали, 165 Поука 11: О томе да је за верујућег човека опасно кршење макар једне заповести, будући да је од Бога добио силу да испуњава све, и о томе да чак и мало зло у многоме шкоди, 167 Поука 12: О томе да и монаси и побожни мирјани који су од Бога примили божанско знање бивају кажњавани великим казнама и за најмање преступе, 171 Поука 13: О томе да се треба храбро супростављати унинију и демонској тузи, и о стрпљењу, 173 Поука 14: О томе да подвижник, када му и тело болује, никако не треба да тежи насладама и да оставља подвиг, или да полаже наду у излечење лековима, већ у Бога, по чијем домостроју долази до болести, 175 Поука 15: Како, када и које лекове треба користити, и о томе да монах не треба због лечења да одлази из манастира, већ и болестан треба да остане у њему и да буде задовољан лекарском бригом и негом коју му пружа братија, 176 Поука 16: О томе да монах без преке потребе не треба ни да се купа ни да се потпуно обнажује, 178 Поука 17: О томе да нема ничег што није Бога одређено, него је све што се збива, као и изненадна смрт, одређено Божјим промислом, 182 Поука 18: О трпљењу у болестима и користи од тога, као и о томе да неким врлим људима страдања по Божијем допуштењу долазе ради савршеног очишћења, 183 Поука 19: О томе да се и праведници често, користи душевне ради, предају насилној смрти, 186 Поука 20: О томе да се не треба чудити када се несрећа догоди праведним људима, 189 Поука 21: О томе да верујућег човека, чак и ако понекад остане без неопходних ствари, не само да не сме свладати малодушност, већ треба Богу да захваљује, да буде стрпљив и да се непоколебљиво нада да ће се добри Бог свакако и о њему побринути. Срамно је да подвижник, који је слуга Божији, општи са мирјанима и да од њих тражи да га издржавају, чак и ако се нађе у неприлици, 192 Поука 22: Ко је онај ко се неразумно нада на Христа, 195 Поука 23: О томе да не треба издати ни најмању заповест због неке телесне потреб, колико год она била озбиљна, као ни због људскога страха, 197 Поука 24: О томе да верник, чак и ако се нађе у светској сујети, не треба да дозволи да га спољни утицаји смуте, већ да треба да увек гледа у Бога и да чини оно што је Њему угодно, 199 Поука 25: О томе да онај ко тражи Богу да угоди не сме нимало да придаје значаја ни људским омаловажавањима, нити људским похвалама, 201 Поука 26: О томе да врлину треба творити тајно, без показивања и разметања, и о сујети и човекоугодништву. И о томе откуда се сујета рађа, шта доноси и како се са њом борити, 202 Поука 27: О томе да не треба стремити склапању пријатељства са људима угледним у свету, 206 Поука 28: О томе да не треба из самозадовољства радити више од остале браће у манастиру, 209 Поука 29: О томе да је сама гордост у стању да погуби хришћанина, и о том да они који се надимају од својих успеха, будући да их благодат напушта, падају, 213 Поука 30: Откуд се рађа хула и како се исцељује, 218 Поука 31: О томе да је највећа међу врлинама расуђивање и да верник треба све што чини да чини са расуђивањем, јер оно што бива без расуђивања и циља, макар било и добро, не користи, а понекад чак и штети, 222 Поука 32: О томе да без помоћи Божије подвижник нити може од зла да се ослободи, нити врлину да чини. Усиновљење није последица наших дела, већ благодати Божије, 224 Поука 33: Који је узрок искушења, каква је корист од њих и у чему се састоји разлика међу њима, 228 Поука 34: Како се треба суочавати са искушењима и о томе да им не треба стремити. Када и у чему треба избегавати или пристајати на искушење, 239 Поука 35: О томе да не треба тежити за чудима, већ их се треба одрицати из смирења. И о томе да не треба тражити и прижељкивати друге различите дарове, него, ако их се неко и удостоји, да не мисли о себи високо, већ да их смирено чува. Они који живе по Богу ништа нису мањи од оних који чине знамења. И о томе да постоје други, већи дарови од чињења чуда, по којима се духовни људи познају, 242 Поука 36: О томе да је љубав вреднија од свих врлина и да онај ко по Богу љуби свога ближњег својој личној користи претпоставља корист и добробит ближњег, 244 Поука 37: О томе да за ближњег треба и душу положити, 247 Поука 38: О томе да онај ко има љубав према Господу и смирење гледа не само не ожалости, већ да на савки начин служи ближњему, а на све његово гледа као на своје, 254 Поука 40: О томе да верујући човек и кад продаје и кад купује, или кад било шта слично чини, треба пред својим очима да има Бога и да никако не пристаје на то да оштети ближњега, чак и ако овај каже да није оштећен. И о томе да се у љубави треба држати целомудрено, а посебно да то чине млади, и још о томе да се треба чувати било каквих удруживања по манастирима, будући да су она погубна, 255 Поука 41: Како треба да се опходимо према посетиоцима, како да их дочекујемо и да разговарамо са њима, 257 Поука 43: Посетиоци општежића, макар то били и монаси, не треба да се слободно састају и друже са браћом, и о томе како треба општежитељна братија да се опходи према посетиоцима, 259 Поука 45: О томе да и у туђини треба знати како да се опходите према посетиоцима, и како ичи и путовати заједно са браћом; о томе шта би путници требало да знају о свом понашању у туђим крајевима и којих правила да се придржавају на путу, када иду заједно са браћом, 260 Поука 46: Оне који нам долазе просећи милостињу не треба отпустити празних руку, већ их треба са љубављу примати као од Бога послане и давати им оно што имамо, макар они и немали обзира. Треба да будемо незлобиви и да се не гневимо, угледајући се на Бога који често штедро награђује оне који удељују милостињу. И о томе како и ко треба да удељује милостињу у манастиру, 264 Поука 47: О томе да монах не сме да под изговором милосрђа има новац, а ни да прима оно што му се даје са том сврхом, и о томе каква милостиња приличи монаху, 276 Поука 49: Монах не треба ништа да прима без расуђивања од било ког човека, нити више од онога колико му је потребно, онај ко прима милосрђе или дар дужан је да учини напор за оне који му га дају молећи се и постећи за њих, 277 Четврти том Поука 1: О томе да се монах обетовао на сиромаштво, које је обележје онога ко је лишен жеље за вештаственим и како су оци постизали ту врлину, 281 Поука 2: О томе да је телесна милостиња неопходна онима који живе у свету, зато што се они не лишавају иметка и зато што им она доноси небројена добра. Такву милостињу они треба изобилно да дарују, бирајући од најбољега што имају, 289 Поука 3: О томе да је среброљубље најпогубније од свих страсти, 290 Поука 4: Откуда се рађа љубав према Богу, како се пројављује и каква су њена дела, 292 Поука 5: О томе да је највећа међу врлинама тиховање, када се чини разумно, и о томе да оно тражи велике душе. Шта је тиховање и како се постиже, 302 Поука 10: Каква је сила молитве и о томе да се кроз молитву, којом се човек сједињуе са Богом, даје свако добро, 305 Поука 11: О томе да је онај ко нешто тражи од Бога не треба да тражи оно што је њему угодно, него што му је на корист и сагласно суду Божијем, 307 Поука 12: О томе да онај ко од Бога тражи оно што му је на корист треба да са благодарношћу прима и оно што му долази од Промисли, макар се то показало и као противно његовој вољи, 309 Поука 13: О томе да се молитва снажи делањем и шта је оно због чега Бог не прима молитву, 312 Поука 14: О томе да Бог нашу молитву не прима када смо у непријатељству са неким или када се не старамо да се помиримо са оним komw смо се замерили, 313 Поука 15: О томе да је верноме неопходно да чита Писма и да је велика корист од тога, 315 Поука 16: О томе да смо дужни да оно о чему читамо и чинимо, јер спасење се не постиже речима, него делима, те је стога голо знање некорисно. И о томе да духован човек треба не да остаје на слову, него да тежи духу, 317 Поука 17: О томе да не треба из гордости сувише испитивати високе мисли и догматска и тајанствена питања садржана у Писму, нити се занимати за судове Божије, 319 Поука 18: О томе да верујући треба сасвим да се клони лажноименитог знања и разговора са јеретицима, о томе шта је по Богу мудрост и како некима користи незнање, 320 Поука 19: О томе да верујућим људима демони не могу ништа и стога их треба презирати, не бојати их се и на њих не обраћати пажњу, ма шта они чинили. И о томе како разликовати да ли је виђење од демона или од ангела, јер демони често приказују утваре, како би обманули простије и души пружили лажну утеху. И о томе које је виђење божанско, а које демонско, 323 Поука 20: О томе да се снови јављају на многе начине и стога је поузданије не веровати им; и о томе да демони не знају ништа од онога што има да се догоди, премда се праве да нешто знају и да проричу, 331 Поука 21: О томе да демони не знају ништа од онога што се налази у човековом срцу, нити од којих страсти болујемо, али то могу сазнати по ономе што говоримо или чинимо, 335 Поука 22: Шта је мера бестрашћа, шта су њена својства и како их човек стиче, 337 Поука 23: Када се и како треба подухватати богословља, о томе шта је логос духовне мудрости, шта је логос познања, каква је разлика међу њима и како их се ум удостојава, 344 Поука 24: Како и откуда ум постаје причасником благодати Божије и усходи ка сазрцању, и како остаје у благодати, 355 Поука 25: Како се дешавају Божије допуштење (искушења) и богоостављеност и шта у том случају треба чинити, како би се вратила благодат Духа, 369 Поука 27: О томе да је велико достојанство свештенства и да му стога не треба стремити, него да онај ко му је призван треба, штавише, да га се из побожности клони, а посебно ако процени да је изабран људским старањем, а не Божијом вољом. Слично чинити и са влашћу поучавања, 371 Поука 28: О свештенству, о томе да ко недостојно свештеникује себи припрема најтежу казну, као што и онај ко то чини са пажњом и достојно стиче веома велику корист, 373 Поука 29: О томе да свакодневно свештенослужење доноси огромну корист и да су стога Оци свакодневно служили, и о томе да се у свештеном жртвоприношењу небеско спаја са земним, 375 Поука 30: О томе да жртвоприношење не користи много само живима, него и умрлима, 376 Поука 31: О томе да после смрти нема опроштаја, осим за веома мале грехе, а и то тешко. И о томе да онај ко једном буде бачен у пакао никада се из њега неће избавити, 379 Поука 32: Који је смисао и сила Светих Тајни и зашто им треба приступати, 382 Поука 33: Како и када треба приступати Светим Тајнама и са каквом савешћу, 383 Поука 34: О томе да је веома корисно свакодневно причешћивање, као и да је веома штетно и опасно не причешћивати се стално, 386 Поука 35: О томе да онај ко је под епитимијом и не причешћује се на божанственом сабрању треба да напусти храм заједно са оглашенима, 390 Поука 36: О томе да је благочастивима корисно да буду погребени у цркви, док осуђенима то доноси мучење, 392 Поука 37: О томе да и скупоцено сахрањивање доноси немалу штету. Стога богољубиви бирају скромно погребење, јер оно је на корист, 393 Поука 38: О томе да не може свако бити учитељ, него само онај којега је за то Божији промисао поставио као способног и човека који чини све оно чему поучава друге, који је победио страсти; о томе да прост човек мора пазити на себе да не би, желећи да укрепи друге, срушио самога себе, и о томе да је реткост да човека од самог почетка руководи Свети Дух, због чега му никада није била потребна људска поука; он је из тог разлога могао постати учитељ другима; ми, пак, таквим људима можемо само да се дивимо, али не и да их подражавамо, јер морамо узети у обзир сопствену слабост, 396 Поука 39: О томе да је воља Божија на страни онога који износи судове према дејству Светога Духа, чак и ако он ије свештеник, и то се не може порицати; да Бог поучавање допушта не само свештеницима, него и онима који су духовно чисти; о томе шта је "духовно свештенство" и како би се у пустињи, у одсуству свештеника, требало причешћивати Светим Тајнама, 400 Поука 40: О томе да истински пастир мора бити спреман да због свог стада поднесе сваку опасност и да увек мора усрдно размишљати о свом стаду, 403 Поука 41: О онима које је Бог призвао да буду учитељи: што више проповедају своје учење, утолико бивају удостојени веће благодати, и такви би неуморно требало да поучавају друге: они, пак, који се немарно односе према ученицима, привлаче на себе страшну казну; такође и о томе да у манастиру увек мора постојати настојатељ, а он, опет, мора имати заменика који ће му помоћи и преузети на себе део његових обавеза, 413 Поука 45: О томе да настојатељ мора најбрижљивије поучавати управо најслабију браћу како би их научио послушности, трпљењ и другим подвизима, док према почетницима увек треба да буде милостив, 416 Поука 46: О томе да не одговара свима један исти подвиг, због чега треба узети у обзир претходно животно искуство и телесне особености свакога, 417 Поука 48: О томе да човека који је пао у грех и приближио се очајању не треба оштро жигосати и разобличавати, него да треба састрадавати са њим и кротко га тешити, да би се зауставио његов пад; исто тако, о томе да са добродошлицом треба дочекати онога који је напустио манастир, а затим се вратио у њега, 418 Поука 49: О томе да настојатељ не сме спокојно гледати како његови потчињени греше, него је дужан да их разобличује, кажњава и на сваки начин исцељује, 420 Поука 50: О томе да грешника, уколико срамоти монашко братство и ако се не поправи после одговарајућег уразумљивања, треба истерати, и да настојатељ не сме показати прекомерну попустљивост, јер тако може нашкодити и сбеи и свима осталима, 421 МАЛИ РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНОГ ПОДВИЖНИШТВА, 422 Наслов: Евергетинос, зборник богогласних изрека и поука богоносних и светих отаца (избор из II, III и IV тома) Издавач: Образ светачки Страна: 474 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 16 x 21 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-86555-97-7

Ova knjiga koristi primere iz stvarnog sveta. Ova knjiga takođe uključuje radionice da bi vam pomogle da pojedinačne zadatke sakupite u projekte. Osnovno o knjizi: Uključuje ACE ciljeve smart filteri digitalno retuširanje četkice count alatka providnost neprovidnost sa slojevima slojevi podešavanja uveličanje maske izvori kloniranja web animacije brza selekcija plug-inovi pametne vođice ugnežđeni slojevi brza maska refine edge kanali device central vanishing point putanje opsecanja spajanje slojeva prilagođene četkice bridge zamena boje histogram paleta magic eraser galerija filtera liquify slojevi oblika radne putanje stil sjaja Za one koji bi radije voleli da im bude pokazano kako nego rečeno kako Numerisani koraci vode Vas kroz svaki zadatak Da li ste znali? Vas upozorava na savete i tehnike Takođe vidite Vam ukazuje na srodne informacije u knjizi Zadaci su prestavljeni na jednoj ili dve stranice Ilustracije sa poklapajućim koracima Vidite kako da: Pretražujete, organizujete i procesirate fajlove pomoću Adobe Bridge-a i Version Cue-a Upotrebite automatsko poravnanje i mešanje slojeva za rad sa objektima Upotrebite žive filtere da biste prikazali i modifikovali rezultate otvorenih fajlova Upotrebite precizniju korekciju boja da biste poboljšali fotografiju Lako konvertujete slike u crno-bele Upotrebite trikove za sliku da biste promenili ili poboljšali sliku Kreirate atraktivna zaobljenja i specijalne efekte Transformišete običan tekst u sliku koja oduzima dah Kreirate sekvence web animacija na lak način Upotrebite predefinisane alatke za konstruisanje odgovarajuće alatke za odgovarajući posao Testirate sadržaj na različitim ciljnim uređajima pomoću Adobe Device Central. Perspection je napisao i proizveo knjige o različitim računarskim programima – uključujući Adobe Flash CS3 Professional, Adobe Photoshop CS3 i CS2, Adobe Dreamweaver CS3, Microsoft Office 2007 i 2003, Microsoft Windows Vista i XP, Microsoft Exression Web i Apple Mac OS X Panther. 1991. godine osnovan je Perspection i namenjen je za obezbeđivanje informacija i vežbi koje će ljudima pomoći da efikasnije koriste programe. Perspection je napisao više od 80 računarskih knjiga i prodao je više od 5 miliona kopija. Uključuje ACE Courseware ciljeve! Ovaj kurs se susreće sa ciljevima za Adobe Certified Expert (ACE) Program. Po završetku ovog kursa bićete spremni da polažete ispit za ACE kvalifikaciju. Da biste naučili više o tome kako da postanete Adobe Certified Expert posetite www.adobe.com/support/certification/ace.html. Sadržaj: Uvod xix 1. Počinjanje sa Photoshopom CS3 1 Instaliranje Photoshopa CS3 2 Pokretanje Photoshopa CS3 4 Prikazivanje Photoshop prozora 6 Prikazivanje i sakrivanje paleta 7 Rad sa paletama 8 Novo! Rad sa Photoshop alatkama 10 Kreiranje novog dokumenta 12 Selektovanje režima boje i rezolucije 13 Kreiranje novog dokumenta pomoću preseta 14 Novo! Rad sa nekvadratnim pikselima 15 Otvaranje slika 16 Ubacivanje slika u dokument 17 Importovanje Raw podataka sa digitalnog fotoaparata 18 Novo! Rad sa Smart objektima 20 Novo! Menjanje veličine i rezolucije slike 22 Provera ažuriranja i zakrpa 24 Dobijanje pomoći dok radite 26 Kreiranje personalizovanih saveta 27 Snimanje dokumenta 28 Upotreba statusne linije 30 Zatvaranje dokumenta 31 Napuštanje Photoshopa 32 2. Razumevanje navigacije i mernih sistema 33 Menjanje veličine prikaza pomoću Navigator palete 34 Menjanje područja prikaza pomoću Navigator palete 35 Menjanje boje okvira prikaza Navigator palete 36 Menjanje režima prikaza ekrana 37 Novo! Menjanje prikaza pomoću Zoom alatke 38 Povećanje ili smanjivanje uveličanja 40 Pomeranje slika u prozoru dokumenta 41 Pomeranje slojeva između dva otvorena dokumenta 42 Rad sa Info paletom 43 Menjanje načina na koji Info paleta meri boju 44 Rad sa jednom slikom u više prozora 45 Rad sa lenjirima 46 Kreiranje beleški 48 Kreiranje audio poruke 49 Kreiranje preseta alatke 50 3. Prilagođavanje vašeg način rada 51 Optimizacija Photoshopa 52 Podešavanje osnovnih parametara 54 Modifikovanje parametara za rukovanje fajlovima 56 Novo! Rad sa parametrima interfejsa 58 Novo! Rad sa parametrima kursora 59 Kontrolisanje providnosti i parametara game 60 Rad sa jedinicama i lenjirima 62 Rad sa vođicama, mrežom i isečcima i brojevima 64 Novo! Selektovanje plug-inova 66 Selektovanje rezanja diskova 67 Alociranje memorije i cache-a slike 68 Novo! Rad sa slovima 70 Novo! Upravljanje bibliotekama pomoću Preset Manager-a 71 Podešavanje radnog prostora 72 Novo! Definisanje tastera za prečice 73 Kreiranje prilagođenog korisničkog interfejsa 74 Upotreba table za crtanje 76 4. Savladajte umetnost selekcije 77 Upotreba Rectangular Marquee alatke 78 Upotreba Elliptical Marquee alatke 79 Upotreba Single Row i Single Column Marquee alatke 80 Upotreba Lasso Marquee alatke 81 Upotreba Magnetic Lasso alatke 82 Upotreba Polygonal Lasso alatke 84 Upotreba Quick Selection alatke 85 Novo! Upotreba Magic Wand alatke 86 Selektovanje po rasponu boje 87 Fino podešavanje ivice selekcije 88 Novo! Modifikovanje postojeće selekcije 89 Dodavanje, oduzimanje i opsecanje selekcije 90 Upotreba kanala za kreiranje i čuvanje selekcija 92 Upotreba slobodne transformacije i transformacije 94 Upotreba pametnih vođica 96 5. Rad sa slojevima 97 Razumevanje palete Layers 98 Definisanje oznake i karakteristika sloja 99 Kreiranje novog sloja 100 Selektovanje slojeva 102 Kreiranje grupe sloja 103 Kreiranje selekcije iz sloja 104 Kreiranje sloja iz selekcije 105 Konvertovanje pozadine u sloj 106 Kontrolisanje informacija o slici pomoću Layers palete 108 Pomeranje slojeva između dokumenata 109 Upotreba Merge Layer opcija 110 Povezivanje i razvezivanje slojeva 111 Rad sa režimima mešanja slojeva 112 Dupliranje sloja 113 Brisanje slojeva 114 Menjanje parametara sloja 115 Rad sa Layer Comps paletom 116 Eksportovanje slojeva kao fajlova 117 Podešavanje opcija Layers palete 118 6. Rad sa History paletom 119 Podešavanje opcija History palete 120 Novo! Rad sa linearnom i nelinearnom istorijom 122 Kontrolisanje kreativnog procesa sa snimcima 124 Dupliranje stanja istorije u drugom dokumentu 125 Snimanje stanja istorije dokumenta 126 Pregled tekstualnog fajla stanja istorije 127 Kontrolisanje stanja istorije 128 Kombinovanje History Brush sa stanjem istorije 130 Upotreba Art History Brush 132 Menjanje Eraser alatke u History Brush 133 7. Rad sa slojevima podešavanja, filterima i alatkama 135 Kreiranje sloja podešavanja 136 Modifikovanje sloja podešavanja 137 Spajanje slojeva podešavanja 138 Kreiranje privremene kompozitne slike 139 Grupisanje slojeva podešavanja 140 Brisanje sloja podešavanja 141 Upotreba režima mešanja i neprovidnosti sa slojevima 142 Upotreba maski sa slojevima podešavanja 144 Kreiranje maski sa selekcijom 145 Upotreba Add Noise filtera 146 Upotreba Reduce Noise filtera 147 Održavanje ispravne perspektive pomoću Vanishing Point-a 148 Novo! Rad sa Lens Correction filterom 150 Upotreba Box, Surface i Shape Blur filtera 152 Upotreba Gaussian Blur i Despeckle filtera 154 Upotreba Unsharp Mask filtera 155 Upotreba Smart Sharpen filtera 156 Upotreba Clone Stamp alatke 158 Novo! Upotreba Dodge i Burn alatki 159 Upotreba Healing Brush i Patch alatki 160 Novo! Rad sa Spot Healing Brush alatkom 162 Rad sa Red Eye alatkom 163 Kontrolisanje tonalnog raspona 164 Rad sa Histogram paletom 166 8. Razumevanje boja i kanala 167 Rad sa 8, 16 i 32 bitnim slikama 168 Rad sa Channels paletom 170 Rad sa režimima boja 171 Razumevanje RGB režima boje 172 Razumevanje CMYK režima boje 173 Razumevanje Grayscale režima boje 174 Razumevanje Bitmap režima boje 175 Razumevanje Indexed režima boje 176 Razumevanje Lab režima boje 178 Razumevanje Duotone režima boje 179 Upotreba Multi-Channel režima boje 180 Upotreba Replace Color podešavanja 181 Rad sa paletom sa bojama 182 Rad sa Swatches paletom 184 Upotreba Stroke i Fill komandi 186 Kreiranje Spot Color kanala 188 Upotreba varijacija podešavanja 189 Upotreba podešavanja nivoa i komandi 190 Upotreba Auto Contrast-a i Color komandi 191 Upotreba Curves i Color podešavanja 192 Novo! Upotreba Hue/Saturation i Desaturate komandi 194 Upotreba Match Color podešavanja 195 Upotreba Selective Color podešavanja 196 Upotreba Channel Mixer podešavanja 197 Novo! Upotreba Gradient Map podešavanja 198 Upotreba Photo Filter podešavanja 199 Upotreba Shadow/Highlight podešavanja 200 Upotreba Exposure podešavanja 201 Upotreba Invert i Equalize podešavanja 202 Upotreba Threshold i Posterize podešavanja 203 Upotreba Black & White podešavanja 204 Novo! 9. Upotreba Paint, Shape Drawing i Eraser alatki 205 Razumevanje Foreground i Background boja 206 Novo! Upotreba Painting Engine 208 Modifikovanje Brushes palete 209 Selektovanje setova vrhova četkica 210 Kreiranje prilagođenih vrhova četkica 211 Snimanje prilagođenih vrhova četkica 212 Rad sa Painting Engine 213 Rad sa Brush i Airbrush alatkama 214 Rad sa Pencil alatkom 215 Rad sa Auto Erase 216 Rad sa Line alatkom 217 Upotreba Standard Shape alatke 218 Rad sa Custom Shape alatkom 220 Kreiranje sopstvenog oblika 221 Snimanje setova sopstvenih oblika 222 Upotreba Paint Bucket alatke 223 Rad sa Eraser alatkama 224 Rad sa Magic Eraser alatkom 226 Kreiranje i primenjivanje gradijenata 227 Kreiranje i snimanje prilagođenih gradijenata 228 Upotreba Color Replacement alatke 230 10. Kreiranje maski sloja i maski kanala 231 Razumevanje uloge maski sloja 232 Kreiranje maske sloja 233 Rad sa Paint alatkama 234 Upotreba selekcija za generisanje složenih maski sloja 235 Upotreba maski sloja za generisanje blage providnosti 236 Mešanje slika sa maskama sloja 237 Upotreba maske sloja za kreiranje vignete 238 Kreiranje jedinsvene okvirne linije maske sloja 239 Razumevanje maski kanala 240 Kreiranje maski kanala od nule 241 Modifikovanje opcija maske kanala 242 Kreiranje maski kanala iz selekcija 243 Kreiranje maski kanala iz izvornih kanala boje 244 Učitavanje maski kanala 246 Pomeranje maski kanala između dokumenata 248 Kombinovanje maski kanala 249 Upotreba Quick Mask režima 250 Rad sa opcijama Quick maske 251 Modifikovanje selekcija sa Quick Mask režimom 252 11. Upotreba Paths palete 253 Razumevanje vektorskih i rasterizovanih slika 254 Konvertovanje selekcije u putanju 255 Rad sa Pen alatkama 256 Kreiranje putanja pomoću Freeform Pen alatke 258 Upotreba Magnetic opcije sa Freeform Pen alatkom 259 Dodavanje i brisanje sidrišnih tačaka 260 Modifikovanje sidrišnih tačaka 262 Modifikovanje postojećih linija pravca 264 Konvertovanje pravih tačaka u krive tačke 265 Rad sa putanjom opsecanja 266 Ispunjavanje područja slike pomoću putanja 268 Uokviravanje područja slike pomoću putanja 269 Kreiranje oblika kao putanja 270 Eksportovanje putanja u Adobe Illustrator 271 Eksportovanje putanja pomoću Export metoda 272 12. Rad sa stilovima sloja 273 Razumevanje stilova sloja 274 Dodavanje stila sloja 275 Kreiranje i modifikovanje Drop Shadow 276 Rad sa Bevel i Emboss 278 Rad sa Contour i Texture 280 Primenjivanje Color Overlay 282 Upotreba Stroke stila sloja 283 Upotreba Pattern Overlay 284 Rad sa Outer Glow i Inner Shadow 286 Primenjivanje stila Inner Glow 288 Kreiranje prilagođenih stilova sloja 290 Kreiranje prilagođenih stilova pomoću Styles palete 292 Pomeranje postojećih stilova sloja 294 13. Dobijanje kreativnih slova 295 Upotreba Standard Type alatki 296 Rad sa Type opcijama 298 Rad sa Character paletom 300 Rad sa Paragraph paletom 302 Podešavanje Anti-Aliasing opcija 303 Upotreba Warp Text opcije 304 Upotreba Spell Check-a 306 Pronalaženje i zamenjivanje teksta 307 Upotreba Rasterize Type komande 308 Kreiranje radnih putanja i oblika iz Type slojeva 309 Kreiranje slojeva oblika 310 Kreiranje maske slova 311 Izolovanje piksela slike pomoću maske slova 312 Kreiranje ChiseledType pomoću maske slova 314 Upotreba maski za generisanje specijalnih efekata 316 Kreiranje i modifikovanje teksta na putanji 318 14. Manipulisanje slikama sa filterima 319 Rad sa Filter galerijom 320 Kreiranje i rad sa Smart filterima 322 Novo! Primenjivanje više filtera na sliku 323 Modifikovanje slika pomoću Liquify 324 Rad sa opcijama Liquify alatkom 326 Rad sa opcijama Liquify maske 328 Rad sa Liquify View opcijama 329 Kreiranje Liquify Mesh 330 Primenjivanje Liquify Mesh 331 Upotreba Lens Blur filtera 332 Rad sa Photo filterima 334 Režimi mešanja i efekti filtera 335 Građenje sopstvenog šablona 336 Upotreba Fade komande 338 Kontrolisanje filtera pomoću selekcije 339 Upotreba maske kanala za kontrolisanje efekata filtera 340 Zaštita slika pomoću vodenih žigova 342 Prikazivanje različitih efekata filtera 344 15. Automatizacija rada pomoću akcija 347 Ispitivanje Actions palete 348 Građenje nove akcije 350 Snimanje akcije 351 Dodavanje stopera u akciju 352 Kontrolisanje reprodukovanja komande 353 Dodavanje komande u akciju 354 Brisanje komande iz akcije 355 Rad sa modalnim kontrolama u akciji 356 Menjenje redosleda komandi u akciji 357 Kopiranje akcije 358 Pokretanja akcije unutar akcije 359 Snimanje akcija u setove 360 Snimanje akcija kao fajlova 361 Pomeranje i kopiranje akcija između setova 362 Ubacivanje komande koja ne može da se snimi u akciju 363 Upotreba poboljšanog skriptovanja 364 Poboljšanje procesa sa dropletima 366 Upotreba dropleta 368 16. Kontrolisanje izlaza slike 369 Rad sa Page Setup na Macintoshu 370 Rad sa Page Setup u Windowsu 371 Podešavanje opcija za štampanje dokumenta 372 Novo! Podešavanje opcija štampanja 374 Novo! Štampanje dokumenta na Macintoshu 376 Novo! Štampanje dokumenta u Windowsu 378 Novo! Štampanje dela dokumenta 379 Novo! Štampanje jedne kopije 380 Razumevanje formata fajla 381 Snimanje dokumenta sa različitim formatom fajla 382 Ubacivanje informacija fajla u dokument 384 Razumevanje kompresije fajla 386 Pripremanje Cliparta za web 388 Pripremanje fotografije za web 390 Pripremanje slike za štampu 392 Pripremanje slike za inkdžet ili laserski štampač 394 Razumevanje rezolucije monitora, slike i uređaja 396 17. Rad sa Automate komandama 397 Rad sa Batch File procesiranjem 398 Kreiranje PDF fajla 400 Novo! Kreiranje kontaktne stranice 402 Rad sa promenom uslovnog režima 404 Upotreba Crop i Straighten Photos komande 405 Konvertovanje višestraničnog PDF-a u PSD 406 Dizajniranje personalizovanog paketa slika 408 Upotreba Web Photo Gallery komande 410 Upotreba Photomerge-a 412 Novo! Spajanje slika u HDR-u 414 Novo! Procesiranje više fajlova slika 416 Upotreba Fit Image komande 418 18. Upravljanje bojom sa monitora za štampu 419 Kreiranje dosledne boje 420 Kalibrisanje pomoću hardvera i softvera 421 Podešavanje Soft-Proof boja 422 Menjanje sa Additive (RGB) na Subtractive (CMYK) 424 Rad sa ciljem renderovanja 425 Štampanje tvrdog probnog otiska 426 Rad sa upravljanjem boja 428 Ugrađivanje ICC Color profila 430 Dodeljivanje različitih profila u dokument 431 Konvertovanje kolornog prostora u drugi profil 432 Rad sa Out-Of-Gamut komandom 434 Štampanje ciljne slike 435 Upotreba Hue/Saturation za boje van game 436 Upotreba Sponge alatke za boje van game 438 Upotreba onlajn servisa za štampanje fotografija ili slanje emailom 440 19. Dizajniranje za web i uređaje 441 Snimanje za web 442 Rad sa Save for Web opcijama 444 Optimizovanje slike za veličinu fajla 445 Rad sa web formatima fajla 446 Optimizovanje JPEG dokumenata 448 Optimizovanje GIF dokumenata 450 Optimizovanje PNG-8 dokumenata 452 Optimizovanje PNG-24 dokumenta 454 Optimizovanje WBMP dokumenta 455 Kreiranje animiranog GIF-a 456 Rad sa animacijama 458 Novo! Isecanje slika na lak način 460 Rad sa isečcima 462 Uređivanje isečaka 464 Snimanje isečene slike za web 466 Dodavanje HTML teksta ili URL linka isečku 468 Definisanje i editovanje varijabli web podataka 470 Eksportovanje direktno na video 472 Eksportovanje slike u Zoomify 474 Novo! 20. Proširenje Photoshopa CS3 475 Brojni objekti u slici 476 Novo! Uzimanje mera slike 478 Novo! Poravnanje i kombinovanje slojeva 480 Novo! Otvaranje video fajlova i sekvenci slike 482 Novo! Kreiranje video sloja 483 Novo! Modifikovanje video sloja 484 Novo! Razdvajanje video sloja 486 Novo! Kloniranje sadržaja video sloja 487 Novo! Podešavanje izvora više klonova 488 Novo! Rad sa 3D fajlovima 489 Novo! Istraživanje drugih Photoshop CS3 proširenih funkcija 490 Novo! 21. Zajednički rad sa drugim Adobe programima 491 Istraživanje Adobe programa 492 Novo! Istraživanje Adobe Bridge-a 493 Novo! Počinjanje sa Adobe Bridge-om 494 Novo! Dobijanje fotografije sa digitalnog fotoaparata 495 Novo! Rad sa Raw slikama sa digitalnog fotoaparata 496 Novo! Rad sa slikama pomoću Adobe Bridge-a 498 Novo! Automatizovanje zadataka u Adobe Bridge-u 500 Uzimanje fotografija iz Adobe Stock Photos 501 Upravljanje fajlovima pomoću Adobe Version Cue-a 502 Novo! Početak sastanka pomoću Adobe Acrobat Connect-a 503 Novo! Podešavanje parametara u Adobe Bridge-u 504 Novo! Istraživanje Adobe Device Central 506 Novo! Provera sadržaja pomoću Adobe Device Centrala 507 Novo! Upotreba Adobe Extension Managera 508 Radionice: Spajanje svega u jedno 509 Projekat 1: Kreiranje crteža od nule 509 Projekat 2: Kreiranje oštrije slike 512 Projekat 3: Vraćenje života u nasleđene slike 514 Projekat 4: Poboljšanje kontrasta slike 517 Projekat 5: Bojenje slike u sivim tonovima (Grayscale) 519 Projekat 6: Uklanjanje složenih informacija o slici 521 Projekat 7: Upravljanje slikama pomoću maski 524 Projekat 8: Budite kreativni pomoću slojeva podešavanja 526 Projekat 9: Kreiranje iluzije dubine 529 Projekat 10: Simuliranje filmova sa velikim kontrastom 531 Želite još projekata 533 Nove funkcije 535 Novo! Adobe Certified Expert 539 Indeks 545 Knjige Knjige u pripremi (5) 20 najnovijih knjiga Najtraženije knjige (63) Knjige sa ekstra popustom (128) Saveti KAKO DA brzo pregledate svoje slike - MaxView KAKO DA kreirate kompaktni kalendar KAKO DA brzo uklonite pozadinu fotografije u GIMP-u KAKO DA napravite trodimenzionalni efekat u GIMP-u KAKO DA napravite veliki poster od bilo koje slike - Block Posters Kako da uradite razne stvari (1521 saveta) Oblasti saveta, trikova (32 kategorija) Svi saveti Vesti Nove knjige u našoj prodavnici: Photoshop CS3 Biblija i JavaScript sveobuhvatni vodić Svarovski: Da li volite kristale Budite kreativni - zaštitite se i druge oko vas Lego: Kako da vozite formulu 1 Današnja inspiracija - Jaje - Skok - Zelena - Babuška Muška Današnje vesti (4) Vesti u poslednjih 7 dana (18) Najčitanije vesti Oblasti vesti KomBib Knjige Saveti Vesti Mapa Sajta RSS Sva prava pridrzana © 2008, Kompjuter biblioteka, Beograd, Vojvode Stepe 34, I sprat (kod Autokomande) Telefon: +381 11 3096-966 Naslov: Photoshop CS3 na dlanu Izdavač: Kompjuter biblioteka Strana: 591 (cb) Pismo: Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-7310-411-9

Књиге су добро очуване.У сваком делу има на првој страни написано име претходног власника. ИМА ПОСВЕТА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА! Да нам буду јаснија нека питања наше вере,Патријарх Павле I,II,III Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 1998. 410 + 481 + 394 стране,тврд повез 24cm КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја...` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов...`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` - `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја...`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила...`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици...`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја...`, 284 `Изиђите...` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта `Гласника` у којима је објављивана рубрика `Питања и одговори`, 381

КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове "трапава" а једна уз пост "глувна", 235 Шта значе речи "истјеје Тебје причашчатисја" из 9. песме канона пред причешћем и који је то "невечерњи дан", 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева "Јелици.." на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи "Вјенчајетсја..." на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве "Боже духов...", 113 Који је смисао икоса "Сам једин јеси безсмертниј", 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи "Повели" - "Повелите" при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати " Величит душа моја...", 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима "Достојно", 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим "И дајетсја јелеј братији от кандила...", 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита "Христе свјете истиниј", 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар "Христос воскресе" од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се "Христос воскресе" на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању "Јелици...", 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи " Примите и јадите", 175 Значење речи "Твоја од Твојих", 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: "Твоја од Твојих", 195 Подизање само Агнеца на "Свјатаја свјатим", 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи "Со страхом Божјим", 253 Изговарају ли се речи "и љубовију" у "Со страхом Божјим" на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева "Да исправитсја молитва моја...", 284 "Изиђите..." или "Приступите" на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при "Свјатаја свајатим" на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта "Гласника" у којима је објављивана рубрика "Питања и одговори", 381 Наслов: Патријарх српски Павле: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, 1-3 Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 400 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-23-6

Patrijarh Pavle Patrijarh Pavle Neka pitanja naše vere 1-3 komplet tvrd povez, zlatotisk, 24 cm strana 410+481+396 Stanje Veoma dobro kao novo!! Izdavački fond Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, 2007/2015 КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена – Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу – од Косова до данас – када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова – бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа – о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја…` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице – смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов…`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` – `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења – Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ – ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја…`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила…`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици…`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј…,затим југу уз речи: Благословен јеси…Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом – Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја…`, 284 `Изиђите…` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК

„Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija Наслов: Историја Рима. 1, Успон и пад Републике Издавач: Karpos Страна: 350 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6435-151-5

Зашто је јога опасна по духовно и телесно здравље Живимо у време када су Уједињене нације прогласиле Међународни дан jore, и када се јога, као „техника опуштања и концентрације”, намеће чак и у вртићима и школама. Ова далекоисточна вештина одједном се пропагира као универзално средство за лечење душе и тела. Шта о томе каже православно хришћанство? Какве су последице примене јоге по тело и душу? Има ли разлике између молитве и медитације? У књизи ћете наћи, поред богословско-подвижничких анализа, и исповести оних који су, из свог личног искуства, схватили шта је јога као „пут којим се ређе иде”. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ Србија је опет потонула у мрак окултизма. Деведесетих година двадесетог века, захваљујући, између осталог, снажним активностима Мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, многи и многи су упознали истину православне вере и схватили колико је опасно играти се својим спасењем зарад стицања „здравља” или „моћи” на путевима магије и окултног, а нарочито различитих далекоисточних верских техника. А сада је све то заборављено. Под изговором приче о здравим стиловима живота коју су, између осталог, пропагирали и спортисти којима се Србија дивила и диви, дошли смо опет до тријумфа опасних духовних пракси, попут јоге, овог пута маскиране у фискултуру. Докле се стигло, види се из вести са званичног сајта Јога савеза Србије: „Osmi međunarodni festival joge - Srbija 2017, održan je 5. i 6. avgusta 2017. godine na beogradskoj Adi, u organizaciji Joga saveza Srbije, Beogradskog i Vojvođanskog joga saveza a uz pokroviteljstvo Evropske joga federacije. Na Međunarodnom festivalu joge u Beogradu susreli su se Učitelji i instruktori joge predstavljajući različite stilove i pristupe praktikovanju joge. Festival joge trajao je dva dana. U duhu prepoznavanja, razumevanja i poštovanja različitosti mnoge škole joge predstavile su svoje aktivnosti.” Ha сајту Јога савеза читамо да je у интервјуу за један часопис, инструкторка јоге М. 3. овако хвалила своју вештину: »Već nakon prvog časa joge, oni koji nikada do tada nisu vežbali, kažu da je spavanje te noći bilo prijatno i da je san bio dubok i okrepljujući. Nakon prvih časova, ljudi se osećaju rasterećenije, zadovoljnije, a počinju i drugačije da reaguju na neke svakodnevne situacije. Program Joga saveza Srbije namenjen je svima, tako da naše časove pohađaju deca i stariji ljudi, kao i sportisti, osobe akademske orijentacije, domaćice. Joga obezbeđuje da se kroz izvođenje fizičkih vežbi asana popravi držanje tela, te da se ojačaju mišići tela. Otuda često roditelji čija deca imaju problem sa nekim deformitetima kičme, prepoznaju da je jednostavnije da mališane dovode na časove joge, nego u domove zdravlja na kineziterapiju ili fizijatrijske vežbe. Art joga Similiris je stil joge koji predstavlja spoj osnovnih načela joge i umetnosti pokreta. Pritom se poštuju osnovni elementi joge - pravilno izvodenje pokreta, svesnost o prijatnosti u položaju. Prati se tok disanja sa dubokom koncentracijom, kao i muzika i ritam, uz usklađivanje sa grupom. Estetska dimenzija, odnosno uvođenje umetničke forme, predstavlja povezivanje sa savremenim baletom što obezbeđuje potpunu fokusiranost. Ovo je posebno korisno za osobe sa rasutom pažnjom, za one kojima prija psihofizička aktivnost uz muziku kako bi postigle rasterećenost i opuštenost. Art joga Similiris preporučljiva je za osobe koje žive ubrzanim tempom i pod stalnim stresom, kao i osobama koje žele da uspostave dublji kontakt sa sobom i svojom ženstvenošću. Takođe, ona pruža mogućnost da prihvatimo svoje telo i da ga volimo, jer se budi kontakt sa unutrašnjom lepotom”. To није све: jora je стигла и у школе. Тако ce Јога савез хвали текстом у званичном листу просветара Србије, „Просветном прегледу”, „о učešću dece prvog razreda OS Stefan Nemanja iz Beograda na Trećem Festivalu Art joge. Decu je predvodila nastavnica B. L. - sertifikovana instruktorka Joga saveza Srbije.” Тако ce сајт „Јога за нове генерације” овако рекламира: „Како se joga sve više uključuje u školsko okruženje, učitelji u školama i joga učitelji podjednako svedoče o mod joge za decu u školskom okruženju. I, I Nudimo interdisciplinami pristup koji kombinuje pokrete, kreativne umetnosti, vizuelne i auditivne podsticaje i društvenu interakciju sa jogom i obrazovanjem, kao temeljima. Bilo da ste zainteresovani za nedeljne časove joge ili jednokratni poseban događaj, JNG može doneti bezgranične koristi od joge, vama, vašim učenicima i osoblju! Joga je uspešno uključena u škole na sledeće načine: posle nastavni program; razvoj kurikuluma; deca sa posebnim potrebama/časovi koji su bazirani na prilagođavanju dece; izleti; alternativa fizičkom vaspitanju; jutarnje aktivnosti; profesionalni razvoj nastavnika. Mi smo puni ideja i nudimo mnogo opcija joge u školama - ili možemo istraživati i prilagoditi se vašim idejama i potrebama. JNG je uvela jogu učenicima i nastavnicima u privatnom i državnom sektoru, od vrtića do srednje škole, uključujući i one sa posebnim potrebama. Značajni ishodi: koncentracija i fokus; svesnost tela; opuštanje i obnavljanje energije; društvena / emocionalna inteligencija; bolje učenje; fizičko zdravlje; spremnost učenika za učenje. Poboljšane veštine: upravljanje stresom; kritičko mišljenje; kreativnost; interpersonalne i intrapersonalne; prijemčljiviji i izražajniji jezik.” A ево и вести са сајта „Православни родитељ”,из маја 2017. године: „Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn” фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним” секс-пакетима), а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност” (mindfulness). Министре Шарчевићу - знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке”, „позитивне психологије”, „социјално-емоционалног учења” и нечега што називају „умном свесношћу” (mindful awareness) како би ce лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност”, термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: „свесност” (mindfulness), „свесна пажња”, „фокусирана пажња”, као и употребна термина „свесно” као придева уз одређене активности попут „свесно слушање”, „свесно гледање”, „свесно кретање” (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног” програма: 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: • Kako radi naš mozak • Umna svesnost • Fokusirana pažnja • Svesna degustacija • Svesno slušanje • Svesno mirisanje • Svesno gledanje (viđenje) • Svesno kretanje (prvi deo) • Svesno kretanje (drugi deo) • Perspektivno razmišljanje • Uživanje u srećnim iskustvima • Odabir optimizma • Izražavanje zahvalnosti • Činjenje dobrih dela • Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно” и „свесност” у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче - пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете дато је: православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи, без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову. Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног” гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондадија Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм!” Ако све ово знамо, крајње је време да се суочимо са питањима која нам обнова окултних јога пракси поставља. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ, 5 HE ГНЕВИ СЕ, НЕГО ПОСЛУШАЈ, 10 ИСКУСТВО ОЦА СОФРОНИЈА (САХАРОВА), 16 МОЛИТВЕНО ИЛИ МАГИЈСКО ИСКУСТВО, 20 АКО ДЕЛУЈЕ, HE МОРА ДА ЗНАЧИ ДА ЈЕ ИСТИНИТО, 29 СВЕДОЧЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ИНДИЈКЕ, 37 ВЕГАНСТВО И ХРИШЋАНСТВО, 44 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА, 47 О ОВОЈ КЊИЗИ , 49 ХРИШЋАНСКИ ОДГОВОР НА ИЗАЗОВ ДАЛЕКОГ ИСТОКА И.Г. Мељњиков ПРОБАЕМ СМИСЛА ЖИВОТА И ЊЕГОВО РЕШЕЊЕ У ПРABOCЛABЉУ И РЕЛИГИОЗНИМ СИСТЕМИМА КИНЕ И ИНДИЈЕ, 53 1. ДУХОВНА КРИЗА ХРИШЋАНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, 54 2. СВЕТЛОСТ И ТАМА ИСТОКА, 64 2.2. Будизам, 72 2.3. Конфучијанство, 79 2.4. Таоизам, 83 3. ПРАВОСЛАВНА ВЕРА - ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ, 86 3.1. Бог је љубав, 86 3.2. Лик и подобије Божије, 91 ЗАКЉУЧАК, 95 Вишалиј Пишанов ДА ЛИ ЈЕ ИСТОВЕТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВА „РЕЛИГИЈА“ И „ЈОГА"? 97 Андреј Хвиља-Олиншер, јереј МОЛИТВА KAO ОСНОВА ДУХОВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ШТЕТНОСТ „ИСТОЧЊАЧКИХ" МЕДИТАЦИЈА (Духовна опасност од јоге, Неспојивост хришћанства са бављењем јогом), 103 ВЕЛИКА ЛАЖ ЗВАНА ЈОГА В. Мамалвади ИНДИЈА ЈЕ ОДЛЧИЛА ДА ПАТЕНТИРА ЈОГУ ДА БИ ЗАШТИТИЛА OBУ ДУХОВНУ ПРАКСУ ОД КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ, 131 Синод Грчке Православне Цркве ЈОГА ЈЕ АПСОЛУТНО НЕСПОЈИВА С ПРАВОСЛАВНОМ ВЕРОМ, 132 Мишрополиш Пирејски Серафим БАВЉЕЊЕ ЈОГОМ ЈЕ ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА, 133 Анасшасије Јанулашос, архиеиископ КАКО „ГУРУИ" СКРИВАЈУ „РЕЛИГИОЗНО ЈЕЗГРО" ЈОГЕ, 135 Савез, стапање, 136 Основне етапе јоге, 137 Јога у оквиру хришћанства, 139 Јога у Грчкој, 139 Верска слобода и обмана, 141 Андреј Шишков О ЈОГИ И ОСТАЛИМ ИСТОЧЊАЧКИМ ПРАКСАМА, 142 Да ли је православном хришћанину потребна јога? 146 ЈОГА И ПОСЛЕДИЦЕ Регина Крауклис „БИЋЕТЕ КАО БОГОВИ: ЛАЖ КОЈА СЕ ПРЕТВАРА У СМРТ“, 153 Кожне хаљине, 156 Сурогат за Европљане, 158 КАКО ЈОГА ИЗАЗИВА ТЕШКА ОБОЉЕЊА, 161 How Yoga can wreck Your Body, 162 Виталиј Питанов, апологет ХАТАЈОГА: ЗДРАВАЉЕ ПО ЦЕНУ ВЕЧНОГ ЖИBOTA? 167 МАНТРА ЈОГА, МЕДИТАЦИЈА И ПРАВОСЛАВНА МОЛИТВА: ПИТАЊЕ О СПОЈИВОСТИ, 182 Пет путева „спасења" које нуде савремени гуруи, 187 Хата-јога: „спасење" путем физичких вежби, 189 Џапа-јога: „Механички“ пут „спасења", 190 Шурад-Шабд-јога: Пут звука и светлости, 191 Кундалини-јога: „Спасење"... „силом змије", 194 Тантра: „Спасење" кроз секс, 196 Улога гуруа у самоослобођењу, 197 Димишрије Пешровски ЈУРИШ НА НЕБО ИЛИ РЕЛАКСАЦИЈА? ЗАШТО ЈЕ КОД ДАНАШЊИХ ЉУДИ ТАКО ПОПУЛАРНА ЈОГА? 200 Ошоова тантра-јога: са оне стране добра и зла, 201 СКРИВЕНИ ПЛАМЕН: ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД HA ЈОГУ, 212 Тада нисам знао да тибетански будизам потиче од шаманске религије Бон, 213 Разочарање у јогу, 216 Да ли је то онда корисно или није? 217 Шта је то јога? 218 Одакле се појавила јога? 218 Који је циљ јоге? 219 Зашто инструктори на томе не инсистирају? 221 Разочарање у јогу, 222 КАКО CAM МЕДИТИРАО СВЕ ДО ХАЛУЦИНАЦИЈА И МИСЛИ О САМОУБИСТВУ, 223 Духовна опасност од медитације, 224 ПРАВОСЛАВНИ ПОСТ И ВЕГАНСТВО Протојереј Олег Стењајев ВЕГЕТАРИЈАНСТВО НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ, 229 Протојереј Андреј Зилотов ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 230 Свештеник Сергије Круглов БОГ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 234 Протојереј Алексеј ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 237 О ЗАБЛУДИ „ПРАВОСЛАВНОГ ВЕГЕТАРИЈАНСТВА“, 240 ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, ДИЈЕТА, ПОСТ, 245 Андреј Карпов ЗАШТО ЈЕ ВЕГЕТАРИЈАНСГВО НЕСПОЈИВО СА ХРИШЋАНСТВОМ? 249 Јелена Колинедеља МОЈЕ ВЕГАНСКО ИСКУСТВО, 256 ЧУBAJTE СЕ ДА ВАС КО HE ПРЕВАРИ - УMECTO 3AKЉУЧKA ОДБРАНИМО СВОЈУ ДЕЦУ, 259 ПРАВА ИСТИНА О ХИНДУИЗМУ И БУДИЗМУ, 263 Архимлндрит Александар (Милеант) СЕДМОГЛАВА АЖДАЈА ХИНДУИСТИЧКО-ОКУЛТНА УЧЕЊА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА УВОД, 277 ТРИ СТРУЈЕ, 278 ОКУЛТНА УЧЕЊА ХИНДУИСТИЧКОГ ТИПА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА, 280 БОГ И СВЕТ, 282 ИСТИНА - АПСОЛУТНИ ИЛИ РЕЛАТИВНИ ПОЈАМ? 285 ЧОВЕК, ЊЕГОВА ПРИРОДА И НАЗНАЧЕЊЕ, 288 ПРОБЛЕМ ЛИЧНОСТИ, 290 ГРЕХ И КАРМА, 293 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ И СЕОБА (реинкарнација) ДУША, 295 ИДЕЈА СПАСЕЊА. ДОБРО И ЗЛО, 298 ХРИСТОС И ХИНДУИСТИЧКИ АВАТАРИ, 301 СУДБИНА И ПРОМИСАО БОЖИЈИ, 303 ЕСХАТОЛОГИЈА (учење о свршетку света), 304 МОЛИТВА И МИСТИЧНО „ПРОСВЕТЉЕЊЕ", 308 КОДИРАНА ИСЦЕЉЕЊА, 313 ДРУГИ ДЕО НАЈВАЖНИЈИ ИСТОЧЊАЧКИ КУЛТОВИ ХИНДУИЗАМ, 315 БУДИЗАМ И ЗЕН БУДИЗАМ, 319 Огранци будизма, 323 ТЕОСОФИЈА, 326 ЈОГА, 331 ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА МЕДИТАЦИЈА, 335 ПОКРЕТ „НОВО ДОБА” („NEW AGE”), 339 УКРАТКО О ОСТАЛИМ ОКУЛТНИМ ТОКОВИМА, 345 КАБАЛА, 345 ГНОСТИЦИЗАМ, 347 ЗАКЉУЧАК, 349 Наслов: Смисао живота: Православље или јога Издавач: Образ светачки Страна: 366 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 18 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-84595-80-7

Уводна поглавља књиге посвећена су оцени и процени перспективе развоја дигитално управлљаних електричних погона, њховим предностима, економском значају и историјату. Остала поглавља понаособ представљају целине које садрже решавање проблема пројектовања и примене погона у процесној индустрији, електричној вучи, уређајима широке потрошње, роботици и флексибилној аутоматизацији. Предговор Овом књигом аутор чини покушај да читаоцу приближи проблематику пројектовања и коришћења микропроцесорски управљаних електричних погона. Анализира се микропроцесорско управљање брзином и позицијом помоћу електрич- ног мотора који у функцији извршног органа остварује момент или силу потребну зауправљање кретањем. Дигитално управљање брзином и позицијом представља основу дигиталног управљања кретањем (MC- Motion Control). Шире схваћено, управљање кретањем подразумева коришћење система хардверских и програмских инструмената у циљу одржавања алата, предмета обраде, хватаљки индустријског робота или возила на жељеној трајекорији. Традиционалне области примене дигиталног управљања кретањем су роботика и аутономни системи, рачунарски интегрисана производња (CIM - Computer Integratet Manufacturing) и флексибилна аутоматизација. У оквиру савремених система за управљање кретањем, актуатор момента или силе је најчешће електрични мотор. Микропроцесорски управљани електрични мотори који остварују брзе промене покретачког момента/силе и тако омогућују брз одзив у регулацији брзине и позиције познати су под именом сервопогони/сервопојачавачи. Електрични погон у оквиру система за управљање кретањем има улогу извршног органа који на вратилу мотора обезбеђује покретачки момент у складу са вредношћу коју задаје надређени алгоритам за управљање координи- саним кретањем. Анализа и пројектовање система за управљање кретањем захтева познавање аутоматике, сензора и мерења, машинства и механике, електронике и енергетских претварача, дигиталних сигналних процесора и програмирања у реал- ном времену. Наведене дисциплине и области се у контексту управљања кретањем све чешће наводе под заједничким називом мехатроника. Основне целине дате у књизи су: • структура и подешавање параметара регулатора брзине и позиције, • проблеми у управљању кретањем еластично спрегнутих структура, • нумерички алгоритми за ублажавање ефеката квантизације, • умањење броја погонских давача и алгоритми за оцену брзине и струје, • стање и правци развоја дигитално управљаних електричних погона.  Проблеми дигиталног управљања струјом, покретачким моментом и флуксом електричних мотора, као и алгоритми управљања погонским конвертором, биће дати у другој књизи. Значај дигитално управљаних електричних погона, њихова основна структура, историјат и техничко-економски параметри су дати у уводном делу. Најзначајније примене су приказане према снази, перформансама и врсти мотора. Потом је указано на актуелне проблеме као и на теоријске и технолошке предуслове за налажење решења. Проблеми моделовања брзинских и позиционих сервосистема, одређивања структуре и параметара регулатора, рада у режиму системских ограничења, синтезе нелинеарних закона управљања у циљу очувања квалитета одзива на велике поремећаје, проблеми механичке резонансе, алгоритми за реконструкцију стања код система са умањеним бројем сензора и алгоритамски приступи за смањење негативних ефеката квантизационог шума обрађени су у засебним поглављима која садрже детаљнија теоријска разматрања, поступке синтезе алгоритама и њихове примене, као и приказ практичних резултата и експеримената. Теоријски и практични резултати приказани у књизи проистичу из инжењерске праксе аутора, његове наставничке делатности у припреми и извођењу курса Микропроцесорско управљање електромоторним погонима и рада у оквиру истоимене лабораторије при Електротехничком факултету у Београду. Књига може бити од користи полазницима поменутог курса као и слушаоцима предмета Микропроцесорско управљање енергетским претварачима. Дигитално управљани електрични погон приказан је као систем у коме се једновремено одиграва електрично-електрична и електромеханичка конверзија. Аутор настоји да теоријски и практично покаже како се применом дигиталног управљања и концепта интегралног пројектовања може постићи ефикаснија кон- верзија, умањење електромагнетског, топлотног и звучног загађења као и умање- ње броја сензора које је потребно уградити у систем. Слободније речено, ова књи- га поручује да се енергија, гвожђе и бакар могу уштедети помоћу дигиталног управљања, дигиталних сигналних процесора и савремених полупроводника снаге. У Београду, августа2003. САДРЖАЈ 1. УВОД, 1 1.1. Предности примене електричних мотора и дигиталног управљања, 2 1.2. Економски значај, 4 1.3. Историјат, 5 1.4. Организација књиге, 13 2. СТРУКТУРА ДИГИТАЛНО УПРАВЉАНИХ ПОГОНА И ЊИХОВА ПОДЕЛА ПРЕМА НАЗИВНОЈ СНАЗИ,ПЕРФОРМАНСАМА И ПОЉУ ПРИМЕНЕ, 25 3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ МИКРОПРОЦЕСОРСКОГ РЕГУЛАТОРА БРЗИНЕ У ОКВИРУ СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ КРЕТАЊЕМ, 33 3.1. Значај, улога и очекиване карактеристике електричних сервопогона у системима за управљање кретањем, 34 3.2. Одређивање структуре регулатора брзине, 38 3.2.1. Улога диференцијалног дејства код брзинског и позиционог регулатора, 40 3.2.2. Предност регулатора са пропорционалним деловањем у локалној грани, 43 3.2.3. Оцена брзине обртања на основу мерене позиције вратила, 45 3.2.4. Функција спрегнутог преноса, 47 3.2.5. Нормализована појачања регулатора и полови функције спрегнутог преноса, 49 3.3. Одређивање параметара брзинског регулатора, 52 3.3.1. Формулисање критеријумске функције, 54 3.3.2. Одређивање оптималних вредности параметара регулације, 57 3.3.3. Испитивање динамичких карактеристика брзинског сервосистема помоћу рачунарских симулација, 60 3.4. Рад брзинског сервомеханизма у режиму великих поремећаја, 62 3.4.1. Инкрементална форма регулатора брзине, 67 3.5. Експериментално испитивање карактеристика брзински регулисаног сервомеханизма, 71 4. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПОЗИЦИОНОГ РЕГУЛАТОРА, 75 4.1. Одређивање оптималних појачања позиционог РБ регулатора, 88 4.2. Испитивање својстава позиционог РВ регулатора помоћу симулације на рачунару, 91 4.3. Рад система са РБ регулатором позиције у режиму великих поремећаја и деловања системских ограничења, 92 4.4. Пројектовање нелинеарног закона управљања ради очувања квалитета одзива на велике поремећаје, 94 4.5. Експериментална верификација карактеристика позиционог регулатора са пропорционалним и диференцијалним дејством, 99 5. ПРОЈЕКТОВАЊЕ РЕГУЛАТОРА ПОЗИЦИЈЕ СА НУЛТОМ ГРЕШКОМ У СТАЦИОНАРКОМ СТАЊУ И НУЛТОМ ГРЕШКОМ ПРАЋЕЊА ТРАЈЕКТОРИЈЕ СА КОНСТАНТНИМ НАГИБОМ, 107 5.1. Рад дигиталног рсгулатора нозиције проширеног интегралним дејством у режиму малих поремећаја, 109 5.2. Одређивање оптималних појачања дигиталног регулатора позиције са интегралним дејством у директној грани, 112 5.3. Испитивање карактеристика пројектованог сервосистема помоћу рачунарских симулација, 115 5.4. Каракгеристике позиционог сервосистема у режиму праћења референтне трајекторије, 117 5.4.1 Разлике у одзиву система са пропорционалним дејством у директкој и повратној грани, 120 5.5 Одзиз система са пројектованим регулатором на велике улазие поремећаје, 123 5.6. Геперфсањс реферептне трајекторије, 126 5.7. Пројектовање и примена нелинеарког закона управљања ради постизања робусности и очувања квалитета одзива у режиму великих норемећаја, 132 5.7.1 Максимална дозвољена брзина кретања сервосистема са линеарним РГО регулатором и ограниченим покретачким моментум, 134 5.7.2 Увођење нелинеарних елемената у структуру регулатора ради очувања квалитета одзива на велике поремећаје, 135 5.8. Испитивање одзива на велике поремећаје помоћу рачунарске симулације, 138 5.9. Експериментална верификација пројектованог регулатора позиције, 140 6. ПРИГУШЕЊЕ ТОРЗИОНИХ ОСЦИЛАЦИЈА И МЕХАНИЧКЕ РЕЗОНАНСЕ У СЕРВОСИСТЕМИМА ВИСОКИХ ПЕРФОРМАНСИ, 147 6.1. Еластичност преносника и елемената механичке конструкције савремених производних аутомата, 147 6.2. Резултати досадашњих истраживања у области управљања кретањем еластично спрегнутих структура, 149 6.3. Сервосистеми са еластичним преносником, 151 6.3.1 Анализа брзински регулисаног сервомеханизма са еластичном спрегом и давачем причвршћеним на вратило мотора, 153 6.3.2. Анализа брзински регулисаног сервомеханизма са еластичном спрегом и давачем који мери брзину и позицију оптерећења, 158 6.4. Упоредна анализа серијског антирезонантног компензатора са по1сћ филтром и компензатора са Р1К филтром, 158 6.4.1 Микропроцесорска реализација и испитивање карактеристика антирезонантног серијског компензатора са notch филтром, 162 6.4.2. Реализација и испитивање карактеристика антирезонантног серијског компензатора са Р1К филтром, 164 6.5. Експериментална верификација антирезонантног компензатора, 168 7. ДИГИТАЛНО УПРАВЉАНИ ПОГОНИ СПРЕГНУТИ ЕЛЕКТРИЧНОМ ОСОВИНОМ, 175 7.1. Одређивање структуре за управљање системом са електричном осовином, 178 7.2. Рад система са електричном осовином у стационарном стању, 180 7.3. Одређивање параметара регулације, 183 7.4. Испитивање карактеристика система са електричном осовином симулацијом динамичког одзива на рачунару, 186 7.5. Електронска симулација крутости и вискозног трења, 188 8. УПРАВЉАЊЕ ПОКРЕТАЧКИМ МОМЕНТОМ МОТОРА БЕЗ ДАВАЧА НА ВРАТИЛУ (shaft-sensorless), 191 8.1. Значај и улога електричних погона без давача на вратилу, 192 8.2. Умањење броја давача струје захваљујући могућности реконструкције фазних струја из струје међукола, 193 8.3. Поступак одређивања активне и реактивне снаге обрадом сигнала струје у међуколу погонског претварача, 195 8.4. Одређивање тренутних вредности активне и реактивне снаге, 201 8.5. Одређивање компоненти вектора статорске струје на основу тренутних вредности активне и реактивне снаге, 206 8.6. Одређивање просторне оријентације роторског флукса, 207 8.7. Подешавање параметара регулатора флукса и покретачког момента, 213 8.8. Експериментална верификација карактеристика погона са давачем струје у међуколу и без давача на вратилу, 216 8.9. Практичан значај и могућност примене електричних погона са асинхроним мотором без давача на вратилу, 221 9. УМАЊЕЊЕ ПАРАЗИТНИХ КОМПОНЕНТИ У СПЕКТРУ НАПОНА КОЈИ ДАЈЕ ПОГОНСКИ КОНВЕРТОР, 223 9.1. Утицај ограничене резолуције трофазног дигиталног модулатора на статорски напон сервомотора за наизменичну струју, 224 9.2. Одступања линијског напона и векторска грешка излазног напона, 228 9.3. Редукција напонске грешке поступком векторског заокруживања, 232 9.4. Анализа ефеката предложеног алгоритма на векторску грешку и грешку линијског напона, 239 9.5. Експериментална верификација, 241 10. ТРЕНДОВИ У РАЗВОЈУ МИКРОПРОЦЕСОРСКИ УПРАВЉАНИХ ЕЛЕКТРИЧНИХ ПОГОНА, 249 10.1. Развој електричних сервомотора, 250 10.2. Проблем параметарске осетљивости индиректног векторског управљања и алгоритми за оцену параметара роторског кола у току рада погона, 254 10.3. Проблеми примене синхроних сервомотора са перманентном побудом, 258 10.4. Проблеми управљања магнетрпобудном силом статорау електричним погонима са моторима наизменичне струје, 262 10.5. Електрични погони велике снаге и високих перформанси, 270 10.6. Проблеми комуникације у области управљања кретањем, 275 10.7. Карактеристике расположивих дигиталних погонских контролера, 286 10.8. Перспективе развоја микропроцесорског управљања електричним погонима, 299 10.9. Примена фреквенцијски регулисаних погона у уређајима широке потрошње, 302 10.9.1. Електрични погони са повратном спрегом по струји међукола, 303 10.9.2. Погони са трофазним асинхроним мотором без давача на вратилу намењени уређајима широке потрошње, 305 10.9.3. Погони са синхроним моторима без давача на вратилу, 308 10.9.4. Фреквенцијски регулисани погони намењени употреби у кућним апаратима, 310 10.10. Проблеми нестабилног рада и подржаних осцилација фреквенцијски регулисаних погона при раду у области ниских брзина, 310 10.11. Топологије конвертора у погонима опште намене, 312 10.12. Утицај напретка у технологији полупроводничких прекидача снаге наразвој микропроцесорски управљаних електричних погона, 319 10.13. Бука коју стварају електрични погони, 325 10.14. Савремени мотори за наизменичну струју пројектовани за примену у фреквенцијски регулисаним погонима опште намене, 327 10.15. Трендови у развоју прекидачких релуктантних мотора, 331 10.16. Децентрализација система за управљање кретањем и примена линеарних мотора , 335 11. НЕРЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ И ПРАВЦИ ДАЉЕГ РАЗВОЈА, 343 ЛИТЕРАТУРА, 349 ДОДАТАК А, 373 ДОДАТАК Б, 380 Наслов: Дигитално управљање електричним погонима Издавач: Akademska misao Страна: 390 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2003 ИСБН: 86-7466-113-0

Садржај Реч уредника A word from the Editors,9 Увод / Introduction, 12 1. Лична карта Парка природе „Шарган - Мокра Гора” About Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 17 2. Географски положај Geographical Position gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 31 3. Рељеф и геоморфолошке карактеристике Relief and Geomorphological Characteristics gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 35 4. Геолошке карактеристике Geological Characteristics Мирјана Николић, Срђан Маринчић Mirjana Nikolić, Srđan Marinčić, 45 5. Сеизмолошка обележја терена и минералне сировине Seismological Characteristics and Mineral Resources Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 59 6. Хидрогеолошке карактеристике Hydrogeological Characteristics Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 63 7. Воде - Хидрографске и хидролошке карактеристике Water - Hydrographic and Hydrological Characteristics, 69 gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 69 8. Климатске карактеристике Climate др Бошко Миловановић Boško Milovanović, PhD, 73 9. Педолошке карактеристике Pedological Characteristics др Драгана Остојић, Биљана Крстески Dragana Ostojić, PhD, Biljana Krsteski, 77 10. Флора и вегетација Flora and Vegetation мр Верица Стојановић, gp Ивана Јелић, gp Бојан Златковић Verica Stojanović, MSc, Ivana Jelić, PhD, Bojan Zlatković, PhD Шумска вегетација Парка природе „Шарган - Мокра Гора” Forest Vegetation of Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драшна Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc, 83 11. Фауна/ Fauna: Инсекти / Insects Драган Павићевић Dragan Pavićević Рибе / Fish др Ненад Секулић Nenad Sekulić, PhD Водоземци и гмизавци Amphibians and Reptiles мр Данко Јовић, Миливоје Крвавац Danko Jović, MSc, Milivoje Krvavac Птице / Birds Братислав Грубач, Милош Радаковић Bratislav Grubač, Miloš Radaković Сисари и ловна дивљач Mammals and Game Animal Владан Бједов Vladan Bjedov, 117 12. Културно-историјско наслеђе, становништво, традиција и предеоне одлике Cultural and Historical Heritage, People, Tradition and Landscape Features Наташа Панић, Мила Ристић Nataša Panic, Mila Ristić, 171 13. Вредновање и функција природног добра Valorization and Function of Protected Area gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 197 14. Концепт заштите и развоја Concept of Protection and Development gp Драгана Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc Смернице / Guidelines Драгана Петраш Dragana Petraš, 201 15. Могуће перспективе одрживог развоја Possible Perspectives of Sustainable Development gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 225 16. Управљач / Manager gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 237 Литература / References, 243 Рецензија / Reviews, 251 Реч уредника Монографија Парк природе „Шарган ‒ Мокра Гора” представља синтезу свега што је с аспекта заштите природе урађено и написано о природним и створеним вредностима простора Шаргана и Мокре Горе. Издавањем монографије желели смо да се одужимо многим стручњацима и научницима који су својим радом и ентузијазмом, уз пуно одрицања, допринели заштити, препознатљивости и откривању значаја подручја Шарган ‒ Мокра Гора, смештеног у најзападнијем делу општине Ужице дуж границе Републике Српске ‒ Босне и Херцеговине. Захваљујући положају између Таре, Златибора и Шарганског превоја, у прошлости, а и данас ово подручје усмерава кретања на правцу Србија‒БиХ преко Мокре Горе, као планинског села дајући му посебан географско-саобраћајни значај. Да је ово подручје спона, прелаз и „превага“ између две планине и да се састоји од природних вредности Златибора и Таре, поред положаја, потврђују и друге природне вредности: геологија, рељеф и живи свет. У геолошком смислу, подручје Мокре Горе претежно је изграђено од кредних седимената, који су уклопљени у серпентински масив Златибора. Посебан изглед рељефа резултат је дугог времена тектонског мировања, од горње креде до миоцена, што је око 40 милиона година. Зато се подручје одликује веома динамичном морфологијом у којој доминирају комбинације фрагмената високих површи на развођима и дубоко усечених речних долина, које су прекривене густим столетним четинарским шумама и пашњацима. Цело подручје има изразиту посебност и специфичну лепоту високе атрактивности. Међу шумским екосистемима Мокре Горе истичу се шуме белог и црног бора, којима ово подручје представља део природног ареала у Србији, што, између осталог, доприноси њиховом успешном одржавању и обнављању. Отуда, последице великих сеча шума, које су вршене за време Другог светског рата, данас нису видљиве. Те шуме, као и мозаично распоређене планинске ливаде и пашњаке, насељава разноврстан биљни и животињски свет, у ком се налазе многе ретке и угрожене врсте заштићене по неком од законских основа. Данас простор Шаргана и Мокре Горе, с очуваним природним пејзажима, представља препознатљив амбијент кроз који пролази пруга уског колосека „Шарганска осмица”, надалеко позната по свом изузетном техничком решењу савладавања великог успона на малом одстојању. Дуж пруге се налази и више експоната ‒ старих локомотива и вагона који су заштићени као споменици техничке културе, што овај простор чини јединственим музејом под отвореним небом и изузетном туристичком атракцијом. Још једна изузетна културолошка вредност овог краја настала у новије време, према идеји нашег чувеног филмског режисера Емира Кустурице, јесте бајковито етно-насеље „Дрвенград” на Мећавнику. Специфично споменичко наслеђе и традиционалан начин живота у амбијенту очуваних борових шума с локалитетима настањеним ретким и атрактивним врстама флоре и фауне детерминишу овај простор као посебан за трајну заштиту и одређују правце његовог развоја. Ове 2017. године навршава се век и по од првих истраживања и откривања значаја природе Мокре Горе, које је спровео Јосиф Панчић, а резултате је објавио 1874. године у капиталном делу „Флора Кнежевине Србије“. Од ових првих активности на заштити Шаргана и Мокре Горе прошло је много времена. Новији покушаји заштите извршени су тек 2005. године на основу иницијативе житеља Мокре Горе. Тада је Завод за заштиту природе Србије, након спроведених мултидисциплинарних истраживања израдио Студију заштите, а Влада Републике Србије донела је одлуку о заштити. У исто време на Мокру Гору дошао је Емир Кустурица, који је ту снимио филм „Живот је чудо”. Чудо се догодило и у режисеровом односу према тој планини. Мокра Гора је за њега постала велики изазов, а тим поводом је у једној својој изјави рекао: „Не личи ми на Сарајево, али ми личи на дивну комбинацију Швајцарске и Алпа. По свему је овај крај необичан и занимљив, и био је неоткривен из идеолошких разлога, јер је напетост између четника и партизана довела до тога да се ови предели заобилазе. Фабрике су политички размештали у градове. Све је било тако „недођијски”, био сам фасциниран природом. Овде се примењује суштинска идеја о заштити животне средине. Простор је прво искоришћен за снимање филма, па је активирана стара пруга, а онда смо постигли историјску победу заштиту овог тла од експлоатације никла. Сарадња са државом резултирала је запошљавањем око 130‒140 људи за четири године. Тако је овде реконструисан живот.” Овај великан, који је уложио све своје знање, креативност, неизмеран труд и пожртвовање, непроцењиво је допринео да Мокра Гора, коју је открио Панчић као значајан део природног добра Кнежевине Србије, добије равноправно место и у данашњем свету. Редитељ по позиву, природњак по наклоности, као неуморни путник са својим пионирским темељитим радом на интересовању и стицању знања о природи и њеној важности за опстанак човека, Кустурица је отргао из заборава и ставио заштиту природне вредности Шаргана и Мокре Горе на пиједестал природног блага, које је препознао као бренд од националног значаја. Завод за заштиту природе Србије и даље континуирано ради на истраживању и заштити Шаргана и Мокре Горе, њихове бујне природе која спаја дух прохујалих времена и модерног доба. A Word From The Editors The monograph – Nature Park “Šargan – Mokra Gora” represents the synthesis of everything that has been done and written about the natural and man made values of the area of Šargan and Mokra Gora from the aspect of nature protection. By publishing this monograph, we wanted to express our gratitude to a great number of experts, scientists who, through their work, enthusiasm and enormous sacrifice, contributed to protecting, recognizing and highlighting the importance of the area of Šargan – Mokra Gora which is located in the westernmost part of the Municipality of Užice along the border between Republika Srpska and Bosnia and Herzegovina. Since it is located between Tara and Zlatibor, with the Šargan Saddle as a link between the two moun tains, this area has directed the movement of people on the Serbia – Bosnia and Herzegovina route over Mokra Gora as a mountain village, giving it a special geographical and transportation importance. Aside from its location, other natural values like ge ology, relief and the living world are a confirmation that the aforementioned area is a link, saddle and “point of balance” between two mountains and that it consists of the natural values of Zlatibor and Tara. In a geological sense, the area of Mokra Gora is formed of cretaceous sediments which are incorpo rated into the serpentine massif of Zlatibor. The special occurrence of the relief is the result of a long period of tectonic quiescence from “the Late Cretaceous to the Miocene epoch” which is about 40 million years. Therefore, the area is characterized by a very dynamic morphology dominated by the combinations of fragments of high plateaus on watersheds and deeply-incised river valleys covered with thick centuries-old coniferous forests and pastures. The entire area is extremely important and of specific and spellbinding beauty. The Scots and Austrian pine forests stand out among the forest ecosystems of Mokra Gora which represents a part of their natural distribution area in Serbia which, inter alia, has contributed to better management and reforestation. Hence, the effects of large-scale deforestation carried out during the Second World War are not visible today. These forests, as well as mosaically arranged mountain meadows and pastures are home to a diverse flora and fauna which includes numerous legally protected rare and endangered species. Today, the area of Šargan and Mokra Gora with preserved natural landscapes represents a distinctive environment through which the narrow-gauged railway the “Šargan Eight (Serb. Šarganska osmica)” passes which is widely known for its exceptional technical solution to overcome a high gradient at a small distance. Numerous exhibits are located along the railway line – old locomotives and railway wagons protected as technical monuments making this area a unique open-air museum and an exceptional tourist attraction. The newly-built fairytale ethno village of “Drvengrad” at Mećavnik based on the idea of famous director Emir Kusturica is another extraordinary cultural value of this region. The specific monumental heritage and traditional way of life in the ambient of preserved pine forests with sites inhabited by rare and attractive species of flora and fauna make this area special and worthy of protection and determine the direction of its development. The year of 2017 marks one and a half centuries of the first exploration and shedding light on the im portance of nature of Mokra Gora carried out by Josif Pančić who published the results in the major work the “Flora of the Principality of Serbia” published in 1874. Long time has passed since the initial attempts to put the area of Šargan and Mokra Gora under protection. There was a recent push towards acquiring protection status by the local residents of Mokra Gora in 2005. In the same year, the Institute for Nature Conservation of Serbia drafted a con servation study after conducting multidisciplinary research which was the basis for the Decree on Conservation passed by the Government of the Republic of Serbia. At the same time, Emir Kusturica visited Mokra Gora where he shot the film “Life Is a Mira cle”. A true miracle also occurred in Kusturica’s rela tionship with the mountain. Mokra Gora became a great challenge for him which is why he once stated: “It does not resemble Sarajevo, but it looks like a wonderful combination of Switzerland and the Alps. This region is unusual and interesting for all of its characteristics, and was undiscovered for ideologi cal reasons because the tensions between the Chet niks and the Partisans had caused this area to be avoided by many. Factories were moved to towns on political orders. Everything was so “neverlandish”, I was fascinated with nature. The essential idea about environmental protection is applied here. The area was first used for the purpose of shooting a film, af ter which the old railway was put into use, and then we achieved a historic victory – we protected the soil from nickel strip mining. The cooperation with the state resulted in the employment of 130-140 people in four years. Thus life was restored here”. This renowned man who invested his knowledge, creativity, immense effort and sacrifice has made an invaluable contribution to Mokra Gora, which was uncovered by Pančić as an important part of the nat ural resources of the Principality of Serbia, earning international recognition. Director by vocation, naturalist by affection, as a tireless traveler with his thorough pioneering work on sparking interest and acquiring knowledge about nature and its importance for the survival of man kind, Kusturica has saved from oblivion and put the nature protection of Šargan and Mokra Gora on a pedestal of natural treasure, recognized as a brand of national importance. The Institute for Nature Conservation of Serbia has continued its work on the research and protection of Šargan and Mokra Gora, and their exuberant na ture which marries the spirit of bygone times and the modern era. Наслов: Шарган - Мокра Гора: парк природе / Šargan - Mokra Gora: nature park Издавач: Завод за заштиту природе Србије Страна: 255 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Капитално дело владике Николаја писано у виду писама, одговара на многа духовна питања која нас све муче: шта је духовни живот, шта је најважније за спасење душе, зашто православље нема свог папу..., о пролазности, о молитви, о циљу живота… Многе људе, вероватно све, муче многа духовна питања. А најчешће им се чини да на њих одговора нема. То је заблуда; Владика Николај Велимировиц у виду писама одговара на сва та питања. САДРЖАЈ Писмо 1. Раднику који пита: Шта је то духовни живот Писмо 2. Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли Писмо 3. Једној образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву Писмо 4. Богослову који се жали на неверовање неких људи Писмо 5. Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина Писмо 6. Пострадалом трговцу кога су сви напустили Писмо 7. Девојци која не може да се реши ни за брак ни за манастир Писмо 8. Попу Карану: О светској кризи Писмо 9. Ковачу Кости о значењу Христових речи: Нисам дошао да донесем мир него мач Писмо 10. Младоме учитељу који пита: Има ли данас правих хришћана Писмо 11. Здравку Т., тежаку, који пита: Шта означавају речи Христове: Ја сам дошао да бацим огањ на земљу Писмо 12. Једној госпођи о томе: Како се мртви свете Писмо 13. Чиновнику који мисли да народ светкује сувише много празника. Писмо 14. Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе Писмо 15. Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно Писмо 16. Једноме младићу који страда и овако и онако Писмо 17. Једној жени коју мори тешка жалост Писмо 18. Господину П. Ј. који пита: Зашто се пали кандило пред иконом Писмо 19. Сину који је пао под родитељску клетву Писмо 20. Студенту који пита: Ко су то нишчи духом Писмо 21. Удовици која тугује и брине Писмо 22. Пензионеру С. П. који на свој начин тумачи кинеско-јапански рат. Писмо 23. Раднику Јовици Н. који прича о свом обећању вери Божијој Писмо 24. Једној побожној породици која пита: Како је Христос васкрсао Писмо 25. Једном руском ветерану који плаче над распетом домовином својом Писмо 26. Скромном чиновнику Т. који се жали на охолог пријатеља Писмо 27. Пријатељима у једној болници о томе ко мени сведочи да је Христос васкрсао Писмо 28. Једном православном сестринству: О седам речи Христових са крста Писмо 29. Школованој девојци: о пет рана Исусових Писмо 30. Из Јерусалима на Велики Петак Писмо 31. Из Јерусалима на Велику Суботу Писмо 32. О Васкршњој служби у Јерусалиму Писмо 33. Професору М. М. који не слави крсну славу због жалости Писмо 34. Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу Писмо 35. Тежаку Станоју И. који се жали да га напада дух страха Писмо 36. Теологу Б. Р. који пита: Како разумете речи: Ја сам у Оцу и Отац у Мени Писмо 37. Сестри која тугује због покварености брата Писмо 38. Двојици другова који се препиру око тога, да ли треба причешћивати болеснике Писмо 39. Судији С. В. који пита како да се одужи своме добротвору Писмо 40. Монаху Авакуму: О мисленим гресима Писмо 41. Писару Веселину Г. који се чуди зашто Свети Сава није писао књиге Писмо 42. Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита: Зашто се Дух Свети јавио у виду огња Писмо 43. Црквењаку Драгићу М. који се понекад осети сасвим другим човеком Писмо 44. Мисионару Петру С. који пита: Шта је то хула на Духа Светога Писмо 45. Машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла Писмо 46. Господину Скоту, американском унитаријанцу, који се буни против Свете Тројице Писмо 47. Једноме брату из Сарајева који пита нешто о Побусаном понедеонику Писмо 48. Једном ученом православцу који пита: Зашто Православље нема свога папу Писмо 49. Новинару И. Т. који пита: О спаљивању мртваца Писмо 50. Кафеџији С. Б. који је имао да бира између самоубиства и просјаштва Писмо 51. Занатлији Сими М. кога мучи слутња као да је овај живот Суд Божији Писмо 52. Опет ратнику Јовици: Потврда његовог доживљаја Писмо 53. Девојци Марији Ж. која тражи значење јеванђелске приче о десет девојака Писмо 54. Браћи Радосаву и Милосаву који питају о камењу што виче Писмо 55. Школованом човеку који је дошао до уверења да "има нешто" Писмо 56. Књигопродавцу Светолику М.: О најновијим јеретицима Писмо 57. Деловођи Браниславу Н. који пита: Је ли добра изненадна смрт Писмо 58. Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Писмо 59. Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског Писмо 60. Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна зашто народ светкује Петак Писмо 61. Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи: Вјечнаја памјат. Писмо 62. О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе Писмо 63. Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу Писмо 64. Сликару Павлу И. који пита: По чему се познаје православна икона Свете Богородице Писмо 65. Једној учитељици: О јављању Мајке Божије Писмо 66. Чиновнику Јовану Ј.: О три највеће ствари у животу Писмо 67. Једној пензионерки која се жали на моду у ношњи Писмо 68. Братству "Светог Илије": О једном сејачу кукоља Писмо 69. Кашикару Маринку који пита: Да ли је Господ укорео своју Мајку Писмо 70. Неправославном свештенику који пита: Зашто Бог кажњава православну Русију Писмо 71. Једном скромном човеку који се каје због неких својих речи Писмо 72. Једној образованој жени која се жали што није одликована за доброчинство Писмо 73. Осамљеној и болесној жени: О самоубиству Писмо 74. Политичару Н. Н. који пита о политичком моралу Писмо 75. Богомољцу коме се сви укућани ругају Писмо 76. Човеку који се жали да не верује у Бога Писмо 77. Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће Писмо 78. Економу Спаси С. који пита: Зашто неправедници напредују Писмо 79. Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник Писмо 80. Болесници Станији Ђ. која пита: Шта је то завет Писмо 81. Једном Рентијеру који пише како је осигурао себе и своје Писмо 82. Служитељу Глигору И. који пита: О значењу јарма и бремена Писмо 83. Једном јуначном Херцеговцу који каже да без вере нема јунаштва Писмо 84. Једном младићу који се забринуо за свога сујетног пријатеља Писмо 85. Човеку коме враћају зло за добро Писмо 86. Занатлији Паји Ћ.: О исповести Писмо 87. Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника Писмо 88. Бугарском свештенику Ивану Џ. који очајава због безбожника Писмо 89. Једној сиротици која пита: Зашто се у Јеванђељу не говори о срећи Писмо 90. Енглеском бојару Чарлсу Б. који пита: Шта означава радост Гандиа Индијца Писмо 91. Братству "Рождества Христова" о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди Писмо 92. Једном малом бати који жели једну Божићну причу Писмо 93. Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити Писмо 94. Једном будућем поклонику: О Витлејемској пећини Писмо 95. Једној усамљеници: О Јованкином Божићу Писмо 96. Мисионару Данилу М.: О словима на венцу Христовом Писмо 97. Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита: Како је то Бог унутра у човеку Писмо 98. Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини Писмо 99. Једном немачком теологу: О Цркви православној и светскоме миру Писмо 100. Шумару Манојлу: О крилима светог Јована Писмо 101. Господину К. К. о томе да ли се може гатати с крстом Писмо 102. Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог Писмо 103. Удовици која пита: Да ли да иде у манастир Писмо 104. Тежаку Остоји Р. који пита: Да ли има благословених и неблагословених људи Писмо 105. Једној мајци: О краљицама лепоте Писмо 106. Једном шегрту који тражи савета за духовни живот Писмо 107. Фабричној радници Станки К. која пита шта означавају речи: Тебје Господи Писмо 108. Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти Писмо 109. Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље Писмо 110. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна (Мт. 13, 33) Писмо 111. Оцу који се жали на неблагодарног сина Писмо 112. Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1. Писмо 113. Једном књижевнику о томе: Шта да урадимо у овој години за мир у свету Писмо 114. Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску Писмо 115. Братству "Светога Јована": О апокалиптичним појавама у наше време Писмо 116. Рентијеру Момчилу Н. који пита: Шта је било пре Христа Писмо 117. Хаџији Младену С: О реду заповести у закону Писмо 118. Трговцу Станимиру И. који пита: Да ли је уторник несрећан дан Писмо 119. Једном осуђенику који пита: О кривој клетви Писмо 120. Једном богослову: О значењу речи Еф. 5, 16 Писмо 121. Поштару Илији К.: О доказу бића Божијега Писмо 122. Оцу који је свуда тражио лека сину Писмо 123. Правнику Ђорђу М.: О другој заповести Писмо 124. Једном домаћину који се жали на "гладан хлеб" Писмо 125. Трговцу С. Т. кога "Бог не слуша" Писмо 126. Једном господину који се жали на неразумну жену Писмо 127. Пензионеру П. Н.: О једној визији Писмо 128. Брату Здравку Т. који пита: О вазнесењу Господа Писмо 129. Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао Писмо 130. Чика Пери богомољцу: О жалости ради Христа Писмо 131. Ђакону П. Н.: О сујеверју безбожника Писмо 132. Родитељу који пита: Има ли духова Писмо 133. Старици: О васкрсењу тела Писмо 134. Професору Милану И. који пита: О 1 Кор. 3, 18 Писмо 135. Чиновнику монопола С. П.: Прича о усиновљенику Писмо 136. Једном частољубцу: О Клеветницима Писмо 137. Газди Н. Н.: О прекршеном завету Писмо 138. Једном бакалину: О правој мери Писмо 139. Једном унијату: О промени вере Писмо 140. Лимару Стојимиру П.: О литијама Писмо 141. Једном родитељу: О злокобном миразу Писмо 142. Тежаку Николи Ћ.: О унутарњој милости Писмо 143. Једном болесном војсковођи: О вечној награди Писмо 144. Судији Петру П.: О молби одбаченој Писмо 145. Бојаџији Љубисаву И.: О Божјем дану Писмо 146. Студенту који пита: О утицају онога света на овај Писмо 147. Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику Писмо 148. О спасењу свих грешника Писмо 149. Једном тутору: О свештенству Писмо 150. Сиротој жени: О успешној молитви Писмо 151. Носачу Бранимиру И.: О Гал. 3, 27 Писмо 152. Руском васпитанику К. Т.: О Руској трагедији Писмо 153. Једном свештенику: О спољашњим "ситницама" Писмо 154. Једном наставнику: О Веронауци Писмо 155. О монаху Симеону: О дану и ноћи (Лк. 17) Писмо 156. Господину Јоксиму П.: О Злом слуги Писмо 157. Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Писмо 158. О осамљеној госпођи Писмо 159. Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника Писмо 160. Љубитељу Светог Писма: О мирису и мирису (2 Кор. 2, 14-16) Писмо 161. Монаху Сави: О нападима на монаштво Писмо 162. Почетнику у вери: О Повратку к вери Писмо 163. Професору Владимиру В.: На речима Мк. 4, 12 Писмо 164. Једној жени: О полуделим Писмо 165. Председнику Војину В.: О Трупу и орловима Писмо 166. Бравару Јоси Т.: О животу грешника Писмо 167. Једном Славенофилу: О глади у "Рају" Писмо 168. Свештенику Драгутину Д.: О два сведока Божија Писмо 169. На једно безимено писмо о томе: Шта је Христос чудно учинио Писмо 170. Уметнику С. 3.: О простом народу Писмо 171. Начелнику Петру И.: О вери у природу Писмо 172. Лекару Т.: О путовима промисла Писмо 173. Једном занатлији: О правом господству Писмо 174. Јови К. Американцу о томе: Коме треба веровати Писмо 175. Господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 176. Опет господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 177. Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом Писмо 178. Безименом дописнику: О главној разорној догми Писмо 179. Адвокату Сими М.: О Каиновом страху Писмо 180. Једној побожној души: О најважнијем вежбању Писмо 181. Возару Јоци К.: О лудој заклетви Писмо 182. Непознатом човеку: О помоћи Божијој Писмо 183. Господину Милији Џ.: О недовољној вери Писмо 184. Фабриканту четака С. С.: О празнини душе Писмо 185. Господину Томи О.: Има ли судбине Писмо 186. Једном новом утописти: О страним посетиоцима Писмо 187. Шваљи Ђ.: О победи зла Писмо 188. Братству "Св. Стевана": О благом дану Писмо 189. Братству "Св. Јована": О миру Божијем Писмо 190. Човеку удаљеном од народа: О Обичајима Писмо 191. Братству "Св. Илије": Исаија ликуј! Писмо 192. Старинару Аџему С.: О гладноме Христу Писмо 193. Младом наследнику: О последњој жељи Писмо 194. Богослову К. И.: О противницима вере Писмо 195. Безименом дописнику: О Пресветој Деви Писмо 196. Једном револуционару: О сажаљењу Писмо 197. Русу у изгнанству: О једином непостидном Писмо 198. Професору В. В.: О свецима на коцки Писмо 199. Разним лицима: О разним предметима Писмо 200. Једној мајци: О вечном животу Писмо 201. Брату Живану А.: О добром капетану Писмо 202. Железничару Миливоју М.: О речи у Откривењу 1, 6 Писмо 203. Књижевнику С. К.: О домаћину Писмо 204. Ратару Филипу М.: О трсци и лану Писмо 205. Новообраћеном у веру: О плодовима вере Писмо 206. Бугарском професору Христи Ј.: О миру и братољубљу Писмо 207. Љубитељу истине: О злим духовима Писмо 208. Винару С.: О брату "небрату" Писмо 209. Брату Ј. С.: О плачу Христовом Писмо 210. Ученику учитељске школе Н. П.: О новом Човеку Писмо 211. Једном ревнитељу вере: О најсиромашнијем Писмо 212. Председнику Х. З. Ђорђу П. о речима: Господе помилуј! Писмо 213. Раднику Мати С.: О братству људи Писмо 214. Братству "Светих апостола": О промени светаца Писмо 215. Тежаку Манојлу Ј.: Ко има даће му се Писмо 216. Господину Стевану И.: Мера за меру Писмо 217. Имућној госпођи: О незапосленом раднику Писмо 218. Начелнику К. П.: О познању Христа Писмо 219. Продавцу новина Јовану: О мукама живота Писмо 220. Свештенику Авраму Ј.: О примању и непримању Христа Писмо 221. Хришћанину П. Т. у Лозници: О секташкој милостињи Писмо 222. Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек Писмо 223. Вођи једне групе: О молитви за гонитеље Писмо 224. Изгнаницима из Раја: О васкрсу мртвих Писмо 225. Једном усамљенику: О немиру душевном Писмо 226. Братству у Даљу: О онима што отпадају. Писмо 227. Књижевнику Васи Д.: Како се мотика руга ковачу Писмо 228. Госпођи Раносави 3.: О култури и човеку Писмо 229. Једном Мачванину који пита нешто што је ван питања Писмо 230. Читачу без разумевања: О небеској милости Писмо 231. Једном оштром партизану: О хришћанском општежићу Писмо 232. Ревизору Марку Н.: О васпитању старих и младих Писмо 233. Тежаку Светолику Ђ.: О потреби једнога духа Писмо 234. Истраживачу истине: О Духу Светоме Писмо 235. Монаху Варахилу: О старцу Михаилу Писмо 236. Младом свештенику о највећем друштву Писмо 237. Хаџи А. Васићу: О испуњеном предсказању Писмо 238. Професору Јовану П.: Молитва за умножавање љубави и искорењење мржње Писмо 239. Човеку који не види себе: О страстима Писмо 240. Брату Чеди М.: О херцеговачким соколима Писмо 241. Човеку са три ордена: О милости према немуштим Писмо 242. Тежаку Браниславу СТ.: О Христу у Павлу Писмо 243. Једном из себичних: О срећи опасној Писмо 244. Свештенику Станку С.: О зидању и рушењу Писмо 245. Песнику С. С.: Како људи умиру Писмо 246. Хаџи Саватију Н.: О новим и старим ревнитељима Писмо 247. Кујунџији А. П. у Призрену: О боловању пред смрт Писмо 248. Једном Подрињцу: О сијању праведника Писмо 249. Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника Писмо 250. Проти Душану Т.: О Трећој Раваници Писмо 251. Господину Павлу А.: О стражењу над благом Писмо 252. Старцу Јоксиму Б.: О истини и дисциплини Писмо 253. Једној сили сарајевској: О "гресима" народне вере Писмо 254. Писмоноши из Загреба: О тајној молитви Писмо 255. Доброј супрузи: О мужу секташу Писмо 256. Учитељу Славку М.: О највећем преокрету Писмо 257. Једном Светогорцу: О општежићу Писмо 258. Тежаку Миловану М.: О јефтиној књизи Писмо 259. Старом професору: О Пилатовом царству Писмо 260. Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.) Писмо 261. Господину Радоју И.: О суштини ствари Писмо 262. Једној жалосној матери: О опакој деци Писмо 263. Пчелару М. А.: О поуци од пчела Писмо 264. Судији М. Д.: О ретком проналаску Писмо 265. Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији Писмо 266. Братству "Светог Петра": О Крштавању Писмо 267. Председнику Павлу Н.: О материјалистима Писмо 268. Кафеџији Ј. у Мостару Писмо 269. Једном пензионеру у Нишу: О многим храмовима Писмо 270. Једном простом човеку: О исповедању вере Писмо 271. Гимназисту П. у Зајечару: О виђењу Христа Писмо 272. Трговцу стоке: О задржавању Писмо 273. Увређеном суседу: О речима из Мт. 5, 4 Писмо 274. Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста Писмо 275. Братству "Св. Петке:" О извору са две воде Писмо 276. Невенчаном мужу: О двострукој неправди Писмо 277. Једном књижевнику у Загребу: О рату Писмо 278. Нероткињи: О деци Писмо 279. Монаху Сави: О мучеништву Писмо 280. Читаоцима: О смрти Краља Александра Писмо 281. Руском научнику П. С.: О виђењу у даљини Писмо 282. Једном Земунцу: О пропасти Содома Писмо 283. Истоме: О циљу живота Писмо 284. Писмо опет истоме о истој ствари Писмо 285. Једном љубитељу раскоши: О пролазности Писмо 286. Чиновнику у Митровици: Против суботара Писмо 287. Учитељици Јани 3.: О молитви Писмо 288. Руском свештенику Н. С.: О бризи за Цркву Писмо 289. Богаташу који не уме да опрости Писмо 290. Разним лицима: О разним предметима Писмо 291. Православним братствима: О Божићу Писмо 292. Среском благајнику Б. Ђ.: О свештеницима Писмо 293. Прогоњеном човеку: О судовима људским Писмо 294. Економу Влади Ц.: Ко другоме јаму копа Писмо 295. Инвалиду официру: Како Бог не допушта Писмо 296. О човеку "Свога убеђења": О св. Кипријану Писмо 297. Љубитељу Св. Писма: О речи у Јн. 6, 26 Писмо 298. Новинару Душану Ш.: О краљевој милости Писмо 299. Једном комунисти: О Богу и боговима Писмо 300. Студенту С. Б.: О прилагођавању Наслов: Мисионарска писма Издавач: Братство Св Симеона Мироточивог Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2005 ИСБН: 86-85383-03-X

kao na slikama pokisla je na terasi ali sve je tu mapa je odlicno ocuvana strana 242 + karta dalekog istoka, ilustracije, cirilica Izdavač: Piščevo izdanje Beograd 1935, meki povez Japan (jap. 日本; O ovoj zvučnoj datoteci Nihon ili O ovoj zvučnoj datoteci Nippon), poznat i kao Država Japan (jap. 日本国; Nippon-koku ili Nihon-koku), unitarna je parlamentarna ustavna monarhija u istočnoj Aziji. Ostrvska je država koja se nalazi u Tihom okeanu, leži na istočnoj obali azijskog kopna i proteže se od Ohotskog mora na sjeveru do Istočnokineskog mora na jugozapadu. Zauzima površinu od 377.972 km², a klima je pretežno umjerena, ali se razlikuje u velikoj mjeri od sjevera do juga. Sa 127 miliona stanovnika, Japan je deseta najnaseljenija zemlja na svijetu. Glavni i najveći grad je Tokio, dok su ostali veći gradovi Jokohama, Osaka, Nagoja, Saporo, Kobe, Kjoto, Fukuoka, Kavasaki i Saitama. Kandži znaci koji čine naziv Japana znače „porijeklo Sunca” od čega je izvedeno „Zemlja izlazećeg Sunca”. Japan je stratovulkanski arhipelag koji se sastoji od 6.852 ostrva. Četiri najveća ostrva su Kjušu, Hokaido, Honšu i Šikoku, koja čine oko 97% kopnene površine Japana i često se nazivaju matičnim ostrvima. Zemlja je podijeljena na 47 prefektura u 8 regija, sa Hokaidom kao najsjevernijom prefekturom i Okinavom kao najjužnijom. Arheološkim istraživanjima je dokazano da je Japan bio naseljen već u gornjem paleolitu. Prvo pisano pominjanje Japana je u kineskim istorijskim tekstvoima iz 1. vijeka n. e. Uticaji iz drugih regiona, naročito Kine, praćeni razdobljima izolacije, posebno od Zapadne Evrope, okarakterisala su istoriju Japana. Od 12. vijeka do 1868. godine, Japanom su vladali nasljedni feudalni vojni šoguni u ime cara. Japan je početkom 17. vijeka ušao u dug period izolacije, koji se završio 1853. godine kada je SAD primorala Japan da se otvori prema Zapadu. Poslije gotovo dva desetljeća unutrašnjih sukoba i pobuna, Carski dvor je povratio svoju političku moć 1868. uz pomoć nekoliko klanova iz Čošua i Sacuma i osnovano je Japansko carstvo. Krajem 19. i početkom 20. vijeka, pobjede u Prvom kinesko-japanskom ratu, Rusko-japanskom ratu i Prvom svjetskom ratu omogućile su Japanu da proširi svoje carstvo tokom perioda rasta militarizma. Drugi kinesko-japanski rat 1937. godine prerastao je u Drugi svjetski rat 1941, koji se završio 1945. nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i japanske predaje. Od usvajanja revidiranog ustava 3. maja 1947. godine, tokom okupacije pod Vrhovnim zapovjedništvo savezničkih snaga, Japan je postao ustavna monarhija na čelu sa Carem i izbornim zakonodavstvom pod nazivom Kokai. Zemlja ima znatnu korist od visoko kvalifikovane radne snage, nalazi se među visoko obrazovanim zemljama svijeta, sa jednim od najviših procenata stanovništva sa diplomom visokog obrazovanja. Japan je visoko razvijena zemlja sa veoma visokim standardom života. Stanovništvo Japana uživa najviši životni vijek i treću najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi na svijetu. Japan je poznat po svojim istorijskim i obimnim bioskopima, bogatoj kuhinji i velikom doprinosu nauci i savremenim tehnologijama. Zemlja ima treću najveću privredu prema nominalnom BDP i četrvtu najveću privredu prema paritetu kupovne moći na svijetu. Takođe je četvrti najveći uvoznik na svijetu i četvrti najveći izvoznik. Iako se Japan zvanično odrekao prava na proglašenje rata, održava savremene oružane snage sa 8. najvećim vojnim rashodima na svijetu, koje koristi za samoodbranu i mirovne uloge. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodnog tijela za morsko dno, Interparlamentarne unije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Organizacije ujedinjenih nacija, Grupe svjetske banke, Svjetska trgovinske organizacije, Grupe 7 (bivše Grupe 8), Grupe 20, Dijaloga za azijsku saradnju, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije, Sekreterijata za trilateralnu saradnju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.. Etimologija[uredi] Glavni članak: Nazivi Japana Japanska riječ za Japan je 日本, koja se izgovara kao Nihon ili Nipon i koja doslovno znači „porijeklo Sunca”. Znak niči (日) znači „Sunce” ili „dan”: dok znak hon 本 znači „izvor” ili „porijeklo”.[2] Složena riječ izvedena iz njih znači „porijeklo Sunca” i izvor je popularnog epiteta „Zemlja izlazećeg Sunca”.[3] Najraniji zapis naziva Nihon javlja se u kineskom istoriografskom zapisu dinastije Tang, Stara knjiga Tanga. Na kraju 7. vijeka, izaslanstvo iz Japan tražilo je da se naziv Nihon koristi za njihovu zemlju. To ime može imati porijeklo u pismu poslatom 607. godine i koje je zabilježeno u zvaničnoj istoriji dinastije Suej. Princ Šotoku, prestolonasljednik Japana, poslao je izaslanike u Kinu u kome za sebe koristi naziv „Car zemlje gdje izlazi Sunce” (jap. 日出處天子). U poruci je pisalo: „Ovo prilikom, ja, Car zemlje gdje izlazi Sunce, šaljem pismo caru zemlje u kojoj Sunce zalazi. Kako si?” Prije prihvatanja termina Nihon, korišteni su drugi termini kao što je Jamato (大和) i Vakoku (倭国). Temin Va (和) je homofon od Vo (倭), a Kinezi su ga koristili kao oznaku za Japance još od perioda Tri države (3. vijek). Drugi oblik Vei (委) korišten je za ranu državu na prostoru Japan pod imenom Nakoku tokom dinastije Han.[4] Međutim, Japancima se ne sviđaju neke veze sa Va (和; koji je u Kini povezan sa terminima kao što je „patuljak” ili „kepec”) i stoga je zamijenjen drugim simbolom za Va (和), koji znači „zajedništvo, harmonija”.[5][6] Riječ Japan je vjerovatno izvedena iz istorijskog kineskog izgovora japanske riječi 日本. Staromandarinski ili rani vu kineski izgovor riječi Japan zabilježio je Marko Polo kao Cipangu (Cipangu). Na savremenom šangajskom, dijalektu vu kineskog, izgovor simbola 日本 je Cepen (Zeppen). Stara malajska riječ za Japan, Japun (malajs. Japun) ili Japang (malajs. Japang), pozajmljena je iz južnih priobalnih kineskih dijalekata, vjerovatno iz hokien ili ningbo dijalekta,[7] a sa tom malajskom riječi su se susreli portugalski moreplovci u jugoistočnoj Aziji u 16. vijeku.[8][9] Od Meidži obnove do kraja Drugog svjetskog rata, pun naziv Japana bio je „Veliko Japansko carstvo” (jap. 大日本帝國; Dai Nippon Teikoku).[10] Danas, naziv Nihon-koku ili Nipon-koku (jap. 日本国) koristi se kao zvanični ekvivalent sa značenjem „Država Japan”. Istorija[uredi] Glavni članak: Istorija Japana Preistorija i drevna istorija[uredi] Prvi japanski car Džinmu, koji datira iz 660. godine prije n. e.[11][12][13] — u savremenom Japanu kraj njegovog pohoda se obiželjava kao Dan osnivanja nacije 11. februara Prvi tragovi ljudskog prisustva na Japanskom arhipelagu potiču iz paleolita iz 30.000. godine prije n. e. Zatim je oko 14.000 godina prije n. e. (početak Jomon perioda) uslijedila Mezolitska i neolitska polusendetarna kultura lovaca-sakupljača koja se odlikuje poluzemunicama i nerazvijenom poljoprivredom.[14] Oni su preci pripadnika današnjih naroda Ainu i Jamato.[15][16] Ukrašeni glineni sudovi iz ovog perioda spadaju među najstarije primere grnčarije na svijetu. Oko 300. godine prije n. e, narod Jajoj je počeo da naseljava japanska ostrva, miješajući se sa pripadnicima naroda Jomon.[17] Tokom Jajoj perioda, koji je počeo oko 500. godine prije n. e, unapređena je tehnika uzgoja pirinča,[18] nastao je novi vid izrade grnčarije i metalurgije, donosen iz Kine i Koreje.[19] Prvi pisani zapis o Japanu nalazi se u kineskoj Knjizi Hana.[20] Prema Zapisima tri kraljevstva, Jamatajkoku je bilo najmoćnije kraljevstvo na arhipelagu tokom 3. vijeka n. e. Budizam je na Japanski arhipelag došao iz Pekče na Korejskom poluostrvu, ali je na razvoj japanskog budizma prvenstveno uticala Kina.[21] Uprkos početnom protivljenju, budizam je prihvatila i raširila vladajuća klasa, a opšteprihvaćen je postao početkom Asuka perioda (592—710).[22] Tokom Nara perioda (710—784) uspostavljena je centralizovana japanska država, čija se vlast nalazila u Carskoj palati u Nari. Tokom Nara perioda nastala je japanska književnost, a razvila se umjetnost i arhitektura inspirisana budizmom.[23] Vjeruje se da je epidemija velikih boginja od 735. do 737. usmrtila trećinu japanskog stanovništva.[24] Car Kanmu je 784. godine preselio prijestonicu iz Nare u Nagaokakjo, a zatim u Hejankjo 794. godine, današnji Kjoto. Ovime je počeo Hejan period (794—1185), tokom kog je nastala autohtona japanska kultura, poznata po svojoj umjetnosti, poeziji i prozi. U ovom periodu nastala je Priča o Gendžiju Murasaki Šikibe i stihovi japanske himne Kimigajo.[25] Budizam se tokom perioda Hejan širio uglavnom preko dve škole, tendaj tvorca Saiča i šingon tvorca Kukaja. Škola čiste zemlje (Džodo-šu, Džodo šinšu) stekla je veliki broj sljedbenika u drugoj polovini 11. vijeka. Feudalizam[uredi] Borba samuraja sa Mongolima, tokom mongolske invazije Japana; Suenaga 1293. godine Samuraji su mogli ubiti običnog čovjeka zbog najmanje uvrede i njih se japansko stanovništvo jako plašilo. Period Edo, 1798. godina Japanska feudalno doba odlikuje pojava i dominacija vladajuće klase ratnika – samuraja. Nakon poraza klana Tajra 1185. godine u Genpejskom ratu, opjevanom u epu Priča o Hejke, samuraja Minamoto no Joritomo car Go-Toba je imenovanovao za šoguna, a Joritomo je uspostavio bazu moći u Kamakuri. Poslije njegove smrti, klan Hodžo je došao na vlast kao namjesnici šoguna. Tokom Kamakura perioda (1185—1333) iz Kine se proširila Zen škola budizma i stekla naklonost među klasom samuraja.[26] Kamakura šogunat je odbio mongolsku invaziju 1274. i 1281. godine, ali ga je na kraju svrgnuo car Go-Dajgo. Cara Go-Dajgoa je 1336. godine porazio Ašikaga Takaudži. Ašikaga je uspostavio šogunat u Muromačiju kod Kjota. Ovime je otpočeo Muromači period (1336—1573). Ašikaga šogunat je stekao slavu za vrijeme Ašikage Jošimicu i kultura zasnovana na zen budizmu (umjetnost Mijabi) je uznapredovala. Ovo je dovelo do razvoja Higašijama kulture i napredovala je do 16. vijeka. S druge strane, nasljedni Ašikaga šogunat nije uspio da uspostavi kontrolu nad feudalnim gospodarima rata (daimjo), pa je 1467. godine izbio građanski rat čime je otpočeo stogodišnji Sengoku period (Doba zemlje u ratu).[27][28] Tokom 16. vijeka u Japan stižu prvi isusovački misionari iz Portugalije, čime započinje trgovinska i kulturna razmjena između Japana i Zapada. Oda Nobunaga je iskoristio evropsku tehnologiju i vatreno oružje da porazi veći broj daimjoa. Njegova uspostava vlasti označila je početak Azuči-Momojama perioda (1573—1603). Nakon što je ubijen 1582. godine, njegov nasljednik Tojotomi Hidejoši je 1590. ujedinio zemlju i pokrenuo dvije neuspjele invazije na Koreju, 1592. i 1597. godine.[29] Kao namjesnik Hidejošijevog sina, Tokugava Ijejasu je iskoristio mogućnost da pridobije političku i vojnu podršku. Nakon izbijanja ratam Tokugava je porazio protivničke klanove u bici kod Sekigahare 1600. godine. Od cara Go-Jozeija je dobio je titulu šoguna 1603. i uspostavio Tokugava šogunat u Edu (današnji Tokio).[30] Tokugava šogunat je usvojio mjere među kojima su buke šohato, kao pravilnik ponašanja za kontrolu autonomnih daimjoa;[31] i 1639 godine. sakoku (zatvorena zemlja) izolacionističku politiku koja je trajala tokom dva i po vijeka slabog političkog jedinstva poznatog kao Edo period (1603—1868).[32] Proučavanje zapadnjačkih nauka, poznatih kao rangaku, nastavljeno je preko holandske enklave u Dedžimi u Nagasakiju. Takođe, tokom Edo perioda došlo je razvoja kokugakua (nacionalne studije), japanskog proučavanja Japana.[33] Savremeno doba[uredi] Car Meidži (1868-1912), u čije ime je obnovljena carska vlast na kraju Tokugava šogunata Komodor Američke ratne mornarice Metju Peri primorao je Japan da se otvori za spoljašnji svijet sklanjanjem Sporazuma iz Kanagave 31. marta 1854. godine. Slični sporazumi koji su uslijedili sa zemljama Zapada tokom Bakumacu perioda izazvali su ekonomsku i političku krizu. Ostavka šoguna dovela je do Bošin rata i uspostave centralizovane države na čijem čelu se nalazio car (Meidži obnova).[34] Upuštajući se u aktivan proces vesternizacije tokom Meidži obnove 1868. godine, Japan je prihvatio zapadne političke, pravosudne i vojne institucije i zapadni kulturni uticaj integrisao je tradicionalnu kulturu sa savremenom industralizacijom. Kabinet je organizovao Državni savjet, doio Meidži ustav i sazvala Teikoku-gikai (Carsko vijeće). Tokom Meidži obnove Japansko carstvo je postalo industrijalizovana svejtska sila koja je učestvovala u vojnim sukobima radi širenja svoje sfere uticaja. Iako su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo pokazale neki interes, evropske sile su uveliko ignorisale Japan i umjesto njega su koncentrisale na Kinu. Francuska se povukla svog neuspijeha u Meksiku i poraza od Nijemaca.[35] Nakon pobjeda u Prvom kinesko-japanskom ratu (1894—1895) i Rusko-japanskom ratu (1904—1905), Japan je ovladao teritorijom Tajvana, Koreje i južnom polovinom Sahalina.[36] Osim imperijalističkih uspijeha, Japan je takođe mnogo uložio u svoj privredni rast, što je dovelo do razdoblja privrednog procvata u zemlji, koji je trajao do Velike krize.[37] Broj stanovnika Japana je porastao sa 35 miliona 1873. na 70 miliona 1935. godine.[38] Kineski generali se predaju Japanci u Kinesko-japanskom ratu (1894-1895) U Prvom svjetskom ratu, Japan se pridružio Saveznici i zauzeo njemačke posjede, praveći napredak u Kini. Početak 20. vijeka bio je razdoblje Taišo demokratije (1912—1926), ali je dvadesetih godina krhka demokratija pala pod političkom pomakom ga statizmu, donošenjem zakona protiv političkih disidenata i niza neuspijelih pučeva. Ovaj proces je ubrzan tridesetih godina, rastom novim radikalnih nacionalističkih skupina koje su dijelile neprijateljstvo prema liberalnoj demokratiji i posvjećenost prema ekspanzionizmu u Aziji. Japanski ekspanzionizam i militarizam, zajedno sa totalitarizmom i ultranacionalizmom preoblikovao je zemlju. Japan je 1931. godine izvršio invaziju i okupaciju Mandžurije i zbog međunarodne osude ovog akta, napustio je Društvo naroda 1933. godine. Japan je 1936. potpisao Antikominternski pakt sa Njemačkom, a potpisivanjem Trojnog pakta 1940. postao je dio Sila Osovine.[39] Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti je potpisan 13. aprila 1941. godine.[40] Japanski zvaničnici potpisuju predaju Saveznicima 2. septembra 1945. godine u Tokijskom zalivu, čime je završen Drugi svjetski rat Japansko carstvo je izvršilo invaziju na ostatak Kine 1937. što je podstaklo izbijanje Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945). Japanska carska vojska je brzo zauzela kinesku prijestonicu Nanking i počinila veliki masakr.[41] Godine 1940. izvršena je invaziju na Francusku Indokinu, nakon čega su SAD uvele naftni embargo Japanu.[42] Japanske snage su 7. i 8. decembra 1941. izvršile iznenadni napad na Perl Harbor, napale britanske snage u Malaji, Singapuru i Hongkongu i objavile rat SAD i Britanskoj imperiji, dovodeći SAD i UK na Tihookeansko ratište Drugog svjetskog rata.[43] Nakon saveznički pobjeda širom Tihog okeana u naredne četiri godine, koje su dovele do sovjetske invazije Mandžurije i atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine, Japan je 15. avgusta iste godine pristao na bezuslovnu predaju.[44] Tokom rata Japan, kolonije, Kine i ostale učesnice poginulo je desetine miliona ljudi, a najveći dio japanske industrije i infrastrukture je uništen. Nakon rata Saveznici (predvođeni SAD) sa okupiranih područja i vojnih kampova širom Azije iselili su nekoliko miliona etničkih Japanaca, tim u velikoj vjeri eliminišući Japamsku imperiju i obnavljajući nezavisnost osvojenih teritorija.[45] Takođe, Saveznici su 3. maja 1946. formirali Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok radi suđenja za ratne zločine japanskim generalima. Japan je 1947. godine usvojio novi liberalno-demokratski ustav. Saveznička okupacija Japana je okončana sporazumom u San Francisku 1952,[46] a Japan je postao članica Organizacije ujedinjenih nacija 1956. godine. Nedugo zatim, Japan je počeo da beleži ubrzani privredni rast da bi postao 2. najveća privreda svijeta, sve do 2010. kada je to mjesto preuzela Kina. Privredni uspon je okončan polovinom devedesetih godina 20. vijeka kada je država zapala u veliku recesiju. Početkom 21. vijeka došlo je postepenog oporavka privrede.[47] Najsnažniji zabilježeni zemljotres u istoriji Japana pogodio je ovu zemlju 11. marta 2011, što je izazvalo Fukušimsku katastrofu, jednu od najgorih katastrofa u istoriji nuklearne energije.[48] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Japana i Geologija Japana Pogled na Japanski arhipelag iz svemira Japan ukupno ima 6.852 ostrva koja se proteže duž tihookeanske obale istočne Azije. Zemlja, uključujući sva ostrva pod svojom kontrolom, leži između 24° i 46° sjeverne geografske širine i 122° i 146° istočne geografske dužine. Matična ostrva, od sjevera prema jugu, jesu Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Rjukju ostrva, koja uključuju Okivanu, ostrvski su lanac južno od Kjušua. Zajedno ta ostrva čine zajednicu poznatu kao Japanski arhipelag.[49] Oko 73% površine zemlje je pod šumama, planinama i neodgovarajuće za poljoprivredu, industriju ili stanovanje.[50][51] Zbog toga, naseljivo područje, koja se pretežno nalazi u priobalju, ima izuzetno visoku gustinu stanovništva. Japan je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svijetu.[52] Japanska ostrva su smještena u vulkanskoj zoni Tihookeanskog vatrenog prstena. Ona su prvenstveno rezultat velikih okeanskih pokreta tokom hiljada miliona godina od srednje silura do pleistocena kao rezultat subdikcije Filipinske morske ploče ispod kontinentalne Amurske i Okinavske ploče na jugu i subdukcije Tihookenaske ploče ispod Ohotske ploče na sjeveru. Boso tačka trojnog pucanja na obali Japana je tačka trojnog pucanja gdje se Sjevernoamerička, Tihookeanske i Filipinska morska ploča susreću. Japan je prvobitno bio povezan sa istočnom obalom Evroazije. Subdukcija ploča je povukla Japan na istok, čime je prije oko 15 miliona godina stvoreno Japansko more.[53] Japan ima 108 aktivnih vulkana. Tokom 20. vijeka pojavilo se nekoliko novih vulkana, uključujući Šova-šinzan na Hokaidu i Mjojin-šo na stijenama Benesu u Tihom okeanu. Destruktivni zemljotresi, koji često dovode do cunamija, javljaju se nekoliko puta u svakom vijeku.[54] Veliki zemljotres u Kantu 1923. godine usmrtio je preko 140 hiljada ljudi.[55] Skoriji zemljotresi bili su veliki zemljotres u Hanšinu 1995. i zemljotres u Tohoku 2011. godine, koji je bio magnitude 9,1[56] pogodio je Japan 11. marta 2011. i izazvao je veliki cunami. Japan je u značajnoj mjeri sklon zemljotresima, cunamijima i erupciji vulkana zbog svog geografskog položaja na Tihookeanskom vatrenom prstenu.[57] Ima 17. najveći rizik od prirodnih nepogoda, mjeren prema Indeksu svjetskog rizika 2016. godine.[58] Klima[uredi] Klima Japana je pretežno umjerena, ali znatno varira od sjevera prema jugu. Japanske geografske karateristike klimu dijele u šest glavnih klimatskih zona: Hokaido, Japansko more, Središnja visija, Unutrašnje japansko more, Tihi okean i Rjukju ostrva. Najsjevernija zona, Hokaido, ima umjerenokontinentalnu klimu sa dugim, hladnim zimama i veoma toplim do hladnim ljetima. Padavine nisu obilne, ali ostrva obično imaju velike sniježne nanose tokom zime.[59] U zoni Japanskog mora, na zapadnoj obali Honšua, sjevernozapadni zimski vozovi donose jake sniježne padavine. U ljeto, region je hladniji od tihookeanske zone, iako ponekad dolazi do ekstremno vruće temperature zbog fena. Sredinja visija ima tipičnu unutrašnju umjerenokontinentalnu klimu, sa velikim temperaturnim razlikama između ljetnjeg i zimskog doba, kao i velike dnevne varijacije; padavine su lagane, iako su zimi obično sniježne. Planine regiona Šikoku i Čugoku čuvaju Unutrašnje more od sezonskih vjetrova, donoseći blagi vremenski period tokom tokom cijele godine.[59] Tihookeansku obalu odlikuje vlažna suptropska klima sa blažim zimama sa povremenim padavinama i vrućim, vlažnim ljetima zbog jugozapadnog sezonskog vjetra. Rjukju ostrva imaju suptropsku klimu, sa toplim zimama i vrućim ljetima. Padavine su veoma obilne, posebno tokom kišne sezone.[59] Prosječna zimska temperatura u Japanu je 5,1 °C, a prosječna ljetnja temperatura je 25,2 °C.[60] Najviša temperatura ikad izmjerena u Japanu je 41,1 °C, a zabilježena je 23. jula 2018. godine.[61] Glavna kišna sezona počinje početkom maja na Okinavi i kišni oblaci se postepeno pomjeraju na sjever do Hokaida krajem jula. Na većini Honšua, kišna sezona počinje prije sredine juna i traje oko šest nedjelja. Krajem ljeta i početkom jeseni, tajfuni obično donose jaku kišu.[60] Trešnjini cvjetovi na planini Jošino su predmeti mnogih predstava i vaka poezije Japanski javor (Acer palmatum) u Kongobu-džiju na planini Koja, Svjetska baština Uneska Biodiverzitet i životna sredina[uredi] Glavni članak: Divlji svijet u Japanu i Problemi životne sredine u Japanu Japanski makakiji u Parku majmuna Jigokudani važni su zbog posjete banji tokom zime Japan ima devet šumskih ekoregiona koji odražavaju klimu i geografiju ostrva. Ekoregioni se kreću od suptropskih vlažnih širokolisnih šuma na Rjukju i Bonin ostrvima do umjerenih širokolisnih i mješovitih šuma u središnjim klimatskim regionima na matičnim ostrvima, do umjernih četinarskih šuma u hladnim, zimskih dijelovima sjevernih ostrva.[62] Japan ima preko 90.000 vrsta divljih životinja, uključujući smeđeg medvjeda, japanskog makakija, japanskog rakunskog psa, velikog japanskog poljskog miša i japanskog džinovskog daždevnjaka.[63] Velika mreža nacionalnih parkova je uspostavljena kako bi zaštitila važne oblasti flore i faune, kao i 37 Ramsarskih močvarnih područja.[64][65] Četiri lokacije su upisane na Uneskov spisak Svjetske baštine zbog njihove izvanredne prirodne ljepote.[66] U periodu brzog privrednog rasta nakon Drugog svjetskog rata, vlada i industrijske korporacije su mijenjale politike životne sredine; zbog toga, zagađenost životne sredine je bilo rasprostranjeno tokom pedesetih i šezdesetih godina. Odgovarajući na sve veću zabrinutost oko ovog problema, vlada je 1970. donijela nekoliko zakona o zaštiti životne sredine.[67] Naftna kriza 1973. godine podstakla je efikasnu upotrebu energije zbog nedostatka priprodnih resursa u Japanu.[68] Sadašnji problemi životne sredine uključuju zagađenost vazduha u urbanim sredinama (NOx, suspedovane čestice i toksini), upravljanje otpadom, eutrofikacija vode, očuvanje prirode, upravljanje hemikalijama i međunarodnom saradnjom za očuvanje.[69] Tokom juna 2015. godine, planirana je izgradnja više od 40 elektrana na ugalj ili je bilo u izgradnji. NVO Mreža klimatskih dejstava najavila je Japan kao dobitnika nagrade „Fosil dana” za „maksimalno učestvovanje u blokiranju napretka u klimatskoj akciji”.[70] Japan se nalazi na 20. mjestu Indeksa zaštite životne sredine iz 2018. godine, koji mjeri posvjećenost zemlje održivosti životne sredine.[71] Kao domaćin i potpisnik Kjoto protokola 1997, Japan je sporazumom dužan smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da preuzme korake kako bi suzbili klimatske promjene.[72] Urbanizacija[uredi] Japan ima ukupno 811 gradova. Postoji 14 zvanično priznatih metropolitanskih područja u Japanu.[73] Najveća konurbacija je Taiheijo pojas (82,9 miliona stanovnika) koju čine Milto, Cukuba, Tokio, Numazu, Šizuoka, Hamamacu, Tojohaši, Nagoja, Jokaiči, Kjoto, Osaka, Kobe, Himeji, Vakajama, Tokušima, Okajama, Takamacu, Fukujama, Hirošima, Macujama, Kitakjušu, Fukuoka i Oita.[74] pru Najveći gradovi u Japanu Izvor: Popis stanovništva 2010. № Grad Teritorija Populacija № Grad Teritorija Populacija Tokio Tokio Jokohama Jokohama 1. Tokio Tokio 8.949.447 11. Hirošima Hirošima 1.174.209 Osaka Osaka Nagoja Nagoja 2. Jokohama Kanagava 3.689.603 12. Sendaj Mijagi 1.045.903 3. Osaka Osaka 2.666.371 13. Kitakjušu Fukuoka 977.288 4. Nagoja Aiči 2.263.907 14. Čiba Čiba 962.130 5. Saporo Hokaido 1.914.434 15. Sakaj Osaka 842.134 6. Kobe Hjogo 1.544.873 16. Nigata Nigata 812.192 7. Kjoto Kjoto 1.474.473 17. Hamamacu Šizuoka 800.912 8. Fukuoka Fukuoka 1.463.826 18. Kumamoto Kumamoto 734.294 9. Kavasaki Kanagava 1.425.678 19. Sagamihara Kanagava 717.561 10. Saitama Saitama 1.222.910 20. Šizuoka Šizuoka 716.328 Politički sistem[uredi] Glavni članak: Politički sistem Japana Akihito Šinzo Abe Car Akihito (lijevo) i predsjednik Vlade Šinzo Abe (desno) Japan je ustavna monarhija sa ograničenom vlašću cara. Kao ceremonijalnog šefa države, ustavom određena uloga Cara je „simbol Države i jedinstva naroda“ i on nema stvarnu vlast. Izvršnu vlast imaju predsjednik Vlade i njegov kabinet, dok suverenitet pripada japanskom narodu.[75] Zakonodavno tijelo Japana je Kokaji, sa sjedištem u tokijskom okrugu Čijoda. Kokaji je dvodomo zakonodavno tijelo, koje se sastoji od donjeg Šugina sa 465 zastupnika, koji se biraju na izborima svake četvrte godine ili kada se raspusti; i gornjeg Sangina sa 242 zastupnika, koji se biraju na izborima svake šeste godine. U Japanu je izborno pravo univerzalno za starije od 18 godina,[76] sa tajnim glasanjem za sve izborne dužnosti.[75] Većinu u Kokajiju imaju socijal-liberalna Ustavno-demokratska stranka Japana (UDSJ) i konzervativna Liberalno-demokratska stranka (LDS). LDS je na vlasti skoro neprekidno od 1955. godine, izuzev kratkih perioda između 1993. i 1994. i od 2009. do 2012. godine. Od novembra 2017. godine, u donjem domu ima 283 zastupnika, dok u gornjem domu ima 125 zastupnika. Zgrada Kokajija Predsjednik Vlade Japana je šef vlade i imenuje ga car, nakon što ga Kokaji odredi među svojim zastupnicima. Predsjednik Vlade je šef Kabineta i on imenuje i razrješuje ministre. Nakon pobjede LDS na opštim izborim 2012. godine, Šinzo Abe je 26. decembra 2012. preuzeo dužnost predsjednika Vlade od Jošihika Node.[77] Tokom istorije pod velikim uticajem kineskog prava, pravni sistem Japana se nezavisno razvio tokom Edo perioda kroz tekstove kao što su Kudžikata Osadamegaki.[78] Međutim, od kraja 19. vijeka zakonodavstvo sve više preuzima odredbe kontinentalnog prava, prvenstveno njemačkog. Na primjer, japanska vlada je 1896. usvojila građanski zakonik zasnovan na nacrtu njemačkog Građanskog zakonika (nem. Bürgerliches Gesetzbuch); uz izmjene nakon Drugog svjetskog rata i dalje je na snazi.[79] Zakone koje Kokaji proslijedi Caru, on mora potvrditi, bez mogućnosti da ih odbije. Sudski sistem Japana je podijeljen na četiri osnovna nivoa: Vrhovni sud i tri stepena nižih sudova.[80] Glavno tijelo japanskog statutnog prava se naziva Šest zakonika.[81] Administrativna podjela[uredi] Glavni članak: Administrativna podjela Japana Takođe pogledajte: Prefekture Japana i Opštine Japana Administrativna birokratija Japana je podijeljena na tri osnovna nivoa: nacionalni, prefektualni i opštinski. Ispod nacionalnog nivoa nalazi se 47 prefektura, od kojih svaki ima neposredno izabranog guvernera, zakonodavne i administrativne organe.[a] Svaka prefektura je podijeljena na gradove, varoši i sela.[82] U zemlji se trenutno vrši administrativna reorganizacija spajanjem više gradova, varoši i sela jednih sa drugima. Ovime će biti smanjen broj podprefekturnih administrativnih regiona i očekuje se da će dovesti do smanjenja administrativnih troškova.[83] Postoje dvije vrste podprefektualne podijele, to su podprefekture i okruzi. Podprefekture su samoupravne jedinice koje su fokusirane na mjesna pitanja ispod prefektualnog nivoa.[84] Okruzi su geografske i statističke jedinice koje se sastoje od jedne ili više opština. Nalaze se ispod nivoa prefekture i iznad varoši i sela, jedanke sa gradovima.[85] Opština su zajednički naziv za gradove, varoši i sela koja su mjesni javni subjekti. Svaka prefektura se sastoji od određenog broja opština, a prema podacima od 1. aprila 2017. godine ukupan broj opština bio je 1.718.[86] Regions and Prefectures of Japan 2 sr.svg O slici Spoljni odnosi[uredi] Glavni članak: Spoljni odnosi Japana Japan ima uspostavljene diplomatske odnose sa skoro svim nezavisnim zemljama. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda,[87] Međunarodnog monetarnog fonda,[88] Međunarodnog tijela za morsko dno,[89] Interparlamentarne unije,[90] Interpola,[91] Organizacije za zabranu hemijskog oružja,[92] Organizacije ujedinjenih nacija,[93] Grupe svjetske banke,[94] Svjetska trgovinske organizacije,[95] Grupe 7 (bivše Grupe 8),[96] Grupe 20,[97] Dijaloga za azijsku saradnju,[98] Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje,[99] Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije,[100] Sekreterijata za trilateralnu saradnju[101] i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.[102] Sa 9,68% priloženog novca u budžet OUN, Japan je drugi najveći priložnik.[103] Tokom 2014. donirao je 9,2 milijarde dolara, čime je postao peti najveći donator zvanične razvojne pomoći na svijetu.[104] Japan sa SAD ima bliske veze. Od poraza u Drugom svjetskom ratu, SAD i Japan imaju bliske privredne i odbrambene odnose. SAD su glavno tržište za japanski izvoz i glavni izvor japanskog uvoza, i one su obavezne da brane zemlju, imajući vojne baze širom Japana djelimično u tu svrhu.[105] Japan osporava ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima (uključujući skupine Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai), koja je okupirao Sovjetski Savez 1945. godine.[106] Upitan je suverenitet Južne Koreje nad Liankur stijenama.[107] Japan ima zaošterene odnose sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) i Republikom Kinom (RK) zbog Senkaku ostrva;[108] sa NRK ima zaoštere odnose i zbog statusa atola Okinotorišima. Oružane snage[uredi] Glavni članak: Samoodbrambene snage Japana Micubiši F-2 Vazdušnih samoobrambenih snaga Japana Japanska oružane snage, Samoodbrambene snage Japana (SOSJ), sastoje se od kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga. Vajni rashodi Japana su 8. najveći na svijetu. Godine 2017. vojni izdaci su iznosili 46,1 milijardu američkih dolara, tj. oko 0,9% BDP zemlje.[109] Vrhovni komandat SOSJ je predsjednik Vlade, dok vojna vlast na kabinetskom nivou prelazi sa predsjednika Vlade na ministra odbrane.[110] U članu 9. Ustava navedeno je da se Japan odriče prava da proglasi rat ili upotrebi vojnu silu u međunarodnim sporovima. je zabranjeno da objavljuje rat ili da koristi vojnu silu u međunarodnim sukobima[111]. Japan se nalazi na 2. mjestu među azijskim i na 9. mjestu među svjetskim zemljama prema Indeksu globalnog mira 2018. godine[112]. SOSJ prema podacima imaju 247.154 aktivnih pripadnika i 47.900 rezervista.[113] Kada su SOSJ osnovane, žene su regrutovane isključivo za usluge njege. Prilike su proširene prilično kad je ženama dopuštene da se pridruže komunikacionoj službi KSOSJ 1967. godine i komunikacijskim službama PSOSJ i VSOSJ 1974. godine. Do 1991. godine više od 6.000 žena je bilo u sastavu SOSJ.[114] Predstavnici japanske vojne industrije traže od vlade da ukine zabranu izvoza oružja radi učestvovanja u multinacionalnim projektima, kao što je izrada Združenog jurišnog lovca.[115] Razarač klase Kongo Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana Pomorske snage redovno učestvuju u pomorskim vežbama Rimpaka.[116] Maja 2014. premijer Šinzo Abe izjavio je da Japan više ne želi da bude pasivan i da namjerava da preuzme veću odgovornost za regionalnu bezbednost. On je rekao da Japan želi da ima ključnu ulogu i susjednim zemljama je ponudio pomoć.[117] Japan je potpisnik bezbjednosnih sporazuma sa Australijom iz marta 2007.[118] i Indijom iz oktobra 2008.[119] Demografija[uredi] Glavni članak: Demografija Japana, Japanci, Etničke grupe Japana, i Spisak metropolitanskih oblasti Japana Stanovništvo[uredi] Pogled na Tokijo Ainu narod, etnička manjina iz Japana Brojnost stanovništva Japana se procjenjuje na oko 128 miliona, od čega 80% živi na ostrvu Honšu. Japansko društvo je lingvistički, etnički i kulturno homogeno,[120][121] sačinjeno od 98,5% etničkih Japanaca,[50] sa malim brojem stranih radnika.[120] Korejci,[122] Kinezi, Filipinci, Brazilci pretežnog japanskog porijekla,[123] Peruanci prteženog japanskog porijekla i Amerikanci su među malim manjinskim grupama u Japanu.[124] Godine 2003, bilo je oko 134.700 nelatinoameričkih zapadnjaka (ne uključujući više od 33.000 američkog vojnog osoblja i njihovih porodica smještenih širom zemlje)[125] i 345.000 latinoameričkih iseljenika, od kojih su 274.700 bili Brazilci (koji su prvenstveno potomci Japanaca, ili nikej, zajedno sa svojim supružnicima), najveća su zajednica Zapadnjaka.[126] Najdominantnija domaća etnička grupa u Japanu je Jamato narod; glavne etničke grupe uključuju starosjedilački Ainu[127] i Rjukju narodi, kao i društvene manjinske grupe kao što je burakumin.[128] To su osobe mješovitog porijekla, a koje su ugrađene u Jamato narod, kao što su oni sa Bonin ostrva.[129] Godine 2014, nenaturalizovani radnici rođeni izvan Japana činili su 1,5% ukupnog broja stanovnika.[130] Japan se smatra etnički homogenim i ne skuplja podatke o etničkom ili rasnom porijeklu za japanske državljane; izvori se razlikuju u pogledu takvih tvrdnji, sa najmanje jednom analizom koja opisuje japansko društvo kao multietničko,[131] dok prema je drugoj analizi broj japanskih državljana stranog porijekla minimalan.[121] Većina Japanaca nastavlja da vidi Japan kao monokulturno društvo. Bivši predsjednik Vlade i sadašnji ministar finansija Taro Aso opisuje Japan kao naciju koja ima „jednu rasu, jednu civilizaciju, jedan jezik i jednu kulturu”, što su kritikovali predstavnici manjina kao što je Ainu narod.[132] Japan ima drugi najduži životni vijek na rođenju na svijetu: 83,5 godine za osobe rođene u periodu 2010—2015.[133][134] Japansko stanovništvo ubrzano stari što je rezultat bejbi buma poslije Drugog svjetskog rata, praćeno smanjenom stopom nataliteta. Godine 2012, oko 24,1% ukupnog stanovništva imala je preko 65 godina, a proporcijalno do 2050. godine se očekuje da će taj broj porasti na 40%..[135] Religija[uredi] Glavni članak: Religija u Japanu Religija u Japanu (podaci od 2000)[136] Narodni šintoizam ili „nereligioznost”[b] (51,82%) Budizam (34,9%) Šintoističke organizacije i ostali (4%) Hrišćanstvo (2,3%) Bez odgovora (6,98%) Na osnovu člana 20. ustava Japana u zemlji je zagarantovana puna religijska sloboda. Gornje procjene pokazuju da 84—96% japanskog stanovništva vidi šintoizam kao svoju nacionalnu religiju (50—80% u obzir uzimaju i stepen sinkretizma sa budizmom, šinbucu-šugo).[138][139] Međutim, ove procjene su zasnovane na posjeti hramovima, a ne na broju pravih vjernika. Broj šintoističkih hramova u Japanu se provjenjuje na oko 100.000.[140] Prema ostalim drugijama procjenjuje se da samo 30% stanovništva identifikuje kao pripadnik religije.[141] Prema Edvinu Rajšaueru i Marijusu Džensenu, oko 70—80% Japanaca sebe ne smatra pripadnikom nijedne religije. Ipak, nivo učešća ostaje visok, naročito tokom svečanosti i događaja kao što je prva posjeta šintoističkom hramu u Novoj godini. Taoizam i konfučijanizam iz Kine uticali su na japanske običaje i uvjerenja.[142] Japanske ulice su ukrašene tokom Tabanate, Obona i Božića.[139] Šintoizam je najveća religija u Japanu, koji praktikuje oko 80% stanovništva, ali se ipak mali broj u identifikuje kao „šintoisti” u istraživanjima.[140] To se događa zbog činjenice da „šintoizam” u Japanu ima različita značenja: većina Japana posjećuje šintoističke hramove i klanja se kamijima bez pripadanja određenoj šintoističkoj organizaciji, a s obzirom da ne postoje formalni ritual kojim se postoja pripadnik narodnog šintoizma, članstvo šintoizma se često procjenjuje prema brojnu onih koji su pripdruženi organizovanim šintoističkim sektama. Šintoizam ima oko 100.000 hramova[140] i 78.890 sveštenika u zemlji.[143] Budizam je prvi put stigao u Japan u 6. vijeku; uveden je 538. ili 552. godine iz kraljevstva Pečke na Korejskom poluostrvu.[144] Hrišćanstvo u Japan su prvi put donijeli jezuitski misionari početkom 1549. godine.[145] Danas, manje od 1%[146][147][148] do 2,3% stanovaniva se izjašnjava kao hrišćani,[c] većina njih živi u zapadnom dijelu zemlje, gdje su misionarske djelatnosti bile najveće u 16. vijeku. Prefektura Nagasaki ima najveći procenat hrišćana: oko 5,1% 1996. godine.[149] Od 2007. godine, bilo je oko 32.026 sveštenika i pastora u Japanu.[143] Tokom posljednjeg vijeka, neki zapadni običaju koji su se prvobitno povezivali sa hrišćanstvom (uključujući vjenčanja zapadnog stila, Dan zaljubljenih i Božić) postoli su popularni kao sekularni običaji među mnogim Japancima.[150] Muslimani u Japanu su većinom, tačnije 80—90%, potomci migranata rođenih izvan Japana i njihovi potomci, porijeklom prvenstveno iz Indonezije, Pakistana, Bangladeša i Irana.[151] Većina etničkih Japanaca muslimana su oni koji su se konvertovali stupajući u brak sa imigrantima muslimanima.[152] Pjuv risirč centar procjenjuje da je 2010. u zemlji bilo oko 185.000 muslimana.[153] Ostale manjinske religije uključuju hindiuzam, sikizam, judaizam i od sredine 19. vijeka veliki broj novoreligijskih pokreta koji su se pojavili u Japanu.[154] Jezik[uredi] Glavni članak: Jezici Japana i Japanski jezik Više od 99% stanovnika govori japanski kao maternji jezik.[50] Japanski je aglutinativni jezik koji se odlikuje sistemom počasti, što odražava hijerarhijsku prirodu japanskog društva, sa glagolskim formama i određenim rječnikom koji ukazuje na relativni status govornika i slušaoca. Japanski sistem pisanja koristi kandži (kinesko pismo) i dva seta kana (slogovi zasnovani na kurzivnom pismu i korijenom iz kandžija), kao i latinskim alfabetom i arapskim brojevima.[155] Pored japanskom, rjukjuanski jezici (amami, kunigami, okinavski, mijako, jaejama, jonaguni), koji su dio japonske jezičke porodice, govore se na Rjukjuanskom ostrvskom lancu. Malo djece nauči ove jezike,[156] ali posljednjih godina mjesne vlasti nastojale su povećaju svijest o tradicionalnim jezicima. Okinavski dijalekat japanskog govori se u ovom regionu. Ainu jezik, koji nema dokazane veze sa japanskim ili drugim jezikom, jeste umirući jezik, sa samo nekoliko starijih maternjih govornika koji su ostali na Hokaidu.[157] Javne i privatne škole uopšteno zahtjevaju od učenika da uzimaju časove japanskog jezik, kao i časove engleskog jezika.[158] Problemi[uredi] Promjene u demografskoj strukturi stvorile su niz društvenih pitanja, naročito u potencijalnom padu broja radno sposobnih i povećanja troškova socijalnog osiguranja, kao što je javni plan penzija.[159] Sve veći broj mlađih Japanaca ne stupa u brak ili nema djece. Godine 2011, japansko stanovništvo je u padu pet godina, smanjujući se za 204.000 na 126,12 miliona ljudi. To je najveći pad od 1947. godine, kada su sakupljeni prvi podaci.[160] Ovaj pad je pogoršao cunami i zemljotres u martu 2011. godine, u kome je život izgubilo skoro 16.000 ljudi.[161] Procjenjuje se da će broj stanovnika do 2060. godine pasti na 96,69 miliona;[135][162] demografi i vladini planeri su trenutno u gorućoj raspravi o tome kako se nositi sa tim problemom.[163] Ponekad se kao rješenje predlažu imigracija i radni podsticaj kako bi se obezbjedila mlada radna snaga.[164][165] Japan prihvata godišnje prosječno 9.500 novih državljana za naturalizaciju.[166] Prema Visokom komesarijatu OUN za izbjeglice, Japan je 2012. godine prihvatio 18 izgjeblica za stalno naseljenje,[167] dok su SAD prihvatile 76.000.[168] Japan pati od visoke stope samoubistva.[169][170] Godine 2009, broj samoubistava je premašio 30.000 dvanaestu godine zaredom.[171] Samoubistvo je vodeći uzrok smrti za osobe ispod 30 godina.[172] Obrazovanje[uredi] Glavni članak: Obrazovanje u Japanu Studenti proslavljaju nakon objave rezultata prijemnih ispita na Univerzitet u Tokiju Osnovne škole, srednje škole i univerziteti su uspostavljeni tokom Meidži obnove 1872. godine.[173] Od 1947. godine, obavezno obrazovanje u Japanu obuhvata osnovnu i nižu srednju školu, koje zajedno traju 9 godina (od 6 do 15 godina starosti). Skoro sva djeca nastavljaju školovanje u trogodišnjoj višoj srednjoj školi. Japanski obraznovni sistem je odigrao središnju ulogu u oporavku zemlje i brzom privrednom rastu u desetljećima nakon završetka Drugog svjetskog rata. Nakon rata usvojeni su zakoni kojima je definisan školski sistem koji je djelovao nekoliko desetljeća: šestogodišnja osnovna škola, trogodišnja niža srednja škola, trogodišnja viša srednja škola i dvo ili četvorogodišnji univerzitet. Od aprila 2016. godine, razne škole su otpočele školsku godinu sa integrisanom osnovnom školom i nižom srednjom školom u devetogodišnji program obaveznog školovanja, u nadi da će ublažiti nasilje i izostanke; nadležno ministarstvo planira da ovaj pristup usvoji u cijeloj zemlji u narednim godinama.[174] Japan je najuspješnija zemlja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u književnosti, matematici i nauci, sa prosječniom ocjenom od 529 poena po učeniku i nalazi se među zemljama sa najobrazovanijom radnom snagom.[175] Japansko stanovništvo je dobro obrazovano i društvo visoko vrjednuje obrazovanje kao osnovu za društvenu pokretljivost i za sticanje zaposlenja u visokotehnološkoj privredi zemlje. Iznos koji Japan izvaja za obrazovanje u prosjeku je manji od prosjeka OESR. Iako je rashod po učeniku u Japanu veoma visok, ukupni rashodi u odnosu na BDP ostaju mali.[176] Godine 2015, javni izdaci na obrazovanje u Japanu iznosili su samo 3,5% BDP, što je ispod prosjeka OESR koji je 4,7%.[177] Godine 2014, zemlja je prema rang spisku OESR bila četvrta sa 48% stanovnika od 25—65 godina koji su ostvarili visokoškolsko obrazovanje. Pored toga, bakalaureati od 25 do 34 godine čine 59% japanskih diploma, što je na drugom mjestu u OESR odmah iza Južne Koreje.[178] Oko 75,9% diplomaca srednje škole pohađa univerzitet, niži koledž, trgovačku školu ili drugu visokoškolsku ustanovu.[179] Dva vrhunska japanska univerziteta su Univerzitet u Tokiju i Univerzitet u Kjotu,[180] čiji su studenti stekli čak 16 nobelovih nagrada. Program za međunarodnu procjenu učenika kojim koordiniše OESR trenutno rangira ukupno znanje i vještine japanskih petnaestogodišnjaka kao 6. na svijetu.[181] Zdravstvo[uredi] Glavni članak: Zdravstvo u Japanu U Japanu, zdravstvenu zaštitu pružaju državne i mjesne vlasti. Plaćanje ličnih medicinskih usluga se nudi putem univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja koji obezbjeđuje relativnu jednakost pristupa, uz naknadu koju određuje vladina komisija. Ljudi bez osiguranja preko poslodavca mogu učestvovati u državnom programu zdravstvenog osiguranja kojim rukovode mjesne vlasti. Od 1973. godine, svim starijim licima se pruža osiguranje koje finansira vlada.[182] Pacijenti mogu sami odabrati ljekara ili ustanovu u kojoj žele vršiti svoje liječenje.[183] Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Japana Sjedište Banke Japana u Čuu u Tokiju Tokijska berza, jedna je od najvećih berza u Aziji[184] Ginza, luksuzno potrošačko područje u Tokiju Prema visini nominalnog BDP-a Japan je na trećem[185] a prema BDP-u merenom paritetom kupovne moći na četvrtom mestu u svetu. Javni dug Japana je 2016. godine iznosio više od 230% njegovog bruto domaćeg proizvoda, najveći na svijetu.[186] Uslužni sektor čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.[187] Japan ima veoma razvijene industrijske kapacitete što se ogleda u nekim od najvećih i tehnološki najnaprednijih proizvođača motornih vozila, električnih uređaja, mašinskih alata, čelika i obojenih metala, brodova, hemijskih proizvoda, tekstila i hrane. Za poljoprivredu se koristi 13% teritorije Japana, pored toga veoma je razvijen i ribolov jer Japan ostvaruje oko 15% svjetskog ulova ribe.[50] U 2017-toj Japan je imao 65,01 milion radno sposobnog stanovništva, dok je nezaposlenost iznosila 2,9%.[50] Oko 20 miliona ljudi, ili oko 17% stanovništva, našlo se 2007. godine ispod linije siromaštva.[188] Stanovanje u Japanu odlikuju ograničena količina zemljišta u urbanim područjima.[189] Najveća izvozna tržišta su SAD (19,4%), Kina (19%), Južna Koreja (7,6%), Hongkong (5,1%) i Tajland (4,2%). Glavninu izvoza čine delovi za automobile, motorna vozila, proizvodi od gvožđa i čelika, poluprovodnici.[50] Japan najviše uvozi iz Kine (24,5%), SAD-a (11%), Australije (5,8%), Južne Koreje (4,2%) i Saudijske Arabije (4,1%).[50] Glavninu uzvoza u Japan čine mašine i oprema, fosilna goriva, prehrambeni proizvodi (naročito govedina), hemikalije, tekstil i sirovine za japansku industriju. Prema mjeri tržišnog udjela, japansko domaće tržište je najmanje otvoreno od bilo koje zemlje OECD-a.[190] Administracija Juničira Koizumija započela je neke reforme koje se tiču tržišne konkurencije, a strane investicije u Japan su porasle.[191] Japan se našao na 34. mjestu 2018. godine prema indeksu lakoće poslovanja i ima jedan od najmanjih poreskih prihoda u razvijenom svijetu. Japanska varijanta kapitalizma ima mnogo svojih osobenosti: kejrecu preduzeća su uticajna, a stalno zaposlenje i napredovanje u karijeri zasnovano na starosti je relativno uobičajeno u japanskom radnom okruženju.[190][192] Japanska preduzeća su poznata po metodama upravljanja kao što je „Tojota put”, a dionačarska aktivnost je rijetka.[193] Najpoznatiji japanski globalni brendovi su Tojota, Honda, Kenon, Nisan, Soni, Micubiši, Panasonik, Uniklo, Leksus, Subaru, Nintendo, Bridžston, Mazda i Suzuki.[194] Privredna istorija[uredi] Tokom Edo perioda stvorena je osnova za kasniji privredni rast. U ovom razdoblju izgrađena je saobraćajna mreža i osnovane su prve banke i osiguravajuća društva.[195] Tokom Meidži perioda od 1868. u Japanu se razvija tržišna privreda.[196] Tada su osnovana mnoga preduzeća koja i danas posluju, a Japan je postao najrazvijenija država Azije.[197] Period sveukupnog privrednog rasta od šezdesetih do osamdesetih godina 20. vijeka nazvan je Japansko postratno privredno čudo: prosječna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka bila je 7,5%, a tokom osamdesetih i početka devedesetih godina 20. vijeka 3,2%.[198] Privredni rast je značajno usporen tokom devedesetih godina 20. vijeka koji se naziva Izgubljenim desetlječem, uglavnom kao nusefekat nerealno visokih cijena nekretnina i velikog priliva novca. Napori vlade da oživi privredni rast nisu imali uspjeha, a dodatni problem im je nanelo usporavanje svjetske privrede 2000. godine. Nakon 2005. privreda je pokazala snažne znake oporavka; rast BDP-a te godine iznosio je 2,8%, što je bilo više nego u SAD ili Evropskoj uniji.[199] Danas, Japan se visoko rangira po konkurentnosti i privrednoj slobodi. Našao se na 6. mjestu prema izvještaju o globalnoj konkurentnosti za 2015—2016. godinu.[200][201] Kultura[uredi] Sumo rvanje je tradicionalna japanska borilačka veština. Japanski vrt Japanska mitologija Kabuki pozorište Bunraku pozorište Japanski tradicionalni muzički instrumenti Japanska čajna ceremonija Haruki Murakami, popularni savremeni japanski pisac i prevodilac Hanami