Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića?

Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik savakom ko se to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića? Čitaj dalje

Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića?

Frajer sa susednog groba Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića? Prikaži više

Kao što su holandski slikari u 17. veku u svojim mrtvim prirodama kodirali simbole i znakove, tako i S.N. Lazarev u svom slikarstvu kroz simbole otkriva odnos prema životu. Uzimajući za osnovu tradicionalnu sliku činije za voće, u kojoj se odmah prepoznaju jabuka, smokva, limun, banane, autor je u pozadinu postavio sat. Stolnjak maštovito leži na stolu, vizuelno se fokusirajući na činiju s voćem, kao da naglašava njen status, alegorijsko značenje plodnosti. Sat u pozadini govori o prolaznosti vremena, da treba da cenimo svaki trenutak i uživamo upravo u onome što postoji sad i nalazi se pred nama. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Praktična žena strana: 82 Iz sadržaja: Naslovna: Kardenov maneken Mina Dokić Okom žene: Maja Odžaklijevska i Dado Topić. Lukrecija Brešković i Žarko Radić Putopis: Buhara Pirot: Olga Rančić, dobitnica Prvomajske nagrade Ribaševina, Titovo Užice: Tragedija jednog sela U poseti: Ing. arh. Ilija Gligorijević (na dve strane i dve fotografije) Ko sam bio ja: Biserka Cvejić Ličnosti: Oliver Dragojević (na 3 strane i 4 fotografije) Zašto ste ih voleli: Hedi Lamar (na dve strane) Ljubavni roman u nastavcima: Cvet Južnih mora - Elen Kej Ferber 10.deo Kompletan roman: Bolnica u centru grada - Trčanje udvoje - Glenda Stoun Likovni prilog: Čezare Breveljieri Krojenje: Komplet za plažu, Crveni triko, Žuti komplet... Azbuka kostimografije 14.deo Pletenje: Majica, Pulover, Bluza Moda: Bretele (modeli ?) Modni kreator: Stana Zupanc (modeli ?) Škola krojenja i šivenja 7.deo Vez, vezenje, kukičanje: Kružni stolnjak, Trnova Ružica, Žitno klasje... Kuvar (Recepti): Kolači za svačiji džep Ljubavna priča: Kristina - Linda Šepard ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 86 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena NEMA sredinu: roman ili šemu za krojenje i 1 list! strana: 80 Iz sadržaja: Naslovna: Okom žene: Završen drugi `Reli Pobede`, AMTD Beograd` i `Praktična Žena` (na dve strane) Selo Vranjina, Skadarsko jezero: Žene ribolovci (na dve strane i 5 fotografija) `Mister Germany` izbor za `Mister Universuma` (Torsten Petrovic, Uve Prink i Kuno Menhen) Film, pozorište, TV: Serija `Igrarije` VI ženska četa teritorijalne odbrane `Ruža Klas` Uz likovni prilog: Oblak u cijeću - Ivan Rabuzin Znanje-Imanje: Gornje Sanice, Ključ Kamerom kroz svet: Rajan O`Nil, Žaklina Kenedi, Žaklin Bise... Sloboda Trajković: Legenda o slobodi 6.deo Doktor u kući Ljudi i događaji: Rat i dečje igre Bitlsi (jedna strana i 5 fotografija Ekspres modeli: Cvetna haljina, Plava haljina, Kimono Vi kao krojačica: Pantalonice sa pojasom Uređenje stana: Soba sa stubovima Vez, Kukičanje: Svečani stolnjak, Cvetna tapiserija, Bluza Moda: Za plažu (modeli ?) Uradi sama: Taburet Pletenje: Trodelni komplet, Bela tunika ... Skladište: Magazini 37 Ocena: 4-. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična Žena FALE 2 lista! Iz sadržaja: Naslovna: Nina Gazibara (manekenka) Okom žene: Nina Gazibara, Tatjana Olujić Rijeka: Marko Hohnjec pao sa broda Dubrovnik sa starih razglednica Pecka: Dom Zdravlja (na dve strane i 6 fotografija) U poseti: Radoslav Rodić Roki Svet: Džon Forsajt, Princeza Dijana, Majkl Džekson Pirot: Rade Todorović trostruki šampion Jugoslavije u matematici Ličnosti: Ivan Bekjarev Sali Hejs Barton: Mrzim Elizabet Tejlor Kino spomenar: Svetolik Nikačević (piše Ranko Munitić) Kozmetika-modni vremeplov Ljubavni roman u nastavcima: U vlasti telefona - Dajna Volters, 3.deo Doktor u kući Šema za goblen: Šid u zimu - Sava Šumanović Likovni prilog: Šid u zimu - Sava Šumanović Moda: Moda Hane Mori, Mašta velikih majstora (Nina Rici, Gi Laroš, Lui Fero...) (modeli ?) Vi kao krojačica: Jakna-žaket Kultura stanovanja: Radni kutak u tavanskom prostoru Pletenje: Džemperi Vez: Stolnjak, Beli milje, Crveni milje, Ruže u pokrsticama... Kuvar (recepti): Kolač sa voćem, Zimnica na nov način, Đakonije sa roštilja Ljubavna priča: Zlatna minđuša - Bili Bonš Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Skladište: Magazini 58/II Težina 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 92 Iz sadržaja: Naslovna: ? Okom žene: Ljiljana Orlović (Mića Orlović) Patar Stambolić primio učesnike akcije Plus Ultra Vršac: `Veza` za barokni stil (trgovina antikvitetima u Balati) na 3 strane Film, pozorište, TV: `Ljubav na seoski način` (na 3 strane)), Sofija Đurić Moda: Samuraji i kurtizane (Armani, Valentino, modeli ?) Narodni heroj Gojko Kruška Selo Amerić, kraj Paloge: Dragiša Vujičić i neobični spomenik Feljton: Sandra Pareti - Odjeci tvoga glasa 2.deo Feljton: Zaljubiti se u ubicu (Zagreb 1923.) 2.deo Reprodukcija za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Šema za goblen: `Suvo cveće sa karanfilima` - Srećko Podvinec Roman u nastavcima: Zbogom, Žanet - Harold Robins 2.deo Ljubavni roman u nastavcima: Povratak ljubavi - Mari Luize Fišer 11.deo (KRAJ) Modni kreator: Dunja Skopljanac - Kišni modeli (modeli ?) Vez, vezenje, kukičanje: Motivi slatki plodovi, Okrugli stolnjak Tapiserija: Jesenja priča Stari ručni radovi 3 - Klepovanje (na 4 strane) Strip: Maja (Askanio Popović) Pletenje: Bluza, Bluzon, Džemper Kuvar: Recepti Doktor u kući ... Skladište: Magazini 57 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Opis Biblioteka Homage donosi dvojezična izdаnja izbora iz poezije srpskih pesnikа kojima su bili priređeni omaži na Beogradskom festivalu poezije i knjige Trgni se! Poezija! Ovi izbori iz poezije naših pesnika najčešće su premijerna izdanja njihove poezije na nekom od svetskih jezika (engleskom, francuskom, itd.) i imаju zа cilj promociju srpske poezije van granica naše zemlje i našeg jezika. Из Асизија Ти дечаци на коњима и на лађама (А шесторица, прича се, и пешке.) Тражише Асизи, По овим варварским крајинама: Где је и Овидије Кукао за новцем и старом славом. Рибари им прострше мреже, Уместо столњака, Понудише смуђа, вино, црни хлеб, И један ређи ветар, Од код бујају косе и сан: Што се зари у њихова срца, Ко чамац у муљ. У зору су разгаљени чаврљали Како једни другима искрсаваше У сну, А један рече: Уснио сам дебели-бисерни-крст Како стаса из устију, И ломи ми зубе: Још осећам срх-под-језиком. Aus Assisi Diese Jungen auf Pferden und Schiffen (Und sechs von ihnen, erzählt man, sogar zu Fuss.) Suchten nach Assisi, In diesen barbarischen Gegenden: Wo auch schon Ovid Seinem Geld nachtrauerte und seinem früheren Ruhm. Die Fischer breiteten ihnen Netze aus, Anstatt von Tischtüchern, Sie boten ihnen Zander an, Wein, dunkles Brot, Und einen seltenen Wind, Der Haare und Träume üppig wachsen ließ: Und der sich in ihre Herzen bohrte, Wie ein Boot in den schlammigen Grund. Im Morgengrauen schwatzten sie erquickt Sie seien einander im Traum Erschienen, Und einer sagte: Mir träumte von einem dicken-perlenbesetzten-Kreuz Das mir aus dem Mund wuchs, Und meine Zähne brach: Ich spüre immer noch einen Schauer-unter-der-Zunge.

Opis proizvoda Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića?

ŠKOLA BOEMIJE Boris Kapetanović Hronika jednog poluizmišljenog i nedoučenog šegrtovanja Narodna knjiga / Alfa, 2004. Kapetanović ostaje veran junaku–gubitniku, samo što mu je ovoga puta promenio zanimanje: u „Celovečernjem romanu“ (Nolit, 2002) to je bio promašeni pisac, a u „Školi boemije“ umišljeni boem. Oslanjajući se na autoritet svog dede, priznatog zanatlije ali i čuvenog i svima dragog vinopije, junak pokušava da prida pijančenju bar malo dostojanstva i da ga predstavi kao pametan i romantičan izbor. Prozivajući to „ratom protiv pravila“, svojom predestinacijom ili, čak, faustovskom žrtvom radi sticanja znanja (jer su višednevna pijanstva „privremene smrti“, a „pokojnik je jedini mudrac“), on više bulazni nego što mudruje, a život nehotično svodi na kafedžije, muzikante i teška izbezumljivanja od alkohola. Iako je dugo izdržao u pozi rezigniranog dendija ili „užasno usamljenog“ Vertera, junak na kraju i sam veselo kaže da njegova proza i prašnjavi soneti „zaudaraju na štrokave kafanske stolnjake“, a da boemi, ali ni ljudi, ni razum ni srce, više nisu što su nekada, u dedino idilično vreme, bili. Kao portret nekada učenog pijanca, čija fakultetska diploma samo opominje na dubinu njegovog pada, i suviše uplašenog čoveka koji ne može da se suoči sa istinom bez „oblandi“ veselja i smeha, ovaj roman je psihološki delikatan i potresan. Zbog junakovih pokušaja da teorijski odredi „žanr“ boemije i da ga razgraniči od „žanra“ pijanstva, to je i parodija naučne i pseudonaučne rasprave. Kada je glavni lik, kao u ovom romanu, pripovedač, ali i fiktivni autor samog teksta, onda se sve što u tekstu ne valja njemu pripisuje i njime opravdava. Zato i „Škola boemije“, paradoksalno, nije kvalitetan roman, ali ima kvalitetnog junaka. Vesna Trijić Meki povez, format: 12x21, 134 strane, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Posveta i potpis AUTORA na prvoj strani. Nema drugih tragova pisanja. Kompaktna! 100523 ktj-55

Svijet Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Pri dnu desno oštećena naslovnica! Iz sadržaja: Naslovna strana: ? (foto agencija IMS) Moda: Od ujutro do navečer, Za punije, Bez rukava (modeli ?) Krojenje: Haljine, Suknje, Bermude, Dečji modni kut, Koso krojena suknja Pletenje: Pruge, Geometrijski uzorak Svijet svijetu Po meri čovjeka - Stambena izgradnja Karlovac: Varilac Ana Ivić (tvornica `Kordun`) Rijeka: Kruh kao poslastica (moderna pekara) Pula festival 1980. Neca Falk - Kao gljive poslije kiše Split 1980. - Nadalina - Boris Dvornik i Oliver Dragojević Zagreb: Izložba `Srce u narodnom likovnom izrazu` - Može li išta bez srca Triglavu u pohode Svijet kroz svijet: Hulio Iglesijas, Marija Šnajder... Gužva zbog mode, ili... Ženski presedan s Islanda Male tajne našeg mora Film: Nema mira među zvezdama (Zvezdane staze, Rat zvezda) na dve strane i 6 fotografija Priče iz sudskih dosijea Feljton: Ljubav vrednija od krune 3.deo (Edvard i Simpson) Prokletnice Vez, vezenje, kukičanje: Stolnjak Otkrij sebe u prošlosti (slavne ličnosti kad su bili mali) Brižit Bardo sa 13 godina Za mlade i neiskusne Strip: Tu, oko nas (Claire Bretecher) geg tabla Svijet priča: Čuvaj se galebova - Bruno Profaca (Split) Kuvar (Recepti) ... Ocena: 3+. Vidi slike. Skladište: Magazini 87 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena strana: 82 Iz sadržaja: Naslovna: ? Bačko Petrovo Selo: Podmladak Crvenog Krsta (OŠ `Šalju Mihalj`) Tragom požutelih fotografija: Crikvenica 1943. tri skojevke Estrada: Vesna Popović Unosna zanimanja: Uzgoj glista Lepe bez kompleksa (Sofija Loren) Beograd: Provodadžija Marta Klemenc Rajac, Negotin: Desanka Đukić Đurđevo, Žabalj: Nada Mijatov bacila petogodišnjeg sina u bunar Film, pozorište, TV: Svetlana Toma `Cigani lete u nebo` Svet: Gordon Tompson, Rok Hadson Barbara Kartlend, kraljica ljubavnih romana Kino spomenar: O muvama i kravicama (Ranko Munitić) Ličnosti: Zafir Hadžimanov (na 3 strane i 7 fotografije) na slikama su i Vasil i Senka Zašto ste ih voleli: Brigita Helm (na dve strane i 6 fotografije) Feljton: Legenda koja traje (Ernest Hemingvej) 1.deo Ljubavni roman u nastavcima: Pozdrav iz Pariza 7.deo Doktor roman: Zagonetni lekar - Artur Bruk (kompletan roman) Likovni prilog: Portret ratnika - Sebastiano del Piombo Kultura stanovanja: Radni prostor Pletenje: Džemperi za đake Moda: Kostimi, Jakne (modeli ?) Kuvar (Recepti): Sarme od vinova lišća, Šareni ražnjići, Sve od belanaca, Kokteli od povrća Ljubavna priča: Kraljica ruža - Anđela Boris Krojenje: Safari haljina, Plavi komplet, Svilena bluza, Crvena sportska haljina... Vez, vezenje, kukičanje: Cvetni milje, Planinske kuće, Cvetni stolnjak, Rišelje na posteljini ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 54 Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Umetnost 20. veka je upila u sebe ogroman broj umetničkih pravaca i autorskih interpretacija: od dela u duhu realizma do formalno-prostornih kompozicija. Upravo je savremena umetnost pokazala da i obična mrtva priroda može da nosi dubok filozofski smisao, da otkrije autorovu zamisao pomoću sredstava koja poseduje. Tako se u radu S.N. Lazareva "Iščekivanje praznika", čini da je jednostavna kompozicija raspoređena na jednom stolu, tj. u pitanju je različito posuđe. Ali koliko se samo suptilnih, na ivici metafizičkog razumevanja, značenja može pročitati na ovoj slici. Kao da je posuđe na sto postavila brižna domaćica uoči velike praznične gozbe. Njihove ispolirane stranice odražavaju tamnoplavu boju zidova i stolnjaka koji prekriva sto, simbolično pokazujući da crveno-zemljani tonovi predstavljaju toplinu i domaću atmosferu, dok plavo-sivi - nadu i očekivanje. Posmatrajući ovu kompoziciju, posmatrač kao da upada u taj osećaj napetosti, radosne vreve koja se odvija u kući. Takva slika će se savršeno uklopiti u svaki enterijer i doneće pozitivne emocije njenom vlasniku. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Frajer sa susednog groba / Porodični kavez Katarina Mazeti Oba romana se mogu kupiti u ljupkom poklon pakovanju. Zaista originalno, sa sve mašnicom... Obradujte nekoga:) `Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića?`(izdavač) Izdavač:Odiseja, Beograd, 2012. Broj strana:198+212 Mek povez veoma dobro očuvano, ali mislim d au obe knjige nedostaje prvi prazan list.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Antonijević, Zoran, 1979- = Антонијевић, Зоран, 1979- Наслов Bela kuća / Zoran Antonijević Врста грађе поезија Језик српски Година 2018 Издавање и производња Mladenovac : ǂDruštvo za afirmaciju kulture - ǂPresing, 2018 (Mladenovac : Presing izdavaštvo) Физички опис 33 str. : autorova slika ; 20 cm Други аутори - особа Dobričić, Milan, 1977- = Добричић, Милан, 1977- ISBN 978-86-6341-284-2 (broš.) Напомене Tiraž 100 Str. 31-32: Zoran Antonijević: Bela kuća / Milan Dobričić Beleška o piscu: str. 33. Autor: Zoran Antonijević Žanr: Poezija Pismo: Latinica Broj strana: 33 Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2018. „Zoran Antonijević. Njegova boja je crna. Njegova prethodna zbirka pesama nosi naslov `Crna kuća`. Ona je sažela njegov čulni i emotivni doživljaj rodne mu varoši, njenih stanovnika i svojevrsne dijabolične tame koja okružuje mesto, a ljude dovodi u neposredni dodir sa zaumnim, prokletim, sa smrću samom. Sve je crno: i dan, i vera, i rođenje, i nada. Sve je crno. Otkud onda, sada, `Bela kuća`? Da vidimo: izmaglica novembra, pijanci, teška crna vrata, jecaji, muvlji ispljuvci, skičući pacovi, sablasni grohoti, magla, pustinja, suša, crna zemlja, gluvoća, pakao, kurve, krv po pločnicima. Smak sveta. Mašimo se s nadom za naslovnu pesmu: beli stolnjak, tanjiri, escajg, sveće, anđeli, zidovi, zastava, ključevi sigurne kuće – bele grobnice! Hladno svetlo osvetljava smradne sobe i ljude pune zavisti – da li je to `belo`? Beli leptir se koprca u paučini – da li je to `belo`? Ulično svetlo je na izdisaju – da li je to `belo`? Ne. Ako je belo – onda je bolničko. Ako je belo – onda je led. Ako je belo – onda je okrečeni grob. Beli se duša zvezde, ali zvezde padalice. Materine oči sijaju, ali zbog suza. Oreol sija, ali oko glave iskeženog raščerečenog praseta. Majka se smeje, ali dok u ludilu sa zgrade baca novorođenče. Da, belo je ovde definitivno oksimoronsko belo, kontrastno belo, bledo mutno belo. Belo je ovde tragička ironija. Bela je ovde samo podloga za dublje crno.“ – Iz recenzije Milana Dobričića

ZA PORODIČNU HARMONIJU Nastavljajući temu Istoka, S.N. Lazarev svoju mrtvu prirodu slika s narovima, smokvama i jabukama. Kompoziciju sa obe strane zatvaraju flaše različitih oblika i boje koje stoje na stolu. Ako govorimo o simboličkoj analizi slike, onda nam na pamet dolazi personifikacija porodičnih vrednosti. Možemo maštati i zamisliti da je crvena činija strogih geometrijskih obrisa glava porodice, plava flaša mekih oblika je čuvarka ognjišta, čaša je kuća, a voće su plodovi s te ljubavi - deca. Govorimo o fantazijskoj slici, jer svako može da u slici vidi nešto svoje. Autor je savršeno dočarao najsuptilnije prelive u crvene, narandžaste, žute boje, obogatio ih je postavljanjem na stolnjak plavo-zelenih nijansi. Autor precizno proverava kompoziciju da bi pokazao da u svetu postoji koncept slične simetrije. Delo izgleda odlično i kao realistična mrtva priroda i kao filozofski slikovni odraz autora. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Umetnost 20. veka je upila u sebe ogroman broj umetničkih pravaca i autorskih interpretacija: od dela u duhu realizma do formalno-prostornih kompozicija. Upravo je savremena umetnost pokazala da i obična mrtva priroda može da nosi dubok filozofski smisao, da otkrije autorovu zamisao pomoću sredstava koja poseduje. Tako se u radu S.N. Lazareva "Iščekivanje praznika", čini da je jednostavna kompozicija raspoređena na jednom stolu, tj. u pitanju je različito posuđe. Ali koliko se samo suptilnih, na ivici metafizičkog razumevanja, značenja može pročitati na ovoj slici. Kao da je posuđe na sto postavila brižna domaćica uoči velike praznične gozbe. Njihove ispolirane stranice odražavaju tamnoplavu boju zidova i stolnjaka koji prekriva sto, simbolično pokazujući da crveno-zemljani tonovi predstavljaju toplinu i domaću atmosferu, dok plavo-sivi - nadu i očekivanje. Posmatrajući ovu kompoziciju, posmatrač kao da upada u taj osećaj napetosti, radosne vreve koja se odvija u kući. Takva slika će se savršeno uklopiti u svaki enterijer i doneće pozitivne emocije njenom vlasniku. Rok isporuke: 7-15 dana nakon uplate. Napomene: Poštanski troškovi nisu uračunati u cenu slike i iznose 500 dinara bez obzira na broj naručenih slika. Slike se šalju kurirskom službom Aks. Poštarina se plaća u gotovini, prilikom dostave. Ukoliko želite lično da preuzmete sliku/e (Beograd, Voždovac), molimo vas da to navedete u napomeni prilikom porudžbine (obavestićemo vas kad slika/e budu izrađene i dostaviti vam adresu za preuzimanje). Šta je kaširana, a šta slika na platnu? - Kaširana slika (zalepljena) na peni (art foam) je nešto najmodernije na našem tržištu! Slika je odštampana na presovanoj karton peni, a pozadina joj je dodatno učvršćena drvenim ramom i poseduje alkicu za kačenje. Takođe se može zalepiti na zid pomoću dvostrano lepljivog selotejpa. - Slika na platnu je oduvek imala visoku vrednost. Najpoznatija umetnička dela stvarana su upravo na slikarskom platnu, odnosno kanvasu. Danas, zahvaljujući ogromnom napretku tehnologije, svi imamo mogućnost da uživamo u nečemu što je u ne tako dalekoj prošlosti bilo dostupno samo najvišoj klasi društva. Slika na kanvasu odnosno slikarskom platnu, zategnuta na blind ramu, savršeno je rešenje za oplemenjivanje vašeg enterijera!

Stavio sam u neispravne jer NEMA roman! Nada - Jedan od najpoznatijih ženskih časopisa na ovim prostorima. Bavio se najzanimljivijim temama iz javnog života, od zdravlja do estrade. Žene iz nekadašnjeg srednjeg sloja kupovale su ovaj list iz nedelje u nedelju. Kao i mnogi drugi, ugašen na početku finsnijske krize u zemlji. Iz sadržaja: Naslovna strana: Seid Memić Vajta Moda: Raznobojno modno leto (modeli?) Vez, vezenje, kukičanje: Raskošni detalji, Stolnjak, Milje, Mali mornar, Orijentalni motiv... Feljton: Mešoviti brakovi u Jugoslaviji 1.deo Naši u svetu i iz sveta: Osmeh mami goste Intervju: Mira Banjac (na dve strane i jedna fotografija) Ilona Staler (Ćićolina) od striptizete do poslanika Tržište ljubavi na stupcima štampe: U modi su imućni partneri Feljton: Utvrđivanje očinstva pred sudom 3.deo Zaječar `Kristal`: Kristalne čaše pune deviza (jedna strana i 3 fotografije) Iz Palate pravde: Zlatan lančić Živkova Bara, Ušće kod Obrenovca: Sa terencima na licu mesta U belom svetu: Ramona Del Abate, Elizabet Tejlor i Ričard Gir, Karolina Menar... Naši u belom svetu: Uspeh iz inata Vesna Šunjić, direktor `Zlatke Vuković` o štrajkovima: Direktora treba izmisliti U poseti: Seid Memić Vajta (na dve strane i 7 fotografije) Krojenje: Modeli s krojnog arka Feljton: Stiv Mek Kvin 4.deo Feljton: Naše istraživanje o sidi 2.deo Medicinski dodatak: pedijatar, ginekolog, ortoped, specijalist medicine Strip: Stari zanati - Grnčari 3.deo (Zekira i Ahmet Muminović) Letnje cveće za zimske dane Kuvar, recepti: Za letnje osveženje Škola atraktivnog pletenja 6.deo Ljubavna priča: Momak s gitarom - Dajna Grej Šarena strana: Marija Šel, Martina Navratilova i Džudi Nelson, Ana Bekuta ... Ocena: 4-. Vidi slike. Skladište: Magazini 2 Težina: 150 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 18.03.2021. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara Tiskovina ubuduće ne može da pređe 2 kg. U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Bukača Martina Mlinarević rođena je osamdesetih u Ljubuškom, istog datuma kad i Franjo Tuđman, u istom horoskopskom znaku kao Tito, Hitler, Lenjin i Sadam Husein. Pomalo zahvaljujući zvijezdama, a pomalo geografiji koja ju je učinila Hercegovkom, predeverala je rat, rak, razvod, raštiku i raznolike ljepše ili manje lijepe dogodovštine. Autorica knjiga: Neprocjenjivo, Ljetos i drugi ledovi, Huzur... Majka Une Sopta, petogodišnjeg bagera. „Ima li nešto teže od raka za preživjeti, pitaće se oni koji nisu preživjeli Bosnu i Hercegovinu. Martina Mlinarević, osim raka, preživjela je i smrti koje su se mogle desiti nakon rizičnih operativnih zahvata i tugu nakon niza preventivnih operacija do kojih je rak doveo. Preživjela je i zemlju u kojoj je rođena, a to je bilo teže od svih smrti koje su joj se kod uzglavlja smjestile. I da joj je sve bilo potaman, ne bi bilo lako živjeti krajnosti koje je prate – od ljubavi, obožavanja, podrške i pažnje njenih čitatelja/ica, do talasa mržnje onih koji bi joj osporili svako slovo, svaki uzdah i korak, želeći da u njenom životu isključivo metastaze cvjetaju. 'Tko ovaj film režira, jebo te život?!', zapisaće autorica u Bukači dio iz sjećanja na jedno sneno njujorško jutro, kada je stigao poziv za njeno ambasadorsko imenovanje. Ko ovaj film režira pitaće se svi koji budu čitali Bukaču i saznati koliko u takvu režiju života stane, onog koji je opstao zahvaljujući ljubavi 'koje se ne vjenčaju nego dišu i zahvaljujući kojima se preživljava'. Ali ima ljubavi, posebno u pomenutoj zemlji, zbog kojih se postaje bukača. Ako ne znate šta je bukača, pitajte one koji nad vjerskim obilježjima, vrućim supama na ispeglanim stolnjacima od nedjeljnog ručka i bračnim zavjetima žele neke druge živote prezirući vlastiti, pa samim tim i one koji/e se usude živjeti po ličnoj mjeri. Osim o ljudskom licemjerju, koji je tek u trećem planu, ovo je knjiga o tome koliko se radosti kad se voli može pronaći u formalno najnesretnijim okolnostima. Bukača je do kosti iskren zapis o snazi ljubavi ali i ličnoj snazi Martine Mlinarević koja ne odustaje i kada najbliži iznevjere. Doći će ova knjiga do svih koji su voljeli Huzur, a ako ima onih koji za Martinu ne znaju, onda će i takve pronaći. Ipak, mnogo je važnije da stigne do djevojčica kojima je posvećena i da im bude nauk za budućnost, a valjda stigne i do onoga kojem je adresirana, jer imao ju je zašto roditi.“ – Kristina Ljevak Prikaži više

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta autorke! Ana Sec - Pincir Tatjana Bugarski Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja. Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica. Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami. Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj. Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami. Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala, sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće životinje. Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.

Frajer sa susednog groba Katarine Mezeti prva je knjiga o Dezire i Beniju. Da li možemo da biramo koga ćemo voleti? Šta ako se zaljubimo u nekog s kim nemamo ništa zajedničko? Kako odoleti? Da li odoleti? Ova neodoljiva knjiga biće zabavan sagovornik svakome ko se ikada to zapitao. Dezire je savršeno organizovala svoj život. Završila je školu, zaposlila se u biblioteci, minimalistički uredila svoj beli stan, čitala probrane knjige, nosila organski pamuk, hranila se vegetarijanski, družila se sa zanimljivim ljudima i udala se za čoveka nalik sebi. A onda je njen muž nastradao i ona se iznenada našla u ulozi mlade udovice. Redovno je odlazila na njegov grob tražeći odgovore, ali je umesto njih našla – Benija. Beni je farmer koji čezne da se oženi finom devojkom koja će, kao nekad njegova mama, održavati kuću, kuvati ćufte i gulaš, s vremena na vreme isheklati nešto, zavesu ili stolnjak, i uveče gledati s njim Policijsku akademiju... Usamljen je, svi su pobegli u grad. Zato često posećuje majčin grob, samo što mu tamo smeta neka bledunjava ženska, koja se grozno oblači i stalno nešto žvrlja u sveščicu. Sve dok mu se ne nasmeši. Strast koja neočekivano bukne među njima oboma će izmaći tlo pod nogama. Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života? Da li su to uopšte važne stvari? Da li najvažnije odluke donosimo razumom ili ih diktira nešto nagonsko, haotično što živi u dubini naših bića? Prikaz romana ,,Frajer sa susednog groba" Katarine Mazeti 13.06.2018. Na prvim stranama osvaja svedenost i otresitost u autorkinom stilu, i zadivljuje stroga granica između nje i junakinje, iako se pripoveda u prvom licu. Junakinja se oseti na defanzivnost i neusmerenu agresiju; kod autorke toga nema. Verovatno je to bio jedini način da se zadrži autonomija u odnosu na priču, budući da su za njene okvire uzeti motivi iz autorkinog života. Detaljnije Prikaz romana ,,Frajer sa susednog groba" Katarine Mazeti 08.02.2018. Pitanja koja otvara roman Katarine Mazeti nisu samo pitanja egzistencije nakon gubitka identiteta. Pitanje ljubavi koja se rađa na mestu gde sve umire. Pitanje strasti na mestu koje je jednolično. Pitanje posla u kolektivu koji se drži bledih okvira oronulih korica knjige. Detaljnije Prikaz romana ,,Frajer sa susednog groba" i ,,Porodični kavez" Katarine Mazeti 30.11.2017. ,,Frajer sa susednog groba“ bavi se razlikom između seoskog i gradskog života i provocira čitaoca da razmisli o prirodi emocija i tome koliki značaj one imaju u našem životu. „Porodični kavez“ preispituje situacije u kojima emocija nadvlada razum, ismeva standardizovane rodne uloge i sugeriše koliki uticaj ovaj standard ima čak i u razvijenim zemljama u 21. veku. Katarina Mazeti vrlo inteligentnim humorom udara pravo u centar, a čitaocima nudi jednu potpuno realističnu romansu kakvu, iako čestu u životu, retko srećemo između korica ljubavnih romana. Detaljnije

Ptičji sud Odlomak iz romana: Puls mi se ubrzavao dok sam koračala kroz tihu šumu. Čulo se samo ptičje cvrkutanje, a inače samo sivo, golo drveće, razgranata mlada šuma i plavo-zeleni prasak na bledom aprilskom suncu. Tu gde je puteljak obilazio brežuljak pojavila se na vidiku neuredna aleja uspravnih, belih breza. Svaka od njih je imala zamršene grane u vrhovima krošnji, kao započeto gnezdo. Na ivici je stajala izbledelo bela taraba i jedna kapija. Iza nje: kuća. Mala, starija drvena vila pokrivena škriljcem. Kapiju sam nečujno zatvorila za sobom, prešla nagore preko dvorišta do ulaznih vrata. Nešto je zaigralo u meni. Niko nije otvorio vrata kada sam kucala. Spustila sam torbe na stepenište, sišla i sledila kamenu stazu kojom je kuća opasana. S prednje strane kuće otvorio se pogled na krajolik. Ljubičaste planine posute flekama od snega dremale su s druge strane fjorda. Niska šuma je okruživala posed sa obe strane. Stajao je dole u dvorištu kraj jednog vitkog drveta, dugih leća u tamnoplavom vunenom džemperu. Trgnu se kad sam ga pozdravila. Okrenuo se, mahnuo i krenuo ka meni u teškim gumenim čizmama preko žut-sivog polja. Uzdahnula sam. Lice i telo u nekim četrdesetim godinama, uopšte nije izgledao kao neko kome je pomoć bila potrebna. Koračajući ka njemu osmehom sam prekrila iznenađenost. Bio je krupan i tamnoput. Nije me gledao pravo u oči, ali mi je pružio ruku. Sigur Bage. Alis Hagtorn, rekla sam i lagano mu stegla veliku šaku. Ništa se u njegovom pogledu nije otkrivalo. Možda je samo bio dobar igrač. Gde je tvoj prtljag? Iza kuće. Dvorište iza njega bilo je sivo-zimska tragedija mrtvog grmlja, vlažne slame i šipurka. Kad proleće uskoro stigne, biće to džungla. Uhvatio je pogledom zabrinutost u mojim mislima. Da, moralo bi se malo zapeti. Nasmejala sam se i klimnula glavom. Dvorište je projekat moje žene. Potreban mi je neko da mi pomogne dok je ona na putovanju. Pratila sam ga, uzeo je torbe i uneo ih u hodnik. Pokazao mi je put ka drugom spratu, teškim koracima se peo uz staro stepenište. Moja soba je bila skromno sređena, imala je uzak krevet, komodu i jedan pisaći sto. Mirisala je na čisto. Na krevetu je bila posteljina s cvetnom šarom. Lepa soba. Okrenuo se bez odgovora, povio glavu i izašao, glavom mi pokazao kupatilo, zatim krenuo niz stepenice. Pratila sam ga, izašli smo iz kuće i oko ćoška krenuli preko dvorišta do male alatnice. Drvo je škripalo dok je otvarao vrata, pokazivao je na zid: grabulje, lopata, sadilica. Visoka trava mora da se kosi, ako znaš kako? Klimnula sam, progutala knedlu. Ovde ćeš naći uglavnom sve. Vinogradarske makaze, nastavio je. Bilo bi mi drago da, ako uspeš, urediš živu ogradu. Reci ako ti kakva oprema nedostaje, dobićeš novac. Nije mario da me pogleda dok je govorio. Bila sam služavka, distancu je trebalo uspostaviti od prvog trena. Da li je mnogo nas konkurisalo za posao? izletelo mi je. Jedva da me je pogledao kroz šiške. Poprilično, reče. Činilo mi se da je glumio aroganciju, znači trebalo je samo stisnuti petlju. Bila sam njegovo vlasništvo, mogao je sa mnom da radi šta želi. Obišli smo kuću i pošli kroz baštu, pored žbunja s bobicama i voćnjaka uz kamenu ogradu. Vazduh je bio bistar i hladan, mirisalo je na vlažnu zemlju i uvelu travu. Preskočio je nisku kapijicu od kovanog gvožđa i osvrnuo se prema meni. Zarđala je, rekao je, možda ćeš ti uspeti da je popraviš. I ja sam preskočila kapijicu i pošla za njim. Od ruba bašte ka fjordu su vodile strme, kamene stepenice. Brojala sam stepenike, stala sam tačno na sto. Našli smo se na malom, kamenom molu sa oronulim spremištem za čamce i pristaništem na desnoj strani. Planine su se pružale u polukrugu oko nas zaklanjajući mol od pogleda s obeju strana. Podsetilo me je na mesto na kojem sam, pre skoro trideset godina, naučila da plivam, kod vikendice koju su jednom iznajmili moji roditelji. Ovde je baš lepo. Mislio sam da srušim ovo spremište, rekao je ne gledajući ka meni. Kosa mu se vijorila na vetru s mora. Imaš li čamac? Ne, kratko je odvratio. Dobro, ovde neće biti mnogo posla za tebe. Ali bar si videla kako sve to izgleda. Okrenuo se i pošao uz stepenice. Njegova spavaća soba je bila u prizemlju, pored kuhinje i trpezarije, s prozorom koji je gledao na baštu. Unutar spavaće sobe bila je i njegova radna soba. Tamo ću provoditi veći deo vremena. Nećeš me mnogo viđati, a i ja želim da me što manje uznemiravaju. Na to sam polako klimnula, jedanput, da bih pokazala da sam razumela ozbiljnost. Nažalost, nemam automobil, ali biciklom idem, s cegerom, po namirnice. Prodavnica je pet kilometara ka severu, uz autoput. Doručak treba da bude poslužen u osam sati: dva tvrdo kuvana jajeta, marinirana haringa, dve kriške crnog ražanog hleba i crna kafa, nabrojao mi je. Za vikend si, u principu, slobodna, ali pošto si već ovde mogla bi da postaviš doručak, ali sat kasnije nego obično. U jedan je ručak. Večera je u šest sati, s kafom i konjakom posle. Zatim je nestao u svojoj radnoj sobi, a ja sam bila ostavljena na miru da se upoznam s kuhinjom. Aparati su uglavnom bili dugo korišćeni, ali su bili solidni. Zavirila sam u fioke i ormane, pokušavajući da budem što tiša. U frižideru je bilo parče bakalara koji je trebalo da podelimo za ručak. Stolnjaci su se nalazili u najdonjoj kuhinjskoj fioci, izabrala sam jedan, rasprostrla ga preko trpezarijskog stola i postavila tanjire i pribor što sam bešumnije mogla. Tačno u šest sati izašao je iz spavaće sobe, izvukao stolicu i seo u čelo stola. Čekao je. Spustila sam poslužavnik sa ribom nasred stola, činiju s krompirima ispred njega. Izmakla svoju stolicu i htela da sednem, kada me je zaustavio naglim pokretom ruke. Ne. Ti jedeš posle. Gledao je pravo preda se. Moja je krivica, možda ti nisam dovoljno jasno to istakao. Skupljala mi se knedla u grlu. Zgrabila sam svoj tanjir i brzo ga sklonila na radnu ploču, bez reči, pognutih leđa, bedno stvorenje. Dok je jeo, napunila sam sudoperu vodom i oprala šerpu i varjače. Sedeo je pravih leđa, jeo sasvim bešumno, nijednom nije podigao pogled. Pristavila sam kafu nespretnim pokretima, pronašla konjak u vitrini iza njega i rasklonila sa stola pošto je spustio pribor. Sipala sam mu kafu u šolju, konjak u tanku čašicu, spustila to na poslužavnik i nesigurno ga, zveckajući, prinela njemu. Kada je potom ustao, zahvalio na hrani i vratio se u svoju radnu sobu, sela sam za sto da pojedem svoju porciju koja se ohladila, da premažem krompir napola stvrdnutim maslacom. Potom sam oprala preostale sudove, prebrisala sto i radnu ploču i popela se u svoju sobu. Raspakovala sam svoje stvari, odeću, čarape i veš poređala u komodu, gomilicu knjiga spustila na pisaći sto. Proverila sam da li mi je telefon ugašen, a onda sam ga stavila u fijoku od stola. Više nikad ga neću uključiti, osim u slučaju nužde. Zatim sam sedela sasvim mirno, plašeći se da dam glasa od sebe. Odozdo se nije čulo ništa. Na kraju sam se sredila u kupatilu i legla. Prikaži više

DVE KNJIGE PO CENI JEDNE, NE PROPUSTITE! `FRIDINE FIJESTE` FRIDA KAHLO autori Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer - NOVO i `DA VINČIJEVA KUHINJA` - autor Dejv Devit - NOVO OBE KNJIGE SE PRODAJU U KOMPLETU + POKLON DVD FRIDA `DA VINČIJEVA KUHINJA` može ići zasebno jer ih imam više komada. Ako želite samo ovu knjigu, ona se nalazi na posebnoj aukciji i sledećem linku https://www.kupindo.com/Biografija/60594841_-DA-VINCIJEVA-KUHINJA-DEJV-DEVIT-NOVO, pa možete pogledati slike i opis knjige. Žanrovi: Biografija / Hrana i piće / Kuvar Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 325 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24 cm Godina izdanja: 2017. godine Autori: Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer LUKSUZNO Izdanje, BOGATO ILUSTROVANA - Divna sećanja na život Fride Kalo i Dijega Rivere u Plavoj kući. U knjizi se nalaze stare crno-bele porodične fotografije, više od 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, ilustracije tih recepata, kao i fotografije mrtvih priroda koje su inspirisane Fridinim slikama, što sve zajedno čini ovu knjigu snažnom, uzbudljivom i inspirativnom, kakva je bila i Frida. Kako se meksička umetnica zaljubila u kuvanje FRIDA KALO U KUHINJI Većina ljudi dobro zna kako izgleda umetnost Fride Kalo, ali malo je poznato da je Frida bila strastvena kuvarica, koliko i slikarka. Piše: M. Krtinić U domaćim knjižarama nedavno se našla neobična knjiga “Fridine fijeste” Gvadalupe Rivera i Mari-Pjer Kole u prevodu Nikole Krznarića, koja baca posebno svetlo na ovaj segment Fridinog života. Ovo kolažno izdanje, koje je objavio Službeni glasnik, daje jedinstveni uvid u svet Fride Kalo, budući da je koautorka knjige ćerka Dijega Rivere iz njegovog prethodnog braka, odnosno neko ko je odrastao u Fridinom domu. Gvadalupe Rivera deli sa čitaocima svoja sećanja na život sa Fridom, ali i recepte koja je slavna umetnica spremala svojim gostima i svom mužu. Ovo izdanje sadrži više od sto recepata za tradicionalna meksička jela koja je Frida volela da priprema, kao i ilustracije tih jela. Tu su i dragocene porodične fotografije, kao i fotografije mrtve prirode inspirisane Fridinim slikama. “Stavila sam na hartiju neke od najznačajnijih i najuzbudljivijih trenutaka u životu Fride Kalo, one koji su ostavili neizbrisiv trag u mom sećanju. Takođe govorim i o Fridinom svakodnevnom životu, njenim navikama i njenoj ličnosti, i umetničkom talentu, koji je toliko vidljiv u delima koja je stvorila između 1940. i 1943. godine. Pišem o njenom oduševljenju hranom i o pripremanju jela, koja su Dijegu bila omiljena. Sve te događaje sam nazvala ‘Fridine fijeste’, iako moram priznati, da smo moj otac, svi koji smo poznavali Fridu i ja, učestvovali u proslavama zajedno s njom”, piše u knjizi Rivera. Iz ovog izdanja saznajemo da je Fridi bilo važno da zna dobro da kuva. To je bio deo njene meksičke tradicije koliko i njena odeća iz Oahake. Ali ljubav prema kuvanja nastala je i iz želje da zadovolji svog muža, koji je bez sumnje imao dobar apetit. “Od venčanja pa nadalje Frida je shvatila da će kuvarska veština biti važan deo njenog života. Loše raspoloženje majstora Rivere nestajalo je pred ukusnim jelima koja su se tradicionalno pripremala u meksičkim kućama, poput belog pirinča ili pirinča sa šafranom…”, piše u knjizi. Rivera naglašava da je Frida bila entuzijasta koja je iz svega izvlačila najviše što može. Tako je oko nje stalno bilo razloga za radovanje. Slavila je sve svece, rođendane, krštenja i većinu verskih i svetovnih praznika. Autorke su knjigu podelile u cikluse od 12 fijesti, nazvane po mesecima. Priča počinje sa avgustom, mesecom Fridinog i Dijegovog venčanja, da bi usledili i obeležavanje Posada (za Božić), Dana mrtvih, meksičkih nacionalnih praznika i gala proslave “Obrok na veznim stolnjacima”. Zanimljivo je posmatrati koliko njen stil kuvanja i zabavljanja gostiju podseća na njene slike prepune jakih boja. Frida je provodila sate u kupovini i spremanju hrane. Uživala je dok je pripremala dekoracije za trpezarijski sto, gde su jeli Dijego i ona i njihova proširena porodica. Riverina sećanja tiču se i odnosa Dijega i Fride. Njena majka bila je Lupe Marin, jedna od Dijegovih modela, sa kojom se slavni slikar oženio 1923. godine (Gvadalupe je rođena godinu dana kasnije). Iako je razvod nekoliko godina kasnije bio obostran, Lupe je ostala deo Dijegovog života. U početku je njen odnos sa Fridom bio haotičan, da bi vremenom ljubomora i zavist potpuno nestala između dve žene. Lupe je zapravo naučila Fridu kako da kuva za Dijega. Jedno vreme dva para su čak i živela zajedno, ali su se na kraju Frida i Dijego preselili u čuvenu Plavu kuću. Ovde je porodica ugostila mnoge zanimljive i poznate ljude, i tu je procvetao Fridin umetnički talenat, ali i njena ljubav prema kuvanju. Američko izdanje objavljeno je 2002. godine, a zanimljivo je da je tokom snimanja filma “Frida” sa Salmom Hajek u glavnoj ulozi hrana za glumce spremana upravo prema receptima iz “Fridinih fijesti”. Iz poznate Glasnikove `kuhinje`, ovog putа i doslovno iz kuhinje, stigla je uzbudljiva knjiga `Fridine fijeste`. To je intrigantna i raskošna knjiga o gastronomskom životu slavne slikarke Fride Kalo. Autori Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer priredili su bogato dokumentovanu prezentaciju kulinarskih navika velike Fride. U knjizi su na zanimljiv i originalan način ispričana sećanja Fridinih najbližih i izložene dragocene porodične fotografije. Knjiga sadrži više od 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, kao i izuzetne ilustracije tih jela. Tu su i maestralne fotografije mrtve prirode, inspirisane Fridinim slikama. Fridino ime priziva tajanstvenost, čaroliju i Meksiko. Ova lepa knjiga baca novo svetlo na već poznatu legendu. Frida je bila veliki entuzijasta i svaka prilika je bila razlog za radovanje. Slavila je rođendane i praznike posvećene svecima, krštenja i sve nacionalne svetkovine. Tih dana Frida je volela da sprema tradicionalna meksička jela, omiljena njenom voljenom suprugu Dijegu Riveri. Ljubiteljima Fridinog dela ova knjiga biće dobrodošla i neprocenjiva u biblioteci, a onima koji ne poznaju njen život – biće odličan i zanimljiv uvod u upoznavanje. Bodljikave kruške u zelenom pipijan sosu, supa od škampa, piletina u marinadi, pa škampi u marinadi, ljuti voćni paprikaš, salate i sosovi u ogromnim činijama, avokado, pasulj, rotkvice... meksička hrana sva u slikama koje prosto mame iz knjige „Fridine fijeste, Recepti i sećanja na život sa Fridom Kalo“, autorki Gvadalupe Rivere i Mari-Pjer Kole. Ova jela Frida Kalo spremala je za svoj rođendan u julu, a priređivala je velike večernje zabave na koje je pozivala „pola Meksika“, marijače, žene u živopisnim nošnjama, ljude iz Pariza, Londona i Njujorka. U čuvenoj Plavoj kući, koju su Frida i Dijego uredili u vatrometu boja i ukrasili velikim slikarskim platnima, tada su se pili tekila, pivo u kriglama, svuda je bilo aranžirano voće uklopljeno sa crvenim mušemama i šarenim salvetama. Kao slikarska mrtva priroda. Posebnu pažnju Frida je poklanjala desertima, puslicama i nugat kockama i karamelama, zato što su je podsećali na detinjstvo. U pripremnim spiskovima gostiju i recepata, Fridi su pomagali porodica i prijatelji, pa i kćerke njenog muža Dijega Rivere iz braka sa književnicom Lupe Marin. Jedna od njih Gvadalupe Rivera napisala je ovu knjigu u saradnji sa novinarkom Mari-Pjer Kole, uz živopisne fotografije Ignasija Urkisa, a kod nas je ovo delo objavljeno u „Službenom glasniku“, u prevodu Nikole Z. Krznarića. Ovo je knjiga sećanja nekadašnje devojčice, koja je uz Fridu Kalo i oca Dijega Riveru formirala svoj ukus, stavove i buduće pozive, postajući profesorka prava, savezna poslanica u Kongresu, senatorka, ambasadorka Meksika u različitim međunarodnim organizacijama, dobitnica Nacionalne nagrade za ekonomiju i vodeća članica mnogih kulturnih organizacija. Napisala je nekoliko knjiga o životu svog oca, a ova posebno opisuje gozbe o nacionalnim i verskim praznicima. „Naučila sam da posmatram svet kroz način na koji su živeli Frida i Dijego“, piše Gvadalupe Rivera. Fridin kreativni pristup životu i umetnosti pripremanja jela opisan je u knjizi kroz dvanaest fijesta, karakterističnih za svaki mesec, među kojima su Posade za Božić, Dan mrtvih, meksički nacionalni praznici kada se Dijego družio sa bivšim revolucionarima i političarima, proslava „Obrok na vezenim stolnjacima“. Više od stotinu recepata tradicionalnih meksičkih jela iz bakinih beležnica, čak i od bivše Dijegove supruge Lupe, nalazi se u ovim sećanjima. Mnoštvo ljudi prelazi preko stranica knjige, ispunjavajući obede i proslave razgovorima o Frojdu, Lorki, komunizmu i melodijama meksičkih ljubavnih pesama: „Tebi dolazim da pevam najlepšu pesmu svoju...“, dok Frida ponosno korača u širokim suknjama, sa cvećem u kosi. Njen i Dijegov život, ispunjen radom, predavanjima, putovanjima i druženjem, obogaćen je vatrometom boja, plodovima prirode i duha. Za septembarski nacionalni praznik Frida je pored ostalog na spisak jela dodala paprike u sosu od oraha. O poreklu ovog jela Gvadalupe Rivera pripoveda da su žene Puebla, početkom 19. veka, prilikom posete jednog od prvih meksičkih predsednika, a neposredno posle zadobijanja nezavisnosti, želele da naprave nešto nesvakidašnje te su pripremile te paprike u sosu od oraha. To povrće punjeno je mlevenim mesom i umočeno u sos od sveže mlevenih oraha, pa garnirano semenkama nara. „U čast predsednika Meksika u jelu su bile zelene paprike, beli samleveni plod oraha i crvene semenke nara“, piše Gvadalupe. Za nacionalni praznik Frida je spremala pirinač u boji zastave, a sto je aranžirala tako što je pored cveća u raznobojne bodljikave kruške, nar i limete, pobola meksičke zastavice, stvarajući mrtvu prirodu kao sa slike. Devet dana pred Božić održavane su svečanosti Posade kada su lomljene pinjate, igračke od papira, keramike ili platna, napunjene igračkama i bombonama. Frida je volela ove Božićne svetkovine, kao i Bogojavljenje kada je kupovala Bogojavljenski kolač sa figurom deteta Hrista u unutrašnjosti. Plava kuća je sve do februara primala decu iz susedstva, porodicu i prijatelje. Može se reći da je čitav njen život bio svetkovina, uprkos bolesti i životnim udarcima. Pustolovina u zlu. Ukusna bodljikava kruška. KNJIGU ŠALJEM KAO PREPORUČENU TISKOVINU UZ PRETHODNU DOPLATU POŠTARINE