Nedelјko Grgurević. `Evharistija kao žrtva : liturgijsko bogoslovlјe.` Libertivil, Ilinois: Bogoslovski fakultet Svetog Save, 2008. 2. izd. 211 str. ; 20 cm.

Jevgenij Trubeckoj. 1. `Smisao života.` Ruski bogotražitelјi. 25, Beograd: Logos, 1997. 220 str. ; 20 cm. 2. `Istina u bojama.` Ruski bogotražitelјi. 5, Beograd: Logos, 2005. 93 str. ; 20 cm.

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Byčkov, Viktor Vasilʹevič Naslov Vizantijska estetika : teorijski problemi / V. V. Bičkov ; s ruskog preveo Dimitrije M. Kalezić Jedinstveni naslov Византийская эстетика. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1991 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 329 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kalezić, Dimitrije M. Zbirka Ѣ biblioteka (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Византийская эстетика / В. В. Бычков Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. [333]. Predmetne odrednice Estetika -- Vizantija 1. Estetika u sistemu vizantijskoga shvatanja svijeta 2. Ljepota, prekrasno i njihove modifikacije 3. Slika i simbol 4. Umjetnost 5. Estetika unutrašnjega 6. Antičke tradicije 7. Kanon, Beleška o piscu BELEŠKA O PISCU Viktor Vasiljevič BIČKOV rođen je 1940. godine. Stalno je nastanjen u Moskvi. Po završetku srednje škole sa zlatnom medaljom (1960), upisao se na Moskovski energetski institut koji je završio 1965. godine, specijalnost radiofizika. Ali jour u studentskoj klupi kod Bičkova se ispoljila sklonost prema humanističkim naukama. Naporedo sa studijama u Institutu proučavao je istoriju umjetnosti, estetiku, istoriju filosofije, posjećivao predavanja prof. M. A. Alpatova, V. N. Lazareva, V. F. Asmusa. Po završetku instituta radio je kao inženjer, nastavljajući istovremeno da izučava istoriju filosofije, istoriju kulture i stare jezike (na Odjeljenju za klasične nauke Moskovskoga državnog univerziteta kod prof. A. F. Losjeva). Godine 1969. upisao se na redovni tečaj aspiranture Moskovskoga univerziteta, gdje je nastavio da se zanima starim jezicima, istorijom religije, estetikom. Po završetku aspiranture primljen je u Odeljenje za estetiku Instituta za filosofiju Akademije nauka SSSR, gdje se i sada nalazi. Još prije stupanja na studije, odnosno pripreme za aspiranturu, već su se odredile naučne sklonosti V. Bičkova – umjetnost, estetika, duhovna kultura Vizantije i zemalja njenoga regiona. Godine 1973, odbranio je na Filosofskom fakultetu Moskovskoga univerziteta disertaciju za kandidata filosofskih nauka na temu Uzajamna veza filosofskog, religijskog i estetskog u istočnohršićanskoj umjetnosti. Za vrijeme rada u Institutu za filosofiju Bičkov je aktivno izučavao patristiku na materijalu koji je on pripremio i na osnovu njega objavio monografije Vizantijska estetika. „Teorijski problemi“, Moskva 1977. god., zatim „Estetika pozne antike, II–III vijek“, Moskva, 1981. pa „Estetika Aurelija Avgustina“, Moskva 1984. i čitav niz naučnih članaka i referata koji su se pojavili u Rusiji i u inostranstvu (u Austriji, Bugarskoj, Saveznoj Republici Njemačkoj, Grčkoj, Jugoslaviji). Godine 1981, na naučnom savjetu Filosofskog instituta AN SSSR Bičkov je odbranio disertaciju i stekao naučni stepen doktora filosofskih nauka, sa temom Estetske ideje patristike II–V vijeka. V. V. Bičkov je bio učesnik niza međunarodnih skupova i konferencija iz filosofije, umjetnosti i vizantologije. Njegove monografije „Vizantijska estetika“ i „Estetika pozne antike“ sa velikim je interesovanjem dočekala naučna javnost, dobile su visoku ocjenu u nizu naučnih publikacija. „Vizantijska estetika“ je prevedena i izdata u Italiji (1983), u Bugarskoj (1984), u Mađarskoj (1988), a pripremljen je i njemački prevod Verlag der Kunst – Dresden, „Estetika pozne antike“ je publikovana u rumunskome prevodu (Bucureçti, 1984). V. V. Bičkov je zauzet velikim naučnoorganizacionim poslom. Niz godina on je rukovodio autorskim kolektivom na izradi prva dva toma „Istorije estetičke misli“ (izdanje: „Iskusstvo“, Moskva, 1985); sada rukovodi autorskim kolektivom koji radi na izradi prva dva toma „Istorije ruske estetike“ (tom I: Drevnяя Rusь, tom P: XVII vek). MG148 (N)

Poput većine istorijskih junaka iz davne prošlosti, čiji se životi i dela izrazito razlikuju od onih običnog ljudskog roda, Apolonije je do danas ostao zagonetka koja nije našla svog Edipa. Njegov život obavijen je takvim velom tajne da se često pogrešno shvata kao bajka, mit. Međutim, prema svim zakonima logike i razuma, potpuno je jasno da Apolonija nipošto ne bi trebalo gledati u tom svetlu. Ukoliko tijanski teurg sme da se smatra izmišljenom ličnošću, onda istorija nema pravo na svoje Cezare i Aleksandre. Potpuno je tačno da je taj mudrac, koji je sve do danas bez premca u čudotvornim moćima – na osnovu istorijski potvrđenih dokaza – stupio na poprište javnog života a da možda niko nije znao odakle je došao, i nestao iz njega a da možda niko nije znao kuda je otišao. Ali razlozi za to su očigledni. Upotrebljena su sva sredstva – naročito tokom četvrtog i petog stoleća naše ere – da se iz ljudskih umova izbriše sećanje na uzvišene i svete ljude. Hrišćani su sprečili kolanje njihovih biografija, koje su bile brojne i ushićujuće, i za to su, kao što ćemo videti, imali jake razloge. Na krajnje čudesan način je opstao Damisov dnevnik, i ostao jedini da ispriča priču. No, ne sme se zaboraviti da Justin Mučenik često govori o Apoloniju, a karakter i istinoljubivost tog dobrog čoveka su besprekorni, tim više što je imao valjan razlog da se oseća zbunjeno. Isto tako, ne može se osporiti činjenica da u prvih šest vekova jedva da je postojalo ijedno svešteno lice koje nije spomenulo Apolonija. H.P. Blavacka Tvrd povez, 360 str.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Priručnik za učenike Starog zaveta 1, Kraljevi - Malahija na engleskom jeziku Izdavač: Church of Jesus Christ of Latter-day Saints, Salt Lake City, 2003. god. Broširan povez, 27,5 cm. 422 str. Ilustrovano This Church Educational System manual includes interpretive commentary, enrichment sections, historical and cultural insights, maps, and charts relating to the Old Testament. Does not include commentary on the book of Psalms. For institute course Religion 302. Also useful for individual and family study.

Ljubav nas pretvara u ono što volimo U središtu Ekhartovog interesovanja leži uzletna moć duše, koja kroz odeljivanje od svega telesnog i svetovnog hrli svojoj prvoj iskri i svom dnu - onom nečemu u duši gde je, po Ekhartu, `dno Boga moje dno, i moje je dno dno Boga`. Otac nemačke misli kako su ga zvali, rodio se 1260. u Tiringiji, a umro, možda u Kelnu, možda u Avinjonu, jer je naprosto nestao u vrtlogu teoloških, sholastičkih i političkih sukoba koji su ga u taj mah progutali, negde 1327. ili 1328. godine. Njegova predavanja i propovedi ostavili su dubok trag svuda kuda je prošao. Izdavač: Službeni glasnik Nav-id: A032899 ISBN: 9788675498285 Broj strana: 153

Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje. Diskretno podvlačeno grafitnom olovkom, može se lako obrisati.

Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje! Staro 40 godina, pa stoga pišemo da je feler, ali nema nedostataka osim vremešnosti.

Jovan Fundulis. `Omilitika : crkveno propovedništvo / prevod Gajo G. Gajić, Maja Rašović ; redaktura prevoda Radomir Rakić.` Žički putokazi. 16, Kralјevo: Eparhijski upravni odbor Eparhije žičke, 2011. 187 str. ; 25 cm. Feler je flekica na dnu tabaka, vidi foto. Takvu sam je kupio od izdavača, i nisam je čitao.

1. Nikolaj Ozolјin. `Pravoslavna ikona Pedesetnice : poreklo i razvoj njenih konstitutivnih tema u vizantijskoj epohi `. Šibenik: Istina, 2007. 206 str. : ilustr. ; 20 cm. 2. `Sveti Vasilije Ostroški : čudotvorac i iscelitelј / [urednik Radomir Nikčević ; uvodno slovo Amfilohije (Radović), Jovan (Purić) ; fotografije Života Ćirić ... i dr.].` Svetitelјi. 7, Cetinje: Svetigora, 2009. 160 str. : ilustr. ; 29 cm. 3. Aleksandar Torik. `Flavijan.` Beograd: Bard-Fin, 2012. 223 str. : ilustr. ; 17 cm. Posveta na predlistu. 4. Sv. Jovan Kronštatski. `Kako dostići svetost : praktični saveti i duhovne pouke.` Linc: Pravoslavna crkvena opština Linc, 20?? 80 str. ; 17 cm. Solidno očuvano.

Majstor Ekhart. 1. `Ljubav nas pretvara u ono što volimo : iz propovedi i izabrani traktati.` 1001 knjiga. 9, Beograd: Službeni glasnik, 2008. 149 str. ; 18 cm. Tragovi vlage! 2. `Sve što saznajemo saznaje nas : u spiritualnom životu.` 1001 knjiga. 79, Beograd: Službeni glasnik, 2019. 2. izd. 150 str. ; 18 cm. NOVA! 3. `Blagodat utehe : knjiga o božanskoj ugodi.` 1001 knjiga. 80, Beograd: Službeni glasnik, 2020. 2. izd. 95 str. ; 18 cm. NOVA!

Gajo Gajić. `Evharistija - poslednja tajna vaskrslog Hrista : evharistijsko bogoslovlјe Svetog Nikole Kavasile.` Vrnjci: Interklima-grafika, 2017. 279 str. : autorova slika ; 24 cm.

Lazar Mirković. `Pravoslavna liturgika. Deo 2, Posebni deo. (Svete tajne i molitvoslovlјa).` 3, Beograd: Sveti arhijerejski sinod SPC, 1983. 3. izd. 229 str. ; 21 cm. Fototipsko izdanje, reklo bi se. Nekorišćeno.

‘’U ovom ogledu želimo prikazati antihumanizam koji je svojstven savremenoj filozofiji, i da, suprotstavljajući se toj filozofiji zastupamo osnovnu ideju filozofije koja bi vodila računa o čoveku’’ Mikel Difren (9. februara 1910. u Klermontu, Oise - 10. juna 1995. u Parizu) bio je francuski filozof i estetičar. Poznat je kao filozof egzistencijalizma, naročito je zapažen njegov rad Fenomenologija estetskog iskustva (1953. godine. Dok je bio ratni zarobljenik u logoru naišao je na rad Karla Jaspersa zajedno sa Polom Rikerom. Difren i Riker su kasnije sarađivali na knjizi o Jaspersu. / Preveo: Branko Jelić Urednik: Miloš Stambolić Naslov originala: Mikel Dufrenne - Pour l’homme Sadržaj: Prvi deo: GLAVNE TEME SAVREMENE FILOZOFIJE 1. Filozofija bića 2. Filozofija pojma 3. Arheološka epistemologija 4. Epistemologija marksizma ili marksizam kao epistemologija 5. Filozofija ljudskog jezika 6. Vladavina strukture 7. Nesvesno 8. Filozofija istorije. Drugi deo: PRISTUP JEDNOM RAZMIŠLJANJU O ČOVEKU 1. Filozofija i čovek 2. Subjekt i objekt 3. Ja i drugi 4. Ka jednom ekspliciranju ideje čoveka 5. Filozofija i etika 6. Filozofija čoveka i nauke o čoveku - Pogovor: Izgledi koje čovek danas ima. Nolit, Beograd, 1973 340 str.; meki povez; Biblioteka: Sazvežđa (36)

Nikola Ludovikos. `Evharistijska ontologija : evharistijski temelјi bića, kao nastajanje u zajednici, u eshatološkoj ontologiji svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe 5, Karlovac: Martiria, 2011. 298 str. ; 22 cm.

Lars Tunberg. `Čovek i kosmos : vizija svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe. 4, Šibenik: Istina, 2008. 223 str. : ilustr. ; 21 cm.

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

Sergej Sergejevič Horužij. `Diptih o tihovanju.` Ruski bogotražitelјi: kolo 7. 41, Beograd: Brimo, 2002. 154 str. ; 21 cm.

Arhimandrit Kiprijan (Kern). `Patrologija /[sa ruskog preveli Nikola Marojević, Radisav Marojević].` Mala patristička biblioteka. Vrnjačka Banja: Prolog, 2006. 282 str. ; 21 cm. Kupio sam novo i tek malo prelistao.

Jovan Majendorf. 1. `Hristos u istočno-hrišćanskoj misli.` Hilandarski putokazi. 12, Asprovalta: Manastir Hilandar, 2003. 2. izd. 204 str. ; 24 cm 2. `Vizantijsko nasleđe u Pravoslavnoj Crkvi.` Sveti Sava. 9, Kralјevo: Eparhija Žička, 2006. 280 str. ; 21 cm. 3. `Vizantijsko bogoslovlјe : istorijski tokovi i dogmatske teme / Džon Majendorf ; sa engleskog preveo Jovan Đ. Olbina.` Kragujevac: Kalenić, 2008. 317 str. ; 21 cm. Odlično očuvano.

1. Semjon Frank. `Rušenje idola ; Fridrih Niče i etika `Ljubavi prema dalјnjemu` `. Ruski bogotražitelјi. 11, Beograd: Logos, 1996. 129 str. ; 20 cm. 2. Nikolaj Loski. `Bog i svetsko zlo ; Karakter ruskog naroda.` Ruski bogotražitelјi. 39, Beograd: Logos, 2001. 271 str. ; 21 cm. 3. Ivan Ilјin. `O suprotstavlјanju zlu silom.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2020. 2. izd. 193 str. ; 21 cm.

1. Lav Nikolajevič Tolstoj. `Vaskrsenje / [preveo s ruskog Milivoje Jovanović].` Knjiga za svakoga. 33, Beograd: `Branko Đonović`, 1964. 461 str. ; 17 cm. 2. Konstantin Leontjev. `Beleške pustinjaka.` Ruski bogotražitelјi. 22, Beograd: Logos, 1997. 159 str. ; 20 cm. 3. Andrej Beli. `Smisao umetnosti.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 18 cm.

1. Vasilij Vasilјevič Rozanov. `Poslednje lišće ; Tavni lik ; Hristos - Sudija sveta : o Isusu Najslađem i gorkim plodovima sveta.` Ruski bogotražitelјi. 47, Beograd: Logos, 2002. 154 str. ; 21 cm. 2. Ivan Vasilјevič Kirejevski. `Filosofski spisi.` Alef. 56, Čačak: Gradac, 2003. 89 str. ; 23 cm. 3. Boris Petrovič Višeslavcev. `Srce u hrišćanskoj i indijskoj mistici.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 17 cm. 4. Grigorij Skovoroda. `Alfavit ili Bukvar mira : (izbor iz dela).` Beograd: Logos, 2011. 277 str. ; 22 cm. Lepo očuvano.

ZEN BUDIZAM I PSIHOANALIZA - D. T. Suzuki, E. From Izdavač: NOLIT Beograd, edicija SAZVEŽĐA broj 8 Godina izdanja: 1964 Povez: broš Broj strana: 269 Pismo: latinica Stanje: dobro

ISTORIJSKO-DRUŠTVENI KONTEKST OTKRIVENJA odlično očuvana SK.3