Solidna. Sifra adp13.3

■ KOSTIM NA SCENI DIVLJIH RUŽA ▪︎Autor: Milutin Ž. Pavlov ▪︎Izdavač: Prometej, Novi Sad, 2011. ▪︎Povez: Tvrd ▪︎Br. Strana: 167str. ▪︎Stanje: Odlično, kao nova.

Unutrašnjost odlična, korice kao na slici. Sifra adp12.3

Povratak Bakovuka Finbar O`Konor Izdavač: Kreativni Centar, Beograd, 2007god. Bakovuk se vratio - smešniji i strašniji nego ikada pre! Inspektor Brljiša je na tragu svom zakletom neprijatelju Bakovuku. Inspektor Brljiša i njegov pomoćnik Njuškalo, preobučeni u kostim vuka, pokušavaju da preteknu vuka, koji je pošao da uhvati Crvenkapinu baku pre nego što ona ode u grad na tombolu. U urnebesnu zavrzlamu ovog puta upetljani su i šef policije, Ljubitelji ljubimaca, bakin nećak, pa i poneki čitalac. Mek povez, format: 11x18 cm, 66 strana, ilustrovano, cirilica. Korice odlicne, kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja. 22042022 ktj-4

POVRATAK DON KIHOTA Autor: Gilbert Kit Česterton Žanrovi: Drama Izdavač: Bernar Godina izdanja: 2017. Broj strana: 233 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 21 cm Stanje kao na slici, odlično očuvana. Majkl Hern je bibliotekar u opatiji ,,Seawood`, imanje čiji je vlasnik lord Seawood. Kada kćer lorda Seawood-a i neki od njenih prijatelja odluče da odigraju predstavu pod nazivom ,,Blondel the Troubadour`, od bibliotekara se traži da igra ulogu srednjovekovnog kralja. Hern ne samo da je ozbiljno shvatio svoju ulogu, nego je i odbio da skine kostim kada se predstava završila. Ostao je u liku srednjovekovnog kralja i sa ovim sredstvom, Česterton postiže divan efekat, stvarajući mogućnost da prošlost komentariše sadašnjost.

Nagrada YALSA 2013. Autorka romana Ana i francuski poljubac. Može li momak iz njene prošlosti biti njena buduća ljubav? Buduću dizajnerku Lolu Nolan ne zanima moda ‒ zanimaju je kostimi. Što je kostim izražajniji ‒ svetlucaviji, zabavniji, luđi ‒ tim bolje. Lolin život je gotovo savršen, pogotovo zato što je njen dečko opaki roker... sve dok se užasni blizanci Kaliopi i Kriket Bel, ne vrate u susedstvo i otkopaju prošlost punu patnji i briga za koju je verovala da je odavno pokopana. Ipak, kad nadareni pronalazač Kriket istupi iz senke svoje bliznakinje i vrati se u Lolin život, ona će konačno morati da se suoči sa osećanjima koja celog života gaji prema momku iz susedstva.

Znanje Zagreb 2020 423 strane Odlično očuvana Božić je. Starac se automobilom vozi kroz planine. Odjednom spazi nešto u mraku pred sobom i naglo zakoči. U snijegu na cesti stoji dječak plavih usana i s jelenjim rogovima na glavi. Četrnaest godina poslije u planinskom je jezeru nedaleko odande pronađena mrtva djevojka. Na sebi ima baletni kostim, a malo dalje stoji fotoaparat. U vrijesu uz rub vode pronađena je stranica iz dječje knjige Braća Lavljeg Srca. Miju Krüger još uvijek proganja smrt njezine blizanke. Holger Munch bio je na dopustu da bi se mogao brinuti za kćer. Zajedno se upuštaju u rješavanje tog neobičnog i zamršenog slučaja, odlučni da ga što prije razriješe. Ali i ne slute što ih sve još čeka.

Knjiga je u odlicnom stanju... Drevna maska je ukradena. Vekovni sukob je počeo. U skrivenoj odaji malenog muzeja usred Džordžije pronađeno je telo čoveka okruženo gomilom zapanjujućih grčkih antikviteta. Nestali su neprocenjiva zlatna posmrtna maska i kostim drevnog kralja koji je, po predanjima, vladao slavnom Mikenom. Kada Debora Miler, kustos muzeja, krene u potragu za maskom koja predstavlja najveće otkriće u svetu arheologije, otkriće da se iza nje krije zastrašujuća istina. Uvučena u vrtlog međunarodne zavere i istorijskih obmana, Debora se pita da li će uopšte imati dovoljno vremena da mračnu tajnu podeli sa svetom i spase sopstveni život? U Atrejevoj maski saznaćete zbog čega je blago za kojim su tragali nacisti, agenti ruskih tajnih službi i mnogi kolekcionari, i dalje predmet potrage svih onih koji maštaju o slavi antičkih junaka i prastarim legendama.

O knjizi: Drevna maska je ukradena. Vekovni sukob je počeo. U skrivenoj odaji malenog muzeja usred Džordžije pronađeno je telo čoveka okruženo gomilom zapanjujućih grčkih antikviteta. Nestali su neprocenjiva zlatna posmrtna maska i kostim drevnog kralja koji je, po predanjima, vladao slavnom Mikenom. Kada Debora Miler, kustos muzeja, krene u potragu za maskom koja predstavlja najveće otkriće u svetu arheologije, otkriće da se iza nje krije zastrašujuća istina. Uvučena u vrtlog međunarodne zavere i istorijskih obmana, Debora se pita da li će uopšte imati dovoljno vremena da mračnu tajnu podeli sa svetom i spase sopstveni život? U Atrejevoj maski saznaćete zbog čega je blago za kojim su tragali nacisti, agenti ruskih tajnih službi i mnogi kolekcionari, i dalje predmet potrage svih onih koji maštaju o slavi antičkih junaka i prastarim legendama.

Autorka romana Ana i francuski poljubac. Može li momak iz njene prošlosti biti njena buduća ljubav? Buduću dizajnerku Lolu Nolan ne zanima moda ‒ zanimaju je kostimi. Što je kostim izražajniji ‒ svetlucaviji, zabavniji, luđi ‒ tim bolje. Lolin život je gotovo savršen, pogotovo zato što je njen dečko opaki roker... sve dok se užasni blizanci Kaliopi i Kriket Bel, ne vrate u susedstvo i otkopaju prošlost punu patnji i briga za koju je verovala da je odavno pokopana. Ipak, kad nadareni pronalazač Kriket istupi iz senke svoje bliznakinje i vrati se u Lolin život, ona će konačno morati da se suoči sa osećanjima koja celog života gaji prema momku iz susedstva. „Stefani je napisala još jedan roman koji se ne ispušta iz ruku. Ona odlično zamišlja tinejdžere koji su sve samo ne karikature.“ MTV.com „Ovo nije samo ljubavna priča. Ovo je priča o prijateljstvu, odrastanju i donošenju teških odluka.“ Seventeeen.com

Atrejeva maska Endru Džejms Hartli(autor) Miroslav Bašić Palković(prevod) Izdavač: Alnari Naslov originala: The Mask of Atreus / A. J. Hartley Drevna maska je ukradena. Vekovni sukob je počeo. U skrivenoj odaji malenog muzeja usred Džordžije pronađeno je telo čoveka okruženo gomilom zapanjujućih grčkih antikviteta. Nestali su neprocenjiva zlatna posmrtna maska i kostim drevnog kralja koji je, po predanjima, vladao slavnom Mikenom. Kada Debora Miler, kustos muzeja, krene u potragu za maskom koja predstavlja najveće otkriće u svetu arheologije, otkriće da se iza nje krije zastrašujuća istina. Uvučena u vrtlog međunarodne zavere i istorijskih obmana, Debora se pita da li će uopšte imati dovoljno vremena da mračnu tajnu podeli sa svetom i spase sopstveni život? U Atrejevoj maski saznaćete zbog čega je blago za kojim su tragali nacisti, agenti ruskih tajnih službi i mnogi kolekcionari, i dalje predmet potrage svih onih koji maštaju o slavi antičkih junaka i prastarim legendama. posveta

Autor: Suzan Elizabet Filips Format: 14x20 cm Broj strana: 355 Povez: broširan Božanstveni fudbaler ... Usamljeni autoput u Koloradu ... Žena u odeći od dabrovine. Može li život biti zabavniji? Dan kad je upoznala prebogatog Deana Robillarda bio je do tog trenutka najgori u životu Blue Bailey. Bila je pokradena, nije imala kamo otići i sama je tumarala cestom odjevena u reklamni kostim dabra. A Dean, obožavani nogometaš, upravo je započeo svoj godišnji odmor, spustio se s autoceste da izbjegne dosadu i nije želio da mu bilo što promijeni plan. Ali stvari se nikad ne događaju kako smo željeli pa će Blue prvo završiti u njegovu automobilu a poslije i u kući. A u kući će njegov svijet okrenuti naglavačke. Privlačnost među njima postat će očita, no hoće li biti dovoljna da se pretvori u ozbiljnu ljubavnu vezu? “Rođeni šarmer” ljubavni je roman spisateljske zvijezde u Americi, Susan Elizabeth Phillips.

Autorka romana Ana i francuski poljubac. Može li momak iz njene prošlosti biti njena buduća ljubav? Buduću dizajnerku Lolu Nolan ne zanima moda ‒ zanimaju je kostimi. Što je kostim izražajniji ‒ svetlucaviji, zabavniji, luđi ‒ tim bolje. Lolin život je gotovo savršen, pogotovo zato što je njen dečko opaki roker... sve dok se užasni blizanci Kaliopi i Kriket Bel, ne vrate u susedstvo i otkopaju prošlost punu patnji i briga za koju je verovala da je odavno pokopana. Ipak, kad nadareni pronalazač Kriket istupi iz senke svoje bliznakinje i vrati se u Lolin život, ona će konačno morati da se suoči sa osećanjima koja celog života gaji prema momku iz susedstva. „Stefani je napisala još jedan roman koji se ne ispušta iz ruku. Ona odlično zamišlja tinejdžere koji su sve samo ne karikature.“ MTV.com „Ovo nije samo ljubavna priča. Ovo je priča o prijateljstvu, odrastanju i donošenju teških odluka.“ Seventeeen.com Prelepa potpuno nova nekoriscena knjiga

Kada njeni roditelji odluče da posete njenu trudnu sestru u Južnoj Luizijani, Sofi će se obradovati vremenu provedenom nasamo sa dugogodišnjim dečkom Grifinom, ali će se ispostaviti da Grifin želi upravo suprotno: raskid i slobodu. Slomljenog srca, Sofi odlazi u kuću bake i deke, gde se ostatak vesele i velike porodice okuplja za praznike. Onda njena baka smišlja (ne baš tako) savršen plan: Narednih deset dana, Sofi će ići na deset različitih sastanaka naslepo, a momke biraju članovi porodice. Njena slatka rođaka Sara ugovoriće joj sastanak sa vrlo zgodnim momkom na ekskluzivnoj podzemnoj zabavi. Ili luda tetka Patris, zbog koje će Sofi završiti na priredbi u glavnoj ulozi, sa dečakom koji joj jedva doseže do ramena. I bebom koja neprestano plače. I vrlo gladnom kozom koja joj upravo jede kostim. Kada Grifin neočekivano počne da je moli za drugu šansu, Sofi će biti zbunjena više nego ikada. Jer možda, samo možda, počinje da oseća nešto prema nekom drugom… Nekome ko je oduvek bio tu…

Treći roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk – Kriger. U zimu 1996. godine jedan čovek se vozi pustim putem preko planine. Iznenada njegovi farovi osvetljavaju životinju. Snažno koči i staje tik ispred… uplašenog dečaka. Usne su mu pomodrele od hladnoće, a na glavi nosi čvrsto uvezane jelenje rogove. Četrnaest godina kasnije nedaleko od tog mesta, obučeno u kostim balerine pronađeno je telo devojke u planinskom jezeru. Narednih nekoliko nedelja umreće još tri osobe. Pored svakog tela ubica je ostavio trag – direktan poziv detektivima Holgeru Munku i Miji Kriger da se pridruže njegovoj smrtonosnoj igri. Siguran je da oni ne mogu da pobede jer su njegova pravila najopasnija i najstrašnija. On je serijski ubica čije su žrtve potpuno nasumične. Munk i Krigerova ne mogu da predvide sledeći potez ubice. Da bi ga uhvatili, moraće da pogledaju duboko u mračnu prošlost. „Bjerk je sve bolji iz knjige u knjigu. Priča teče nezaustavljivo i nemilosrdno vas uvlači u svoj mračni tok. Izvrsno!“ – Nettavisen „Ovim romanom Bjerk je Nesbeu bacio rukavicu u lice.“ – Sunday Express

Opis "Dečak koji je voleo jelene - Samuel Bjerk" Treći roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk – Kriger. U zimu 1996. godine jedan čovek se vozi pustim putem preko planine. Iznenada njegovi farovi osvetljavaju životinju. Snažno koči i staje tik ispred… uplašenog dečaka. Usne su mu pomodrele od hladnoće, a na glavi nosi čvrsto uvezane jelenje rogove. Četrnaest godina kasnije nedaleko od tog mesta, obučeno u kostim balerine pronađeno je telo devojke u planinskom jezeru. Narednih nekoliko nedelja umreće još tri osobe. Pored svakog tela ubica je ostavio trag – direktan poziv detektivima Holgeru Munku i Miji Kriger da se pridruže njegovoj smrtonosnoj igri. Siguran je da oni ne mogu da pobede jer su njegova pravila najopasnija i najstrašnija. On je serijski ubica čije su žrtve potpuno nasumične. Munk i Krigerova ne mogu da predvide sledeći potez ubice. Da bi ga uhvatili, moraće da pogledaju duboko u mračnu prošlost. „Bjerk je sve bolji iz knjige u knjigu. Priča teče nezaustavljivo i nemilosrdno vas uvlači u svoj mračni tok. Izvrsno!“ – Nettavisen „Ovim romanom Bjerk je Nesbeu bacio rukavicu u lice.“ – Sunday Express

Autor:: Samuel Bjerk Žanrovi:: E-knjige, Trileri Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 3. mart 2022. Broj strana: 392 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Treći roman u serijalu o detektivskom dvojcu Munk – Kriger. U zimu 1996. godine jedan čovek se vozi pustim putem preko planine. Iznenada njegovi farovi osvetljavaju životinju. Snažno koči i staje tik ispred… uplašenog dečaka. Usne su mu pomodrele od hladnoće, a na glavi nosi čvrsto uvezane jelenje rogove. Četrnaest godina kasnije nedaleko od tog mesta, obučeno u kostim balerine pronađeno je telo devojke u planinskom jezeru. Narednih nekoliko nedelja umreće još tri osobe. Pored svakog tela ubica je ostavio trag – direktan poziv detektivima Holgeru Munku i Miji Kriger da se pridruže njegovoj smrtonosnoj igri. Siguran je da oni ne mogu da pobede jer su njegova pravila najopasnija i najstrašnija. On je serijski ubica čije su žrtve potpuno nasumične. Munk i Krigerova ne mogu da predvide sledeći potez ubice. Da bi ga uhvatili, moraće da pogledaju duboko u mračnu prošlost. „Bjerk je sve bolji iz knjige u knjigu. Priča teče nezaustavljivo i nemilosrdno vas uvlači u svoj mračni tok. Izvrsno!“ – Nettavisen „Ovim romanom Bjerk je Nesbeu bacio rukavicu u lice.“ – Sunday Express c6

Laguna / Dejv Hil - Tatin zivot lepo očuvana Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Dejv Hil - Tatin zivot Odlično očuvana Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Lola i momak iz susedstva - Stefani Perkins Stefani Perkins Lola i momak iz susedstva Autorka romana Ana i francuski poljubac. Može li momak iz njene prošlosti biti njena buduća ljubav? Buduću dizajnerku Lolu Nolan ne zanima moda ‒ zanimaju je kostimi. Što je kostim izražajniji ‒ svetlucaviji, zabavniji, luđi ‒ tim bolje. Lolin život je gotovo savršen, pogotovo zato što je njen dečko opaki roker... sve dok se užasni blizanci Kaliopi i Kriket Bel, ne vrate u susedstvo i otkopaju prošlost punu patnji i briga za koju je verovala da je odavno pokopana. Ipak, kad nadareni pronalazač Kriket istupi iz senke svoje bliznakinje i vrati se u Lolin život, ona će konačno morati da se suoči sa osećanjima koja celog života gaji prema momku iz susedstva. „Stefani je napisala još jedan roman koji se ne ispušta iz ruku. Ona odlično zamišlja tinejdžere koji su sve samo ne karikature.“ MTV.com „Ovo nije samo ljubavna priča. Ovo je priča o prijateljstvu, odrastanju i donošenju teških odluka.“ Seventeeen.com Format: 145x205 br. str.: 304 povez: broš Pismo: latinica Laguna 2017. Odlicno ocuvana knjiga. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta

„Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum. Povez: Mek Format: 13x20 cm Broj strana: 321 God. izdanja:2005.

Autor: Dejv Hil Povez: broširan Br. strana: 324 Format: 13x20 „Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Dejv Hil - Tatin zivot Izdavac : Laguna 2005, 322 strane „Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ UPOMOĆ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Izdavač: laguna Godina: 2005 Broj strana: 321 Povez: mek Format: 20 x 13 cm Kako reaguje čovek kada ga neko u ponedeljak u vreme ručka ostavi bez kuhinjskog stola i sa troje male dece koju treba da pokupi u pola četiri?“ Kada Džozefa Stouna napusti dugogodišnja životna saputnica Dilis, on se ne drži pokunjeno po strani kao samohrani roditelj. Zna gde se nalazi sredstvo za čišćenje klozetske šolje i ume na brzinu da spremi pohovanu piletinu i pasulj. Siguran je da zna kako da svojoj zahtevnoj deci, Gloriji, Džedu i Biliju, bude i mama i tata. Čak ponovo uspeva u ljubavnom životu. Međutim, pošto se on i Dilis dogovore da podele brigu o deci – nedelju dana kod mame, nedelju dana kod tate – sve više mu se čini da je mnogo gori od tajanstvenog Dilisinog novog muškarca Krisa. Šta li ona vidi u tom zaluđeniku za računare koji nosi bermude sa džepovima? Šta je to konvencija Pravih muškaraca i čime se Kris bavi kada tamo ode? Šta navodi Džozefa da obuče kostim losa? I zašto u sportskoj torbi ima mrtvu mačku? Tatin život je čudesno topao, duhovit i istinit roman o očinstvu u vreme kada se porodične vrednosti raspadaju, a čovek treba da sačuva i decu i zdrav razum.

Odlično očuvano! Autor - osoba Popović, Jovan Sterija, 1806-1856 = Popović, Jovan Sterija, 1806-1856 Naslov Roman bez romana / Jovan Sterija Popović ; [priredio, pogovor i komentar napisao Miron Flašar] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1982 (Ljubljana : Mladinska knjiga) Fizički opis 264 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Flašar, Miron, 1929-1997 = Flašar, Miron, 1929-1997 Zbirka Srpska književnost. Roman ; 3 Sadržaj Sadržaj: Roman bez romana : šaljivi roman (5-86). - Filološke i književno-istorijske beleške / Miron Flašar (89-171) ; Romanopisac Jovan Sterijin Popović ili o fabuli u `Romanu bez romana` / Miron Flašar (175-228) ; O rukopisu i izdanjima `Romana bez romana` / M[iron] F[lašar] (229-245) ; Hronološki podaci o životu i radu / M[iron] F[lašar] (246-248) ; Izdanja `Romana bez romana` / bibliografiju sačinila Stanka Kostić (249 ) ; Izabrana literatura / M[iron] F[lašar] (250-254) ; Rečnik starih, stranih i manje poznatih reči / M[iron] F[lašar] (255-[265]). ISBN (Pl.) Napomene Tiraž 10.000 Filološke i književno-istorijske beleške: str. 89-171 Str. 175-228: Romanopisac Jovan Sterijin Popović ili o fabuli u `Romanu bez romana` / Miron Flašar Str. 229-245: O rukopisu i izdanjima `Romana bez romana` / Miron Flašar Hronološki podaci o životu i radu / M[iron] F[lašar]: str.246-248 Izdanja `Romana bez romana` / bibliografiju sačinila Stanka Kostić: str. 249 Izabrana literatura / M[iron] F[lašar]: str. 150-254 Str. 255-[265]: Rečnik stranih i manje poznatih reči / M[iron] F[lašar]. Predmetne odrednice Popović, Jovan Sterija, 1806-1856 Jovan Sterija Popović (Vršac, 13. januar 1806 – Vršac, 10. mart 1856) bio je srpski književnik i jedan od vodećih intelektualaca svoga vremena. Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa. Ministar prosvete Jovan Sterija Popović doneo je 10. maja 1844. godine ukaz, kojim je osnovan „Muzeum serbski” u Beogradu čime se smatra osnivačem ove ustanove. U Sterijinoj spomen kući dugo je godina bilo sedište Književne opštine Vršac. Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen 13. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) 1806. godine u trgovačkoj porodici. Otac Sterija, trgovac, je bio Grk (Sterija na grčkom znači zvezda), po nekima Cincarin; a majka Julijana ćerka čuvenog slikara Nikole Neškovića. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmarku. Još kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, bio je isključen iz dečjih igara, stalno uz majku, sa urođenim posmatračkim darom. Leva ruka mu je inače bila „suva“ - paralizovana, usled šloga u ranom detinjstvu. Njihova kuća se nalazila na početnom delu Pijace vršačke, u neposrednoj blizini Saborne – Velike crkve. Kada mu je majka Julijana[3] naprasno preminula, Sterija je morao da izdrži veliku borbu sa ocem oko daljeg školovanja. Otac Sterija[4] trgovac mu je bio došljak. Sterija nije zabeležio odakle mu se otac doselio u Vršac. Ali smatra se da je njegov predak po ocu - Sterija, zabeležen je od strane „latinske administracije Mađarske“ 1753. godine, kao trgovac u Miškolcu.[5] Napisao je samo biografiju svoga dede po majci Nikole Neškovića. Kad se oženio, trgovac Sterija je kao domazet ušao u kuću svog uglednog pokojnog tasta Neškovića. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih prezimena, pisali ne samo Stefan Popović (kako je zabeležen u Protokolu kreščajemih, prilikom krštenja prvenca Jovana), nego i „Šterija Molerov”. Za vreme pohađanja osnovne škole u Pešti, Jovan je imao prilike da u jednom nemačkom pozorištu vidi klasike i najbolje glumce cele Mađarske, a isto tako i manje klasična dramska uobličavanja u kojima se pojavljuju komediografski uobličeni tipovi bliski njegovim dotadašnjim iskustvima o bidermajerskom građanstvu. U Pešti je bio blizak prijatelj sa dve ličnosti rodom iz Vršca: Đorđem Stankovićem, jednim od kasnijih osnivača Matice srpske, i Julijanom Vijatović-Radivojević, kćerkom vršačkog senatora, školovanom u Beču, koja se udala za pomodnog krojača Radivojevića i sama bila spisateljica. Jedno vreme Sterija je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Nakon Liceja je postao načelnik Ministarstva prosvete (od 1842), i na tom položaju, u toku osam godina, bio glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača Učenog srpskog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom „Smrt Stefana Dečanskog”. Od 1848. godine i sukoba sa političarima, posebno Tomom Vučićem Perišićem, oteran je iz Srbije i živeo je u Vršcu, usamljen i razočaran. Advokat vršački Jovan se kasno oženio; bilo je to septembra 1850. godine, sa Jelenom – Lenkom Manojlović rođ. Dimić, udovicom iz Vršca. Jovan Sterija Popović je umro 10. marta (26. februara po starom kalendaru) 1856. godine. Načelnik Ministarstva prosvete Kao načelnik Ministarstva prosvete (1842–1848) mnogo je učinio za organizovano razvijanje školstva. Godine 1844. doneo je školski zakon (Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija), kojim je prvi put u Srbiji ozakonjena gimnastika kao školski predmet od I dо VI razreda gimnazije, ali još uvek neobavezan za učenike.[8] Posebno je značajan njegov napor na proučavanju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Predložio je Sovjetu da se donese Uredba o zaštiti starina, pa je Srbija Sterijinom zaslugom donela prvi pravni akt o zaštiti spomenika kulture. Književni rad Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. Pošto je njegov otac bio Grk, i u mladosti se zagrevao za grčke ustanike. To su bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj Milovana Vidakovića, i po ugledu na njega piše roman „Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida”. To je dosta nevešta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka. Kao i Vidaković, koji mu je bio uzor, tako i on pokušava da tuđu građu prenese u okvir srpske prošlosti. Roman je prepun nelogičnosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom satiričnom spisu („Roman bez romana”) ismejao takav način rada, oštro napao plačevne i fantastične romane Milovana Vidakovića i njegovih podražavalaca i propovedao književnost koja trezvenije i ozbiljnije gleda na život. To delo je inače bilo posvećeno njegovom prijatelju episkopu vršačkom Stefanu Popoviću, koji nastradao u mađarskoj buni. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko je dublje ulazio u život i književnost, utoliko je postajao realniji. On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se odaje pozorištu i stvara na široj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na istorijskoj drami i na komediji, ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na književnost je gledao očima školskog čoveka, pedagoga i racionaliste. Njegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama: „Nevinost” ili „Svetislav i Mileva”, „Miloš Obilić” i „Nahod Simeon”. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: „Smrt Stefana Dečanskog”, „Vladislav”, „Skenderbeg”, „Lahan” (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorišni komad „Ajduci”, vrlo popularan, izrađen po narodnoj pesmi, i još nekoliko prigodnih komada. Iako se smatra osnivačem srpske drame, on je mnogo važniji kao komediograf, jer se tu tek s uspehom ogledao njegov književni talent. Prva mu je komedija „Laža i paralaža”, zatim „Tvrdica”, „Pokondirena tikva” (prema kojoj je 1956. godine Mihovil Logar komponovao operu ) i „Zla žena”, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba”, „Kir Janja”, „Rodoljupci” i „Beograd nekad i sad”. Pored toga, napisao je i nekoliko pozorišnih igara manjeg značaja, šaljive ili satirične sadržine. Kao dramski pisac, Sterija pripada grupi sentimentalista, i svoja dela stvara pod impresijom Samjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U njegovim delima značajno mesto zauzimaju odlike poput kulta osećanja i prirode, idealizacija života, prijateljstvo i ljubav. Kritički osvrt Trezven i racionalan duh, on nije bio pesnik visokih duhovnih zamaha i bogate mašte, zato njegove drame, iako književnije i pismenije od svih sličnih pokušaja do njega, ipak nemaju prave umetničke vrednosti, U njima je malo životne istine, malo poezije i malo istorijske istine, a mnogo nameštene retorike, neprirodnosti i usiljenosti. Vrlo pismen i vrlo obrazovan pisac, on je svojim istorijskim dramama skromno zadovoljavao veliku potrebu svoga vremena za rodoljubivim repertoarom i imao mnogo uspeha. Precenjivane u svoje vreme, te drame su sasvim zaboravljene; duže se na repertoaru zadržala samo istorijska drama „Smrt Stefana Dečanskog”. U komediji, on je nadmašio sve ono što je u srpskoj književnosti stvoreno pre njega, i do danas ostao najbolji srpski komediograf. On je pisac sa većom književnom kulturom; on zna za klasične uzore u stranim književnostima i prvi počinje da razumno, objektivno i kritički posmatra i slika savremeni život srpskog društva. Po svojoj prirodi on je bio predodređen samo za čisto intelektualna stvaranja, zato je on samo u komediji dao punu meru. Ali i u komediji nije bez mana. Pre svega, ni u jednoj komediji nije uspeo da da humor, najvišu osobinu komičnog. Njegove komedije su najčešće oštra satira izopačenih karaktera i naravi. On je suviše moralizator i tendenciozan pisac: ličnosti karikira i radnju vodi i završava radi poučnog svršetka. On nije ni sasvim originalan pisac: kod njega se često mogu naći pozajmice od drugih pisaca, od Molijera najviše. Sve njegove bolje komedije karaktera podsećaju na Molijerove, i kompozicijom i komičnim okvirima pojedinih ličnosti. (Molijera je inače i prevodio: njegove „Skapenove podvale”). Ali u naknadu za to, on je vešt književnik i vrlo plodan pisac, koji je trezveno i realistički prikazivao savremeni život, slikajući snažno i reljefno komične tipove i društvene scene, Krajem života se vratio poeziji, na kojoj je kao mladić radio. Godine 1854. izišla je njegova zbirka stihova „Davorje”. Bio je književni kuriozum što je Popović „Davorje” štampao starim crkvenim pismenima, koja je tom prilikom preporučivao da se usvoje mesto novije građanske bukvice. To je misaona lirika, bolna, odveć pesimistička, lirika iskusna i zrela čoveka, koji je u životu znao za patnje i razočaranja, intimna filozofija o veličini bola, stradanja i smrti i nepopravimoj bedi ljudskoj. Roman bez romana Roman bez romana (prvi deo napisan 1832, objavljen 1838. godine, drugi deo ostao u rukopisu), parodijski je roman Jovana Sterije Popovića. Sterija je svoje delo nazvao šaljivim romanom, a u predgovoru je istakao da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku. Primarna fabula parodira pseudoistorijske romane, posebno one koje je pisao Milovan Vidaković, te predstavlja pokušaj da se napiše srpski Don Kihot[11]. Međutim, Sterija proširuje parodijski dijapazon dela na „čitavu našu tadašnju književnu kulturu čiju je osnovu predstavljalo klasično obrazovanje“, obuhvativši različite književne pojave, od invokacije polovačetu majdanskog vina do travestije Arijadninog pisma iz Ovidijevih Heroida“ ili delova Eneide. Uvođenjem digresija, dijaloga, autorskih komentara, Sterija u potpunosti razara romanesknu formu i Jovan Deretić ističe da je Roman bez romana „prvi dosledno izveden antiroman u srpskoj književnosti“. Spomenik Spomenik mu je otkriven u Vršcu 7. oktobra 1934. Darodavac biste je bio Dragiša Brašovan, među govornicima su bili Veljko Petrović, Branislav Nušić i Raša Plaović. Vojislav Ilić Mlađi je pročitao pesmu a bile su prisutne i druge visoke ličnosti. Sterijino pozorje U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan festival „Sterijino pozorje”. I danas, ovaj festival, na kome pozorišta iz zemlje i inostranstva učestvuju sa delima jugoslovenskih pisaca (u početku je to bio festival samo Sterijinih dela) važi za najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Srbiji. Filmovi Sterijina dela su od 1959. do danas adaptirana u dvadesetak televizijskih filmova: Laža i paralaža (film) Kir Janja (film) Džandrljivi muž (film) Rodoljupci (film) Pokondirena tikva (film) Ljubav, ženidba i udadba (film) Zla žena (film) Sterijina nagrada Detaljnije: Sterijina nagrada Na festivalu se dodeljuju nagrade za najbolju predstavu, za najbolji tekst savremene drame, za režiju, za glumačko ostvarenje, za scenografiju, za kostim, za scensku muziku, nagrade za najboljeg mladog glumca i glumicu i specijalna nagrada. MG93