Opis Pripovetke Grigorija Božovića doživele su, posle piščevog povratka medu "žive klasike", nekoliko antologijskih izbora. Ali evo i najnovijeg i najsvežijeg koji potpisuje mladi pesnik Milan Anđelković, rodom iz Zubinog Potoka, Božovićevog zavičaja. Ovaj izbor pokazuje da je Božovićev pripovedački svet prijemčiv i intrigantan i za moderni književni senzibilitet. Milisav Savić

Opis Mesto i vreme dešavanja radnje: Beograd 1993. Dve paralelne priče koje povezuje jedna žena – Lepa – tip Eve čije čari fasciniraju dva međusobno veoma različita junaka. Lepin ljubavnik Krle nema određeno zanimanje, ali vlada veštinom snalaženja u životu; on je švercer benzina i Don Žuan s velikim srcem. Drugi Lepin ljubavnik je Trif, uspešni naučnik koji se posle dvadeset godina vraća iz Amerike, razgrizen krivicom zbog smrti svoje žene Grace. Lepin energetski naboj treba da mu pomogne da se izvuče iz depresije i prihvati istinu o svom životu. U zanimljivoj paleti žena posebno mesto zauzima Quappi, vilinska hodočasnica ljubavi čiji dodir leči. Kada fascinacija lepotom prerasta u ljubav? Od čega to zavisi? Može li čovek u vreme istorijskih previranja odoleti zlu, sačuvati dušu? To su neka od pitanja ovog nesvakidašnjeg romana u kome se vesela ironija prepliće sa egzistencijalnom tragikom. Benzin je jedan od najboljih romana savremene srpske književnosti, prvi put objavljen 2000. godine. Dr Katarina Roringer Vešović

Opis "Sve one vole ljubav - Milica Jakovljević Mir-Jam" Ovo je prva zbirka neobjavljenih pripovedaka Mir-Jam. Sledeći svoj impuls za ljubavlju, Mir-Jam je ovom zbirkom dala portrete devojaka i mladića iz različitih društvenih slojeva koje objedinjuje čežnja za samostalnošću, čime je unela i socijalnu problematiku u svoje priče, lepotom trenutaka i novih poznanstava i pre svega zadovoljavanjem potrebe da se živi u dvoje...

Opis "Srce lutke - Boban Trifunović" U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Opis "Naši - Predrag Smiljković" U NOVOJ KNJIZI PREDRAG SMILJKOVIĆ VEŠTO PREPLIĆE STARO I NOVO, URBANO I KOMIČNO, A OČARAVAVA SNAGOM ISPISANE REČI... Vlasnik uzvišenog smisla urbane osećajnosti, majstor da skenira detalj života koji će, preveden u prozu, zazvoniti kao kristal na carskom balu, smiljković je pisac brojnih literarnih osobina. Vezan za lokalno, svakim novim tekstom pomera se napred konceptom ubrzanja u pisanju, kada reč i rečenice alhemijski tretira kao niz slika za željeni zlatni kadar. Taj koncept piksela, frekvencija i bita lako se može raspoznati u tarantinovskoj dinamici teksta knjige Naši. Pri tome, pouzdanost piščeve radoznalosti za duboka duševna stanja nosilaca priča utemeljena je u profesionalnom iskustvu, i ta stanja jednako nadilaze i našu javu i naš san.

Opis Plave cipelice čarobne je fantastična priča o mišu Mrvici - zvezdi Stobornici - i njegovim prijateljima. Oni se bore za spas svoje šume, ali i za opstanak celog sveta, koji se nasao na udaru mračnih sila. Svet šumskih životinja ukršta se sa svetom fantazije koji ispunjavanju neobična stvorenja: pećinski patuljci, ćotavci (strašna bića sveta tame), zvezdožderi. Miš Mrvica, glavni junak romana, silom prilika odvojen je od svoje porodice, ali mu neobično prijateljstvo sa patujcima pomaže da se nakon niza uzbudljivih avantura vrati svojoj kući. Na tom putu, ispunjenom nesvakidašnjim dogodovštinama u šumi i u gradu, njegovi prijatelji i on pokušavaju da pobede zlikovce - fantastična bića Rogobata i Vrkolaka - koji prete da unište ne samo drevnu šumu Stobornicu nego i čitavu planetu. U tome mu pomažu odani prijatelji, ali i neobične moći koje stiče zahvaljujući svojim čarobnim plavim cipelicama. Ujedno to je priča o odrastanju i sazrevanju, o spoznaji sveta, o opasnostima kojima je mlado biće u njemu izloženo. Ljubav prema porodici, prijateljima i svome domu kao i očuvanje prirode i njenih lepota osnovni su putokazi na Mrvičinom epskom putovanju.

Opis Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda... Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što ostaju, one što se i dan danas vide. Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva... „Ovo je priča o Vukašinu, Strahinji i njihovoj sestri Ognjeni. Istkana nitima prošlosti, u vreme kada su vitezovi ognjem i mačem čuvali nevidljive granice, kada je noć sa sobom donosila bića iz staroslovenskih mitova i legendi, ova će vas pripovest povesti sa onima koji su, istovremeno, koračali sa obe strane nevidljive granice što deli ovaj od onoga sveta“ – Miloš Petković

Opis Prateći ekspediciju bogataša-avanturiste Žan Sebastijana, Žorž Mišić se obreva u svetu sasvim drugačijem od onog koji poznajemo. Pun razumevanja, uteha i oprosta, novi svet je slobodan od ogledala materijalne grešnosti, ali pasivan do skoro potpune apatije. U tom svetu on pronalazi novi ugao posmatranja – kroz suštinu našeg bića, pa sve do njegovih dubina iz čijih se utočišta ponekad teško izlazi. Tama je priča o bežanju od najmanjih, ali i najvećih odluka pred nama. Ispričana slobodnim žanrovskim stilom, ona nudi više od puke zabave. Oslanjajući se na popularnu estetiku osamdesetih, Tama će kod čitalaca izazivati osećaje trijumfa i jeda, neprekidno suočavajući sa pitanjem – ko smo i šta radimo? Nudeći alternativno objašnjenje gde se kao civilizacija nalazimo, ali što je važnije, u kom pravcu smo se zaputili, Tama upotpunjuje Priču o odrastanju čovečanstva. Prateći interesantne i zanemarene analogije, sakrivene iza svakodnevnih životnih problema, roman podseća da našu destinaciju možemo spoznati samo ako se udubimo i otvorimo oči u Tami.

Opis Kao što smo u tihoj, zamišljenoj ličnosti Jovana Deretića uvek mogli prepoznati znamenitog srpskog književnog istoričara,jer su njegove knjige bile deo našeg najintimnijeg susreta sa nestvarnim svetom, u kojem su se kretale neke figure, različiteod nas i daleke nam, koje su, me|utim snažno naselile naš život, stopile se sa njim i oblikovale ga, tako je sada vreme dase upitamo o prorodi Deretićeve književne istoriografije. Kakvo je, dakle, teorijsko zale|e njegovog književnoistorijskogpostupka? Koji su momenti odlučujući za njegovo shvatanje istorije srpske književnosti i u kakvim se vezama oni nalaze sashvatanjima ranijih književnih istoričara? Na kakvom odnosu izme|u književnosti i kulture izrasta Deretićeva književnaistoriografija? U čemu je smisao književne prošlosti i kakav je smisao angažmana koji nosi književnog istoričara?

Opis KNJIGA VELIKOG MAJSTORA KRATKE FORME „Čotrić je majstor kratke forme. Pišući tako da rečima bude tesno a mislima široko, stvorio je veliki broj aforizama antologijske vrednosti, pa stoga i ne čudi što se već godinama nalazi u samom vrhu srpske satirične književnosti." Aleksandar Baljak „Čotrić je izvorno moralan i pošten kritičar izoštrenih čula, na svetom zadatku borbe za bolji svet i pravednije društvo. Aforizam je njegovo nežno oružje, Arhangelov mač i Đurđevo koplje, kojim snažno i uporno napada Zlo u svakom društvenom pojavnom obliku, i na svakom koraku." Slobodan Simić

Opis S ljudima se susrećemo i suočavamo, a njihov svet, neretko, ostaje tajna za nas i biva daleko od priče; priča je tek onaj trenutak kad se suočimo sa tajnom. Tajna, razume se, ne mora biti nešto skriveno (premda se najčešće tako doživljava), već nešto u čemu čovek zapazi saglasje između duha koji poznaje i iskona koji naslućuje. U tom pogledu kao da lebdi i želja za saznanjem, a ono izbija u neshvatljivim potrebama duha, u dugim razgovorima o umetnosti i prijateljstvu i u samoj umetnosti. Đorđe Kadijević je umetnik u pravom značenju, umetnik iznad svega, jer svako duhovno polje u kojem je ostao njegov trag ocrtano je ovom činjenicom. Sada nam, posle Božije volje, obznanjuje svoju drugu knjigu neobičnog naslova: Plagijati... Nalazeći ono što ga kao umetnika progoni, a kao čoveka muči, Kadijević pravi neobičan niz koji imenuje hrabro. Čitalac brzo može zapaziti da je posredi igra; dionizijska molitva u kojoj invokacija ima povlašćeno mesto, a „obrada“ odiše klasicističkim poštovanjem u kojem sloboda odnosi prevagu. Sloboda, dakle, i igra...

Opis U ovoj intrigantnoj priči o ljubavi i zavođenju, heroina romana Lola Montez otkriva se pred čitaocima postepeno, kao sinteza suprotnosti i zavodljivih predela telesnog i duhovnog, čulnog i metafizičkog, ljubavi i mržnje. Svojom pojavom na pozornici minhenskog pozorišta, nestvarno lepa i harizmatična u čudesnoj haljini satkanoj od čipke i crne svile, protkanoj zlatom i jednom crvenom niti, zavela je ne samo svu prisutnu bavarsku gospodu već i samog kralja, dovodeći publiku do ekstaze svojim strastvenim i nadzemaljskim plesom… Ipak, jedan nepromišljeni gest, kada preko pozorišnog lakeja bude poslala pismo u ruke koje „nisu smele da ga prime“, izazvaće pravi skandal… U svom romanu Kap španske krvi Miloš Crnjanski gradi lirski makrokosmos u koji je smestio lik žene za koju je svet bio otvorena pozornica na kojoj se život odigravao u svim svojim beskonačnim i neretko kontroverznim značenjima. Ipak, sloboda, strastvenost i nesputana čulnost magične i tajanstvene Lole Montez nisu mogle proći nekažnjeno, te će se ona suočiti ne samo sa oštrim osudama Katoličke crkve već i sa osećanjem sopstvene praznine i tuge. Povez knjige : tvrd Strana : 229 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Opis У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

Opis Veselin Gatalo rođen, školovao se i živi u Mostaru. Piše priče, romane, drame, eseje, kolumnista je mnogih uglednih časopisa, urednik i voditelj. Objavio je dela: Vrijeme mesinganih perli (pesme), Amore al primo Binocolo (pesme, Italija), Siesta, Fiesta, Orgasmo, Riposo (roman), Rambo, Drumski i Onaj treći (priče), Ja sam pas... i zovem se Salvatore, roman za djecu i odrasle, Geto (roman), Kmezovi narednici (pesme), Cafe Oxygen (roman), Vrijeme maslinastih pertli (pesme), Priče za nemirnuu noć, Polja čemerike (priča), Salika s uspomenom (roman), Princeza od zida (roman), Drame, Ženska strana svijeta... Dobitnik je više značajnih nagrada iz oblasti literature. Njegove drame se izvode na mnogim scenama u regionu. Dela su mu prevedena na više stranih jezika. Mark Tven je jednom napisao: „Što bolje upoznajem ljude, to više volim pse”. Roman koji je pred vama se može svesti na ovu duhovitu opasku čuvenog pisca, međutim, distopijska verzija balkanskog društva zatvorenog iza visokih neprobojnih zidina u dalekoj budućnosti gdje se odlaže ljudski šljam iz cijelog svijeta, nažalost,ni malo nije. U cijelom tom haosu i„koktelu” ostataka naroda i novih robijaša, raste cvijet I prkosi. Momak koji je tu rođen, uprkos svakoj logici, simbolično, filmski i poetski,jedinog pravog prijatelja nalazi u psu. Pred vama je avantura, akcija, borba, nadljudski napori, epska hrabrost i pre svega bezuslovna ljubav kakvu samo pas može da pruži. Ovaj se roman čita u jednom dahu, a bez daha i ostavlja pokrećući lavine emocija, i vjerujem da mu je pravo mjesto na filmskom platnu. Petar Strugar, glumac

Opis Knjiga „Kulturna istorija Srba“ čiji je autor jedan od najznačajnijih srpskih istoričara književnosti Jovan Deretić (1934-2002). „Kulturna istorija Srba“ predstavlja sveobuhvatnu sintezu osnovnih znanja iz istorije i drugih grana kulture srpskoga naroda, ali i predložak za razumevanje kulturno-istorijske pozadine književnosti u pojedinim razdobljima. Reč je o jedinstvenoj knjizi od neprocenjivog značaja za istoriju srpske kulture i književnosti, koja je po prvi put od svog objavljivanja potkrepljena velikim brojem slika i fotografija spomenika kulture, manastira, fresaka, kompozicija i mnogih drugih značajnih tekovina viševekovne kulturne istorije Srba.

Opis Zemlja apsurda – Srbija, zar ne? Kao retko ko u nas Rade Jovanović jasno misli i uverljivo kazuje satirični aforizam. To su žive reakcije na svet koji je okrenut naopačke. Dramatična i tragična društvena previranja, važni i neočekivani događaji i prelomna zbivanja, praćena su uzavrelim reakcijama satiričara…U Jovanovićevoj satiri prepliću sednevni događaji i istorijska zbrka kao deo apsurdne drame, kao kasapski vodvilj. Autor prati bezobzirnu vlast, na jednoj, i nevolje, patnje i muke podanika, na drugoj strani – prepoznajući poremećaje u skali vrednosti i u suštini odnosa suprotstavljenih grupacija kao svetova sa različitim uporištem.

Opis Karantinija je balkanska pogranična oblast, sa karantinskom kontrolom na graničnim prelazima, između istočnog i zapadnog carstva. Autor prati sudbinu porodice, koja je pre tri veka izbegla sa Kosova u Vrbnicu, kod Kruševca, a jedan njen deo je produžio dalje da luta, pa se nastanio, preko reke, u Carevini. „U drugom delu svoje romansirane istorijske hronike Dragić Ilić je, našavši skladno kompoziciono rešenje, faktografski oživljeno kazivanje o ljudima i događajima zahvaćenim tragičnim kolopletom istorije minulog veka organizovao iz dva zasebna ugla; iz perspektiva dva ženska dnevnika. U te je pronađene rukopise upisano slikovito svedočanstvo o slomu i golgoti Velikog rata, kao i o dramama i ideološko-političkim izazovima i maglama jugoslovenskih društava i država. Bliskost događajima i ton neposrednog kazivanja, kao i slikovitost u dijaloško-narativnom predstavljanju i znatna saznajna usmerenost na razumevanje nacionalne istorije, karaktera i mentaliteta, uz isticanje odabranih primera, podarile su ovoj knjizi odlike istorijske čitanke i moralnog poučnika. Ističući, pri tom, nauk o „večnoj promenljivosti sudbine“ i seobama kao istorijskoj stalnosti. Krcata istorijskim sadržajima koliko i ličnim iskustvima i uvidima, ova se knjiga obraća čitaocima voljnim i spremnim da se suoče sa bolnim i polemičkim saznanjima o nacionalnoj sudbini. Stečenim u uverenju da se, prodenuta kroz ličnu priču, ona može potpunije doživeti i svestranije razumeti.” Mileta Aćimović Ivkov O AUTORU: Prota Dragić Ilić, negdašnji katiheta kruševačke Gimnazije, rođen je 1969. godine u Prokuplju, u svešteničkoj kući. Završio je Bogosloviju Svetoga Save i Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Služi pri Sabornoj crkvi Svetoga Đorđa u Kruševcu. Jedan je od osnivača časopisa studenata Bogoslovskog fakulteta Logos, u kome je objavio svoje prve radove. Autor je knjiga: troknjižje Poslušanja, 1997, 2001, 2006, Mojsinjski meandri, 2000, Tople suze na putu za Jerusalim, 2002, Ptice iz Naisa, 2005, Maurianus, 2005, Jesenje klupko, 2007, Manastiri s pogledom na Kruševac, 2007, Zaboravljeno putovanje kir Sretena Dinića, 2008, Iz istorije Crkve Svetog arhangela u Velikom Šiljegovcu, 2009, Iz istorije Crkve Svete Petke u Majdevu, 2010, Kucanje, 2013, Lazarički protokoli, 2013, Let u Svetu Zemlju, 2013, Zaboravljeni prota Milun J. Stojadinović (1864–1941), 2014, Dobrica Ćosić i jedan sveštenik iz Velikog Šiljegovca, 2014, Pobedonosci, 2016, Zemlja s nadimkom, 2016, Tople suze na putu za Jerusalim; drugo, dopunjeno izdanje, 2017, Na pola puta, 2018.

Opis DOSIJE OMEGA je knjiga o Novom svetskom poretku koji frontalno gura čovečanstvo u ropstvo kroz kontrolu hrane, energije, kredita, finansija i ličnih sloboda kako bi se ostvarila njegova suština - da poremeti i destabilizuje ljudsko društvo. Svi koji žele da glasno kažu da se sa nečim ne slažu izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije.

Opis Luča Mikrokozma je jedan od najfilozofskijih epova srpske književnosti. Ovo Njegoševo delo je oduvek izazivalo nedoumice kod književnih istraživača i tumača, a pre svega zbog svoje hermetičnosti.

Opis Masonska pouka kaže da je Tubal-Kain bio prvi Majstor kojem je uspelo da izdvoji čist metal iz kamena; potvrđujući da masonski rituali imaju svoje poreklo u alhemijskoj tradiciji. Generalno se veruje da reč Alhemija potiče od arapskereči “Al-Khem” ili “Iz Zemlje Khem”,koja se odnosi na Egipat. Masoni poput Bendžamina Frenklina i Voltera su studirali Alhemiju u relaciji sa Masonerijom. Među poznatim alhemičarima-masonima treba izdvojiti, Grofa Sen Žermena, Grofa Kaljostra i Pola Riveru. Veliki Albert Pajk je takođe verovao da je Alhemija Tajna iza Masonerije. Alhemija je postala kamen temeljac ljudima poput Frensisa Bejkona, Isaka Njutna, Roberta Bojla, Elijasa Ešmola, kao i ostalim osnivačima Kraljevskog Društva Britanije. Kamen filo-zofa teži da preobrati Aurum Vulgi (Prosto zlato) u Aurum Philosophorum (Filozofsko zlato); Neofita, Luftona, u Adepta (Iniciranog). Ti adepti Alhemije su Tajni Majstori Masonerije, Prosvetljeni Mudraci i Besmrtni Filozofi koji poseduju Kamen filozofa. Jedan drevni alhemičar ističe: “Taj predmet, Kamen filozofa izvučen je iz tebe: ti si njegov mineral.” Alhemija je stoga nauka preobražavanja stvari ali, reč “stvar” se ne odnosi samo na metale, već pre svega na one koji praktikuju tu disciplinu.

Opis Plemeniti RED SIONA je po legendi 15. jula 1099. godine u Jerusalimu osnovao Gofri Bujonski, u Opatiji NAŠE DAME OD SIONA, kao RED NAŠE DAME OD SIONA. Članstvo u REDU, kao i rukovodstvo, je kroz vekove poveravano, bez izuzetka, samo onima koji su bili sposobni da produbljuju i proučavaju taina znanja. Tako se među imenima VELIKIH MAJSTORA SIONSKOG PRIORATA nalaze Leonardo da Vinči, Isak Njutn, Sandro Fililepi, Robert Bojl i Mišel Nostradamus. VELIKI MAJSTOR SIONSKOG PRIORATA, Pjer Plantard, ie odlučio da obnovi i institucionalizuje RED 1956. godine. Jedan od na poznatijih simbola SIONSKOG PRIORATA je OKTOPOD, čija glava sugenše na izvesno UPRAVNO TELO, a kraci predstavljaju ostala tajna društva koja su pod direktnim "nadzorom" SUPERIORA ili TAJNIH MAJSTORA SIONA. Iz očiglednih razloga SIONSKI PRIORAT možemo smatrati najmočmjim tajnim društvom sveta. Danas SIONSKI PRIORAT doživljava novu renesansu", RED se preporađa a izvesni članovi, koji su javno obznanili svoje članstvo, drže predavanja, seminare, publikuju časopise i knjige, čini se da je RED danas mnogo bliži "običnom puku" i kao da izlazi iz "senke". No, sve je usklađeno sa VELIKIM PLANOM i ciklusima, kojih se SIONSKI PRIORAT pridržava od samog osnivanja; naiđu periodi intezivnih "aktivnosti" a onda se RED uspava' ili povuče sa javne scene; kako bi sačekao povoljne okolnosti i "mrno more", po kojem će IZIDINA BARKA sa njenim NAVIGATORIMA nastaviti da plovi, pod svetlošću ZVEZDE.