Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
101-125 od 10953 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Za Moskvu u oba pravca Natalija Avtonomova, Velerij Podoroga, Mihail Riklin Žak Derida Bojan Savić Ostojić (prevod) Naslov originala: Moscou aller-retour / de Jacques Derrida Na poziv grupe ruskih mladih filozofa okupljenih u Laboratoriji za proučavanje postklasične filozofije pri Akademiji nauka Sovjetskog Saveza, Žak Derida putuju po prvi put u Moskvu u februaru 1990. godine. Odmah po povratku u Ameriku piše esej Back from Moscow, in the USSR -`nemoguć” putopis, koji svoju inspiraciju crpi kako iz ličnih utisaka i razmišljanja tako i iz poznatih i uticajnih moskovskih putopisa A. Žida ((1936-1937) i V. Benjamina (1926-1927). Drugi deo knjige predstavlja iscrpan razgovor sa tri ruska filozofa o ruskoj književnosti i dekonstrukciji. `Za Moskvu u oba pravca“ spada među Deridina scripta minora, ali u kom se neka od Deridinih najvažnijih filozofskih i političkih polazišta iznova - i pristupačno - tematizuju. Intervjui, Filozofi, Ruska književnost (studije) Izdavač: Karpos Broširani povez; latinica; 18 cm; 138 str.; __________________________________ Žak Derida je rođen 15. jula 1930. u jevrejskoj porodici koja je živela u El Biaru, u Francuskom Alžiru. Sa 10 godina je maštao da postane fudbaler, ali je izbačen iz škole, nakon što mu je učitelj rekao da “francuska kultura nije namenjena malim Jevrejima”. U 19. godini Derida se upisuje na fakultet u Parizu i to u vreme kada je zvezda Žana Pola Sartra bila u zenitu, ali on se radije opredeljuje da prati učenja Fridriha Ničea i Martina Hajdegera. Radeći na doktorskoj tezi o Edmundu Huserlu toliko se zainteresovao za dvosmislenu prirodu svakog pisanija da je na kraju nikad nije ni dovršio. Početkom šezdesetih predaje na Sorboni, kada aktivno doprinosi teoriji francuskog levičarsko-avangardnog pokreta, a od tada svoj rad kroz knjige “O gramatologiji”, “Pisanje i razlika”, “Govor i fenomeni”, fokusira na “dekonstrukciju” filozofskih dela Rene Dekarta, Žan-Žak Rusoa, Ferdinanda De Sosira, Hegela, Kloda Levi-Štrosa, Sigmunda Frojda i mnogih drugih. Koristeći termin “dekonstrukcija” Derida na subverzivan način promišlja “vladajuću iluziju zapadne metafizike” po kojoj jezik ideje i istinu izražava ne menjajući ih. Koncentrišući se na višestrukost značenja on pokušava pokazati da je jezik teško uhvatljiv i da čak ni autori ne mogu potpuno legitimno tumačiti svoje tekstove. Činjenica da je Derida najčešće odbijao da definiše “dekonstrukciju”, koju je smatrao “izvesnim iskustvom nemogućeg”, donela mu je mnoštvo “protivnika” i kritičara koji su smatrali da je njegov rad frivolan, opskuran i “auto-subverzivan”, dok je najpopularnije mišljenje o njemu bilo da je “skeptički nihilista koji ne veruje ni u šta”. Univerzitetsku karijeru Derida je završio predavajući na mnogim prestižnim univerzitetima u Americi, među kojima su i Harvard i Jel. Objavio je “bezbroj” članaka i oko 50 knjiga prevedenih na 22 jezika. Preminuo je u 74. godini u jednoj pariskoj bolnici.
A Short History of the Swedish Language by Gosta Bergman Second revised edition Berlingska Boktryckeriet, Lund 1973 translated and adapted by Francis P. Magoun Jr. and Helge Kökeritz Švedski jezik, istorija, pravopis , dijalekti - na engleskom jeziku. U vrlo dobrom stanju. A Short History of the Swedish Language traces the vicissitudes of the written language over a period of one thousand years as reflected in orthography, pronunciation, inflection, word-formation, syntax and vocabulary, including place-names, family-names, and personal names. A special chapter is devoted to Swedish dialects. The author, Professor Gösta Bergman, former head of the Institute of Swedish Terminology and Usage, also deals with early links between the Scandinavian languages and English, a topic which should be of a particular interest to English speaking readers.
Komplet od 10 knjiga Vuka Stefanovića Karadžića. Knjige su dobrom stanju. U pitanju je tvrd povez. Srpske narodne pjesme 1 Srpske narodne pjesme 2 Srpske narodne pjesme 3 Srpske narodne pjesme 4 Srpske narodne pripovijetke Srpske narodne poslovice Srpski rječnik Novi zavjet Crna Gora i Boka Srpska istorija naših vremena
KELTSKA, ENGLESKA I SJEVERNOAMERIČKA KNJIŽEVNOST,; OSTALE KNJIŽEVNOSTI ENGLESKOG JEZIČKOG IZRAZA I AFRIČKE KNJIŽEVNOSTI MLADOST ZAGREB - 1976 - 528 STRANA, TVRD POVEZ. NA STOTINAK STRANA IMA PODVLAČENJA TEKSTA MARKERIMA I HEMIJSKOM OLOVKOM, A IMA I PODVLAČENJA GRAFITNOM OLOVKOM.
Krleža, Ujević, Filakovac, Moore, Meštrović, Clair, Sternberg, Erenburg, Ungaretti, Marinković, Hegedušić, Kelemen, Krklec, Jelić, Moravia, Moreau, Antonioni, Augustinčić, Ružička, Ribar, Gorjan, Mihovilović, Herman, Radovani, Mimica, Jancso, Dreyer, Aristarco, Radauš, Božić, Renoir, Vranicki, Novak, Tagatz, Čuhraj, Kurosava, Vukotić, Tartaglija, Matković, Hasani, Račan, Šuvar, Franičević, Dragić... odlično očuvana L.L.LoLa.4
ANTITETIČKA KRITIKA: Harold Blum Naslov Antitetička kritika : teorija pesništva / Harold Blum ; [prevod s engleskog Maja Herman-Sekulić] Jedinstveni naslov The anxiety of influence. srp Vrsta građe književni prikaz/pregled Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Slovo ljubve, 1980 Fizički opis 147 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Herman-Sekulić, Maja, 1977- Zbirka Biblioteka Eidos ISBN (Broš.) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂanxiety of influence / Harold Bloom Napomene: str. 139-143 Str. 145-147: Antitetička kritika Harolda Bluma / Maja Herman-Sekulić. Odlično očuvana knjiga.
ISTORIJA SRPSKOHRVATSKOG JEZIKA Knjiga II Sveska II reči sa konjugacijom Predavanja Dr ALEKSANDRA BELIĆA ИСТОРИЈА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА Књига 2 Свеска 2 речи са конјугацијом Предавања Др Александра Белића Научна Књига - Београд - 1973. 212 страна Меке корице Димензије књиге 16,8 x 23,8 cm Добро очувана књига
Izdavači: Prosveta / Srpska književna zadruga, Beograd Edicija: Stara srpska književnost u 24 knjige, knj. 8 Priredila: Biljana Marković Predgovor: Biljana Marković i Dimitrije Bogdanović Povez: tvrd Broj strana: 135 + 2 table sa ilustracijama Sadržaj priložen na slici. Spolja kao na slikama. Požutela po obodu, unutra čista i veoma dobro očuvana. Dušanov zakonik je nedovoljno izučavan i nedovoljno shvaćen. Oni koji su se bavili prikazivanjem zakonika uviđali su da je rađen na osnovu običajnog prava. Oni se nisu upuštali u objašnjenje kojeg i kakvog običajnog prava. Ako već postoji običajno pravo kod jednog naroda onda se mora razumeti da je ono zasnovano na posebnim shvatanjima prava i pravde kod tog naroda, čiji su koreni vrlo stari. Tačno je da je Dušanov Zakonik rađen na osnovu srbskog običajnog prava i dopunjen crkvenim pravom. Car Dušan je staro običajno pravo kod Srba uredio kao državno zakonodavstvo za tadašnju državu Srbiju. Time je Srbija postala pravna država u modernom smislu poimanja organizovanja države. (K-159)
Ogled o apsurdu Izdavač: Paideia, Beograd Biblioteka Eseji Prevod: Vesna Injac Povez: broširan Broj strana: 157 Džepni format. Vrlo dobro očuvana. Filozofski esej Mit o Sizifu Alber Kami objavljuje iste godine kad i roman Stranac, pa se ove dve knjige često sagledavaju kao tematski komplementarne. Mit o Sizifu, jedan od najčuvenijih egzistencijalističkih tekstova dvadesetog veka, koji počinje postavljanjem filozofskog problema samoubistva, predstavlja analizu nihilizma i prirode apsurda, kao i čovekovog života u apsurdnom univerzumu bez reda i smisla. Za Kamija je Sizif idealan primer apsurda – čovek koji je usprotivio bogovima, i sad izdržava svoju kaznu. Međutim, u opisu Sizifa koji zastaje da bi pogledao kako se kamen još jednom kotrlja niz padinu, Kami opisuje osvešćenje i samosvest glavnog junaka, čoveka koji spoznaje svoju sudbinu i u njoj pronalazi snagu. Danas, kada se čovečanstvo suočava sa tolikim političkim i društvenim izazovima, kada je trka za moći i uspehom jača nego ikad, a kad ogroman deo ljudske populacije biva pritisnut Sizifovim poslom, ova knjiga je ponovo, još jednom i drugačije relevantna. (K-103)
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Šta reći, u najkraćim crtama, o zbirci eseja Bele Hamvaša Hiperionski eseji? Čitljiv rukopis koji mami, rečju: hamvaševski. Uostalom, Sava Babić u pogovoru zaključuje: „Koliko god je čitalac u stanju da unese u Hamvaševo delo, dvostruko će moći da iznese iz njega“. Ova lepa Babićeva misao i ne može se istaći na bolji način, već kao krajnji rezultat pristupa delu od kapitalne vrednosti za svetsku književnost, delu Bele Hamvaša. A ako još pridodamo Babićevo mišljenje da je Hamvaš „izuzetna pojava“, da je „svaki njegov tekst prepoznatljiv“, ostaje nam da se, čitajući eseje, i sami uverimo u piščevu osobenost. I? Evo tek nekoliko prvih rečenica Hamvaševog eseja „Psihologija branja cveća“, biće jasnije o čemu govorimo: „Kada se na kraju života nađem pred Anđelom Smrti, mislim da ću ga bez roptanja moći slediti u nepoznato. Ako me upita da li si nešto propustio, odgovoriću – ne verujem. Ali ako kaže ovako da li ti je žao što ovde nešto ostavljaš, reći ću – cveće. Rado ću se i lako odreći onoga što živi na zemlji, ali cveće, cveće! Anđeo će mi reći: videćeš, svet razuma je bogatiji od sveta slika. Tamo ćeš videti iznutra. To je kao da se predaš dubokoj meditaciji. Odvojen od zemlje nemaš drugog iskustva do nematerijalnog bruja; srećan i oslobođen lebdiš u bezgraničnosti…“ Da! Zar i ovih par rečenica ne pripada osobenom shvatanju sveta. Hamvaševom shatanju sveta, ali i našem. Zar to nije dokaz zašto je Hamvaševo delo darovno, korisno, preporučljivo čitaocima. Zar ove rečenice nisu baš oni duhovni zlatnici koji pronalazimo u pećinama njegovih knjiga. Duhovni zlatnici koji nemaju cenu! Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti.[1] Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.