Description Legija vampira – Alen Gibons Druga knjiga iz trilogije Legendar. Feniks je otkrio jedan takav živi košmar. Armije krvoločnih vampira i zastrašujućih krvoloka, stvorenja iz naših najgorih košmara, namerili su da napadnu naš svet. Ali, Feniks je već susreo tvorca Legije vampira, zlog Gospodara igre, i zna da je ta smrtonosna kompjuterska igra stvarna – mora da pobedi ili se nikada neće vratiti.

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više Početkom XX veka u korejskoj književnosti se javlja poezija slobodnog stiha, a vodeći poetski žanr je lirska pesma. U ovom izboru odabrano je osamdesetak pesama četrnaest veoma poznatih korejskih pesnika koji su objavljivali svoje pesme u prvoj polovini XX veka. Sve ove pesme napisane su prefinjenim poetskim jezikom i stilom, a karakteriše ih iskrenost i istinska doživljenost. Ono što ih tematski povezuje to su ljubav prema voljenoj osobi, ljubav prema izvornoj prirodi, ljubav prema domovini i dostojanstvenom životu.

Description Istinite priče – Džejn Grin Ovo bi mogla biti priča o vašoj drugarici ili o vama. Upoznajete grupu mladih ljudi na njihovoj odiseji, na putu do pronalaska ispravne strane ljubavi. Pratite njihove ljubavne avanture u ovom romanu koji je zabavan, ubitačno iskren, ponekad i tužan…

Description Semolj ljudi – Miro Vuksanović „Semolj ljudi“ Mira Vuksanovića završna su knjiiga njegove trilogije o neobičnim rečima iz njegovog zavičaja u Gornjoj Morači u Crnoj Gori. Za razliku od „Semolj gore“ i „Semolj zemlje“, napisanih ijekavskim izgovorom, „Semolj ljudi“ napisani su ekavski. Sa izuzetkom jednog broja ijekavski objašnjenih reči prenesenih u nju iz knjige „Tamooni“. Toponimi, nazivi, legende, zapisi iz „kovnice našeg jezika“ iz prva dva naslova trilogije otkrivali su čitaocima specifičnu narodnu lekisku životnog prostora autorovog zavičaja. Reči u njima svojim oblikom i značenjima neposredno su izvirile iz patrijarhalne kulture, psihologije, filozofije. Načina mišljenja i ponašanja običnih ljudi i iz njihovog viđenja svoga okurženja. Nova knjiga odnosi se upravo na ljude iz semoljlskog kraja. Donekle proširenog i novim sociokulturnim prostorom u kojem su se našli. I na njihove ključne psihičke, moralne, intelektualne i druge osobine iz kojih su nastajali i njihovi nadimci. Reči u Semolj ljudima označavaju neke od naglašenijih, uveličanih ili deformisanih osobina koje određuju suštinu karaktera opisanih ličnosti. Najčešće su to neke skrivene osobine koje se otkriju u trenutku, u nekoj neobičnoj situaciji i događaju. Ili su to one osobine koje stalnim ponavljanjem uz ličnost postaju njen neotuđivi deo. Naglašeno humorno, karikaturalno, ironično ili groteskno, ponekad i apsurdno značenje koje imaju nadimci uz pojedine ličnosti otkrivaju ne samo njihova ključna spoljašnja i unutrašnja obeležja i mane nego i način mišljenja i funkcionisanja sredine i kolektiva koji im je dao takve nadimke i znatan stepen kritičnosti ili emotivnosti koji se ponekad iskazuju uz njih.

Description Kutija – Ginter Gras Nemački književnik Ginter Gras objavio je 2008. svoj najnoviji naslov „Kutija“. Roman predstavlja fiktivni nastavak autobiografije „Ljušćenje luka“. Koja je u javnosti izazvala veliku pometnju nakon Grasovog priznanja da je kao sedamnaestogodišnjak bio pripadnik SS jedinica. Priznanje je izazvalo brojne reakcije. Među kojima je bilo i mišljenika koji su smatrali da Nobelova nagrada za književnost dodeljena 1999. treba da mu se oduzme. Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama. I izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila. U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način. Kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti. U ovom slučaju literarne reči – kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“. Umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste. Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao. „Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.

Dodatne informacije Pisac GORDANA MALETIĆ Izdavač OŠIŠANI JEŽ – BEOGRAD Izdanje 2005 Povez MEKI Strana 183 Stanje Vrlo Dobro

Opis O autoru Dodatne informacije OGRANIČENI BROJ PRIMERAKA SA POTPISOM AUTORA, SAMO NA NAŠEM SAJTU Ova je knjiga jedan od onih retkih, dragocenih evropskih romana koji sažimaju cele epohe, te kao takva teško će danas naći premca. Cornelius Hell, Ö1, Ex libris Šnajderov tako dojmljiv, humani roman ne objavljuje nikakvu poruku, već prodornim okom proniče jedan svet koji se nadaje nepopravljivim. Gisela Trahm, Tagesspiegel Šnajderu je tim romanom pošlo za rukom da ispiše remek-delo evropske književnosti, panoramu sveta što se raspao, a koji se ponovo spaja jedino u oku pisca zagledanog u prošlost. Gerhard Zeillinger, Der Standard Koliko Odiseja može podneti jedan čovek? Živi i mrtvi, priroda i povest, razdaljeni prostori i doba agiraju na način koji može omogućiti jedino mašta pesnika. Ilma Rakusa, NZZ

Opis O autoru Dodatne informacije Poslednja knjiga Brižit Žiro, Živeti brzo, nastavlja da se bavi omiljenim temama ove autorke, smeštenim na obodima autobiografskog pisanja. Autorka se u pripovesti vraća na okolnosti tragičnog gubitka svog muža Kloda, nastradalog u saobraćajnom udesu dvadeset godina ranije. U ovom iscrpnom i opsesivnom svođenju računa, ono što drži čitaočevu pažnju nije njegov karakter intimne ispovesti već njegova struktura, zasnovana na popisu okolnosti koje su prethodile nesreći. Dok se nižu irealni kondicionali – „šta bi bilo da je bilo“ – koji u ovu autobiografsku pripovest unose malo fikcije, čitalac stiče utisak da se najavljena smrt možda neće dogoditi. Ili barem da će se na neko vreme odgoditi. Roman Živeti brzo nagrađen je Gonkurovom nagradom za 2022. godinu. Bojan Savić Ostojić

Description Limunacija u ćelijama – Radovan Beli Marković Polazeći od pripovetke Stevana Sremca, Radovan Beli Marković je ispričao modernu priču. U kojoj su junaci uzeti i sa ovog i sa onog sveta. To je čudesna jezička tvorevina u kojoj se prepliću pesničko i pripovedačko pokazujući da je ovaj pisac jedan od najvećih majstora pripovedanja danas.

Description Kameni most iz XVI veka, zadužbina Mehmed paše Sokolovića, kao nemi svedok pamti prividno slaganje različitih kultura, vera i naroda dok među njima u stvari vlada antagonizam. Najvidljivija je razlika između dve civilizacije, istočne i zapadne. Most je, izmedju građenja i delimičnog rušenja početkom XX veka, bio jedina postojana i nepromenljiva tačka o koju se odbijaju sve napetosti i komešanja koja rađaju sukobe među ljudima, kulturama, verama i tadašnjim carstvima. Upravo tu činjenicu Ivo Andrić koristi da napravi fantastičan pripovijedački luk dug četiri stotine godina od gotovo kristalno čistog literarnog stila, čineći da most postane deo naših sopstvenih života.

Description Sabrana dela – Jovan Dučić Sabrana dela Jovana Dučića sadrže sledeća dela: Blago cara Radovana, Jutra s Leutara, Staza pored puta, Verujem u Boga i srpstvo, Gradovi i himere,Moji saputnici, Grof Sava Vladisavljević i Pesme. Jovan Dučić je izuzetna pojava u srpskoj književnosti i kulturi. On je liričar i u pesmi i u prozi. Spada u red onih pisaca koji su čitavog života pisali jednu knjigu. U početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali se kasnije toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku. Njegova je poezija zaista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom.

Description Gorski vijenac- Luča Mikrokozma – Petar Petrović Njegoš Oko jednog događaja nevelikih razmera. Neprivlačnog za pesničku obradu, kakva je bila istraga poturica. Njegoš (1813-1851) je u svom pesničkom vencu ispleo čitavu crnogorsku istoriju. Opevao najvažnije događaje iz prošlosti, od vremena Nemanjića do početka XVIII veka. Naslikao svakodnevni život Crnogoraca. Njihove praznike i skupove. Opisao narodne običaje, verovanja i shvatanja. To je pesnička enciklopedija u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. On spada u one izuzetne pesničke tvorevine u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo, istorijsko, pesničko i filozofsko, čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija. “Gorski vijenac” je veliko delo koje se čitalo i proučavalo, bilo široko poznato u narodu, pojedine stihove ili veće celine iz njega znali su i ljudi bez ikakvog književnog obrazovanja, pa čak i nepismeni…Ovaj ep spada u one izuzetne tvorevine poezije u koje kao da se sleglo sveokupno iskustvo, filozofsko i pesničko, čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija.

Description Semolj gora – Miro Vuksanović Roman danas ima najčudnije oblike. Miro Vuksanović je odlučio da svoj roman oblikuje od 878 priča o rečima. Priča koje nisu samo opis značenja neke reči, već su, istovremeno, i pokušaj da se u svakoj reči pronađe jedan fragment za veliku fresku života. A sama okolnost da Vuksanović koristi reči koje su se povukle iz javne upotrebe, koje dolaze iz pamćenja onoga ko je više od svega zagledan u sam jezik. Pokazuje da je piščev cilj bio samo jedan – da u jeziku stvori svet one lepote koja je iščezla iz života. Iz mnoštva fragmenata – okupljenih oko neobičnih, živopisnih, retkih ili uveliko potisnutih reči. Izrastaju konture celovite fabule o ambijentu koji, u podjednakoj meri, poseduje i stvarnosne i mitske dimenzije. Stilsko-smisaona kompaktnost romana Semolj gora zasniva se na jedinstvenosti duhovne, mentalne, etnografske i jezičke boje. Takođe na osobenoj narativnoj i sadržinskoj postupnosti koja je neusiljeno usaglašena sa azbučnim redosledom zaokruženih kratkih celina. Nepredvidljivo raznoliki oblici pojedinih fragmenata – od realističkih i fantazmagoričnih priča u trećem i priča u prvom licu. Preko rečnički motivisanih objašnjenja, do dijaloški saopštenih i poetski intoniranih prizora – obezbeđuju Vuksanovićevoj knjizi semantičku dinamiku, dramaturšku gipkost i značenjsko-simboličku sugestivnost.

Description Otmica muškarca – Milica Jakovljević Mir Jam Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja. Ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života. Milica Jakovljević Mir-Jam rođena je u Jagodini 22. aprila 1887. godine. U Kragujevcu je završila osnovnu školu i devet razreda učiteljske škole. Bila je učiteljica u Krivom Viru 1907–1913. Tokom Prvog svetskog rata živela je u Kragujevcu, a godine 1919. prelazi u Beograd i bavi se novinarstvom u Novostima, Štampi i Vremenu.

Description Blago cara Radovana jutra sa leutara – Jovan Dučić Blago cara Radovana jutra sa leutara: U ovom delu Jovana Dučića je sabrano iskustvo čovečanstva, iskristalisana refleksija pisca, formiran pogled na svet, život i čoveka. Vrhovno načelo Dučićeve poezije jeste naći najsavršeniji izražaj. On je zaista nadmašio sve što je do njega stvarno u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, – otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. “Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline; u tome je i sva razlika između velikih i malih ljudi. Ljude treba suditi samo po njihovim vrlinama, a ne po njihovim manama; međutim, po vrlinama nas ocenjuju samo naši prijatelji, a naši neprijatelji nas ocenjuju samo po našim manama. Stvarno, svaki čovek je bio gotov da bude razbojnik po svojim instinktima, ali svaki čovek nije bio po instinktima gotov da bude dobar: zato što za dobrotu treba više mudrosti nego instinkta, i što u prirodi ne postoji zloća i dobrota nego samo borba za život između jačih i slabijih”

Description Despot i žrtva – Dobrilo Nenadić Smešten u vreme vladavine despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine. U burno doba zidanja smederevske tvrđave i osmanskog osvajanja Balkana. Despot i žrtva je istovremeno istorijski roman o zidanju Smedereva i alegorija o tvrđavi koja odoleva nadmoćnim osvajačima. „Podizanje kamene citadele – istovremeno odbrambenog objekta i simbolične građevine. Svedočanstva o neugasloj moći srpske despotovine i pokušaju odupiranja turskoj najezdi. Poslužilo je piscu kao istorijski okvir da sigurnom rukom povede čitaoca kroz uzbudljivu priču o prijateljstvu i izdaji, moći i stradanju, ovozemaljskom i nebeskom. Brojnim likovima trgovaca, krčmara, lađara, ribara, doušnika, špijuna i vračara, kao i istorijskim ličnostima despota Đurđa i njegove žene Jerine, Dobrilo Nenadić udahnjuje život u vrevi srednjovekovnog grada ispunjenoj zaverama, hajkama, porodičnim odnosima, podvalama i preljubama, i svojim živopisnim slikama potvrđuje da su ljudske priče, pa i priče naših predaka na Balkanu, slične ili iste kao danas.“ Vasa Pavković

Description Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“

Description Gertruda – Herman Hese Kada ovako spolja posmatram svoj život, on ne izgleda bogzna kako srećan. Ali, i pored svih zabluda, još manje smem da ga smatram nesrećnim. Uostalom, sasvim je ludo tako ispitivati šta je sreća a šta nesreća, jer mi se čini da bih najnesrećnije dane svog života teže dao negoli sve vedre… Hese je 1946. godine dobio najveće svetsko priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Sredinom 60-tih godina postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih evropskih pisaca za poslednjih 100 godina. U Heseovoj kritici savremene civilizacije i građanskog društva, u njegovom protestu protiv svih oblika totalitarizma, u njegovom neumornom zalaganju za svetski mir, u odbacivanju svake prinude nad duhovnom slobodom, jednostavan i kreativan život – savremeni čitalac nalazi potvrdu svojih ideala i stremljen Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine, umro je 9. avgusta 1962. godine. Bio je nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk, Sidarta, Igra staklenih perli. Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj. Kao i mnogi njegovi likovi, u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk. Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895. – 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok. Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama, jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine. Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Description Majstor i Margarita – Mihail Bulgakov Slika sveta u romanu je nesumljivo dijalektička. Svetlo i tama imaju svoja carstva i prostor delovanja sa svojim zakonima i načinima delovanja. Otkrijte ovo čudesno delo! Roman „Majstor i Margarita“ je strukturisan kao roman u romanu. Slika sveta u romanu je nesumnjivo dualistička. Svetlo i tama imaju svoja carstva i prostor delovanja, sa svojim zakonima i načinima delovanja. A čovek se nalazi izmeđju. Ali, da ne bude dileme, mnogo bliže Sataninom carstvu i mnogo više pod uticajem njegovih snaga! Običan čovek je igračka u rukama sila mraka. Taj mrak nije došao spolja vec je stvoren u ljudskoj duši. Materijalizmom, pohlepom, niskim strastima. Samo duša, obuzeta niskim porivima, svojim delovanjem ili mišlju izaziva reakciju sila pod nebom, i to, kako je vec naglašeno, za `svoje dobro`, za ispunjenje sudbine, onako kako mora biti prema stanju svesti, a ne prema kapricima Gospodara tame ili malim ljudskim željama, nedoraslim višim ciljevima

Dodatne informacije Pisac VIDA OGNJENOVIĆ Izdavač ARHIPELAG – BEOGRAD Izdanje 2015 Povez TVRDI Strana 156 Stanje Vrlo Dobro

Description Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld Roman u kome su napisane najlepše stranice o mladosti i dati jednostavni opisi londonskog života, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu priču…Ovaj Vajldov roman pojavio se 1890. godine. U njemu su trazene senzacije izvesnog tajnog culnog otkrica, medjutim, taj roman je smesa najlepsih stranica koje su napisane o mladosti i jednostavnih opisa niskih zakutaka, povezanih u jednu sentimentalnu ljubavnu pricu, po cestom obicaju engleskih novelista. I zato ce ovaj roman za svakoga biti dozivljaj. Jer na kraju, kada ga procitate i zaboravite sve licnosti i dogadjaje u njemu, ostace vam jos dugo u dusi neko drhtanje puno tajanstvene lepote ove knjige. London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu. Postaće za Dorijana paradoksalna, zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo belezi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste. Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom. Oskar Fingal O`Flaerti Vils Vajld rođen je 1854. godine u Dablinu. Bio je irski dramski pisac, pesnik i autor brojnih kratkih priča i jednog romana. Poznat po svojoj britkoj duhovitosti i obilju aforizama, postao je jedan od najuspešnijih dramaturga s kraja viktorijanskog doba i jedna od najvažnijih ličnosti svog vremena. Provokativan, ekstravagantan, intelektualno nadmoćan, Vajld je rušio zastarele kanone. Kada je prvi put objavljena u Engleskoj, Slika Dorijana Greja izazvala je pravi skandal i uskomešala duhove javnosti. Međutim, uskoro se javljaju problemi sa alkoholom, a njegova slava počinje da bledi. Nakon što je dve godine proveo u zatvoru, seli se u Pariz. Nikada se nije vratio u Irsku ili Britaniju, i umro je u siromaštvu, zaboravljen od svih. Kažu da je na samrti rekao: „Jedno od nas moraće da ode.“

Description Ime ruže – Umberto Eko “Vrcavo, ironično. Eko je učio sve od samih uzoritih učitelja” – Ričard Elman, The New York Review of Books “Upravo knjiga kakvu bih, da sam milioner, naručio po svojoj meri.” – Punch “Ovo je jedna od onih knjiga koje nas peobražavaju, koje zamenjuju našu stvarnost sopstvenom… suočava nas s jednim novim svetom, idući tragom Rablea, Servantesa, Sterna, Melvila, Dostojevskog, pa i samog Džojsa i Garsije Markesa” – Kenet Ečiti, Los Angeles Times

Dodatne informacije Pisac RASTKO PETROVIĆ Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1977 Povez TVRDI Strana 637 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac MIHAIL STELJMAH Izdavač SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1963 Povez TVRDI Strana 301 Stanje Dobro Edicija KOLO

Description Politički ispravne bajke za laku noć – Džejms Fin Garner Politički ispravne bajke za laku noć – Čuvene bajke, kao što su: “Carevo novo odelo”, “Tri praseta”, “Pepeljuga”, “Snežana i sedam patuljaka”, i ostale, su ovde vrlo duhovito i aktuelno “osavremenjene” i ironično prilagođene današnjim vremenima, na način koji će vas zabaviti, preneti vam njihov duh mudrosti, ali i naterati da se pomalo zamislite nad našim životima i stvarnošću. Evo šta neke poznate ličnosti kažu o ovim bajkama: “Teško je poverovati da autor može improvizovati do savršenstva – ali on je to učinio.” Hans Kristijan Anderson “Potukli smo se da bismo odlučili ko će ih prvi čitati.” Braća Grim “Ove priče su bajke našeg vremena.” Ezop