Detalji predmeta Stanje Polovno Italija, 2004., mek povez, str. 121, format 21 cm, odlično očuvana

Alan Ford broj 300 - PUK Ocena i opis očuvanosti: 4 donji deo hrbata zacepljen 3 milimetra i mali trag hemijske na zadnjoj korici dole uz rub hrbata, ulegnuće u donjem desnom uglu prednje korice Originalni broj i naslov: broj #182 - T.I.R. (Truffe-Imbrogli-Raggiri) 08.1984 prevod: Nenad Brixy Piše : Max Bunker [Luciano Massimiliano Secchi, Italija, 24.08.1939] Crta : Raffaele Della Monica [Italija, 18.11.1961] Izdavač: Vjesnik datum izdanja : 14.11.1984. broj stranica: 128 meke korice, latinica, crno/belo 12,4cm x 17,5cm x 0,5cm težina 75 grama

“Ufficiali, sottufficiali, caporali e soldati…” di Luciano Zuccoli Izdavač: Fratelli Treves, Milano Godina: 1914 Broj strana: 264 Meki povez Biblioteka: Oštećena zadnja korica Ocena: 2+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

SuperStrip Maxi broj 14 Alan Ford orig 002 - Šuplji zub (4-33) ; Alan Ford 002 - Il dente cariato [The decayed tooth] 06.1969 piše: Max Bunker [Luciano Massimiliano Secchi, Italija, 24.08.1939] crta: Magnus [Roberto Raviola, Italija, 31.05.1939 - 05.02.1996] Dan Dare (Daniel MacGregor Dare) Pilot budućnosti (53-84) originalno: Ocena i opis očuvanosti: 4 korice i središnji dvolist su odvojeni od stripa, nema jednu klamericu tj nije u štampariji ni bio zaheftan, nekoliko fleka na prednjoj korici datum izdanja : 04.1989.god. meke korice ; latinica ; klemano ; crno/belo ; 210mm x 275mm ; Izdavač: Vjesnik, Zagreb broj strana: 100 težina 150 grama [1]

HISTORIJA ČOVJEČANSTVA : Kulturni i naučni razvoj 6 svezaka 20 knjiga Naprjed Zagreb 1966 - 1976 tvrdi povez I svezak : 1. Jacquetta Hawkes - PRETHISTORIJA 2. Sir Leonard Woolley - POČECI CIVILIZACIJE II svezak : 1 - 3 Luigi Pareti Paolo Brezzi Luciano Petech - STARI SVIJET III svezak : 1 - 3 Vadim Jelisejev Jean Naudou Gaston Wiet Philippe Wolff - VELIKE CIVILIZACIJE SREDNJEG VIJEKA IV svezak : 1 - 4 Louis Gottschalk L / C Mackinney E . H . Pritchard - TEMELJI MODERNOG SVIJETA ( 1300 - 1775 ) V svezak : 1 - 4 Charles Moraze - DEVETNAESTO STOLJEĆE ( 1775 - 1905) VI svezak : 1 - 4 Caroline F. Ware K . M . Panikkar J . M . Romein - DVADESETO STOLJEĆE Tags - ISTORIJA ČOVEČANSTVA ISTORIJA CIVILIZACIJE CIVILIZACIJA 20.08.2020

cvm notis selectis mitaviae jacobvm frider hinzivm mscclxxx oodlično očuvana 466str na grčkom i latinskom lukijan iz samosate izabrani spisi opera

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1922. godina Fred Herbert Kolvin (1867–1965) je bio američki mašinista, tehnički novinar, pisac i urednik. Napisao je, koautor, uređivao ili ko-uređivao mnoge periodične članke, priručnike i udžbenike koji se odnose na inženjerstvo, mašinsku obradu i proizvodnju. Njegova autobiografija, Šezdeset godina sa ljudima i mašinama, pruža temeljan i kolokvijalni pogled na decenije od 1880. do 1950. godine, dajući uvid u kulturu doba mašina. Tokom godina, Kolvin je radio i na časopisu Machineri Aleksandra Lukarsa (čiji je bio glavni urednik od njegovog početka 1894. do 1897.) i na časopisu Džona A. Hila American Machinist (na kome je radio od 1907. do penzionisanja 1937. godine, pošto je bio saradnik – dugogodišnji urednik). Došao je u kompaniju Hill Publishing Compani (koja će uskoro postati McGrav-Hill) 1907. da radi na American Machinist-u, a u narednim decenijama, pored rada na časopisu, bio je autor ili koautor na desetine McGrav-Hill monografija, udžbenika, i priručnika iz oblasti mašinske obrade. Njegov glavni koautor bio je Frank A. Stanlei; njihova prva zajednička serija knjiga bila je serija `Hill Kink Books` iz 1908. godine, zbirka praktičnih, praktičnih saveta za mašiniste u radnji. (Reč „kiks“ u ovom kontekstu je korišćena u smislu „saveta i trikova“; taj smisao te reči je danas prilično zastareo i zaslužuje glosiranje.) Od 1908. do 1945., Kolvin i Stenli su zajedno uređivali osam izdanja Priručnika američkih mašinaca, McGrav-Hill referentne knjige slične Industrial Press Machineri`s Handbook-u. (Poslednji naslov, koji je još uvek u štampi i redovno revidiran, je onaj na koji se danas mašinisti obično pozivaju kada neprecizno govore o „priručniku za mašiniste” ili „priručniku za mašiniste”.) Kolvin je bio u penziji i imao je 70 godina kada je počeo Drugi svetski rat, ali je izašao iz penzije da bi pomogao u naporu ratne proizvodnje. Kolvin je 1942. godine dobio medalju Vorčester Rid Vorner. Godine 1944. Stivensov institut za tehnologiju dodelio mu je počasnu magistarsku diplomu za životno delo na unapređenju ove oblasti. Pred kraj svog života, Kolvin je radio na istoriji američke industrije alatnih mašina, ali je umro pre nego što je završio.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Станковић, Милић, 1934-2000 = Stanković, Milić, 1934-2000 Наслов Милић од Мачве = Militch de Matchva / [fotografie di Miodrag Djordjevitch, Zoran Krchljanin] Упоредни наслов Miltch de Matchva Врста грађе књига Циљна група одрасли, озбиљна (није лепа књиж.) Језик српски, француски, енглески, немачки, италијански Година 1982 Издавање и производња [Београд] : М. Станковић, 1982 (Roma : Tipolitografia Luciano Chiovini) Физички опис 128 стр. : илустр. ; 24 cm Други аутори - особа Ђорђевић, Миодраг, 1919-1994 = Đorđević, Miodrag, 1919-1994 Кршљанин, Зоран, 1950- = Kršljanin, Zoran, 1950- Збирка Ауторско издање ; ǂбр. ǂ1 ISBN (Картон са омотом) Напомене Кор. насл. Текст и на франц., енгл., итал. и немач. језик На заштитном омоту слика: Милић луди човек I. На насл. стр.: "Радовану Поповићу мој првенац предат на Палисаду, Милић од Мачве /11482/": НБУ: З 929:75 Библиографија: стр. 127. Предметне одреднице Станковић, Милић, 1934-2000 -- Слике -- Албуми УДК 75.071.1:929 Станковић М. 75(497.11)"19"(084.12)

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Алексиу, Лучан, 1950- = Alexiu, Lucian, 1950- Наслов Слободан пад / Лучијан Алексиу ; са румунског превео Славомир Гвозденовић = Cǎdere liberǎ / Lucian Alexiu ; traducere în limba sârbǎ de Slavomir Gvozdenovici Упоредни наслов Cǎdere liberǎ Врста грађе поезија Језик српски Година 2005 Издавање и производња Смедерево : Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен, 2005 (Ковин : Кобдом) Физички опис 73 стр. : ауторова слика ; 20 cm Други аутори - особа Гвозденовић, Славомир, 1953- = Gvozdenović, Slavomir, 1953- Збирка Меридијани ISBN 86-84201-14-0 (брош.) Напомене Упоредо рум. текст и срп. превод Тираж 500

Izdavač: Franktura Žanrovi:: Hrana i piće Godina izdanja:: 2011. Broj strana: 292 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 22.5 cm Najzabavnija knjiga o hrani Branke Sacher, jedine Hrvatice koja je završila elitnu parišku akademiju `Cordon Bleu`. Zanima li vas na primjer jelovnik posljednje večere poslužene na Titanicu? Znate li da se jedna sorta krumpira zove banana, a jedna sorta rajčice ananas? Ili da su stari Kinezi od svih štapića za jelo najviše cijenili srebrne? U ovoj knjizi prikupljene mrvice o hrani upravo su to, niz malih, ludih začina našem uobičajenom poznavanju hrane. Čovjek ne može dobro razmišljati, voljeti ni spavati ako nije dobro večerao. — Virginia Woolf Bez kraljeva možemo, no jesti se mora. — Honoré de Balzac Kuhanje je umjetnost, nipošto najmanje važna. — Luciano Pavarotti Jij ti i pij, mali, a bit će ča bude. — Miljenko Smoje Svaki zalogaj ostaje najviše dvije minute u ustima, dva sata u želucu, ali tri mjeseca u bokovima. — Christian Dior Prvo dolazi žderanje, a onda moral. — Bertolt Brecht Hrana mora prvo razveseliti oči, a tek potom želudac. — Goethe

Historija čovječanstva Kulturni i naučni razvoj 1-13 Pripremljeno pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Prethistorija i Počeci civilizacije Prethistorija, svezak prvi-knjiga prva Počeci civilizacije, svezak prvi-knjiga druga Jacquetta Hawkes: Prethistorija Leonard Wooley: Počeci civilizacije. Stari Svijet, svezak drugi-knjiga prva Stari Svijet, svezak drugi-knjiga druga Stari Svijet, svezak drugi-knjiga treća Svezak drugi - Luigi Pareti, Paolo Brezzi, Luciano Petech: Stari svijet: Stari svijet od 1200. do 500.god.pr.n.e. Stari svijet od 500.god. pr.n.e. do nove ere Stari svijet od početka nove ere do 500.god. Temelji modernog svijeta, svezak četvrti-knjiga prva Temelji modernog svijeta, svezak četvrti-knjiga druga Temelji modernog svijeta, svezak četvrti-knjiga treća Temelji modernog svijeta, svezak četvrti-knjiga četvrta Svezak četvrti - Louis Gottschalk, L.C.Mackinney, E.H.Prichard: Temelji Modernog svijeta 1300-1775: Uvod, poltička, ekonomska i društvena pozadina - važniji vjerski događaju 1300-1500 Važniji vjerski događaju 1500-1775, politička i društvena misao (1300-1775) Pismeno priopćavanje i lijepa književnost, likovna umjetnost i glazba, znanost i tehnologija između 1300 i 1530 Znanost i tehnologija - tehnologija i društvo - školstvo Dvadeseto stoljeće, svezak šesti-knjiga prva Dvadeseto stoljeće, svezak šesti-knjiga druga Dvadeseto stoljeće, svezak šesti-knjiga treća Dvadeseto stoljeće, svezak šesti-knjiga četvrta Svezak šesti - Ca

The Leopard is a new limited edition annual magazine from Alister Mackie, Jamie Andrew Reid and Liam Hess. Povez: broširan Broj strana: 196 Ilustrovano. Veliki format: 27,5 x 38,5 cm Ograničeni tiraž: 1500 primeraka Gornji ćoškovi poslednjih 30-ak listova malo dokačeni vodom, listovi su na tim mestima malo talasasti i to je to. Ako se ovo zanemari časopis je veoma dobro očuvan. Ređe u ponudi. A scrapbook of archival material, new photography and rare interviews, The Leopard covers cult artists from generations past that might otherwise be overlooked, alongside emerging creatives working in their tradition today. A celebration of queer life in all of its creativity, sensuality and DIY glamour – from political activists to painters, poets to pin-ups – the features and photo stories are linked by the recurring presence of the magazine’s mascot, the elusive creature of the leopard. Issue contributors include: Ryan McGinley, Amelia Abraham, Andrej Dubravsky, Peter Bebjak, Liam Hess, Ibrahim Kamara, Kristin-Lee Moolman, Thiago Dias, Michael Bailey-Gates, Ethan James Green, Thomas Lanigan-Schmidt, Devin Barrett, Luciano Castelli, Tim Blanks, Archivio Fotografico Franco Maria Ricci, Jacopo Bedussi, Brett Lloyd, Alister Mackie, Sharna Osborne, Félix Ledru & Harley Weir, Jack Taylor Lovatt, Sayat-Nova, Christopher Davidson, Mark Segal, Sarah Piant Adosi, and more. (S-1)

DELO : POSTMODERNA AURA (II) - GODINA XXXV BROJ 4-5 autori: Peter Sloterdijk - Paul Feyerabend - Eduardo Arroyo - Jean Baudrillard - Maurizio Ferraris - Gianni Vattimo - Lucian Freud - Slobodan Blagojević - Milorad Belančić - Aleš Erjavec - Reiner Fetting - Sreten Ugričić - Pier Aldo rovatti - Cornelius Castoriadis - Michel Serres - Gaspare Polizzi - Charles Newman - Sidney Nolan - Brian McHale - Leslie A. Fiedler - Jurgen Klauke - Joe Bousoquet - Višnja Machiedo - Vladislav Kolar - Richard Goldstein - Bayan Northcott - Jovan Čekić - Mrđan Bajić - Ješa Denegri Mek povez, 388strana, izdavač: NOLIT - Beograd

Praktična žena broj 615 (1980.) NEMA krojni tabak i 3 lista gde je bio vez! strana: 96 Iz sadržaja: Naslovna: ? Naš gost: Dr Lučiano Motroni, hirurg na Kosovu Radni staž za ženu (na dve strane) Ljubljana: Darinka Mravlje osuđena u Turskoj na 36 godina zatvora (na 3 strane i 3 fotografije) Izložba: Jozo Janda U ulozi reportera: Gertruda Munitić Feljton: Jedno vreme, jedna žena - Mir-Jam 6.deo (Dušan Savković) Strip: Maja (Askanio Popović) Voždovac: Dom Pionira je održao Peti decembarski turnir u ritmičko-sportskoj gimnastici Roman u nastavcima: Divlja slatka ruža - Rozmeri Rodžers 13.deo Nagrada `Gordana Boneti` (spikerke i voditeljke na 3 strane) Modni kreator: Gradimir Buđevac (modeli ?) Moda: Moda za sve, Stil zvani romantika (modeli ?) Narodni vez: Prsluk od šamije Uradi sama: Ukrasi od kanapa Uređenje stana: Jednosoban stan za troje Pletenje: Jakna u plavim tonovima Vez, vezenje, kukičanje: Kukičana kragna Kuvar: Recepti Doktor u kući Skladište: Magazini 53 Ocena: 3+. Vidi slike. Tagovi: Vez, vezenje, kukičanje, krojenje, štrikanje, heklanje, pletenje... Težina: 200 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

=====================ஜ۩۞۩ஜ===================== + ────────▄ █▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀█ ────▄▄██▌█►►►Šaljem brzom poštom ▄▄▄▌▐██▌█►►►ili lično preuzimanje █████████►►►na adresi koju dam u poruci ░░████████▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄▄█ ▀▀@▀▀▀▀▀▀▀@@▀▀▀▀▀▀@@▀▀▀▀▀▀@@▀< *¨ `*• . ¸ ¸ . • *´ ¨ `*• . ¸ ¸ . • ➤➤➤ Alan Ford trobroj - broj 1 - Prva edicija u nizu trobroja, Raritet ◄◄◄ Probajem prvu svesku - trobroj koja svedoči o životu najtajnije od svih tajnih grupa Sveska je korišćena ali je u dobrom opštem stanju, redak je primerak. Prva sveska trobroj od 13 trobroja: ➤ GRUPA TNT ➤ SUPLJI ZUB ➤ OPERACIJA FRANKENSTEIN Superstrip - Zagreb preveo Nenad Briksi 384 strane ➤ : Parodija na Džejmsa Bonda Autori „Alana Forda“ su scenarista Maks Bunker, pravim imenom Lučiano Seki i crtač Magnus, za poreske organe Roberto Raviola. Oni su 1969. godine, nakon par godina planiranja, počeli sa izdavanjem humorističkog stripa koji je prvobitno bio zamišljen kao parodija na Džejmsa Bonda. Grupa priučenih tajnih agenata okupljena oko paralizovanog starca u kolicima i neodredive dobi je bila urnebesni antipod Džejms Bondu. „Super Strip Maksi“ će doživeti 13 brojeva i od magazina potpuno posvećenog „Alan Fordu“ evoluiraće u strip reviju sa raznovrsnim izborom svetskih i domaćih stripova i naposletku se ugasiti krajem 1989. godine. Svoje mesto je ustupio trobroj izdanjima. Sa njima se i po četvrti put u dvadeset godina krenulo u obnavljanje gradiva. Početna ideja sa izdavanjem epizoda koje čitaoci najviše traže je odmah u startu pretvorena u hronološko objavljivanje po tri epizode u jednoj svesci. Ukupno je izašlo 13 trobroja, a poslednji je izašao u trenutku kada je građanski rat uveliko besneo. Sveska broj 448 sa epizodom „Doktor Rakar“ je bila poslednja koju je objavio „Vjesnik“ u regularnoj ediciji. Za sva dodatna pitanja, slobodno se obratite putem poruke. Pogledajte i moje druge licitacije na adresi ➷➷➷ http://www.limundo.com/Clan/Dr.Sloba/SpisakAukcija Kao i prodaje na adresi ➷➷➷ http://www.kupindo.com/Clan/Dr.Sloba/SpisakPredmeta Hvala na poseti i srećna kupovina!!! =====================ஜ۩۞۩ஜ=====================

U Fukou će istovremeno živeti dve rastrzane ličnosti. Prva je ličnost akademika kojeg su usmerili principi vrednosne neutralnosti i normativne sterilnosti, posvećenog uništavanju dokaza i kritici svega postojećeg. Druga je ličnost militantna, upletena u političke borbe, koja prihvata snažne normativne kompromise. Smatramo da je, uz određene manje korekcije, ovo pravilno vrednovanje teorijsko-praktičnog stava Mišela Fukoa i da je on sam eksplicitno ukazivao na ovu distancu između svog akademskog i aktivističkog delovanja. Lusijano Noseto U poslednjoj deceniji, Mišel Fuko je u više navrata izbijao na čelo internacionalnih citatnih indeksa. Razlog za češće i mnogobrojnije pozivanje na njegova dela ne leži samo u popularnosti njegove misli u međunarodnoj akademskoj zajednici, njenom bogatstvu i provokativnosti, nego i u jednom konkretnom razlogu – objavljivanju njegovih predavanja na Кolež de Fransu, najpre na francuskom, a potom u brojnim prevodima koji su objavljeni u protekle dve decenije. Fuko i politika, knjiga Lusijana Noseta, mladog argentinskog filozofa, jedna je u nizu studija koje ne bi mogle nastati bez tih, danas dostupnih predavanja, pre svega kursa Treba braniti društvo iz 1976, i Rađanje biopolitike. (1978–1979), a u manjoj meri Bezbednost, teritorija, stanovništvo (1977–1978) i Кazneno društvo. (1972–1973). Noseto govori o Fukoovim viđenjima evropske tradicije političke filozofije, tehnikama vladanja, raznovrsnim tipovima moći, njegovim konceptima biomoći, biopolitike i guvernmentaliteta, koji su u delima objavljenim za Fukoovog života bili šturo objašnjeni, te su katkad izazivali nesporazume i neopravdane kritike. Noseto je posebno zainteresovan za to u kojoj meri je Fukoova misao upotrebljiva za konkretne političke agende, imajući u vidu argentinske političke prilike. Lusijano Noseto (Luciano Nosetto) rođen je 1979. godine u Argentini. Doktorirao je na Univerzitetu u Buenos Ajresu. Bavi se prevashodno savremenom političkom teorijom, naročito Hanom Arent, Mišelom Fukoom, Кarlom Šmitom i Leom Štrausom. Studija „Mišel Fuko i politika“, objavljena na španskom 2014, izuzetno je dobro primljena u stručnim krugovima u nagrađivana u Argentini. Noseto piše o političkoj filozofiji Mišela Fukoa i prvi put sistematizuje Fukoove brojne političke ideje i uvide; otuda je njegov studiozni rad umnogome pionirski i redak u međunarodnoj bibliografiji.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Mišel Fuko i politika - Lusijano Noseto Izdavač: Karpos Godina izdanja: 2022 Broj strana: 250 Format: 20 cm Povez: Broširani U Fukou će istovremeno živeti dve rastrzane ličnosti. Prva je ličnost akademika kojeg su usmerili principi vrednosne neutralnosti i normativne sterilnosti, posvećenog uništavanju dokaza i kritici svega postojećeg. Druga je ličnost militantna, upletena u političke borbe, koja prihvata snažne normativne kompromise. Smatramo da je, uz određene manje korekcije, ovo pravilno vrednovanje teorijsko-praktičnog stava Mišela Fukoa i da je on sam eksplicitno ukazivao na ovu distancu između svog akademskog i aktivističkog delovanja. Lusijano Noseto U poslednjoj deceniji, Mišel Fuko je u više navrata izbijao na čelo internacionalnih citatnih indeksa. Razlog za češće i mnogobrojnije pozivanje na njegova dela ne leži samo u popularnosti njegove misli u međunarodnoj akademskoj zajednici, njenom bogatstvu i provokativnosti, nego i u jednom konkretnom razlogu – objavljivanju njegovih predavanja na Кolež de Fransu, najpre na francuskom, a potom u brojnim prevodima koji su objavljeni u protekle dve decenije. Fuko i politika, knjiga Lusijana Noseta, mladog argentinskog filozofa, jedna je u nizu studija koje ne bi mogle nastati bez tih, danas dostupnih predavanja, pre svega kursa Treba braniti društvo iz 1976, i Rađanje biopolitike. (1978–1979), a u manjoj meri Bezbednost, teritorija, stanovništvo (1977–1978) i Кazneno društvo. (1972–1973). Noseto govori o Fukoovim viđenjima evropske tradicije političke filozofije, tehnikama vladanja, raznovrsnim tipovima moći, njegovim konceptima biomoći, biopolitike i guvernmentaliteta, koji su u delima objavljenim za Fukoovog života bili šturo objašnjeni, te su katkad izazivali nesporazume i neopravdane kritike. Noseto je posebno zainteresovan za to u kojoj meri je Fukoova misao upotrebljiva za konkretne političke agende, imajući u vidu argentinske političke prilike. Lusijano Noseto (Luciano Nosetto) rođen je 1979. godine u Argentini. Doktorirao je na Univerzitetu u Buenos Ajresu. Bavi se prevashodno savremenom političkom teorijom, naročito Hanom Arent, Mišelom Fukoom, Кarlom Šmitom i Leom Štrausom. Studija „Mišel Fuko i politika“, objavljena na španskom 2014, izuzetno je dobro primljena u stručnim krugovima u nagrađivana u Argentini. Noseto piše o političkoj filozofiji Mišela Fukoa i prvi put sistematizuje Fukoove brojne političke ideje i uvide; otuda je njegov studiozni rad umnogome pionirski i redak u međunarodnoj bibliografiji.

Autor - osoba Blaga, Lucian Naslov Božja senka / Lučijan Blaga ; [izbor, prevod i pogovor Petru Krdu] Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1995 (Beograd : Zuhra) Fizički opis 76 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Cârdu, Petru, 1952-2011 = Krdu, Petru, 1952-2011 Cioran, Emil, 1911-1995 = Sioran, Emil, 1911-1995 Zbirka Reč i misao ; knj. 462 Napomene Vedrina svetlo-tamnog i Lučijan Blaga zaštićen njome / Petru Krdu: str. 63-68 Unutrašnji stil Lučijana Blage / Emil Sioran: str. 69-73. Predmetne odrednice Blaga, Lučijan, 1895-1961 Lučijan Blaga (1895–1961) je jedan od stubova nosača rumunske kulture i duhovnosti čije ime stoji odmah posle velikog Mihaila Emineskua (1850–1889). Snažni glas iz Transilvanije, poreklom iz Erdelja, iz okoline Sebeša, 1920. godine doktorirao je filozofiju u Beču, ali je ubrzo pokrenuo književni časopis „Misao“ i time odredio svoj pesnički put. Neko vreme radio je u diplomatiji u Varšavi, Pragu, Beču, Brnu, a član Rumunske akademije postao je 1937. godine. Posle Drugog svetskog rata, silom prilika, povukao se u unutrašnje izgnanstvo i posvetio isključivo pisanju/mišljenju... MG95 (L)

PRVI SVETSKI RAT: Lučijan Boja Naslov Prvi svetski rat : kontroverze, paradoksi, reinterpretacije / Lučijan Boja ; [preveo s rumunskog Dragan Stojanović ; redakcija prevoda Stevan Bugarski] Jedinstveni naslov Primul rǎzboi mondial. srpski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2015 (Novi Sad : Prometej) Fizički opis 106 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Dragan = Stojanović, Dragan Bugarski, Stevan, 1939- = Bugarski, Stevan, 1939- Zbirka Edicija Srbija 1914-1918 ; ǂkolo ǂ2, ǂknj. ǂ4 ISBN 978-86-515-1023-9 (karton) Napomene Prevod dela: ǂPrimul ǂrǎzboi mondial / Lucian Boia Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 105-106 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Prvi svetski rat 1914-1918 Knjige Lučijana Boje su više nego polemička ispitivanja u smislu demitologizacije i otklanjanja zajedničkih mesta u istoriji i, implicintno, u rumunskom mentalitetu. Realni ulog je pisanje zajedničke evropske istorije, oslobođen predrasuda i opšteprihvaćenih teorija. Ova je knjiga nužni i jasni sintetički izraz dosadašnjih autorovih ideja, a glavna joj je tematika ‘utemeljujući događaj sveta u kojem živimo’. Po svojoj moralnoj problematici, po svom zamahu i po svojim katastrofalnim posledicama, koje su se neposredno materijalizovale u drugoj svetskoj konflagraciji, Prvi svetski rat ostaje jedna od najprostresnijih drama novije istorije. A Versajski sistem ostaje čin rođenja sadašnje Evrope Potpuno nova, nekorišćena knjiga. bs

Dvojezična knjiga na rumunskom i engleskom, prepuna sjajnih ilustracija, karikatura i crteža. The Norma d\`Lux art album (Brumar house, Timişoara, Point collection, 2016) contains a selection of the more than 700 drawings that form the online project of the Balamuc group entitled Norma – a drawing per day/radical take out of Pi, organized in depending on the theme in 13 chapters dealing with various subjects, about art and society, from social to political. The bilingual album has two prefects (Dana Sarmeș and Dan Perjovschi), 256 unnumbered pages, 1400 g, cover and overcover, and is published through the efforts of the Contrasens Association, with the financial support of AFCN. Norma d\`Lux illustrates Balamuc`s main project, used mostly to try out ideas and vent frustrations from every day in almost anonymous drawings posted online, more or less daily, on the Facebook page, since 2014. Other visual artists were invited to participate in this project, whose drawings are reproduced in the Supadupa Invites chapter: Sorina Vazelina, pnea, Neuro Book, Ileana Surducan, Maria Surducan, Mimi Ciora, Mircea Popescu, Dana Catona, Monotremu, Ioana Vreme Moser, Lucian Popovici, Aitch, Saddo, Katja Spitzer, Gloria Vreme Moser, Dan Perjovschi and Suzana Dan. Više informacija: https://romaniandesignweek-ro.translate.goog/portofoliu/norma-dlux?_x_tr_sl=ro&_x_tr_tl=en&_x_tr_hl=en-US# Odlično očuvano, jedino je dustjacket malo cepnut prilikom transporta, sve ostalo je kao novo 2016. godina, Brumar 254 strane Tvrd povez Veliki format

U dobrom stanju! Lucian Goldman (fr. Lucien Goldmann, 1913, Bukurešt, Rumunija - 1970, Pariz, Francuska) - francuski filozof i sociolog, teoretičar marksizma, osnivač genetskog strukturalizma. Rođen je u rumunskoj jevrejskoj porodici. Goldman je studirao na Univerzitetu u Bukureštu, a takođe godinu dana na Bečkom univerzitetu, gde je jedan od teoretičara austro-marksizma, filozof Mak Adler, imao veliki uticaj na njega. 1934. godine dobio je diplomu iz Sorbone. Iste 1934. godine izbačen je iz podzemnog komunističkog saveza omladine Rumunije zbog `trockizma`. Lucien Goldman je 1942. emigrirao u Švajcarsku, gde je radio kao asistent Jean Piaget-a i pridružio se njegovom istraživanju u genetskoj epistemologiji. Godine 1945. preselio se u Pariz, gde je živeo do kraja svog života. Lucien Goldman je bila zaposleni u Nacionalnom centru za naučno istraživanje, kao i profesor na Višoj školi društvenih nauka i na Sorboni. Radio je kao direktor Praktične škole za viši studij 1959-1964. Direktor Centra za sociologiju književnosti od 1964. Ovaj istraživački centar organizovan je na njegovu inicijativu na Slobodnom univerzitetu u Briselu. Goldmanova biografija poslužila je kao izvor za roman francuske književnice i filozofa Julije Kristeve `Samurai` (1990). Naučna aktivnost Na Goldmana je snažno uticao ne-marksizam. Posebno važno za oblikovanje filozofskog pogleda na svet bilo je rano delo George Lukacsa. Na Goldmana je uticala i genetska psihologija Žana Piageta. Goldmanova glavna dela posvećena su istoriji zapadnoevropske filozofije i njenim odnosima sa kulturnim i društvenim pojavama. Goldmanova knjiga „Tajni Bog“ (1955) posvećena je uporednoj analizi filozofskih i religijskih pogleda Blaisa Pascala, Jansenizma i Jeana Racinea.

U dobrom stanju Éditeur ‏ : ‎ Maison des Sciences de l`Homme (30 octobre 2008) Langue ‏ : ‎ Français Broché ‏ : ‎ 248 pages Poids de l`article ‏ : ‎ 422 g Dimensions ‏ : ‎ 15 x 1.5 x 23 cm Alors qu`elle s`interroge, se regarde et se raconte depuis des siècles, l`Europe demeure perplexe au miroir de ses inépuisables productions. Elle est à l`étroit dans les paragraphes étriqués des documents juridiques, elle tend à se soustraire aux appropriations idéologiques de toutes obédiences, dépasse toujours les images d`elle-même qu`elle crée sans relâche, échappe à sa propre histoire comme à ses historiens, à ses géographes et à tous ceux qui s`efforcent de la définir. Mais elle offre à l`expérience et à l`imagination des hommes la richesse infiniment diversifiée de son patrimoine. S`il est encore et toujours difficile de dire l`Europe, du moins peut-on la percevoir et la toucher, surtout en ces lieux singuliers mais innombrables où se livre au regard et à l`esprit un surcroît de sens. Frontières, carrefours, passages, noeuds urbains, vastes plaines, lieux de commémoration ou de mémoire : ce sont quelques-uns d`entre eux qui ont inspiré les auteurs de cet ouvrage. Dire l`Europe, sous leurs plumes croisées, c`est la redire sans cesse dans la multiplicité de ses manifestations particulières. Stella Ghervas est chargée de recherche en histoire à l`Institut universitaire de hautes études internationales de Genève. François Rosset est professeur de littérature et culture françaises à l`Université de Lausanne et à l`Ecole polytechnique fédérale de Lausanne. Avec les contributions de : Wladimir Berelowitch, Denis Bertholet, Lucian Boia, Sofia Dascalopoulos, Pascal Dethurens, Silvio Guindani, Olga Inkova, Lubor Jilek, Bertrand Lévy, Krzysztof Pomian, René Sigrist, Luc Weibel, Eric Widmer

35. SALON ARHITEKTURE Beograd, 27. mart - 30. april 2013. JOŠ UVEK IMAMO ARHITEKTURU Urednik kataloga - Ljiljana Miletić Abramović Autori tekstova - Ljiljana Miletić Abramović, Slobodan Danko Selinković, Maša Bratuša Prevod - Biljana Velašević, Vladimir Abramović Izdavač - Muzej primenjene umetnosti, Beograd Godina - 2013 228 strana 26 cm ISBN - 978-86-7415-161-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KATALOGU: Zoran Abadić, Dušan Milovanović, Jelena Bogosavljević, Jelena Zagorac, Milan Karaklić, Nikola Žikić, Dijana Adžemović Anđelković Borislav Petrović, Ivan Rašković, Nikola Stojković, Đorđe Alfirević, Nikola Andonov, Vladimir Anđelković, Milica Apostolović, Marijana Kaštelan, Ivana Ilić, Jelena Vučić, Lidija Kljaković, Damjan Jovanović, Miloš Grbić, Tatjana Babić, Dejan Babović, Ljiljana Bakić, Nikola Baković, Milica Baludžić, Aladin Baljinac, Lazar Belić, Ivan Benussi, Danlo Beronja, David Bilobrk, Aleksandar Bobić, Đorđe Bobić, Divna Bogdanović, Veliborka Bogdanović, Aleksandar Bogojević, Milica Bogojević-Bobić, Jelena Bogosavljević, Petar Bojović, Milan Božić, Jelena Brajković, Marko Brkić, Andreja Buđevac, Saša Buđevac, Ksenija Bulatović, Morten Bulow, Nikola Cakić, Miljan Cvijetić, Žarko Ćajić, Nataša Ćuković Ignjatović, Milica Dejanović, Bojana Dončevski, Milan Dragić, Maja Dragišić, Jasna Drakulović, Vladan Drndarević, Saša Đak, Vladan Đokić, Ljiljana Đukanović, Miloš Đurasinović, Milan Đurić, Vanja Enbulajev, Davor Ereš, Đorđe Gec, Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić, Ljubiša Folić, Srđan Gavrilović, Nebojša Glišić, Milka Gnjato, Milica Golić, Miloš Grbić, Sanjin Grbić, Jovan Grbović, Bojan Čoti, Danilo Kordulup, Jasmina Hadžiahmetović, Cvjetković Miroslav, Danica Đorđević, Jelena Milojković, Igor Pantelić, Radoslav Ilić, Mirela Čoban, Nikola Šćekić, Dušan Ignjatović, Ivana Ilić, Relja Ivanić, Jelena Ivanović Vojvodić, Nataša Janković, Jovana Jelisavac, Aleksandar Joksimović, Damjan Jovanović, Goran Jovanović, Natalija Jovanović, Milica Jovanović Popović, Slobodan Jović, Anđela Karabašević, Milan Karakli, Marijana Kaštelan, Miroslav Kaštelan, Milena Katić, Jasna Kavran, Aleksandar Keković, Željko Kerleta, Lidija Kljaković, Aleksandar Knežević, Nemanja Kocić, Ana Raković, Mladen Pešić, Milorad Pejanović, Miloš Komlenić, Slaviša Kondić, Dragana Konstantinović, Ivan Kostić, Bojana Kovač Đurasinović, Ana Kovencz-Vujić, Jelena Krstović Nikolić, Spasoje Krunić, Vladimir Kulić, Tamara Kuljanin, Lazar Kuzmanov, Olga Lazarević, Selma Lazović, Zoran Lazović, Jana Lipkovski, Peter Lohr, Darija Ljubić Vojinović, Ivan Ljubić, Vanja Enbulajev, Vladimir Radulović, Nikola Stevanović, Vojislav Stevanović, Predrag Maksić, Slobodan Maldini, Anđelka Mandić-Milutinović, Čarna Marević, Goran Ivo Marinović, Dragan Marković, Iva Marković, Srđan Marlović, Marko Marović, Marija Martinović, Nikola Martinović, Marija Miković, Dejan Milanović, Duška Milanović, Branislav Milenković, Jelisaveta Milenković, Vladimir Milenković, Dejan Miletić, Jovana Miletić, Katarina Miletić, Nemanja Miličić, Miloš Milojević, Slađana Milivojević Milica Milojević, Aleksandar Milojković, Ivan Milošević, Dušan Milovanović, Vasilije Milunović, Predrag Milutinović, Dejan Miljković, Milutin Miljuš, Petar Mitković, Jelena Mitrović, Jovan Mitrović, Vladimir Mitrović, Maroje Mrduljaš, Duška Mrvoš, Vesna Nadaždin Ljubičić, Danilo Nedeljković, Saša Nedeljković, Dušan Nenadović, Milica Nešovanović, Aleksandra Nikitin, Goran Nikolić, Jelena Nikolić, Marko Nikolić, Vojislav Nikolić, Dijana Novaković Nikola Novaković, Ivan Obradović, Milena Obradović, Milorad Obradović, Siniša Obradović, Anđelina Ošap, Jelena Pančevac, Ana Panić, Vanja Panić, Ksenija Pantović, Vladimir Paripović, Miloš Paunović, Ranko Pavlović, Milorad Pejanović, Malden Pešić, Miroslava Petrović Balubdžić, Borislav Petrović, Marjan Petrović, Marko Petrovi, Milica Pihler, Tamara Popović, Jelena Pucarević, Marko Radenković, Dejana Radišić Pešić, Dušan Radišić, Ana Radivojević, Radovan Radoman, Renata Radovanović, Vladimir Radulović, Nemanja Radusinović, Aleksandar Rajčić, Mirko Rakojević, Tatjana Rakojević, Ana Raković, Ivan Rašković, Grozdana Šišović, Dejan Milanović, Zorica Međo, Aleksandra Praštalo, Nikola Milanović, Aleksandar Ristić, Katarina Ristić, Aleksandar Ristović, Arber Sadiku, Gezim Sadiku, Ana Savić, Dubravka Sekulić, Slobodan Danko Selinkić, Sanja Simonović, Miloš Spasić, Branislav Spasojević, Maja Dragišić, Milan Božić, Marko Stojković, Milica Milosavljević, Dunja Ratković, Saša Lukić, Pavle Stamenović, Danica Stanković, Oliver Stanković, Branko Stanojević, Maja Stanojević, Dragan Stevanović, Nebojša Stevanović, Nikola Stevanović, Vladimir Stevanović, Vojislav Stevanović, Vladan Stevović, Stjepanović Nenad, Dušan Stojanović, Stefan Stojanović, Nikola Stojković, Marija Strajnić, Dijana Novaković, Maja Trbović, Aleksandra Nikitin, Dušan Nenadović, Oliver Stanković, Dragana Stevanović, Aleksandar Šavikin, Grozdana Šišović, Janko Tadić, Milan Tanić, Milica Tasić, Ana Savić, Alen Spahić, Dubravka Sekuli, Nataša Janković, Adrijan Karavdi, Ognjen Stanisavljević, Mihailo Timotijević, Dejan Todorović, Maja Trbović, Žarko Uzelac, Pavle Vasev, Ljiljana Vasilevska, Milica Vasiljević, Dragana Vasiljević Tomić, Miomir Vasov,Dejan Vasović, Vojislava Vasović, Milorad Vidojević, Bojana Vitorović, Goran Vojvodić, Mirosanda Vranić, Jelan Vučić, Aleksandru Vuja, Milan Vujović, Marko Vuković, Zlata Vuksanović Macura, Jelena Zagorac, Miona Zdravković, Snežana Zlatković, Nikola Žikić, Katarina Živković, Milan Živković, Miloš Živković, Stevan Žutić, Maroje Mrduljaš, Vladimir Kulić, Dejan Jović, Nika Grabar, Petra Čeferin, Robert Burghardt, Gal Kirn, Irena Šentevska, Dubravka Sekulić, Lana Lovrenčić, Ivan Kucina, Milica Topalović, Marko Sančanin, Divna Penčić, Biljana Spirikoska, Jasna Stefanovska, Ines Tolić, Nina Ugljen Ademović, Elša Turkušić, Matevž Čelik, Alenka Di Battistta, Ana Džokić I Marc Neelen, Nebojša Milikić, Tanja Damjanović Conley, Jelica Jovanović, Višnja Kukoč, Vesna Perković-Jović, Martina Malešič, Luciano Basauri, Dafne Berc, Dinko Peračić, Miranda Veljačić, Bogo Zupančić, Tamara Bjažić Klarin, Jelena Grbić, Dragana Petrović, Luka Skansi, Dražen Arbutina, Hela Vukadin, Ana Šilović, Simona Vidmar, Matevž Čelik Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

RIČARD POPKIN ISTORIJA SKEPTICIZMA OD SAVONAROLE DO BEJLA Prevod - Predrag Milidrag Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2010 672 strana 24 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-29-1 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Reči zahvalnosti Uvod 1. Intelektualna kriza reformacije 2. Oživljavanje grčkog skepticizma u šesnaestom veku 3. Mišel de Montenj i nouveaux pyrrhoniens 4. Uticaj novog pironizma 5. Libertins érudits 6. Protivnapad počinje 7. Konstruktivni ili umereni skepticizam 8. Herbert od Čerberija i Žan de Šijon 9. Dekart: Pokoritelj skepticizma 10. Dekart: Skeptique malgré lui 11. Neki duhovni i religijski odgovori na skepticizam i Dekarta - Henri Mor, Blez Paskal i kvijetisti 12. Politički i praktički odgovori na skepticizam - Tomas Hobs 13. Filozofi Kraljevskog društva - Vilkins, Bojl i Glenvil 14. Biblijska kritika i početak religijskog skepticizma 15. Spinozin skepticizam i antiskepticizam 16. Skepticizam i metafizika skraja sedamnaestog veka 17. Novi skeptici - Simon Fuše i Pjer-Danijel lj 18. Pjer Bejl - Superskepticizam i počeci prosvetiteljskog dogmatizma Literatura Objavljeni materijal Rukopisni materijal Dodaci I. Skeptično o Istoriji skepticizma Da li je bilo,,pironističke krize` u ranoj modernoj filozofiji? Kritička beleška o Ričardu H. Popkinu Literatura II. Čovek i filozofija Ričard Popkin - jedna lična zabeleška PREDRAG MILIDRAG - Eros vedrine Indeks `Ričard Popkin jedan je od najuticajnijih savremenih tumača skepticizma, a njegova knjiga prati istoriju skepticizma od Savonarole do Bejla (od 1450. do 1710. godine). Taj period nije izabran slučajno. U tih bezmalo 300 godina najpre je iznova otkriven grčki skepticizam, potom inkorporiran u iskustvo renesanse, zatim izložen novim tumačenjima i preobražajima, da bi i sam odigrao nezaobilaznu ulogu kod velikih filozofa poput Dekarta, Paskala, Spinoze, Hobsa, ili iznova propitan u teološkim raspravama tog perioda. Popkin pripada američkoj školi istoričara filozofije, što podrazumeva besprekorno poznavanje teme o kojoj piše, strogost u izlaganju i, uprkos tome što je reč o tekstu koji se prostire na gotovo 700 stranica, ekonomičnost izraza. Već u prvoj rečenici knjige Popkin precizira da je skepticizam filozofsko gledište a ne niz sumnji koji se vezuje za tradicionalna religijska verovanja, što znači da je ključni ulog svake skeptičke pozicije – istina. Ipak, Popkin ne suprotstavlja skepticizam i fideizam, skeptika i vernika, kako bi se moglo očekivati s obzirom na suprotstavljenost te dve pozicije. Nikada skepticizam, sugeriše autor, nije puko neverovanje, niti je fideizam slepo verovanje. Iako skeptik preporučuje suzdržavanje od suđenja koje počiva na verovanju, to ne znači da je verovanje irelevantno za ono do čega je skeptiku stalo – do nesumnjive istine. Upotrebljavajući pojam fideizma onako kako ga je oblikovala literatura na engleskom jeziku, Popkin, zapravo, nastoji da jasnije istakne skeptički element koji je, tvrdi on, uključen u fideističko gledište. Popkinov tekst nezaobilazan je u svakoj raspravi koja sumnju koristi kao način da se dođe do delotvorne istine.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Richard H. Popkin The History of Scepticism Agripa Od Neteshajma Hajnrih Kornelije Agrippa Von Nettesheim Henricus Cornelius Aristotel Aristotle Arkesilaj Iz Pitane Antoan Arno Antoine Arnauld Sveti Avgustin Augustine Fransis Bejkon Francis Bacon Pjer Bejl Pierre Bayle Džordž Berkli George Berkeley Tomas Bernet Thomas Burnett Anri Bison Henri Busson Robert Bojl Boyle Hari Breken Harry Bracken Gi De Brije Guy De Brues Đordano Bruno Giordano Pjer Burden Pierre Bourdin Ciceron Vilijam Čilingvort William Chillingworth Žilijen Ejmar D`anžer Julien Eymard D`angers Gabrijel Danijel Gabriel Daniel Rene Descartes Pjer Demezo Pierre Desmaizeaux Žak Di Bosk Jacques Du Bosc Eli Diodati Elie Diogen Laertije Žak Davi Diperon Jacques Davy Duperron Žan Diveržije De Oran Džon Djuri John Dury Johan Ek Johann Eck Erazmo Roterdamski Anri Etjen Henri Estienne Samjuel Fišer Samuel Fisher Lučano Floridi Luciano Saleški Franja Simon Fuše Foucher Galileo Galilej Galilei Fransoa Garas Francois Garasse Euđenio Garin Eugenio Pjer Gasendi Pierre Gassendi Džozef Glenvil Joseph Glanvill Žan Gonteri Jean Gonery Tulio Gregori Tullio Gregory Hugo Grocijus Grotius Anri Guije Henri Gouhier Mari De Gurne Marie Gournay Herbert Od Čerberija Herbert Cherbury Gentijan Hervet Gentianus Hervetus Dejvid Hjum David Hume Tomas Hobs Thomas Hobbes Abraham Ibn Ezra Pjer Danijel Ije Pierre Daniel Huet Menaše Ben Izrael Menasseh Israel Ralf Kadvort Ralph Cudworth Žan Kalvin Jean Calvin Žan Pjer Kami Jean Pierre Camus Tomazo Kampanela Tommaso Campanella Imanuel Kant Karnead Sebastijan Kastelio Seren Kjerkegor Soren Kierkegaard Kristofer Klavijus Christopher Clavius Aleksandar Koare Alexandre Koyre Luj Burbon De Konde Nikola Kopernik Nicolaus Copernicus Pol Oskar Kristeler Entoni Ešli Kuper Anthony Ashley Cooper Fransoa La Mot Le Aje Francois La Mothe Le Vayer Isak La Pejrer Isaac La Peyrere Elizabet Labrus Elisabeth Labrousse Gotrfird Vilhelm Fon Lajbnic Gottfried Wilhelm Leibniz Pjer Le Loajepierre Le Loyer Žan Leklerk Jean Le Clerc Rober Lenobl Lenoble Elejn Limbrik Džon Lok John Locke Luj Martin Luter Luther Hose Maja Neto Jose Maia Može Majmonid Moses Maimonides Nikola Malbranš Nicolas Malebranche Leonar De Marande Karl Marks Marx Žil Mazaren Jules Kozimo Di Mediči Cosimo Maren Mersen Marin Mersenne Džozef Mid Joseph Mede Migel De Molinos Miguel Mošel De Montenj Michel Montaigne Henri Mor Henry More Silvija Mur Sylvia Murr Đovani Nezi Giovanni Nesi Gabrijel Node Gabriel Naude Isak Njutn Isaac Newton Ezekijel Olaso Ezequiel Džon Oven John Owen Đani Paganini Gianni Paracelzus Blez Paskal Blaise Pascal Gi Paten Guy Patin Sveti Pavle Kristof Pfaf Christophe Pfaff Piko Dela Mirandola Đanfrančesko Pico Della Gianfracesco Giovanni Rene Pintar Pintard Piron Platon Plutarh Henrik Regijus Henry Regius Džon Herman Rendal Arman Žan Di Plesis Rišelje Jean Du Plessis Duc Richelieu Francisko Sančez Francisco Sanchez Đirolamo Savonarola Girolamo Rajmund Sebond Raimond Sekst Empirik Sextus Empiricus Sen Siran Saint Cyran Migel Servet Miguel Servetus Martin Shokus Martinus Schoockius Rišar Simon Richard Simon Sokrat Samuel Sorbjer Sorbiere Šarl Sorel Baruh Spinoza Leo Straus Fortunat Strovski Strowski Pjer Šaron Pierre Charron Žan De Šijon Jean Silhon Čarls Šmit Charles Schmitt Džon Tilotson John Tillotson Fransoa Veron Francois Đorđo Antonio Vespuči Giorgio Vespucci Pjer Vile Pierre Villey Džon Vilkins John Wilkins Gizbert Voetije Volter Džon Votkins John Watkins Ričard Votson Richard Watson Zenon Iz Eleje Isak Žaklo Isaac Jaquelot Etjen Žilson Etienne Gilson Pjer Žirje Pierre Jurieu

G. K. Česterton - Četvrtak 1920. - retko (Gilbert Keith Chesterton - Čovek koji je bio Četvrtak) Sarajevo, Hrvatska tiskara D.D., 1920., 177 str., mek povez, 19.5x12.5cm antikvarni kolekcionarski primerak `Čovek koji je bio četvrtak: Noćna mora` prvi put je objavljen 1908. i često nazivan `metafizičkim trilerom`. London iz viktorijanskog doba, Gabriel Syme regrutovan je u Scotland Jardu u tajni anti-anarhistički policijski korpus. Lucian Gregori, anarhistički pesnik, živi u predgrađu parka Šafran. Syme ga upoznaje na zabavi i raspravljaju o značenju poezije. Gregori tvrdi da je pobuna osnova poezije. Syme se buni, insistirajući da suština poezije nije revolucija, već zakon. Antagonira Gregorija tvrdeći da je najpoetičnije od čovekovih kreacija red vožnje za Londonsko podzemlje. Sugeriše da Gregori zapravo nije ozbiljan u vezi sa anarhizmom, što toliko iritira Gregorija da odvodi Simea na podzemno mesto anarhista, pod zakletvom da nikome ne otkriva njegovo postojanje. Centralno veće se sastoji od sedam muškaraca, od kojih svaki koristi naziv dana u nedelji kao pseudonim. ... Česterton je bio engleski književnik, a njegov bogat i raznolik stvaralački opus uključuje novinarstvo, poeziju, religiozna dela, biografiju, fantaziju i detektivsku fikciju. Bio je omiljeni Borhesov pisac, i uticao na rad Erika Artura Blera (koga znamo po imenu Džordž Orvel). ---- Gilbert Keith Chesterton (Campden Hill, 29. svibnja 1874. – London, 14. lipnja 1936.), engleski književnik, pjesnik, romanopisac, esejist, pisac kratkih priča, filozof, kolumnist, dramatičar, novinar, govornik, književni i likovni kritičar, biograf i kršćanski apologet, književnik katoličke obnove. Chestertona su nazivali `princem paradoksa` i `apostolom zdravog razuma`. Jedan je od rijetkih kršćanskih mislilaca kojemu se podjednako dive liberalni i konzervativni kršćani, a i mnogi nekršćani. Chestertonovi vlastiti teološki i politički stavovi bili su prerafinirani da bi se mogli jednostavno ocijeniti `liberalnima` ili `konzervativnima`. Za paradoks je govorio da je istina okrenuta naglavačke, da bi tako bolje privukla pozornost. Osnovano je smatrati da pripada uskome krugu najvećih književnika 20. stoljeća. 1935. je bio nominiran za Nobelovu nagradu za književnost, ali upravo te godine jedini put u povijesti dotična nije dodijeljena ta nagrada za književnost, ne računajući godine svjetskih ratova. Ne zna se sa sigurnošću razloge, ali zacijelo nije dodijeljena da je ne bi dobio veliki i djelotvorni kršćanski pisac Chesterton. Mnoge su pape cijenili Chestertona, među kojima Benedikt XVI., još dok nije bio papa, često ga je citirao, a papa Franjo još dok je bio nadbiskup Buenos Airesa, dao je Jorge Mario Bergoglio svoj blagoslov na molitvu za proglašenje Chestertona blaženim. Jedan od najvećih tomista 20. stoljeća Étienne Gilson za Chestertonovo Pravovjerje kaže da je `najbolje apologetsko djel dvadesetoga stoljeća`. Institut za vjeru i kulturu Sveučilišta Seton Hall u New Jerseyu nosi njegovo ime te izdaje znanstveni časopis The Chesterton Review. Chesterton je rođen u Campden Hillu, Kensington, London, kao sin Marie Louise (Grosjean) i Edwarda Chestertona. U dobi od jednog mjeseca bio je kršten u Crkvi Engleske. Chesterton se prema vlastitim priznanjima kao mladić zainteresirao za okultno, a sa svojim bratom Cecilom eksperimantirao je sa zvanjem duhova. Chesterton se obrazovao u Školi `St. Paul`. Pohađao je školu umjetnosti kako bi postao ilustrator, a pohađao je i satove književnosti na Londonskom sveučilišnom kolegiju, no nije završio nijedan fakultet. Chesterton se oženio za Frances Blogg 1901., i sa njom ostao do kraja svog života. Sazrijevanjem Chesterton postaje sve više ortodoksan u svojim kršćanskim uvjerenjima, kulminirajući preobraćanjem na Katoličanstvo 1922. godine. Godine 1896. počeo je raditi za londonske izdavače `Redwaya`, i `T. Fisher Unwina`, gdje je ostao sve do 1902. Tijekom ovog perioda započeo je i svoja prva honorarna djela kao novinar i književni kritičar. `Daily News` dodijelio mu je tjednu kolumnu 1902., zatim 1905. dobiva tjednu kolumnu u `The Illustrated London News`, koju će pisati narednih trideset godina. Chesterton je pokazao i veliko zanimanje i talent za umjetnost. Chesterton je obožavao debate i često se u njih upuštao sa prijateljima kao što su George Bernard Shaw, Herbert George Wells, Bertrand Russell i Clarence Darrow. Prema njegovoj autobiografiji, on i Shaw igrali su kauboje u nijemom filmu koji nikada nije izdan. Godine 1931., BBC je pozvao Chestertona na niz radijskih razgovora. Od 1932. do svoje smrti, Chesterton je isporučio više od 40 razgovora godišnje. bilo mu je dopušteno, a i bio je potican, da improvizira kod svojih obraćanja.