BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

odlično očuvana kao nova SK.6

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Papirni omot je ostecen,listovi kad se zatvori knjiga vidi se da su uflekani Papírborító sérült,amikor a könyv be van csukva látszik hogy a lapok be vannak piszkolódva VÁCI MIHÁLY Nyíregyháza 1924 – Hanoi 1970 … `Ó minden voltam én, amire a lélek fényes! és engedelmesen letérdeltem a test minden ítéletéhez. Mindenre felragyogtam, ami fókuszaimat pásztázva kereste, a sejtések szétszórt sugarait tűzzé lobbantottam, é – a tiszta lencse. Úgy éltem, mint a százhuszat verő szív úgy gyűlöltem és szerettem: mindenhez úgy fogtam, kívánva, hogy az legyen a vesztem! Úgy éltem én, ahogy itt élni kell, ahogy érdemes élni! Egy emberöltőt éltem – de a sorsom történelem és ezerévnyi!` 20. század költészet magyar magyar nyelvű vers Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

Izdavač Glas srpski Meki povez 120 stranica M4

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme 195 strana);

Roman o nedovršenoj pesmi Izdaje - Narodna knjiga - Beograd Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 6 od 10 Mek povez 146.strana

odlično očuvana im3

U dobrom stanju Veliko zaveštanje / Fransoa Vijon izbor i prepev Stanislava Vinavera Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1960 (Beograd : Kultura) Fizički opis 192 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vinaver, Stanislav, 1891-1955 = Vinaver, Stanislav, 1891-1955 Marić, Sreten, 1903-1992 = Marić, Sreten, 1903-1992 Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 53, knj. 362 Prevod dela: Le grand testament / François Villon Str. 5-53: Fransoa Vijon / Sreten Marić Pogovor prevodioca: str. 143-159 Komentar prevodioca: str. 161-188. Predmetne odrednice Villon, François, 1431-1463

Izdavač Prosveta Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 206 stranica M4

Izdavač: RENDE Pesme opisuju nesigurne korake jedne tinejdžerke kroz društvene predele čiji deo ona pokušava da postane.

Knjiga odlično očuvana G1 FRIDRIH HELDERLIN HLEB I VINO IZABRANE PESME SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA BEOGRAD 1 9 9 3 FRIDRIH HELDERLIN (1770-1843) genijalni nemački pesnik. Godine 1790-1791 živi za/Jedno sa vršnjakom i dalekim rođakom, filozofom /H e g e l o m/ i s` nešto mlađim, pesnikom /Š e l i n g o m/, u augustinskoj sobi tibingenskog Seminara `u opštoj zajednici`. Хелдерлинова јединствена људска и песничка судбина трагична је и потресна. Vrhunac stvaralaštva dostiže sa trideset pet godina i povlači se u odricanje... Umire u Tibingenu 35 godina posle po/Mračenja uma, /i z o l o v a n!/ od sveta i života... (Mihajlo Grušić) ......................................................... Među pesnicima Helderlin danas stoji u prvom redu. ********* Zašto? Savršena je i /d i v n a/ lepota njegovih pesama, a kroz njegovo delo i njegovo biće /o b j a v lj u j e/ se sama esencija pesništva !!! HLEB I VINO Hajneu I Uokrug počiva grad. Stišava se osvetljena ulica i zubljama ukrašena šumno proHuje kola. Radosti dnevnih siti idu na počinak ljudi, a razborita glava odmerava dobit i štetu zadovoljno kod kuće; bez grožđa stoji i cveća i tvorevina ruku, počiva radeni trg. Al zvuče st/Rune negde daleko u vrtovima; možda neko za/Ljubljen svira tamo, il Usamljenik na daleke se prijatelje seća, i mladosti; a česme u stalnom svežem toku žubore uz mirisnu leju. Mirno od/Jekne zvona zvuk su/Mračnim vazduhom, a noćobdija prati časove, uz/Vikne broj. Evo i povetarca, po/Kreće vršike gaja, gle, i zemlje naše lik senoviti, mesec po/Tajno stiže sad; sanjarska stiže noć, puna zvezda i zbog nas ne mnogo brižna, blista zadivljujuća tamo, tuđinka među ljudima, tužna i krasna gore nad brdskim visovima.... ............................................. G R O B LJ E Pre/Tiho mesto, zeleno od trave, gde leže muž i žena i gde krstovi stoje, kud ispraćaju prijatelje moje, gde prozorska se svetla sjaje. Kad te u podne neba svetiljka obaSJAva, kada proleće često onde nađe stan, kad oblak duhovni, siv, vLažan, proHITAva i zaJedno s lepotom proMiče blago dan! Kako je tiho kraj sive ograde duge, nad kojom drvo teško od roda je nadneseno; plodovi crni, rosni, lišće pre/Puno tuge, ali veoma lepo voće je zbijeno. Onde u crkvi tišine tamne ima i oltar je u ovoj noći mali, još su unutra neke lepe stvari, a leti cvRčci glase se poljima. Kad onde neko sluša paroha, dok veran krug prijatelja uNaokolo stoji, uz PokoJnika, kakav tu sopstven život poStoji i koji duh, dok svak je neOmetano smeran. .................................................. ЗА МНОМ СУ ВЕЋ ЛЕПОТЕ... За мном су већ лепоте овог света, весеље младо мину још пре толико лета! Април и мај и јул давно се скрише; шта сам сад? - ништа; не живи ми се више! V r s a n prevod sa nemačkog/ V r s n i prevodioci/ BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ i IVAN V. LALIĆ Predgovor: PJER BERTO Napomene: MIRKO KRIVOKAPIĆ КЊИГА ИЗ ЛЕГЕНДАРНОГ ПЛАВОГ КОЛА СКЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 295 СТРАНИЦА БЕЗ ШТАМПАРСКИХ ГРЕШАКА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК из 1993. ********

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 1979. Q

2002; Broširani povez; ćirilica; 16 x 23,5 cm.; 323 str Zbornik vekovnih maštarija Dušan Radić `U senci Hermesa`. - Stojan Berber `Pesme`. - Dragica Dragojeva `Sazvežđa labuda`. - Jevta Jevtović `Muzejski vernisaži` Akademik, ugledni kompozitor Dušan Radić (1929) sačinio je veoma zanimljivu knjigu - zbornik vekovnih maštarija `U senci Hermesa` (izdavač `Beogradska knjiga`, urednik Miloš Jevtić). Autor u pogovoru kaže: `Ovaj antologijski izbor ne pruža mogućnost proučavanja ?hermetizma?, on je usmeren na doživljavanje te maglovite i zagonetne sfere. Danas prevladava mišljenje da se hermetička tradicija nastavlja kao okultna filozofija kroz magijsku umetnost našeg doba... Verovanje u magiju prethodilo je verovanju u Boga i ostalo je prisutno, kroz mnogobrojne modifikacije, sve do danas. Izgovaranjem određenih reči ili imena prirodne sile su se povinovale čovekovim željama. Misterije života i smrti su postojale shvatljivije..`. Hermes - u helenskoj mitologiji sin Zevsa i Maje, bog pastira i stada, glasnik bogova koji vodi duše umrlih u podzemlje, inspirisao je mnogobrojne velike umove da stvore antologijsko pesničko ili prozno štivo. U knjizi Dušana Radića sabrane su te vekovne maštarije, kao što su one Save Nemanjića, Domentijana, Despota Stefana Lazarevića, Sterije, Njegoša, Save Mrkalja, Mušickog, vladike Nikolaja, ali i Disa, Crnjanskog, Laze Kostića, Nastasijevića, Dučića, Pavića, Bore Ćosića, Pekića, Dedinca, Pope, Rastka Petrovića, Miodraga Pavlovića, i, naravno, velikana iz sveta, kao što su: Rambo, Špengler, Somerset Mom, Mereškovski, Hamvaš... Naravno, na početku knjige Radić opširno govori o korenima magije, o tajni Atlantide, o Svetom gralu, čoveku i njegovim simbolima... Tajna Svetog pisma Beogradski izdavač `Gutenbergova galaksija ` objavila je studiju dr Žarka Vidovića (1921) `Liturgijska tajna Svetog pisma`. Vidović ističe: `Sveto pismo je najpotpunija moguća istorija odnosa između čoveka (ljudi, naroda, zajednica), s jedne strane, i ?Boga nepoznatog?, sa druge strane. Nepoznat je čoveku ne samo Bog, nego i smisao vere i postojanja Boga... Liturgija se zbiva i u čoveku, ali kao sveta tajna drama čovekove suštine i smisla: tajna u koju nije mogla (niti bi ikad mogla) da pronikne, uvidi ili reši nikakve filozofije (moć mišljenja i poimanja). To je tajna same čovekove ličnosti, liturgijska tajna čoveka..`. Vidović ističe da je Sveto pismo značajno po tome što sadrži istoriju odnosa Boga i čoveka, to jest svetu istoriju, i to od samog njenog početka do Hrista, Spasitelja, božanske moći koja je jedina čoveku mogla da otkrije i smisao te istorije... Ova knjiga, veli Žarko Vidović, pokazuje kako se dogodilo da prvi narod koji je hrišćanstvo doživeo i prihvatio u njegovoj punoći budu baš Grci (Jelini, Heleni), a ne Jevreji, narod u kojem su se rodili i Hristos, i apostoli, i Bogorodica, i proroci... Stojan Berber (1942), lekar-kardiolog, doktor medicinskih nauka, ali pesnik i srcem i dušom, objavio je kod beogradske `Prosvete` knjigu `Pesme` - to je njegova, čini se, najzrelija knjiga stihova za koje kritičar Zoran M. Mandić tvrdi da je `ispevana u znaku složene intelektualne igre`. Poslednja pesma u knjizi (`Epilog`)gorka je ispovest pesnikova: `Najlepša pesma se /ne kazuje/ona umire/zajedno sa pesnikom`. Dragica Dragojeva (1952, Omoljica kod Pančeva), autor zapaženog romana `Mama Pajaco`, objavila je ovih dana knjigu `Sazvežđa labuda` (biblioteka `Nova` Slobodana Mašića). To je knjiga ljubavnih priča koju je ispisao zreo prozni pisac i u njoj su sve priče (Poslednji meseci pred razvod, Terezina ikona, Brojanica od žada, Lagana čarolija, Noć između petka i subote, Sanjarenje, Epilog prve priče) istrgnute iz života. Kritička promišljanja `Službeni list SRJ` objavio je knjigu `Kritička promišljanja` Branka Popovića, kritičara i književnog teoretičara od dela i ugleda. Popović je u knjizi sabrao svoje kritike na značajne knjige o kojima je pisao poslednjih godina - knjige proze (Stjepan Mitrov Ljubiša, kralj Nikola, Marko Miljanov, Đilas, Lalić, Komanin, Dragan Lakićević, Gojko Čelebić, Slavko Gordić... o poeziji (Aleksandar Petrov, Vitomir Nikolić), ali i o kritici (Đilas o Njegošu, Raičković o poeziji, Milosav Babović o Njegošu i sledbenicima, Petru Džadžiću...) Jevta Jevtović, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Beogradu, objavio je knjigu `Muzejski vernisaži` (izdavač Narodni muzej, urednik akademik Nikole Tasić). To je knjiga posvećenosti jednom poslu i kako kaže prof. dr Miodrag Jovanović u predgovoru - `Muzejski vernisaži` su svedočanstvo i o govorniku - stručnjaku i o vremenu kada se obraćao javnosti. Ona je neobična hronika i istorijska retrospekcija, veli Jovanović. U raznim prilikama i povodima Jevta Jevtović je govorio o umetnosti i umetnicima, našim i stranim i ona je svojevrsna hronika života našeg nacionalnog muzeja. Dučić u Rimu Šesnaesta knjiga biblioteke `Groš` (izdavač `KONRAS`, Beograd, urednik Srđan Stanišić), objavljena ovih dana, delo je Stanislava Sretenovića `Dučić u Rimu` (Dučićev doprinos italijansko-jugoslovenskom zbližavanju). Sretenović je mlad istoričar (rođen 1970), a zapaženi su njegovi prikazi, eseji i intervjui vezani za noviju istoriju (doktorske studije završava u Firenci). Na osnovu literature i arhivskih istraživanja (dragocena mu je za ovaj rad bila knjiga Dučićevi `Diplomatski spisi` koju je priredio i iscrpan predgovor napisao Miladin Milošević). Sretenović smatra da su Dalmacija i Albanija, po Dučiću, bile dve strateški važne tačke sa kojih je Italija mogla da prodire u dubinu Balkanskog poluostrva. Dučić je bio svedok italijanskog podrivanja stabilnosti Jugoslavije, pre svega preko davanja podrške ustaškoj emigraciji, kao i veoma oštrih antijugoslovenskih kampanja u medijima. R. Popović a1

Ljubav prema ženi, prema rodnom kraju, čileanskim ljudima i njihovoj istoriji, ostala je osnovna inspiracija Nerudine poezije. Svako njegovo ostvarenje nosi snažan lični pečat i uvek se može prepoznati po svojoj snazi i neposrednosti. Od svih pesnika koji danas pišu na španskom, Neruda je najviše prevođen, a čak i najstroži književni kritičari smatraju ovog čileanskog nobelovca najvećim liričarem savremene latinskoameričke poezije. Ovaj izbor nastoji da što potpunije prikaže Pabla Nerudu kao ljubavnog pesnika, pa je ovo neka vrsta kompilacije njegovih najlepših i najoriginalnijih pesama. “Dvadeset ljubavnih i jedna očajnička pesma” uzete su u celini, dok je iz “Sto Ijubavnih soneta”, zbirki “Praćkaš zanesenjak”,“Treće boravište”, “Sveopšti spev”, “Elementame ode”, “Kapetanovi stihovi” i drugih uzeto ono što nam se učinilo kao najbolje. Povez: Mek Pismo: Latinica Broj strana: 100 Format: 20 cm po.st.des.1

tvrd povez 2017 god 21 cm 80 str po.st.lev.2

sa slike BIGZ

IGLA I KONAC - Ljubomir Simović Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd, broj 557 Godina izdanja: 1992. Povez: tvrd Broj strana: 141 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Ima pisanja hemijskom na drugoj strani

Beograd 2011. tvrde korice nova