Hrvatsko izdanje. Iz licne kolekcije.

Posveta autora, retko u ponudi! Autor - osoba Petrović, Uroš, 1967- = Petrović, Uroš, 1967- Naslov Priče s one strane / Uroš Petrović ; [ilustracije i fotografije Uroš Petrović] Vrsta građe (naučno)fantastična proza Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paramecijum, 2004 (Beograd : Bigraf) Fizički opis 109 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana, 1954- = Pešikan-Ljuštanović, Ljiljana, 1954- Zbirka Znak Sagite : biblioteka fantastike / [Paramecijum, Beograd] ; ǂknj. ǂ52 ISBN 86-85415-02-0 (broš.) Napomene Tiraž 600 Str. 105-109: Krhke granice realnosti / Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Podaci o autoru: str. [110] Na kor. autorova slika i beleška o njemu. Predmetne odrednice Petrović, Uroš, 1967- -- `Priče s one strane` Uroš Petrović, vlasnik nekoliko hiljada metalnih vojnika, više od stotinu baterijskih lampi i jednog levitrona, uvlači nas s lakoćom u slojeviti, zagonetni, duhoviti svet Priča s one strane. - Dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, recenzent Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Počev od zbirki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje nagrađuju čitaoce. Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, sve više postaju omiljenim štivom i za odrasle. Roman „Aven i jazopas u Zemlji Vauka“, predmet je više naučnih radova iz književnosti i po mišljenju mnogih proučavalaca literature, prvi je pravi roman epske fantastike na srpskom jeziku. Posle zbirke fantastičnih pripovetki za odrasle „Priče s one strane“, objavio je pet edukativno-zabavnih knjiga u serijalu „Zagonetne priče“ i dobio nagradu „Neven“ za najbolje delo iz oblasti popularne nauke i dve godine za redom, nagradu najvećeg dečjeg žirija „Dositejevo pero”. Na „Zagonetnim pričama” zasniva se deo programa „NTC sistem učenja” koji podstiče razvoj funkcionalnog znanja i pomaže rano otkrivanje i animaciju darovite dece. Priče – mozgalice, kao i inovativna forma zagonetnih pitanja, osnova su za kreativne radionice u osnovnim školama i drugim obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Knjiga „Peti leptir“ u naučnim krugovima ocenjena je kao prvi horor roman za decu kod nas. To delo 2007. godine proglašeno je najboljim romanom za decu i mlade na srpskom jeziku a autoru je dodeljena nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović“. Za knjigu „Misterije Ginkove ulice“, kombinaciju priča za rešavanje i grafičke novele, pripala mu je nagrada kompanije Novosti „Gordana Brajović“ za najbolju knjigu za decu i mlade i još jednom, najprestižnija nagrada iz oblasti kulture za decu kod nas – „Neven”. Prevod knjige „Misterije Ginkove ulice“ na italijanski jezik nagrađen je priznanjem „Estroverso“ u Udinama. Nastavak tog dela, „Mračne tajne Ginkove ulice” – roman u zagonetkama”, nova je književna forma i još jedan autorov iskorak. I za tu knjigu, deca su ga nagradila novim „Dositejevim perom“. Knjiga „Deca Bestragije“, takođe nagrađena priznanjem Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović“ za najbolji roman namenjen mladima u 2013.godini, predstavlja do sada neviđen splet epske fantastike, pseudoistorije sa elementima slovenske mitologije i pustolovne bajke. Knjige su mu objavljene i u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Makedoniji, Češkoj i Sloveniji. Sva piščeva dela godinama su među najčitanijim naslovima književnosti za decu i mlade. Po romanu „Peti leptir“ snimljen je prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije. Uroš Petrović je dobitnik Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za doprinos kulturi kao i nekoliko drugih priznanja i nagrada, između ostalih i nagrade Zmajevih dečjih igara 2011. godine za doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu. Svako njegovo druženje sa čitaocima, kako sa domaćim tako i sa onima van zemlje, jeste svojevrsni spoj književnog susreta, kreativne radionice i pozorišne predstave, umetničko-intelektualni performans koji uvek protiče u živoj, interaktivnoj atmosferi i potom se dugo pamti i prepričava. Uroš Petrović, je koautor programa „NTC sistem učenja”, gostuje kao predavač u školama i na fakultetima u zemlji i inostranstvu. U velikom broju časopisa objavljuje članke i fotografije, kod nas i u svetu. Dobitnik je i najprestižnijih nagrada za fotografiju. Osnivač je Mensa World Photo Cup-a, globalnog fotografskog takmičenja. Jedan je od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu. Rođen je 1967. godine u Gornjem Milanovcu, a od 1975. godine živi i radi u Beogradu. MG144 (N)

Poslednji od Stablefordovih romana Labud s kapuljačom, o abrazivnom pilotu i stručnjaku za vanzemaljska okruženja i povremeno nepoželjnom simbiotu uma koji deli ... DAW BOOKS 1975. 158 str. odlično očuvana

NOLIT 1963. 164 str. odlično očuvana kao nova

Izdavač:Srpski kulturni centar, Subotica Mek povez 164 strane

Izdavač:Srpski kulturni centar, Subotica Mek povez 155 strana

Preko hiljadu milja mrtav čovek je razgovarao sa Londonom i za Marsiju Hit je to bio početak terora. Bila je iznervirana kada je njen muž pozvan da prisustvuje visokoj tajnoj konferenciji visokog nivoa u Vajtholu. Njena iritacija bi se pretvorila u strah da je znala pravi razlog tog poziva. Ali ubrzo su svi znali. Toni Hit i dr Hern i general Kirk iz britanske tajne obaveštajne službe - znali su šta je to bezimena stvar koja uništava čovečanstvo kroz ženu te vrste. Ali odakle je došao i koliko su dugo morali da pronađu protivotrov? Odgovor je bio jednostavan. `Sve dok je potrebno da duva vetar sa istoka.` NEW ENGLISH LIBRARY 1968. 160 str. dobro očuvana exlibris

ROBOTI I CARSTVO Isak Asimov Str 334 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Polaris

KRAJ VEČNOSTI Isak Asimov Str 180 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Polaris

PRVOROĐENI Klark Bakster Str 409 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi Prvorođeni, misterioznu rasu vanzemaljaca, pokušavaju da zaustave razvoj ljudske civilizacije primenjujući tehnologiju koja se graniči s magijom. Njihovo prvo delo bio je Diskontiuitet, u kome su sa Zemlje izdvojeni segmenti iz različitih istorijskih epoha i potom ponovo spojeni u jedan novi svet nalik na „pačvork“. Taj čudni, novi svet dobio je i novo ime: Mir. Bizeza Dat, članica Ujedinjenih nacija Mira stupila je u komunikaciju s tuđinskim artefaktom. Njegova svrha je bila nedokučiva, a moć božanska – moć koja ju je konačno vratila na Zemlju, gde je odigrala važnu ulogu u trci čovečanstva s vremenom, u pokušaju da spreči sudnji dan: moćnu oluju sa Sunca koju su Prvorođeni izazvali u želji da istrebe život s planete. Kataklizma je bila sprečena uz nezamislivo visoku cenu. Sada, dvadeset sedam godina kasnije, Prvorođeni su opet tu. Ovog puta oni napadaju svom snagom: prema Zemlji upućuju „kvantnu bombu“. Mehanizam tog kosmološkog oružja naučnicima ljudskog roda gotovo je nedokučiv. Bomba se ne može zaustaviti, niti uništiti – i konačno će zbrisati svet. U očajničkom traganju za odgovorima, Bizeza najpre dospeva na Mars, a potom i na Mir, kome i samom preti zatiranje. Čini se da je kraj neizbežan. Međutim, u trenutku kad čovečanstvo sagledava sasvim nove, iznenađujuće činjenice o prirodi Prvorođenih i njihovim zastrašujućim planovima u vezi s ljudskom rasom, iz sveta udaljenog mnogo svetlosnih godina pojavljuje se neočekivani saveznik.

42334) RAT SVETOVA , Herbert Džordž Vels , Prosveta Beograd 1981 , H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. biblioteka Plava ptica knjiga 1. , tvrd povez, format 13,5 x 19,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, ćirilica,245 strana

Biblioteka KENTAUR - naučna fantastika odlično očuvana KORO.13

Pukotina u svemiru Filip K. Dik U Pukotini u svemiru, majstor otkriva da rupa u neispravnom Jifi-scuttleru vodi u paralelni svet. Džim Briskin, koji vodi kampanju da bude prvi crni predsednik Sjedinjenih Država, misli da je alter-Earth rešenje za hroničnu prenaseljenost zbog koje je sedamdeset miliona ljudi kriogenski zamrznuto; Tito Cravelli, mračni privatni detektiv, želi da zna zašto dr Lurton Sands krije svoju ljubavnicu na planeti; milijarder mutant Džordž Volt želi da prazan svet učini svojim. Ali kada se ispostavi da je druga zemlja naseljena, sve se menja. Dobitnik i nagrada Hugo i Džon V. Kembel za najbolji roman, koji se smatra premijernim piscem naučne fantastike svog vremena i predmet kultnog obožavanja njegovih legija obožavalaca, Filip K. Dik je postao viđen u književnom svetlu koje prkosi klasifikaciji na isti način kao Borhes i Kalvino. Sa zadivljujućim uvidom, on koristi živopisno nepoznate svetove da dočara očaravajuće i urnebesno poznato u našem društvu i nama samima. METHUEN PAPERBACKS 1977. 188 str. odlično očuvana exlibris

Alfred Elton van Vogt was a Canadian-born science fiction author regarded by some as one of the most popular and complex science fiction writers of the mid-twentieth century—the `Golden Age` of the genre. van Vogt was born to Russian Mennonite family. Until he was four years old, van Vogt and his family spoke only a dialect of Low German in the home. He began his writing career with `true story` romances, but then moved to writing science fiction, a field he identified with. His first story was Black Destroyer, that appeared as the front cover story for the July 1939 edtion of the popular `Astounding Science Fiction` magazine. SIDGWICK & JACKSON 1974. 187 str. odlično očuvana

Na zadnjoj korici dole desno, vidi se na slici, vrlo malo okrznuto Autor: Suzan Denard Žanrovi: Tinejdž, Fantastika Pismo: Latinica Broj strana: 392 Povez: Mek Format: 14x20 cm Godina izdanja: 2017. Na kontinentu koji se nalazi na ivici rata, dve veštice drže sudbinu u svojim rukama. Mlade veštice Safija i Izelda imaju naviku da upadaju u nevolje. Nakon sukoba sa moćnim esnafskim starešinom i njegovim nemilosrdnim krv-vešcem, drugarice su primorane da napuste svoj dom. Safi, po svaku cenu, mora da izbegne hvatanje jer ona je retka veštica istine, sa sposobnošću da razlikuje istinu i laž. Mnogi su spremni da ubiju za takav magijski dar, i zato Safi mora da ga skriva- u suprotnom će biti iskorišćen u sukobu između carstava. Na dvoru, Safi slučajno sreće princa Merika i on, protiv svoje volje, postaje njen saveznik. Ali pomoć možda neće usporiti krv-vešca koji im je za petama. Sve što Safi i Izelda žele je sloboda, ali pred njima je opasnost. S nadolazećim ratom, krhkim primirjima i magičnim zarazama koje pustoše zemlju, drugarice će morati da se bore protiv careva i njihovih plaćenika. Jer neki od njih neće prezati ni od čega, ne bi li se dokopali veštice istine. Majstorski ispričana priča koja obiluje političkim intrigama, magijom, monstruoznim scenam borbi, mitskim stvorenjima, legendarnim proročanstvima, vrtoglavim avanturama, pa čak i romasama. Ova knjiga će ostaviti čitaoca da bez daha čeka njen nastavak. - School Library Journal L2

Das Stanley Kubrick Archiv herausgegeben von Alison Castle Arhiva Stenlija Kjubrika pojavila se jednog jutra u našim kancelarijama, gde smo je moj urednik i ja kružili kao radoznali majmuni. ―Tajm aut, Njujork Ovo je prva knjiga koja istražuje arhive Stenlija Kjubrika i najsveobuhvatnija studija filmskog stvaraoca do sada. Godine 1968, kada je Stenli Kjubrik zamoljen da prokomentariše metafizički značaj 2001: Odiseja u svemiru, on je odgovorio: „To nije poruka koju sam ikada nameravao da prenesem rečima. 2001 je neverbalno iskustvo... Pokušao sam da stvorim vizuelno iskustvo, ono koje zaobilazi verbalizovano golubarstvo i direktno prodire u podsvest sa emocionalnim i filozofskim sadržajem.” Filozofija koja stoji iza prvog dela Arhiva Stenlija Kjubrika pozajmljuje se iz ovog načina razmišljanja: od početne sekvence Killer`s Kiss-a do završnih kadrova Širom zatvorenih očiju, Kjubrikovi kompletni filmovi su predstavljeni hronološki i bez reči putem uvećanja kadrova. Potpuno neverbalno iskustvo. Drugi deo knjige oživljava kreativni proces Kjubrikovog filmskog stvaralaštva predstavljajući izuzetnu kolekciju uglavnom neviđenog materijala iz njegovih arhiva, uključujući fotografije, rekvizite, postere, umetnička dela, scenografije, skice, prepisku, dokumente, scenarije, nacrte, beleške i raspored snimanja. Vizuelni materijal prate eseji poznatih Kjubrikovih naučnika, članci koje je napisao i o Kjubriku, kao i izbor najboljih Kjubrikovih intervjua. odlično očuvana 157 str.

Frederik Pol – Kapija, Kentaur, 1980, 266 str potpis i vidljivi znaci koriscenja.

Nov komplet u kutiji. Komplet od dve knjige u zaštitnoj kutiji. Komplet PUT KA CARTSVU sadrži knjige: Roboti Zore Roboti i Carstvo Isak Asimov Isak Asimov Lični podaci Puno ime Isak Judovič Asimov Datum rođenja 2. januar 1920. Mesto rođenja Petroviči, Ruska SFSR Datum smrti 6. april 1992. (72 god.) Mesto smrti Njujork, SAD Obrazovanje Univerzitet Kolambija, Columbia School of Engineering and Applied Science Književni rad Uticaji od Kliford D. Simak, Džon B. Kembel, Herbert Džordž Vels, Stenli G. Vajnbaum, Edvard Gibon, Humanizam Uticao na Harlan Elison, Pol Krugman, Danijel H. Vilson Nagrade Nagrada Hugo (1963, 1966, 1973, 1977, 1983, 1992, 1995); Nagrada Nebjula (1973, 1977); Nagrada Lokus (1973, 1975, 1977, 1981, 1983, 1987, 1995) Potpis Zvanični veb-sajt www.asimovonline.com Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), kršteno ime Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar rusko-jevrejskog porekla.[1][2] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR, ali je sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine[1], naselivši se se u Bruklinu u Njujorku. Isak Asimov je diplomirao hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939 koju je i doktorirao 1948. godine. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije[3]. Pored Roberta A. Hajnlajna i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od Velike Trojke pisaca naučne fantastike. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.[4] Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Biografija Mladost Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, mlinari jevrejskog porekla. Isak je dobio ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča u današoj Smolenskoj oblasti u Rusiji. Kao beba 1921. godine Isak Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila i samo je on preživeo. Imao je mlađu sestru Marciju (17. jun 1922 — 2. april 2011)[6] i mlađeg brata Stenlija (25. jul 1929. -16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 3. februara 1923, kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili hebrejskim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na hebrejskom kao i na engleskom. Sam je naučio da čita u svojoj petoj godini, a u školu je pošao godinu dana ranije pošto mu je majka lažirala datum rođenja. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Porodica Asimov je držala prodavnicu slatkiša sa novinama i magazinima, što je Isak označio ključnim za ljubav prema pisanoj reči.[8] Obrazovanje i karijera Asimov je pohađao državne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi,[9] završio je master studije hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.[10] U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine.[11][12] Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini).[13] Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. Godine 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora, a 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.[14] Lični život Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada — 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine, koju je upoznao na slepom sastanku iste godine.[15] Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Za vreme rata Gertruda se vratila u Bruklun, gde se Isak doselio 1946. godine. Na leto 1948. godine preselili su se na Mehtenu da bi se maja 1949. prebacili u Boston, a zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, te Volthemu u maju 1951, i na kraju Vest Njutonu 1956.[16] Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine).[17] Isak i Gertruda su se razdvojili 1970. a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja života. Pošto se razveo 1973, njegova druga žena postala je pisac, psihijatar i psihianalitičar Dženet Opal Džepson.[18] Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sajgana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. Godine 1984, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.[4] Isak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom Bolest i smrt Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.[19] Književni rad Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase: 0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu. 1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom. 2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom. 3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom. Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine. Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[20] Citati „Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.” „Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.” „Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.” „Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iznenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.” „Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.” „Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore — raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.” „Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem — da to ne činim, umro bih.” „Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.” „Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.” „Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.” „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.” Bibliografija Ciklus o robotima Čelične pećine (The Caves of Steel) (1954) Sabrani roboti (The complete robot) (1982) Golo Sunce (The Naked Sun) (1957) Roboti zore (The Robots of Dawn) (1983) Roboti i Carstvo (Robots and Empire) (1985) Pozitronski čovek (The Positronic Man) (1992) - zajedno sa Robertom Silverbergom Ciklus o Carstvu Slepa ulica (Blind alley) (1945) Šljunak na nebu (Pebble in the Sky) (1950) Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust) (1951) Svemirske struje (The Currents of Space) (1952) Ciklus o Zadužbini Zadužbina (Foundation) (1951) Zadužbina i Carstvo (Foundation and Empire) (1952) Druga Zadužbina (Second Foundation) (1953) Na rubu Zadužbine (Foundation`s Edge) (1982) Zadužbina i Zemlja (Foundation and Earth) (1986) Preludijum za Zadužbinu (Prelude to Foundation) (1988) U susret Zadužbini (Forward the Foundation) (1991) Romani van ciklusa Ja, robot (I, Robot) (1950), zbirka pripovedaka Kraj večnosti (The End of Eternity) (1955) Bogovi lično (The Gods Themselves) (1972) Nemezis (Nemesis) (1989) Spuštanje noći (Nightfall) (1990) The Ugly Little Boy (1992) Popularna nauka Istraživanja Zemlje i Kosmosa (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982) Isaac Asimov`s Guide to Earth and Space (1991)

Beograd Jul 1990g. 98str.

Treća knjiga S erijala o Gospodstvenom nitkovu . Pošto im se najveća krađa u životu nečuveno izjalovila, neverovatni prevarant Lok Lamora i njegov verni sadrug Žan Tanen jedva su izvukli živu glavu. Ili bar Žan jeste. Lok polako podleže smrtonosnom otrovu, a nijedan alhemičar ne zna za protivotrov. Kraj se bliži, i Loku je jedina nada da prihvati ponudu zagonetne vezane čarobnice: da bude politički pion na čarobnjačkim izborima, i u zamenu za to dobije izlečenje. Ipak, te spasonosne vradžbine obećavaju bol i muke gotovo ravne smrti, i Lok odbija ponudu. Sve dok čarobnica ne pomene Sabetu – ljubav Lokovog života... i sada njegovu najveću suparnicu. Čim je prvi put ugledao Sabetu – siroče na obuci za lopova, kao i on – Lok se zaljubio do ušiju. Ipak, posle burnog udvaranja, ona ga je napustila. Sada će se ponovo sresti, sukobiti, i pokazaće se čija je volja jača. Oči u oči s jedinom osobom koja se može s njim meriti kad je reč o ljubavi i lukavstvu, Lok mora da odluči: boriti se protiv Sabete ili joj se udvarati. Od te odluke možda zavise i njihovi životi. „Republika lopova sadrži svu živopisnu akciju, duhovite replike i lukave spletke koje ljubitelji ovog serijala već očekuju.“ Wired „Svet jedinstven u fantastici... Ako tražite divan novi serijal, ovaj nemojte propustiti... Jednom rečju: SJAJNO!“ SFRevu.com „Dinamično, zabavno, ne ispušta se iz ruku... Lok i društvo su i dalje među najzanimljivijim likovima u fantastici.“ Publishers Weekly Format: 13x20 cm Broj strana: 736 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Promena je neizbežna, draga vrano. Moramo da se prilagodimo. Ne možeš zaustaviti plimu. Moraš biti više nalik deblu koje pluta po njenoj površini. Jer sve je plima. Sve dolazi i odlazi, dolazi i odlazi.“ Ser je pripitomljena vrana, jedna srećna ptica koja uživa u sitnim zadovoljstvima: voli da se druži sa svojim vlasnikom Velikim Džimom i da razmenjuje uvrede sa divljim vranama koje lete nebom Sijetla. Ali kada se Veliki Džim razboli, Ser je prinuđen da napusti svoj stari život i izađe u divlji i nepoznati novi svet, i to samo u društvu vernog i prilično blentavog psa njegovog gospodara, Denisa. Sačekaće ga zastrašujuće otkriće: Sijetl je u ruševinama, komšiluk se međusobno poubijao i pretvara se u jeziva nemrtva čudovišta, a čak je i TV program nestao! Ser kreće u odiseju kroz uništeni grad, rešen da sazna šta se dešava i da spase čovečanstvo. Jer šta bi još moglo da pođe po zlu?

Velika završnica serijala Stakleni presto . Poslednja bitka je tu. Elin Galatinijus se zarekla da će spasiti svoj narod po svaku cenu. Kraljica vila, zaključanu u gvozdenom kovčegu, Elin mora da se oslanja na svoju vatrenu volju dok trpi mesece mučenja.

Biblioteka Kentaur, 1989. Meki uvez 347 str. Roman `U okeanu noći` bavi se Benfordovim omiljenim motivom - PRVIM KONTAKTOM. Roman započinje krizom koju uzrokuje iznenadna promjena orbite planetoida `Ikarus`. SUDARNA PUTANJA SA ZEMLJOM, po kojoj se planetoid kreće, prijeti da na Zemlji izazove GLOBALNU KATASTROFU. Glavni junak romana je astronaut hitno upućen u misiju uništenja kamene gromade. On odbija izvršti naređenje, otkrivši tokom misije da je `Ikarus` u stvari NEZEMALJSKI SVEMIRSKI BROD. c5

Autor: Kurt Vonnegut Izdavac: Graficki zavod Hrvatske - Zagreb, 1985 god 371 str. GALAPAGOS vraća čiitaoca milion godina u prošlost, u 1986. Obično krstarenje postaje putovanje kroz evoluciju. Zahvaljujući apokalipsi, grupica preživelih na ostrvima Galapagos treba da začne novu i sasvim drugačiju ljudsku vrstu. Najveći američki satiričar pokazuje nam ovde šta je to u našem svetu tužno i ludački iščašeno - kao i šta je ono u njemu što vredi spasavati. c5

biblioteka PROSVETA serija `Naučna fantastika` 1989. god Mek povez, 20 cm, 179 str. Priča započinje kao varijacija prepoznatljivog obrasca: krstarica „Nepobedivi“ sleće na planetu Rigas III kako bi istražila šta se desilo sa krstaricom „Kondor“ koja se nije vratila sa zadatka. Kontinenti na planeti nemaju ni vegetacije ni životinjskog sveta dok u okeanima ima riba i algi; istraživači će pronaći geološke slojeve sa ostacima mašina kao i ruine veštačkih tvorevina nalik na ljudske gradove. Otkriće „Kondora“ biće poražavajuće: nema tragova velikog sukoba ali nema ni preživelih a unutrašnjost broda je neobjašnjivo demolirana… Potraga za odgovorima i objašnjenjima se nastavlja sve dok se ne iskristališe bizarna teorija: planeta je nastanjena ali ne biološkim nego mašinskim „životom“ odnosno minijaturnim „insektima“ „kristalićima“ koji formiraju oblake sposobne da „izbrišu“ pamćenje životinjama i ljudima i da unište elektronske mozgove robota, eliminišući tako pretnje svom postojanju. Oni su proizvod „mrtve evolucije“ koja je na planeti uništila kopneni biološki život ali i velike, specijalizovane mašine sa svog matičnog broda. Odbrana od napada oblaka odnosi ljudske žrtve a stradaće i „Kiklop“ najjače samohodno oružje koje krstarica ima. Da bi, uprkos nespornom porazu, koliko-toliko sačuvali svoj ponos, ljudi sa broda, pre nego što će odleteti u svoju bazu, čine očajnički pokušaj da pronađu izgubljene-beslovesne saborce, u skladu sa parolom da niko neće biti ostavljen na bojištu. Ipak, ime „Nepobedivi“ ukaljano je i obesmišljeno. Roman je bogat tehničkim (i pseudo tehničkim) terminima i detaljima koji potkrepljuju njegovu uverljivost. S druge strane, opisi su uzdržano-škrti što pojačava atmosferu „suve racionalnosti“ koja ne dozvoljava poetske „uzlete“ ali, sveukupno, gradi ubedljiv ambijent. c5