Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

1. Semjon Frank. `Rušenje idola ; Fridrih Niče i etika `Ljubavi prema dalјnjemu` `. Ruski bogotražitelјi. 11, Beograd: Logos, 1996. 129 str. ; 20 cm. 2. Nikolaj Loski. `Bog i svetsko zlo ; Karakter ruskog naroda.` Ruski bogotražitelјi. 39, Beograd: Logos, 2001. 271 str. ; 21 cm. 3. Ivan Ilјin. `O suprotstavlјanju zlu silom.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2020. 2. izd. 193 str. ; 21 cm.

1. Lav Nikolajevič Tolstoj. `Vaskrsenje / [preveo s ruskog Milivoje Jovanović].` Knjiga za svakoga. 33, Beograd: `Branko Đonović`, 1964. 461 str. ; 17 cm. 2. Konstantin Leontjev. `Beleške pustinjaka.` Ruski bogotražitelјi. 22, Beograd: Logos, 1997. 159 str. ; 20 cm. 3. Andrej Beli. `Smisao umetnosti.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 18 cm.

1. Vasilij Vasilјevič Rozanov. `Poslednje lišće ; Tavni lik ; Hristos - Sudija sveta : o Isusu Najslađem i gorkim plodovima sveta.` Ruski bogotražitelјi. 47, Beograd: Logos, 2002. 154 str. ; 21 cm. 2. Ivan Vasilјevič Kirejevski. `Filosofski spisi.` Alef. 56, Čačak: Gradac, 2003. 89 str. ; 23 cm. 3. Boris Petrovič Višeslavcev. `Srce u hrišćanskoj i indijskoj mistici.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 17 cm. 4. Grigorij Skovoroda. `Alfavit ili Bukvar mira : (izbor iz dela).` Beograd: Logos, 2011. 277 str. ; 22 cm. Lepo očuvano.

ZEN BUDIZAM I PSIHOANALIZA - D. T. Suzuki, E. From Izdavač: NOLIT Beograd, edicija SAZVEŽĐA broj 8 Godina izdanja: 1964 Povez: broš Broj strana: 269 Pismo: latinica Stanje: dobro

Odlično očuvana. Svrha ove knjige je jasno izražena u samom njenom naslovu i potrebno joj je svega nekoliko reči objašnjenja. Ovo nije iscrpan i potpun udžbenik teozofije, već samo ključ koji otvara vrata što vode ka dubljem proučavanju. Ona obuhvata najširi opseg mudrosti religije i objašnjava njene fundamentalne principe; istovremeno odgovara na primedbe prosečnog sagovornika sa zapada i nastoji da predstavi nepoznate koncepte u što jednostavnijoj formi i što jasnijim jezikom. Previše bi bilo očekivati od jedne knjige da teozofiju učini toliko razumljivom da čitalac ne mora da uloži sa svoje strane nikakav napor; ali verujem da su sve preostale nejasnoće zapravo nejasnoće misli, a ne jezika, usled njihove dubine, a ne konfuzije. Za one lenje i nemisaone ljude teozofija će ostati zagonetka, jer kako u mentalnom svetu tako i u duhovnom, svaki čovek mora da napreduje pomoću svojih sopstvenih napora. Pisac ne može da uradi čitaočev deo posla, niti bi ovom drugom to išta pomoglo u njegovom napretku, čak i da je takvo zastupništvo moguće. Potreba za ovakvim izlaganjem se dugo osećala među zainteresovanima za Teozofsko društvo i njegov rad, i nadamo se da će snabdeti informacijama, oslobođenim od tehničkog dela, što je moguće više, mnoge čija je pažnja probuđena, ali koji su još uvek zbunjeni, a ne ubeđeni. Posvećena je pažnja razgraničavanju istinitog od lažnog u duhovnim učenjima koja se tiču života posle smrti, kako bi bila pokazana istinska priroda duhovnog fenomena. Mnoga pređašnja objašnjenja slične vrste izazivala su ljutnju kod čitalaca, spiritualaca, kao i mnogih drugih, koji žele pre da veruju u ono što je prijatno nego u ono što je istinito i zato se ljute na bilo koga ko uništava njihovu prijatnu iluziju. Poslednjih godina teozofija je bila meta mnogih otrovnih strelica spiritualaca, pa su tako oni koji poseduju poluistinu osećali više antagonizma prema onima koji poseduju celokupnu istinu nego oni kojima ona uopšte nije poznata. Autor bi želeo da se toplo zahvali svim teozofima koji su slali svoje predloge i pitanja ili koji su na drugi način doprineli da se ova knjiga napiše. Ovo delo će biti njihova najveća nagrada.

Studija koja na zanimljiv i originalan način koherentno izlaže Adornovu filozofiju u celini i nudi mogući ključ za njenu interpretaciju. odlično očuvana ZiM.20/16

DAN GRAF - 2004 - 274 STRANE, TVRD POVEZ.

Šifra artikla: 350851 Isbn: 9788651923978 Autor : Tomas Nejgel Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK Pitanja jednog smrtnika su delo savremenog filozofa Tomasa Nejgela koji se bavi razmatranjem ljudskog nesavršenstva. On analizira pitanja spoznaje, morala i etike, smrti, a pre svega moći koja za svakog pojedinca predstavlja vrstu zadovoljstva koje, kako autor smatra, vuče korene iz naše infantilne faze. Moć predstavlja osnovnu formu individualnog izražavanja, bilo da je pojedinac svestan nje ili ne. Analizirajući neka od suštinskih pitanja čovekovog postojanja Najgel ukazuje na ljudsku nesavršenost, mane i nedostignuća. Savremeni američki filozof istražuje teorijske probleme smrti, spoznaje, morala, etike, političke filozofije…vršenje moći, u ma kojoj ulozi, jeste jedna od najličnijih formi individualnog samoizražavanja, i bogat izvor čisto ličnog zadovoljstva. O zadovoljstvu koje daje moć se ne govori dovoljno otvoreno, ali to je jedno od najprimitivnijih ljudskih osećanja – koje verovatno ima infantilne korene. Uprkos njihovom ozbiljnom držanju, nepristrasnom govoru i uzdržanoj fizičkoj ekspresiji, oni sa javnom funkcijom su u velikoj meri lično investirani i verovatno beskrajno uživaju u svojoj ulozi. Ali bez obzira da li se u vršenju vlasti uživa svesno ili nesvesno, ono predstavlja osnovnu formu individualnog izražavanja, koje institucije i funkcije vlasti ne umanjuju već uvećavaju.” Nova. Autor Tomas Nejgel Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Latinica Povez Broš Godina 2020 Format 13x20 Strana 268

Duh i realnost: Temelji bogočovječje duhovnosti Zagreb 1985. Mek povez, zaštitni omot, 189 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Sadržaj: Predgovor I. Realnost Duha, Duh i bitak II. Znakovi Duha III. Objektivacija Duha, Simbolizacija i realizacija IV. Smisao askeze V. Zlo i patnja kao problemi Duha VI. Mistika, njezina proturječja i postignuća VII. Nova duhovnost, ostvarenje Duha BIBLIOGRAFIJA .

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA BIGZ Beograd 1979 kao NOVA nečitana

PRAGMATIZAM klasični spisi odlično očuvana TOR.9

Dodatne informacije Pisac EUGEN FINK Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1979 Povez MEKI Strana 121 Stanje Vrlo Dobro Edicija FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Pun naziv knjige je : SOCIJALNI POKRETI I POLITIČKI SISTEM U MAĐARSKOJ (1944-1956) DOKUMENTI / Izbor, prevod, komentari i pogovor LASLO SEKELJ / Izdavač : UNIVERZITET U BEOGRADU / INSTITUT DRUŠTVENIH NAUKA CENTAR ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU / 367 str. ; 19 cm. - Latinica

Odlicno ocuvana knjiga Autor:: Karen King Žanrovi:: Filozofija, Religija i mitologija, Sociologija Izdavač:: Rad Godina izdanja:: 2006. Broj strana: 313 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godine 1945, dva egipatska seljaka mirno su krenula na kratko putovanje koje će zauvek promeniti gnostičke studije. Oni su u podnožju litice Džabel al-Tarif – nedaleko od mesta Nag Hamadi, u srednjem Egiptu – načinili zapanjujuće otkriće. Kopajući zbog đubriva, otkrili su neotvoreni zapečaćeni glineni ćup, prepun papirusnih rukopisa. Ovi papirusni kodeksi iz četvrtog veka, poznati kao Kodeksi iz Nag Hamadija, uključivali su obilje antičke religijske literature, sa ukupno četrdeset šest različituh radova, od kojih su gotovo svi prethodno bili nepoznati. Rukopisi su, verovatno, bili u posedu obližnjeg manastira Svetog Pahomija, sve dok ih neko nije sakrio iz razloga o kojima možemo samo da nagađamo. U delu Šta je gnosticizam?, koje je Karen King pisala preko dvadeset godina, autorka istražuje poreklo pogrešnog korišćenja retoričkih kovanica, počev od antičkih polemičara Irineja, Origena, Tertulijana, Justina Mučenika, Klimenta od Aleksandrije, Epifanija, do teologa iz 19. i 20. veka Adolfa fon Harnaka, Rudolfa Bultmana, Riharda Rajcenštajna, Vilhelma Busea i drugih, koji su preuzeli i dalje razvili zamisli i postulate crkvenih otaca. U prvom redu, Karen King istražuje sam izraz gnosticizam, a zatim i sve druge retoričke pojmove iz gnose. Karen King ukazuje u ovom delu da u antičko vreme nije postojala religija po imenu gnosticizam, nego da je retorička kovanica savremenih istraživača ranog hrišćanstva kojoj oni, jednim zamahom obuhvataju neverovatan broj različitih hrišćanskih grupa širom Sredozemlja. Ovim delom, shvatanje gnosticizma u svetu biće trajno promenjeno.

knjiga je odlicno ocuvana ali malo su joj zaprljane prva i poslednja prazna strana Bonart 2001 53 strane tvrd povez

spolja 4+, unutra odlicno Izdanje:Grafos Povez:mek Broj strana:355

Odlicna kao nova knjiga Izdavač Book Marso Povez tvrd Strana 287 Godina 2007 Sadržaj: O Egmontu, Geteovoj tragediji O Birgerovim pesmama Šilerova odbrana od antikritike O patetičnom Misli o upotrebi prostog i niskog u umetnosti O ljupkosti i dostojanstvu Matisonove pesme Pisma o estetskom vaspitanju čoveka O naivnoj i sentimentalnoj poeziji

Karl Jaspers - Šta je filozofija? Izdavač: Piper, München Povez: tvrd Broj strana: 415 Sadržaj priložen na slikama. Spolja kao na slikama (folijom obložene korice). Mestimično žućkaste flekice, lepo očuvana. Dieses Lesebuch stellt einen der bedeutendsten Philosophen dieses Jahrhunderts vor und gibt eine Einführung in das Wesen von Philosophie, verstanden nicht als akademische Disziplin, sondern als neugieriges Denken auf der Suche nach Erkenntnis und Wahrheit. (K-158)

Spolja ocena 4-, unutra odlicno Svest i saznanje; ogledi iz savremene analitičke filosofije Grupa autora: Ryle - Waismann - Gettier - Austin - Grice - Hinton - Geach - Hampshire - Ancombe - Pears - Martin - Deutscher - Williams Izdavač: Nolit, Beograd Godina: 1980 Broj strana: 407 Meki povez Biblioteka: Sazvežđa

Spolja ocena 4, unutra odlicno Vanvremeno Aristotelovo delo O nebu nam donosi njegova razmišljanja o postanku neba i nebeskih tela, o njihovom kretanju i međusobnim odnosima. Ono je svojevrsna kosmologija i zauzima posebno mesto u Aristotelovim učenjima. biblioteka Horizonti Grafos, Beograd 1990 god, 116 str, 19 cm, mek povez,

Knjiga je potpuno nova. Podvučeno malo na početku i potpis na prvoj strani. Ostalo nekorišćena.

Spolja 4+, unutra odlicno NAUKA LOGIKE, Georg Vilhelm Fridrih Hegel - Prosveta, Karijatide, Filozofska biblioteka, Nova serija, Beograd 1973. Sa nemačkog preveo i predgovor napisao dr Dušan Nedeljković. Nacrt za korice i portret autora izradio Mih. S. Petrov. Format: 24 cm x 17 cm; 350 strana; ćirilično pismo; tvrdi povez - zlatotisk. Iz sadržaja: PREDGOVOR Predgovor prevodioca prvom izdanju Predgovor prevodioca drugom izdanju SISTEM FILOZOFIJE Predgovor prvom izdanju Predgovor drugom izdanju Predgovor trećem izdanju Hegelova pristupna beseda PRVI DEO NAUKA LOGIKE UVOD Prethodni pojam A) Prvi stav misli prema objektivnosti B) Drugi stav misli prema objektivnosti V) Treći stav mišljenja prema objektivnosti BLIŽI POJAM I PODELA LOGIKE Prvi deo: NAUKA O BIĆU A) KVALITET B) KVANTITET V) MERA Drugi deo: NAUKA O SUŠTINI A) Suština kao razlog egzistencije B) Pojava V) Stvarnost Treći deo: NAUKA O POJMU A) Subjektivni pojam B) Objekat V) Ideja

Autor - osoba Makijaveli, Nikolo Naslov Vladalac / Nikolo Makijaveli ; preveo B. Janković Jedinstveni naslov ǂIl ǂprincipe. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2003 Izdavanje i proizvodnja Novi Beograd : Knjiga ; Zemun : Neven, 2003 (Novi Beograd : Midimprint) Fizički opis 248 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Janković, B. (Neven; broš.) Napomene Prevod dela: Il principe / Niccolo Machiavelli Tiraž 1.000 Nikolo Makijaveli, život i delo: str. 243-247. Predmetne odrednice Makijaveli, Nikolo, 1469-1527 Filozofija politike Stanje: na poslednjoj četvrtini knjige delovi listova mestimično blago talasasti, kao da je na knjigu kapnulo malo vode, ne smeta čitanju. Nikolo Makijaveli (ital. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469 – 21. jun 1527) je bio italijanski politički filozof tokom renesanse. Njegovo najpoznatije delo, Vladalac (Il Principe), je knjiga namenjena da bude priručnik za vladare. Izdata nakon njegove smrti, knjiga je zagovarala teoriju da „cilj određuje sredstvo“, što se smatra ranim primerom realpolitike. Uobičajena je pogreška da se kaže da cilj opravdava sredstvo, što Makijaveli ni u jednom svom spisu nije napisao. Makijaveli je prvi mislilac koji je uočio da politika ne podleže etičkim principima, jer opravdati nešto znači to učiniti etički ispravnim. Izraz makijavelistički danas opisuje usko, samo-interesno ponašanje, i vodi mnogim nepravilnim shvatanjima Makijavelijeve filozofije. Biografija Makijaveli je rođen u Firenci, kao drugi sin Bernarda di Nikola Makijavelija, advokata (na dobrom glasu) i Bartolomee Di Stefano Neli, njegove žene. Oba roditelja su bili članovi starog plemstva Firence. Od 1494. do 1512. godine, Makijaveli mlađi je bio oficijelni vladin službenik. Tokom ovog perioda, putovao je u diplomatske misije u različite evropske dvorove u Francuskoj, Nemačkoj, ostalim italijanskim gradovima-državama. Biva kratko zatočen u Firenci 1512. godine, zatim boravi u izgnanstvu i vraća se u Firencu. Umro je u Firenci 1527. godine i sahranjen je u crkvi Santa Kroče. Njegov život se može podeliti u tri perioda, od kojih svaki čini posebnu i važnu eru istorije Firence. Njegova mladost je tekla istovremeno sa veličinom Firence kao italijanske sile pod vođstvom Lorenca De Medičija zvanog Il Manjifiko (Veličanstveni). Pad Medičijevih u Firenci se desio 1494. godine, iste godine kada Makijaveli stupio u državnu službu. Tokom njegove zvanične karijere Firenca je bila slobodna republika, i ovo stanje je trajalo do 1512. godine, kada su se Medičijevi vratili na scenu, i iste godine Makijaveli gubi svoju službu. Medičijevi su opet vladali Firencom od 1512. do 1527. godine, kada su opet izbačeni iz Firence. Ovo je bio period Makijavelijevog povećanog uticaja i vrijeme njegove literarne aktivnosti; umire par sedmica nakon istjerivanja Medičijevih u svojoj pedeset osmoj godini 22. juna 1527, bez povratka u državnu službu. Mladost Mada postoji vrlo malo pisanih tragova o Makijavelijevoj mladosti, Firenca iz tih dana je jako dobro poznata, pa se rano okruženje ovog poznatog građanina Firence lako može zamisliti. Firenca u to doba je opisana kao grad sa dve suprotne struje života, jedna određivana od strane energičnog (i asketskog) Savonarole, dok je druga struja vođena od strane ljubitelja raskoši Lorenca. Makijaveli nam u svojoj Istoriji Firence daje sliku mladića sa kojima je njegova mladost prošla. On ovako piše: „Oni su bili slobodniji nego njihovi preci u oblačenju i životu, i trošili su više u ostalim vrstama preterivanja, trošeći svoje vreme i novac u dokoličarenju, kockanju, i ženama; njihov glavni cilj je bio da se pojave dobro obučeni i da pričaju lukavo i oštro, dok bi onaj koji bi povredio druge na najlukaviji način nosio titulu najpametnijeg“. Služba Sljedeći period njegovog života je proveden u službi slobodne firentinske republike, koja je procvetala od isterivanja Medičijevih 1494. godine do njihovog povratka 1512. godine. Nakon četiri godine službe u jednom od javnih ureda biva postavljen za Kancelara i sekretara druge kancelarije. Ovde smo na čvrstom tlu kada želimo da saznamo za događaje u Makijavelijevom životu, zbog toga što je tokom ovog perioda on uzeo vodeću ulogu u poslovima republike, i stoga imamo njegove dekrete, zapise da nas informišu, kao i njegove vlastite tekstove. Malobrojni prepisi njega kao sekretara daju nam informacije o njegovim aktivnostima, i dopunjavaju izvore iz kojih je on crpio iskustva i karaktere koji ispunjavaju knjigu „Vladalac“. Njegova prva misija je bila 1499. godine kod Katerine Sforce (Catherina Sforza), iz čije je sudbine izveo zaključak da je daleko bolje zaslužiti poverenje naroda, nego zavisiti od tvrđava. Godine 1500, biva poslan u Francusku da dobije uslove od strane Luja XII za nastavak rata protiv Pize: ovaj kralj je bio onaj, koji je načinom vođenja svojih spoljnih poslova u Italiji, počinio pet ključnih grešaka u državništvu koje su sumirane u „Vladocu“, i koji zbog istih je izbačen iz Italije. On, takođe, je bio onaj koji se razveo, što je bio uslov podrške od strane pape Aleksandra VI. Makijavelijev javni život je bio većinom dominiran događajima proizniklim od ambicija pape Aleksandra VI i njegovog sina, Čezara Bordžije (Cesare Borgia), vojvode Valentina (duca Valentino), i ovi karakteri ispunjavaju veliki prostor u knjizi „Vladalac“. Makijaveli nikad ne okleva da citira akcije vojvode koje su koristile uzurpatorima koji su želeli da zadrže države koje su zauzeli. Pisanje i smrt Po povratku Medičijevih u Firencu, Makijaveli, koji se par sedmica uzalud nadao da će zadržati svoju službu pod novim vlastodršcima Firence, biva otpušten dekretom datiranim na 7. novembar 1512. Kratko nakon ovoga biva optužen za saučesništvo u neuspjeloj zavjeri protiv Medičijevih i završava u pritvoru gde je stavljen na torturu. Novi medičijevski ljudi, među kojima i papa Lav X, osigurali su njegovo puštanje na slobodu, i on se povlači na svoje malo imanje u San Kašano, blizu Firence, gde se posvećuje literaturi. U pismu Frančesku Vetoriju, datiranom 13. decembra, 1513, ostavio je veoma zanimljiv opis svog života u ovome periodu, što ukazuje na njegove metode i motive za pisanje „Vladaoca“(Il principe). Učenje Nikolo Makijaveli je poznat kao autor rečenice: „Cilj opravdava sva sredstva“, mada se ona tako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako i vladar ima jednu količinu moći, a cilj jeste da se ta moć što je moguće više uveća. Pri tome vladar mora biti izvan običajnih moralnih kočnica, što znači da hrišćanski moral i politika nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih tačaka. Sve što uvećava moć i vlast jeste ispravno primenjivati. Iako se neki Makijavelijevi saveti mogu smatrati beskrupuloznim, sam Makijaveli upozorava da realno ne treba mešati sa idealnim. U svom najpoznatijem delu, Vladaocu, piše: „Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o ljudima se uopšteno može kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni, izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, žene i decu, kako sam vam već kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreću se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove reči, pa se nije ni na šta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne veličinom i plemenitošću duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje ustručavaju da uvrede nekoga, koji želi da ga ljube, negoli nekoga, koji im uliva strah; jer ljubav se podržava vezom zahvalnosti, samo što ljudi, budući da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od koristi; strah se pak podržava neprestanom pretnjom kazne.” – Vladalac MG35 (N)

Kultura, 1965. 687 strana, tvrd povez, zaštitni omot. Organon (grč. oruđe) je naziv Aristotelovih logičkih spisa, čime se htelo označiti da mogu da posluže kao `oruđe` valjanog i ispravnog mišljenja. Naziv Organon dali su Aristotelovoj logici neki viznatijski istraživači. Aristiotelova logika raspravlja pre svega o pojmovima, sudovima (iskazima, rečenicama) zaključcima, dokazima. Pojmovi su bit ili oblik stvari čija je spoznaja osnovni cilj mišljenja. Najviši rodni pojmovi, koji u sebi obuhvataju sve druge pojmove, jesu kategorije. Tih kategorija ima po Aristotelu deset: supstanca, kvantitet, kvalitet, relacija, mesto, vreme, položaj, posedovanje, delovanje i trpljenje. U Aristotelovim logičkim djelima (sakupljenim kasnije od učenika pod nazivom Organon) iscrpno su i izvanredno egzaktno raspravljani i neki drugi temeljni logički problemi kao što su principi mišljenja, indukcija i dedukcija, definicija, teorija silogizma, dokaz, logičke pogreške i sl. Uz opširnu eksplikaciju teorije kategoričko-asertoričkog silogizma (što se često smatra njegovim najvećim doprinosom logici), u njegovim spisima nalazimo i veoma složenu modalnu logiku kao i mnoge začetke kasnijih logičkih teorija.