Odlicno ocuvana knjiga mek povez 345 str

RAJKO MAKSIMOVIĆ TAKO JE BILO 1-3 Izdavač - R. Maksimović, Beograd Godina - 1998 232 strana 21 cm Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I TOM Deda-Jova i Maksimovići Rodoslovna tabela (uradio Đorđe Konjiković) 1. Reč ispred 2. Deda-Jova 3. Dedino pismo Tolstoju (prevod) 4. Faksimil dedinog pisma Tolstoju 5. Moja poseta Tolstoju 6. Stričevi 7. Otac Branko 8. Majka Nađenka 9. Brat Miško 10. Samo tako nastavi! 11. `Trula kobila` u Trećoj muškoj 12. `Neki momci iz `Severa 13. Preferans i bridž 14. Na fakultetima 15. Leto `54; Laza-Pakosni, Tasa 16. Na Muzičkoj akademiji 17. Kod `Tetka-Jele` 18. Žika 19. Laza-Makaron 20. Splav na Adi-Ciganliji 21. Engleska `58. 21. Vojska 22. Kad su živi zavideli mrtvima 23. Autostopom kroz Evropu `63. 24. Francuska `64. 25. Pantomima `65; Toza 26. Svi moji nadimci 27. Pogovor 28. Informativna stranica II TOM Reč ispred 1. Amerika 2. Šezdesetosma 3. Bobica (Bojana) 4. Iz tmine pojanje 5. Kum-Mića 6. Dogovor kuću gradi - Kuća u Joši - Kuća u Supetru 7. Jedrenje - blok fotografija 8. Teške godine na Muzičkoj akademiji 9. Buna protiv dahija 10. Sveta mesta - Hilandar - Sunčeva piramida u Meksiku - Egipat - zemlja faraona - Izrael - sveta zemlja - Jermenija 11. Njegošev Testamenat 12. Pasija Svetoga kneza Lazara Pogovor III TOM Reč ispred 1. Početak borbe za demokratiju 2. DEPOS 3. Između nade i razočaranja 4. Raspad koalicije `Zajedno` blok fotografija 5. A muzika? 6. A Univerzitet? 7. Godine sveopšteg ludila (`97-`99) (Na nizbrdici ka ponoru) 8. Beograde, `bombardan` (Operacija `Milosrdni anđeo“) 9. A posle bombardovanja... 10. Izbori 2000. 11. Pobeda!!! 12. A šta posle? Pogovor Informativna stranica `Pratio pre dva-tri dana tvoju mini hroniku stari, dobri Vule. Ja odavno ne pijem ništa na eks (što ne znači da ne pijem na ne-eks), ali sam tvoju knjigu pročitao, skoro, na eks. Znaš, za mene je bilo pravo uživanje i istovremeno jedno sasvim novo iskustvo. Naime, čitaš knjigu, koja nije fiction, koju je napisao neko kome ti milion posto veruješ tj. znaš da, iako je slagao, nije imao nameru da to učini. In addition, podsetio si me na mnogo mo- maka, čiji sam život i pri- ključenije pomalo počeo da zaboravljam, koji su mi i tada i sada bili veoma dragi. Tu pre svega mislim na Dešu (non immigrant) i Žiku (immigrant). Naravno, oduševljen sam što si me ovekovečio. To sam preneo mojim srpskim prijateljima ovdašnjim. Nije odjeknulo. Srbi ne vole bilo kakve uspehe drugih Srba... mi nismo dobar svet. To treba da shvatimo i priznamo sami sebi. Ako to uradimo, možda će nam, ili njima (jer, mi smo, nažalost, već matori), u buduće biti bolje... Moram, Ipak, da završim ovo pismo jednom ozbiljnom primedbom na tvoju mini hroniku... The komšija Slovenc (u slučaju Kapori) nije rekao.. `banditi`, nego... `barbari”! Tebe i sve tvoje voli tvoj drugar, amerikanski podanik (možda je svojevremeno otac Ostapa Ibrahimoviča imao bolje podanstvo?) tvoj Peter (čuj mene, Peter) (Pera Đorđević, Vašington) Odjednom, u sred moje krhke tišine ti otvaraš arhive, vadiš iz skrovišta svežnjeve starih pisama, listaš stare foto albume... Tvoji spisi pre svega delovi mojih pisama kod mene su izazvali neočekivanu zbunjenost, otvorili su mi novi proces razmišljanja o prošlosti i mnogo čemu... Dok ti obavljaš restauracije, kopaš po arheološkim nalazištima, ja pak, polako pripremam lomače da spalim posmrtne ostatke... Treba sasvim odvojiti Deda Jovu od drugara, kao ne samo Dve celine nego i dva žanra... Više vredi rad na istraživanju filozofije i duhovne misije Tolstoja nego bilo koji „opozicioni“ dnevni aktivizam. Bez moralnih imperativa Fjodora Mihajlovića i rvanja sa Zlim dusima nema pravoslavlja, nema carevine. Bez duhovne i moralne snage ostaje goli život - bez vrednosti i bez budućnosti. Zločin bez kazne je san idiota... Drugi deo o drugarima je dobrim delom to što si rekao ... Autobiografija o drugima. Ja bih dodao da je to zbirka kazivanja, dogodovština, portreta, anegdota... ukratko dosta heterogena zbirka materijala. Materijal je dokumentaran i dokumentovan, sećanja su začuđujuće tačna i specifična. Oseća se vedrina uprkos mnogo čemu, nepobedivi Optimizam... (Žika Gligorijević, Toronto) tekst Rajka Maksimovića mogao bi se definisati kao okvir jedne mozaične vremenske tvorevine ... u dovoljnoj meri ispunjen svojim osnovnim elementima: portretima, anegdotama, dogodovštinama i dokumentima, koji sasvim uspešno, bar po meni, dočarava sliku ondašnjeg Beograda i života u njemu. On predstavlja jedno specifično svedočanstvo o našim generacijama, o dobro poznatom beogradskom duhu, od koga je u ovom sadašnjem vremenu ostalo još toliko malo... Sve ovo našlo je odraza u tekstu Rajka Maksimovića a autentičnost toga odraza pojačana je očiglednom autorovom vezanošću za ove ljude, za ove događaje, za ovo vreme koju vezanost u punom iznosu i ja delim. (Dr. Luka Knežić, prof. Tehnološkog fakulteta) Naime, Rajkova knjiga ne pokušava da opravda život svog autora, ne isplaćuje nikakve zakasnele račune i ne manipuliše istorijom. Ona je kolaž nepretencioznih sećanja, zapisanih slobodnim, govornim jezikom i ta njena jednostavnost i neposrednost u komunikaciji, pre svega govore o ličnosti mog dragog profesora... Iz nje su moja deca, koja su se otimala o nju i čitala je uz smeh, mogla da o životu saznaju nešto veoma važno: kako se on živi u velikom bogatstvu svih registara, kako je svaki trenutak tog života i jednostavan i dragocen i pun obzira prema drugima... ... Osnovna životna pravila deda-Jove, oca Branka i majke Nađenke: poštenje, skromnost, istrajnost, pouzdanost, poštovana su kao i malopre pomenuta savska pravila i u pisanju ove knjige. Iz njih izbija sve ono što Rajko zna i misli o sebi i drugima po istom aršinu. Rajko je karakter, reče neko u knjizi, ali dodajem ja: zlatnog srca. Taj dar da voli i poštuje ljude, da sa njima neposredno i iskreno komunicira i živi, taj ogromni, prebogati dijapazon života u kome ne postoje funkcije i generalije, već nadimci i pravilo `snađi se`, ali duhovito svedoče o Rajkovom dubokom uverenju da drugarstvo pokreće svet. A drugarstvo pokreće svet uvek kada se na životna pravila primene savska pravila... ...da sam shvatila da je Rajko uradio posao za celu svoju generaciju beogradskih mangupa zlatnog srca. ( Zorica Premate, muzikolog) Kao da se Rajko držao onog citata Ostapa Bendera: Život piše romane pisci prepisuju pa je zbilja prepisao život i pretočio svoje uspomene u ovu pitku knjigu... Drago mi je da je umetnik Rajko Maksimović pre- skočio ili prešao prag draži jedne druge vrste umetnosti i nama podario jednu dragocenu knjigu. Svako od nas ima uspomene, svako od nas ima nešto što je doživeo sa Rajkom ... i setio sam se svih priča koje su elegantno, diskretno i vrlo leйljivo (u najpozitivnijem smislu reči) zapisane u ovoj knjizi. (Mića Vučković, direktor Instituta za film) A svi će se srdačno začikavati, nadevati jedni drugima imena i živeti kao jedna mala grupa po nekim sopstvenim pravilima i u okviru sopstvenog sistema vrednosti, tako da podstiču vrednosti jedni drugih i da stvaraju jedno socijalno-psihološko biće... Toga nema svuda i možda je to beogradsko društvance u stvari kolektivni autor svekolikog beogradskog humora po kojem je ovaj grad tako poznat... i Rajko je taj humor i to beogradsko društvance kao autora i obrazac toga humora uzeo za svoj glavni lik. Ja ne znam drugu knjigu napisanu o tome. Rajko je vrlo skroman čovek i na početku knjige kaže da je za metodu knjige uzeo metodu koju je primenio Borislav Mihajlović-Mihiz u svojoj Autobiografiji o drugima. Ja veoma cenim Mihiza i volim tu njegovu knjigu ali mislim da ovde imamo posla sa nečim sasvim drugim i u mnogo kom pogledu mnogo zanimljivijim. Ovo delo koje nam je predočio Rajko nije o drugima nego o jednome a to je to beogradsko društvo iz koga je izrastao i Rajko i njegov humor. Prilog samog Rajka Maksimovića tom beogradskom humoru znatan je i iz knjige veoma vidljiv... Ima u ovoj knjizi nešto što možda nije namerno ali mislim da je veoma kvalitetno i da to treba istaći: kako raste Rajko od deteta do 30-godišnjaka, tako se menja i okvir onoga u čemu on učestvuje, što posmatra, razumeva i o čemu nam priča... (Lazar Stojanović, reditelj) Izgleda mi vrlo simptomatično što se uprkos neočekivano kišnom septembru i uprkos jednom događaju dana koji danas gleda i prati čitav svet zbog njegove užasnosti, da se u ovoj sali ipak ovoliko sveta okupilo i popunilo praktično sva mesta u njoj... koja (slika na koricama) upravo odražava i način pisanja ove knjige, skoro bih rekao: način govorenja u ovoj knjizi, jer ona je napisana kao jedan dug razgovor, jedno lepo ćaskanje sa Rajkom ... i čovek, čitajući je, kao i onu prvu, ima utisak zaista da razgovara sa Rajkom odnosno da mu Rajko priča istoriju svog života... Dakle, pratiti to njegovo viđenje njegovog života, to je jako zanimljivo i mislim da svako ko uzme tu knjigu u ruke da će podeliti to moje mišljenje... to je sama priroda Rajkova, kao čoveka, rekao bih, pustolovnog duha (ne u lošem smislu, kako se to ponekad može shvatiti) čoveka koji je u životu očigledno hteo sve da proba, sve da doživi, sve da vidi, što god mu se ukaže prilika, čoveka neiscrpne radoznalosti i energije i preduzimljivosti u svakom smislu... (Akademik Dejan Despić, kompozitor) Ovo je izvanredna knjiga najpre zato što je Rajku uspelo nešto što mnogim piscima ne uspeva, a to je da pomiri memoarsko i književno. Ovo jeste dokumentarna knjiga ali je Rajko izvanredno uspeo da se odupre svom intimnom doživljavanju događaja i nije sve što se njemu lično dogodilo smatrao epohalnim, i stavljao u knjigu, nego izvršio najlepšu književnu selekciju. Na tome bi mu mogao pozavideti i svaki dobar pisac... ...Znam zašto su do sada kompozitori zavideli Rajku; on jeste vrhunski kompozitor i, naravno, ima mu se na čemu zavideti, od večeras je dobio i jednog pisca koji mu zavidi, i to ispovedam pred vama zavidim ovome novom piscu i na ovolikoj publici i na ovako odličnoj knjizi. (Vida Ognjenović, reditelj i književnik) ...Prema tome, Rajkovi školski drugovi su uglavnom Momci sa jednog terena koji je relativno blizak i oni se svi znaju, ne samo iz gimnazije, nego se znaju i inače i dosta se druže. Tako da ono o čemu je Rajko pričao i kazivao dosta u prvoj knjizi, to se, kao vezivno tkivo, kao osnovna jedna nit, kao osnovni tok, provlači i kroz ovu drugu knjigu. Znači: ljudi, momci iz Treće muške. I oni su svuda. ...Sa žaljenjem moram da kažem da moja gimnazija Šesta muška ...nažalost nije dobila jednu ovako lepu knjigu pitam se, zašto i neko od nas nije uradio ovako nešto lepo, kao što je to uradio Rajko... ...On se uvek drži samo onog što je čisto, što je uvek vedro, što je vezano za neku tradiciju jedne generacije i što nikada neće da isklizne bilo u ruganje, bilo u karikaturu, bilo u nešto drugo što bi moglo da povredi nekoga... Ova knjiga ima u sebi (kao što je rečeno) tu lepu liniju pripovedanja, kazivanja, izlaganja. Jezik pripovedača u ovoj knjizi je, u osnovi, književni, ali on ima dosta elemenata onog govora koji je strujio u Beogradu od njegove rane mladosti pa do danas i koji je ušao s punim pravom i u književni način izražavanja. Rajko to bogato koristi... (Đorđe Trifunović, profesor Filološkog fakulteta) Rajko Maksimović je napisao knjigu u ime jedne klase kojoj on pripada. Ja pripada. Ja tu knjigu tako doživljavam. On je napisao knjigu u ime građanske klase...... Ovo je jedna plemenita knjiga koja govori sa pozicija građanske klase Moralni smo onoliko koliko smo moralni u svakoj situaciji. Ovo je knjiga koja o tome govori. Ona danas izgleda kao da je memoarska. Ona će jednoga dana postati osnova za proučavanje istoričarima koji treba da razumeju naše vreme... Danas to izgleda kao da su memoari, sutra će biti istorijska građa a kada bude prošlo dovoljno vremena to će se pretvoriti u roman...( Slobodan Mašić, izdavač)` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

LUDVIG VITGENŠTAJN LISTIĆI Priređivači - G. E. M. Enskom i G. H. fon Vrikt Prevod - Božidar Zec Izdavač - Fedon, Beograd Godina - 2007 192 strana 20 cm Edicija - Daimon ISBN - 978-86-86525-05-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Pisati znači neprestano dodavati i dodato izbacivati, krojiti i skrojeno prepravljati. Učinak te neprestane igre pisanja i brisanja jeste, naravno, knjiga. Ali šta raditi sa odbačenim delovima, sa izostavljenim odlomcima, sa odbačenim idejama, sa onim materijalom koji nije ušao u knjigu, a u kojem se, ponekad, mogu skrivati čitava nova dela? Taj materijal Ludvig je Vitgenštajn ubacivao u posebnu kutiju s natpisom „Listići“ – prvi fragment, kako je utvrđeno, potiče iz 1929. godine – da bi u toj kutiji, zapravo, ostao do kraja njegovog života. Na tim listićima pisao je Vitgenštajn i nacrte za buduće tekstove, beležio je ideje, ili uobličavao male, prodorne celine, koje se drže i same za sebe. Ali kada se papirići – kao da sastavljamo slagalicu bez unapred datog modela – poređaju na jedan od mogućih načina, onako, recimo, kako su ih poređali priređivači ove knjige (što znači da je moguć i drugačiji raspored), dobija se začuđujuće delo u kojem fragment dominira, ali delo za koje se jasno vidi da ju je pisala jedna ruka sa svim bogatstvom svojih ideja, strasti i opsesija.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ludwig Wittgenstein Gertrude Elizabeth Margaret Anscombe Georg Henrik von Wright

MARTIN HAJDEGER PLATONOV NAUK O ISTINI O SUŠTINI ISTINE Predgovor - Milorad Lj. Milenković Prevod - Vlastimir Đaković, Milorad Lj. Milenković Izdavač - Eidos, Vrnjačka Banja Godina - 1995 76 strana 21 cm Edicija - Filosofska biblioteka. Eidos Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: PLATONOV NAUK O ISTINI O SUŠTINI ISTINE 1. Uhodani pojam Istine 2. Unutrašnja mogućnost podudaranja 3. Osnova omogućavanja neke tačnosti 4. Suština slobode 5. Suština Istine 6. Ne-istina kao skrivanje 7. Ne-istina kao bluđenje 8. Pitanje Istine i filosofija 9. Primedba Napomena prevodioca MILORAD LJ. MILENKOVIĆ - Hajdegerovo iskustvo Istine MILORAD LJ. MILENKOVIĆ - Priređivačeva reč Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Martin Heidegger Platons Lehre von der Wahrheit Vom Wesen des Wahrheit

MIŠEL FUKO POREDAK DISKURSA - pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 2. decembra 1970. godine Prevod - Dejan Aničić Izdavač - Karpos, Loznica Godina - 2019 70 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Supplementa Allographica ISBN - 978-86-6435-111-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIŠEL FUKO - Poredak diskursa SARA MILS - Šta je diskurs? `U razmatranju termina „diskurs“ moramo se prisetiti da on nije ekvivalent „jeziku“, niti treba da mislimo da postoji prosta veza između diskursa i realnosti. Diskurs ne prevodi prosto realnost u jezik; njega pre treba videti kao sistem koji strukturira način na koji percipiramo realnost. U Poretku diskursa tvrdi: „Ne smemo zamišljati da nam svet okreće čitljivo lice koje moramo samo da dešifrujemo. Svet nije saučesnik našeg saznanja; ne postoji nikakvo pred-diskurzivno proviđenje koje nam svet daje na raspolaganje u našu korist. Moramo poimati diskurs kao nasilje koje činimo nad stvarima; u svakom slučaju kao praksu koju im namećemo. U ovoj praksi događaji diskursa nalaze princip njihove regularnosti.“ U zapadnoevropskim jezicima, primera radi, postoje tendencije da postoji više naziva za boje; ipak ne prave svi jezici na podjednak način razliku između boja i ne dele spektrum na plavo, crveno, zeleno kao što to čini engleski jezik. Neki ne prave leksičku razliku između plavog i zelenog. To ne znači da govornik ne pravi razliku između njih, nego da to razlikovanje nije posebno važno u toj kulturi. Otuda regularnosti koje percipiramo u stvarnosti treba videti kao rezultat anonimnih regularnosti diskursa koje namećemo realnosti. Diskurs zapravo treba videti kao nešto što ograničava našu percepciju. (Sara Mils) Misao francuskog filozofa Mišela Fukoa (1926‒1984) jedan je od najefikasnijih „antikoroziva“ 20. veka, primenjen na fenomene i probleme za koje se veruje da blistaju neupitnim sjajem, da ih nikakva rđa nije načela niti ih može načeti, poput prosvetiteljstva, humanizma, razuma, moći, subjekta, znanja, demokratije, slobode, ili na one za koje se bezmalo veruje da ih nije ni potrebno tematizovati. U „Poretku diskursa“, pristupnom predavanju na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi samo naizgled „neproblematičnom“ temom i pojmom diskursa (govora), pojmom za koji veruje da je ključan za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. Poredak diskursa“ je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Michel Foucault L`ordre du discours

DŽUDIT BATLER NEVOLJA S RODOM - feminizam i subverzija identiteta Prevod - Adriana Zaharijević Izdavač - Karpos, Loznica Godina - 2016 248 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Supplementa allographica ISBN - 978-86-6435-045-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor (1999) Predgovor (1990) I DEO - SUBJEKTI POLA/RODA/ŽELJE 1. `Žene` kao subjekt feminizma 2. Prinudni poredak pola/roda/želje 3. Rod: kružne razvaline savremene rasprave 4. Kako teoretizovati binarnost, jedinstvo i kako se pomaći od njih? 5. Identitet, pol i metafizika supstancije 6. Jezik, moć i strategije izmeštanja II DEO - ZABRANA, PSIHOANALIZA I PROIZVODNJA HETEROSEKSUALNE MATRICE 1. Kritička zarmena strukturalizma 2. Lakan, Rivijer i strategije maskarade 3. Frojd i melanholija roda 4. Složenost roda i granice identifikacije 5. Preformulacija zabrane kao moći III DEO - SUBVERZIVNI TELESNI ČINOVI 1. Politika tela Julije Kristeve 2. Fuko, Erkulin i politika polnog diskontinuiteta 3. Monik Vitig: dezintegracija tela i fiktivan pol 4. Telesin upisi, performativne subverzije 5. Od unutrašnjosti do rodnih performativa Zaključak - Od parodije do politike `Pol” je [biološka] `činjenica”, `rod” je pak društvena konstrukcija. On je skup kulturnih označavanja koje telo sa određenim polnim osobinama zadobija. Sam pol se poima kao biološka pretpostavka, kao nekakvo postolje koje je više ili manje fiksno i nepromenjivo. U prvoj formulaciji, rod je povezan sa polom: on ga pretpostavlja i dejstvuje počev od njega. Rod je konstrukcija pola. Teškoće, međutim, nastaju kad pokušamo na iznađemo `čisti pol” koji bi prethodio konstruisanju roda. Zašto? Jer mi, šta god da činimo, `pol” uvek poimamo putem naših mentalnih kategorija. Lekar koji želi da postavi dijagnozu bolesti usmerava svoje pitanje u funkciji medicinskih kategorija koje je naučio. Ako postoji materijalnost tela - u šta ne treba sumnjati - tom telu nikada nismo imali pristup mimo izvesne misaone konstrukcije. Sam termin `polne razlike” sugeriše da su ljudi podeljeni na žene i muškarce. Mislim da treba da postavimo pitanje upravo o načinu na koji se tokom istorije razvila ta morfološka dualnost, taj polni `dimorfizam” kao ideal. Reč je o tome da se na kritički način preispita šta znači biti i postati `žena” ili `muškarac”, i da se pitamo da li su to jedine mogućnosti koje imamo. Možda se može postati nešto drugo?` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Judith Butler Gender Trouble

MAURICE MERLEAU PONTY FENOMENOLOGIJA PERCEPCIJE Pogovor - Danilo Pejović Prevod - Anđelko Habazin Izdavač - `Veselin Masleša`, Sarajevo Godina - 1990 568 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Logos ISBN - 86-21-00373-2 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor KLASIČNE PREDRASUDE I POVRATAK FENOMENIMA I OSJET Uvod Kao utisak. Kao kvalitet. Kao neposredna posljedica podražaja. Što je osjećanje? II ASOCIJACIJA I PROJEKCIJA SJEĆANJA Ako imam osjete, cijelo je iskustvo osjet. Odvajanje polja. Ne postoji asocijativna snaga. Nema `projekcije sjećanja`. Empirizam i refleksija III PAŽNJA I SUĐENJE Pažnja i predrasuda svijeta po sebi. Suđenje i refleksivna analiza. Refleksivna analiza i fenomenološka refleksija. `Motivacija`. IV - FENOMENALNO POLJE Fenomenalno polje i znanost. Fenomeni i `činjenice svijesti`. Fenomenalno polje i transcendentalna filozofija TIJELO Iskustvo i objektivno mišljenje. Problem tijela I TIJELO KAO OBJEKT I MEHANISTIČKA FIZIOLOGIJA Sama fiziologija živaca nadilazi kauzalno mišljenje. Fenomen fantomskog uda: fiziološka eksplikacija i psihološka eksplikacija jednako nedovoljne. Egzistencija između psihičkog i fiziološkog. Dvosmislenost fantomskog uda. Organsko potiskivanje i tijelo kao prirođen kompleks. II ISKUSTVO TIJELA I KLASIČNA PSIHOLOGIJA Permanencija vlastita tijela. Dvostruki osjeti. Tijelo kao afektivan objekt. Kinestetički osjeti. Psihologija se nužno vraća fenomenima III PROSTORNOST VLASTITA TIJELA I POKRETNOST Prostornost položaja i prostornost situacije: tjelesna shema. Analiza pokretnosti prema slučaju Schn. Gelba i Goldsteina. Konkretan pokret. Orijentacija prema mogućem, apstraktan pokret. Motorički projekt i motorička intencionalnost. Funkcija projekcije. Nemoguće je razumjeti ove fenomene putem kauzalnog objašnjenja i dovodeći ih u vezu s vidnim deficitom, niti povezujući ih refleksivnom analizom sa simboličkom funkcijom. Egzistencijalna pozadina simboličke funkcije i struktura bolesti. Egzistencijalna analiza smetnji percepcije i smetnji inteligencije. Intencionalni luk. Intencionalnost tijela. Tijelo nije u prostoru, ono nastavlja prostor. Navika kao motoričko stjecanje jednog novog značenja IV SINTEZA VLASTITA TIJELA Prostornost i tjelesnost. Jedinstvo tijela i ono umjetničkog djela. Perceptivna navika kao stjecanje jednog svijeta V TIJELO KAO SPOLNO ODREĐEN BITAK Seksualnost nije neka mješavina predodžaba i refleksa, nego intencionalnost. Bitak u seksualnoj situaciji. Psihoanaliza. Egzistencijalna psihoanaliza nije vraćanje spiritualizmu. U kojem smislu spolnost izražava egzistenciju: ostvarujući je. Seksualna drama ne svodi se na metifizičku dramu, nego seksualnost jest metafizička. Ona ne može biti nadmašena. Napomena o egzistencijal. noj interpretaciji dijalektičkog materijalizma. VI TIJELO KAO IZRAZ I GOVORNA RIJEČ Empirizam i intelektualizam u teoriji afazije jednako nedovoljni. Govor ima smisao. On ne pretpostavlja misao, već je ostvaruje. Misao u riječima. Misao je izraz. Shvaćanje gesta. Lingvistička gesta. Nema ni prirodnih znakova ni čisto konvencionalnih znakova. Transcendencija u govoru. Potvrda pomoću moderne teorije afazije. Čudo izraza u govoru i u svijetu. Tijelo i kartezijanska analiza. PERCIPIRANI SVIJET Teorija tijela već je jedna teorija percepcije . I - OSJEĆANJE Kakav je subjekt percepcije? Odnosi osjećanja i ponašanja: Kvalitet kao konkrecija jednog modusa egzistencije, osjećanje kao koegzistencija. Svijest uhvaćena u osjetilnom. Općenitost i posebnost osjetila. Osjetila su polja. Mnoštvenost osjetila. Kako je intelektualizam nadmašuje i kako ima pravo protiv empirizma. Kako ipak refleksivna analiza ostaje apstraktna. A priori i ono empirijsko. Svako osjetilo ima svoj svijet. Komunikacija osjetila. Osjećanje prije osjetila. Sinestezije. Osjetila različna i nerazlučiva kao monokularne slike u binokularnom gledanju. Jedinstvo osjetila pomoću tijela. Tijelo kao opća simbolika svijeta. Čovjek je jedan zajednički senzorij. Perceptivna sinteza je vremena. Reflektirati, to znači ponovno naći nereflektirano II - PROSTOR Da li je prostor jedan oblik spoznaje? a) Gore i dolje. Orijentacija nije dana sa Sadržajima. Nije ni konstituirana djelatnošću duha. Prostorna razina, sidrišta i egzistencijalni prostor. Bitak ima smisla samo po svojoj orijentaciji. b) Dubina. Dubina i širina. Tobožnji znakovi dubine su motivi. Analiza prividne veličine. Iluzije nisu konstrukcije, smisao percipiranog je motiviran. Dubina je sinteza prelaženja. Ona je jedan odnos mene prema stvarima. Isto važi za visinu i širinu. c) Kretanje. Misao kretanja razara kretanje. Opis kretanja kod psihologa. Ali što znači opis? Fenomen kretanja ili kretanje prije tematizacije. Kretanje i tijelo u pokretu. Relativnost kretanja. d) Doživljeni prostor. Iskustvo prostornosti izražava naše učvršćenje u svijetu. Prostornost noći. Spolni prostor. Mitski prostor. Doživljeni prostor. Pretpostavljaju li ovi prostori geometrijski prostor? Valja ih priznati kao originalne. Oni su ipak konstruirani na prirodnom prostoru. Dvosmislenost svijesti III - STVAR I PRIRODNI SVIJET a) Perceptivne konstantnosti. Postojanost oblika i veličine. Postojanost boje: načini pojavljivanja boje i osvjetljenje. Postojanost zvukova, temperatura, težina. Postojanost taktilnih iskustava i kretanje. b) Stvar ili realno. Stvar kao norma percepcije. Egzistencijalno jedinstvo stvari. Stvar nije nužno objekt. Realno kao identitet svih datosti između sebe, kao i identet datosti i njihova smisao. Stvar prije čovjeka. Stvar s onu stranu antropoloških predikata zato štosam ja u svijetu. c) Prirodni Svijet. Svijet kao tipičan. Kao stil. Kao individuum. Svijet se profilira, ali nije postavljen sintezom razuma. Sinteza prelaženja. Zbiljnost i nedovršenost svijeta: svijet je otvoren. Svijet kao jezgra vremena. d) Kontrolni dokaz analizom haluacionacije. Halucinacijaneshvatljiva za objektivno mišljenje. Vraćanje halucinatornom fenomenu. Hlucinirana stvar i percipirana stvar. Jedna i druga proizlaze iz jedne dublje funkcije negoli je spoznavanje. Originalno mnjenje. IV DRUGI I LJUDSKI SVIJET Isprepletanje prirodnog vremena i povjesnog vremena. Kako se sedimentiraju osobni akti? Kako je moguć drugi? Koegzistencija omogućena otkrivanjem perceptivne svijesti. Koegzistencija psihofizičkih subjekata u prirodnom svijetu i ljudi u kulturnom svijetu. No ima li neka koegzistencija sloboda i Jastava? Trajna istina solipsizma. Ona ne može biti prevladana u Bogu. Ali samoća i komunikacija dva su lica istog senomena. Apsolutni subjekt i angažirani subjekt: rođenje. Komunikacija odgođena, ne prekinuta. Društveno ne kao objekt nego kao dimenzija moga bitka. Društveni događaj vani i unutra. Problemi transcendencije. Istinito transcendentalno jest Ur-Sprung transcendencija. BITAK ZA SEBE I BITAK U SVIJET I - COGITO Vječnosna interpretacija cogita. Konsekvencije: nemoguć nost konačnosti i drugoga. Povratak cogitu. Cogito i percerpcija. Cogito i afektivna intencionalnost Lažni ili iluzorni osjećaji (sentimenti). Osjećaj kao angažman. Ja znam da mislim zato što najprije mislim. Cogito i ideja: geometrijska ideja i perceptivna svijest. Ideja i govorna riječ, izraženo u izrazu. Nevremeno, to znači stečeno. Očevidnost kao percepcija jest činjenica. Apodiktička očevidnost i povijesna očevidnost. Protiv psihologizma ili skepticizma. Subjekt zavisan i neotklonjiv. Šutljivi cogito i govorni cogito. Svijest ne konstituira govor, ona ga usvaja. Subjekt kao projekt svijeta; polje, vremenost, kohezija jednog života. II - VREMENOST Vremena nema u stvarima. Ni u stanjima svijesti. Idealnost vremena? Vrijeme je jedan odnošaj bitka. Polje prisutnosti, horizonti prošlosti i budućiosti. Djelatna intencionalnost. Kohezija vremena samim prolaženjem vremena. Vrijeme kao subjekt i subjekt kao vrijeme. Konsituirajuće vrijeme i vječnost. Posljednja svijest je prisutnost u svijetu. Vremenost aficiranja sebe sobom. Pasivnost i aktivnost. Svijet kao mjesto značenjâ. Prisutnost u svijetu. III - SLOBODA Sloboda totalna ili nikakva. Tada nema ni akcije, ni izbora, ni činjenja. Što da je pravac pobudama? Implicitno vrednovanje osjetilnog svijeta. Sedimentacija bitka u svijetu. Procjena povijesnih situacija: klasa prije klasne svijesti. Intelektualni projekt i egzistencijalni projekt. Za Sebe i Za Drugoga, intersubjektivnost. Ima smisla u posvijesti. Ego i njegov halo općenitost. Apsolutni fluks je za samoga sebe jedna svijest. Ja sebe ne izabirem polazeći ni od čega. Uvjetovana sloboda. Privremena sinteza bitka po sebi i bitka za sebe u nazočnosti. Moje značenje je izvan mene. Citirani radovi Pogovor `Merleau-Ponty attempts to define phenomenology, which according to him has not yet received a proper definition. He asserts that phenomenology contains a series of apparent contradictions, which include the fact that it attempts to create a philosophy that would be a rigorous science while also offering an account of space, time and the world as people experience them. Merleau-Ponty denies that such contradictions can be resolved by distinguishing between the views of the philosopher Edmund Husserl and those of the philosopher Martin Heidegger, commenting that Heidegger`s Being and Time (1927) `springs from an indication given by Husserl and amounts to no more than an explicit account of the `natürlicher Weltbegriff` or the `Lebenswelt` which Husserl, toward the end of his life, identified as the central theme of phenomenology, with the result that the contradiction appears in Husserl`s own philosophy`. Following Husserl, Merleau-Ponty attempts to reveal the phenomenological structure of perception. He writes that while the `notion of sensation ... seems immediate and obvious`, it is in fact confused. Merleau-Ponty asserts that because `traditional analyses` have accepted it, they have `missed the phenomenon of perception.` Merleau-Ponty argues that while sensation could be understood to mean `the way in which I am affected and the experiencing of a state of myself`, there is nothing in experience corresponding to `pure sensation` or `an atom of feeling`. He writes that, `The alleged self-evidence of sensation is not based on any testimony of consciousness, but on widely held prejudice.` Merleau-Ponty`s central thesis is that of the `primacy of perception.` He critiques the Cartesian stance of `cogito ergo sum` and expounds a different conception of consciousness. Cartesian dualism of mind and body is called into question as the primary way of existing in the world, and is ultimately rejected in favor of an intersubjective conception or dialectical and intentional concept of consciousness. The body is central to Merleau-Ponty`s account of perception. In his view, the ability to reflect comes from a pre-reflective ground that serves as the foundation for reflecting on actions. Merleau-Ponty`s account of the body helps him undermine what had been a long-standing conception of consciousness, which hinges on the distinction between the for-itself (subject) and in-itself (object), which plays a central role in the philosophy of Jean-Paul Sartre, whose Being and Nothingness was released in 1943. The body stands between this fundamental distinction between subject and object, ambiguously existing as both. In Merleau-Ponty`s discussion of human sexuality, he discusses psychoanalysis. Merleau-Ponty suggests that the body `can symbolize existence because it brings it into being and actualizes it.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Moris Merlo Ponti Phénoménologie de la perception Phenomenology of Perception

MARIJANA RIRMAJER PETER M. ŠTAJNER FILOSOFSKI KUVAR - za stolom sa velikim misliocima Prevod - Momir Đoković Izdavač - Logos, Beograd Godina - 2014 244 strana 21 cm ISBN - 978-86-88409-34-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Aperitiv Filosofija i pijanstvo Plodovi vrta uživanja Bekstvo od prokletog zadovoljstva Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti Idealizam uživanja Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja Filosofija između brzog i sporog načina ishrane Digestiv Izvori Pregled recepata Registar imena ``Filozofski kuvar` Marijane Rirmajer i Petera M. Štajnera, podstiče intelektualni i gastronomski apetit. Posebnu draž čini 60 recepata za spremanje jela sa trpeza filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika... Kako bi bilo primeniti filozofiju na jelovnik ili, obrnuto, jelovnik na filozofiju? Ovo pitanje postavljaju i daju odgovor Marijana Rirmajer i Peter M. Štajner u nesvakidašnjoj knjizi `Filosofski kuvar` sa podnaslovom `Za stolom sa velikim misliocima`, u izdanju `Logosa`. Kroz sedam poglavlja, idući kroz istoriju filozofije, od njenih početaka, pa do našeg vremena, autorski tandem uspostavlja karakteristične veze između mišljenja i jela, između filozofije i kulinarskih recepata.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Marianne Riermeier Peter M. Steiner Das Philosophische Kochbuch Avgustin Agaton Aleksandar Veliki Toma Akvinski Alkibijad Aristotel Benedikt Iz Nursije Žan Antelm Brija Savaren Rihard Vagner Volter Fransoa Mari Arue Dionis Epikur Eros Imanuel Kant Žilijen Ofrej Lametri Fridrih Niče Platon Žan Žak Ruso Piter Singer Sokrat Johan Gotlib Fihte Fridrih Hugo De Folijeto Georg Vilhelm Fridrih Hegel Fridrih Vilhelm Jozef Šeling Fridrih Šiler

MARTIN DAVIS NA LOGIČKI POGON - podrijetlo ideje računala Prevod - Ljerka Vukić i Ognjen Strpić Izdavač - Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2003 294 strana 21 cm Edicija - Biblioteka 42 ISBN - 953-222-138-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod 1 LEIBNIZOV SAN Leibnizova divna ideja Pariz Hannover Univerzalna karakteristika 2 BOOLE PRETVARA LOGIKU U ALGEBRU Težak život Georgea Boolea Boolea Algebra logike Georgea Boolea Boole i Leibnizov san 3 FREGE: OD VELIKOG OTKRIĆA DO BEZNAĐA Fregeov Begriffsschrift Frege smišlja formalnu sintaksu Zašto je pismo Bertranda Russella bilo tako razorno? Frege i filozofija jezika Frege i Leibnizov san 4 CANTOR: ZAOBILAZNICOM KROZ BESKONAČNOST Inženjer ili matematičar Beskonačnih skupova ima raznih veličina Cantorova potraga za beskonačnim brojevima Dijagonalna metoda Depresija i tragedija Presudna bitka? 5 Hilbert stiže u pomoć Rane Hilbertove pobjede Ususret novom stoljeću Kroneckerov duh Metamatematika Konačni slom 6 GÖDEL REMETI PLANOVE Povratak Kroneckerovog duha Neodlučivi iskazi Kurt Gödel, programer Konferencija u Königsbergu Ljubav i mržnja Hilbertova presuda Tužan kraj jednog čudaka 7 TURING STVARA SVENAMJENSKO RAČUNALO Dijete Imperija Hilbertov Entscheidungsproblem Turingova analiza postupka izračunavanja Turingovi strojevi u pogonu Turing primjenjuje Cantorovu dijagonalnu metodu Nerješivi problemi Turingov univerzalni stroj Alan Turing na Princetonu Rat Alana Turinga 8 STVARANJE PRVIH UNIVERZALNIH RAČUNALA Tko je izumio računalo? John von Neumann i fakultet Moore ACE Alana Turinga Eckert, von Neumann i Turing Zahvalna nacija nagrađuje svog junaka 9 NAKON LEIBNIZOVOG SNA Računala, mozak i um Epilog Bilješke Bibliografija Kazalo ``Temu ove knjige čine ideje koje su omogućile stvaranje modernih računala i ljudi koji su te ideje razvijali. Netom nakon što sam završio doktorat iz matematičke logike na Sveučilištu Princeton, u proljeće 1951. godine, predavao sam na Sveučilištu Illinois. Predavanja su se temeljila na Turingovim zamislima. Na istom sveučilištu radio je i sam Turing jedno desetljeće prije mene. Moja predavanja je pohađao jedan mladi matematičar koji me upozorio da se u ulici nasuprot učionice upravo konstruiraju dva stroja za koja je bio uvjeren da su nastala na osnovu Turingovih zamisli. Ubrzo sam počeo pisati programe za ta prva računala. Pola stoljeća sam se profesionalno bavio vezom između apstraktnih logičkih ideja koje stoje u pozadini modernih računala i njihove realizacije. Računala su pedesetih godina bila ogromna i jedva su mogla stati u sobu. Danas su to moćni strojevi koji mogu izvesti začuđujući broj različitih zadataka, no logika koja stoji u njihovoj pozadini nije se promijenila. Ona se razvila iz radova nekolicine mislilaca kroz nekoliko stoljeća. U ovoj ću knjizi ispričati njihove životne priče i objasniti dio njihovih razmišljanja.` `Elegantna povijest potrage za granicama logike i strojevima koji u tim granicama žive` —Wired `Pravo je zadovoljstvo autoru ovih redaka bilo čitati nešto čime je mislio da vlada, a ispostavilo se posve suprotno. Tehnička i matematička pitanja u ovoj se knjizi raspravljaju jasno i pristupačno` —Domagoj Juričić, MeritorMedia `Svatko tko danas radi s računalima, i svatko tko teži proniknuti u ovu elektroničku budućnost, čitanjem [ove knjige] bit će na velikom dobitku.` —John McCarthy, Sveučilište Stanford` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Martin Dejvis Engines Of Logic

RIDIGER ZAFRANSKI ROMANTIZAM - jedna nemačka afera Prevod - Mirjana Avramović Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2011 320 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-44-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor.. ROMANTIZAM Prvo poglavlje Romantičan početak: Herder se otiskuje na more. Iznova pronaći kulturu. Individualizam i glasovi naroda. O ljuljanju stvari na reci vremena. Dugo poglavlje Od političke ka estetskoj revoluciji. Politička nemoć i poetska smelost. Šiler ohrabruje na veliku igru. Romantičari pripremaju svoj nastup. Treće poglavlje Skribomansko stoleće. Oproštaj od prosvećene trezvenosti. Od bizarnog ka čudnom. Fridrih Šlegel i karijera ironije. Lepi haos. Čas kritičkih diktatora. Učiniti svet umetničkim delom. Četvrto poglavlje Fihte i romantičarska želja da se bude Ja. Izobilje srca. Stvaranja iz ničega. Romantičarska društvenost. Legendarna komuna Jene. Uzleti u visine i strah od sunovrata. Peto poglavlje Ludvig Tik. U fabrici književnosti. Ja-ekscesi Vilijama Lofela. Književne satire. Virtuoz pisanja susreće umetnički skromnog Vakenrodera. Dva prijatelja u potrazi za stvarnošću svojih snova. Čarobna noć obasjana mesečinom i vreme Direra. Venusberg u sumrak. Putovanja Franca Šternbalda. Šesto poglavlje Novalis. Prijateljstvo sa Šlegelom. Pokraj Šilerove bolesničke postelje. Sofija fon Kin. Ljubav i smrt. O slasti transcendiranja. Himne noći. Nad zemljom, pod zemljom. Misterija brda. Hrišćanstvo ili Evropa. Gde nema bogova vladaju aveti. Sedmo poglavlje.... Romantična religija. Izmisliti Boga. Šlegelovi eksperimenti. Nastup Fridriha Šlajermahera: Religija je smisao i ukus za beskonačno. Religija s one strane dobra i zla. Večnost u sadašnjosti. Spasenje kroz lepotu sveta. Iz života jednog virtuoza religije. Osmo poglavlje............. Lepo i mitologija. Najstariji sistemski program nemačkog idealizma. Mitologija uma. Od uma budućnosti ka istini porekla. Geres, Krojcer, Šlegel i otkrivanje Istoka. Druga antika. Helderlinovi bogovi. Njihova sadašnjost i prolaznost. Nestati u slici. Deveto poglavlje Poetična politika. Od revolucije ka katoličkom uređenju. Romantičarska ideja o carstvu. Šiler i Novalis o kulturnoj naciji. Fihteova nacija. Od Ja ka Mi. Društvo majčine utrobe. Adam Miler i Edmund Berk. Popularnost. Hajdelberški romantizam. Oslobodilački rat. Romantizam u oružju. Mržnja i Napoleon. Klajst kao genije mržnje. Deseto poglavlje Romantičarska anksioznost prema normalnosti. Prosvećeno otrežnjenje. Racionalno i delotvorno. Gordost i patnja umetnika. Krajzler. Kritika filistara. Gubitak raznovrsnosti. Duh geometrije. Dosada. Romantičarski bog protiv velikog zevanja. Lirsko kao da. Jedanaesto poglavlje Romantičarski polasci i prekidi. Ajhendorf: nova vožnja. Pojanja sirena. Poverenje u Boga. Na prozoru. Pesnici i njihovi pomoćnici. Poezija života. Pobožna ironija. Dangube - luda u Hristu. E. T. A. Hofman: lakom rukom. Neukorenjeno. Igrač. Estetika užasa. Raj je tu pored, ali i pakao. Princeza Brambila i veliki smeh. Skeptični fantast. ROMANTIČNO Dvanaesto poglavlje Osvrt na haos ideja. Hegel kao kritičar romantizma. Komandne reči svetskog duha i pretenciozni subjekti. Bidermajer i Mlada Nemačka. Na putu ka stvarnoj stvarnosti. Takmičenja u razgolićavanju. Kritika neba, otkriće zemlje i tela. Romantična budućnost, prozaična sadašnjost. Štraus. Fojerbah. Marks. Hajne između frontova. Zbogom romantičnoj školi i odbrana slavuja. Vojnik u oslobodilačkom ratu čovečanstva i ništa do pesnik. Trinaesto poglavlje Mladonemački Vagner. Rijenci u Parizu. Romantični revolucionar u Drezdenu. Ostvarenje ranoromantičarskih snova: nova mitologija. Prsten Nibelunga. Kako slobodan čovek prouzrokuje sumrak bogova. Antikapitalizam i antisemitizam. Mitsko doživljavanje. Tristan i romantična noć. Simbolistička opijenost. Opšti napad na čula. Četrnaesto poglavlje Niče o Vagneru: prvo oplovljavanje sveta umetnosti. Neromantični duh vremena: materijalizam, realizam, istoricizam. Radna kuća. Romantika dionizijskog. Svetski jezik muzika. Ničeovo okretanje od Vagnera: spasenje od spasitelja. Ostati veran zemlji. Heraklitovo i Šilerovo zaigrano dete sveta. Kraj ironičnog otpora. Slom. Petnaesto poglavlje Život, samo život. Omladinski pokret. Životna forma. Landauer. Proboj mistike. Hugo fon Hofmanstal, Rilke i Štefan George. Vilhelminska čarolija kulisa: čelična romantika gradnje ubojnog brodovlja. Ideje 1944. Tomas Man u ratu. Etički vazduh, faustovski miris, krst, smrt i grob. Šesnaesto poglavlje Sa Čarobnog brega u ravnicu. Langemark. Putnik između dva sveta. Dva avanturistička srca:Ernst Jinger i Franc Jung. Pomama za plesom u Tiringenu. Jutarnja vožnja po unutrašnjosti. Naporna stvarnost. Čekanje na veliki trenutak. Eksplodirajuće starine na kraju Republike. Hajdegerov politički romantizam. Sedamnaesto poglavlje Romantizam pod optužbom. Koliko je romantičan bio nacionalsocijalizam? Rasprava oko romantizma u NS-kulturnom aparatu. NS-modernizam: čelični romantizam. Romantizam Rajha. Nirnberg. Romantični mentalitet kao predistorija. Dionizijski život ili biologizam. Otuđenost od sveta, pijetet prema svetu i svetorušilački bes. Viša interpretacija grubog dešavanja. Hajdeger kao primer. Hitler i grozničavi snovi romantizma. Zabluda i istina. Osamnaesto poglavlje Katastrofa i njeno romantično tumačenje: Doktor Faustus Tomasa Mana. Viša interpretacija grubog dešavanja. Otrežnjenje. Alkoholičari na suvom. Skeptična generacija. Još jednom nova stvarnost. Avangardizam, tehnika i mase. Adorno i Gelen u Noćnom studiju. Koliko je romantičan bio pokret 68? O romantizmu i politici. Literatura Registar imena `Ridiger Zafranski (1945, Rotvajl u Virtenbergu), studirao i doktorirao filozofiju, nemačku književnost i istoriju u Frankfurtu na Majni i Berlinu. Bio je docent na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i urednik Berlinskih svesaka. Sarađivao je sa Peterom Sloterdijkom na Drugom programu nemačke televizije. Objavio je petnaestak knjiga o E. T. A. Hofmanu, Šopenhaueru, Geteu, Šileru, Ničeu, Hajdegeru i dr. Njegova dela su prevedena na preko trideset jezika. Ono što je oko 1800. godine nazvano „romantičarska škola`, okupljalo se oko braće Šlegel, i časopisa „Ateneum`. Taj razjareni i spekulativni duh filozofskog početka Fihtea i Šelinga, te proza Tika i Vakenrodera očaravali su kao čežnja za pro- šlošću i kao novoprobuđeni smisao za čudnovato, kao i Novalisova naklonjenost noći i mistici, kao poletni duh generacije koja je nastupala misaono i razigrano, da bi u svet duha i poezije donela impuls revolucije. Istorija romantizma počinje s Herderovim pomorskim putovanjem do Frankfurta. Tragovi romantizma i romantičnosti u nemačkoj kulturi vode u Berlin, Jenu, Drezden. Romantizam je epoha, romantičnost je ideologija koja nije ograničena na epohu. Romantični duh ne ostaje isti, promenljiv je i protivrečan, čežnjiv i ciničan, zatreskan u nerazumljivo i narodno, ironičan i sanjalački, zaljubljen u sebe i društven, svestan forme i ukidanja forme. Stari Gete je rekao da je romantično bolesno. Ali ni on nije mogao da ga se odrekne.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Rüdiger Safranski Romantik Jozef Frajher Fon Ajhendorf Ahim Fon Arnim Gotfrid Ben Edmund Berk Isaija Berlin Šarl Bodler Klemens Brenatno Albreht Direr Erik Fegelin Johan Gotlib Fihte Ludvig Fojerbah Arnold Gelen Jozef Geres Johan Volfgang Gete Karl Grose Martin Hajdeger Hajnrih Hajne Fridrih Helderlin Gotfrid Johan Herder Goerg Vilhelm Fridrih Hegel Adolf Hitler Ernst Teodor Amadeus Hofman Hugo Fon Hofmantal Imanuel Kant Ludvig Klages Hajnrih Fon Klajst Tomas Man Karl Marks Herbert Markuze Adam Miler Napoleon Bonaparta Fridrih Niče Gotlob Fridrih Fon Hardenberg Novalis Žan Paul Žan Žak Ruso Fridrih Vilhelm Šeling Fridrih Šiler Fridrih Ernst Šlajermaher Avgust Vilhelm Šlegel Fridrih Šlegel Artur Šopenhauer David Fridrih Štraus Ludvig Tik Rihard Vagner Hajnrih Vakenroder Maks Veber Johan Joakim Vinkelman

SAJMON BLEKBURN FILOZOFSKI REČNIK Prevod - Ljiljana Petrović, Ljubica Stanković, Vladimir Gvozden, Olivera Pajin, Danilo Egelja, Ivana Velja, Viktor Radun, Nataša Pralica Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2013 458 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-82-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Blekburnov rečnik dolazi u pravi čas, jer je prvi put objavljen 1994. godine, pa je samim tim autor u njega mogao da uključi nove autore koji su s manje sintetičkog promišljali svet nego njihovi slavni prethodnici, ali su u nekim segmentima bili bliži današnjem čitaocu i samim tim neophodni za, nažalost, pravu recepciju filozofske misli (takav je sigurno Bodrijar koga nema u rečniku). Valja odmah reći da se ovaj autor prevashodno bavio autorima, činjenicama i pojmovima iz analitičke filozofije, koja je produkt anglosaksonskog načina mišljenja, a mnogo manje drugim autorima. Blekburnov rečnik sadrži objašnjenja za više od 2.500 pojmova i termi na i oko 500 biografija filozofa, od početaka filozofije do današnjih dana, i to je već dovoljan razlog da stručnjaci, ali i oni koje zanima celovitiji uvid u filozofsko mišljenje poklone pažnju ovom priručniku. Na prevodu rečnika sa engleskog radilo je više autora: Ljiljana Petrović, Ljubica Stanković, Vladimir Gvozden, Olivera Pajin i Danilo Egelja, dok je stručnu redakciju uradio Milan Brdar.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Simon Blackburn Dictionary Of Philosophy Rečnik Filozofije

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA Tom II Prevod: Jovan Babić Autor: Frederik Koplston Izdavač: BIGZ Broj strana: 599 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 22 cm Koplston, uvod u drugi tom srednjovekovne filozofije: U ovom drugom tomu moje Istorije filozofije prvobitno sam nameravao da prikažem razvoj filozofije kroz čitav period srednjeg veka, podrazumevajući pod srednjovekovnom filozofijom filozofsko mišljenje i sisteme izgrađene od karolinške renesanse krajem VIII veka (Jovan Skot Eriugena (Johannes Scotus Eringena), prvi istaknuti srednjovekovni filozof, rođen je oko 810) pa do kraja XIV veka. Međutim, razmišljajući, došao sam do zaključka da je potrebno posvetiti dva toma srednjovekovnoj filozofiji. Kako se moj prvi tom završava prikazom novoplatonizma i ne razmatra filozofske ideje koje mogu da se nađu u ranih hiišćanskih pisaca, smatrao sam poželjnim da u ovom tomu kažem nešto o tim idejama. Doduše, tačno je da ljudi poput sv. Grigorija Niskog (Gregorios Nvsaios) i sv. Avgustina (Augustinus) pripadaju periodu Rimskog Carstva, da je njihova filozofija bila povezana sa platonizmom shvaćenim u najširem smislu, i da se otuda ne mogu smatrati srednjovekovnim misliocima; ali, ipak ostaje činjenica da su oni bili hrišćanski mislioci i da su izvršili veliki uticaj na srednji vek. Teško bi bilo shvatiti sv. Anselma (Anselm) ili sv. Bonaventuru (Bonaventura) bez poznavanja sv. Avgustina, kao što bi teško mogla da se shvati misao Jovana Skota Eriugene a da se ne zna ponešto o misli sv. Grigorija Niskog ili Pseudo Dionisija (Psefidos Dionvsios). Prema tome, jedva da je potrebno opravdavati to što istoriju srednjovekovne filozofije počinjemo razmatranjem mislilaca koji pripadaju, bar kada je reč o hronologiji, periodu Rimskog Carstva. AVGUSTIN - SKOT

Dvobroj,dobro ocuvan,broj strana 133.

biblioteka LOGOS S pogovorom Dr.Anđelka Habazina VESELIN MASLEŠA Sarajevo 1964. dobro očuvana JES.19/12

Odlično očuvana. Taoističke priče Ove priče mogu se čitati bez obzira da li poznajemo ili ne taoističku filozofiju i religiju.Reč TAO reč znači Put kojim se kreću sve stvari. Njime se može ići jedino ako delujemo i živimo u potpunom skladu sa svetom. Iz tog vidokruga i potiču ove priče, parabole i koani, čiji izbor nalazimo u ovoj knjizi. Ukratko, ove neodoljive priče, pune neobične intuicije i drukčije mudrosti, proširuju naš um i doprinose našoj kreativnosti.

COLLIER BOOKS New York 1962. odlično očuvana LOK.1

Гајо Петровић Датум рођења 12. март 1927. Место рођења Карловац Краљевина СХС Датум смрти 13. јун 1993. Место смрти Загреб Хрватска Гајо Петровић (Карловац, 12. март 1927 — Загреб, 13. јун 1993) је био филозоф из СФРЈ и СР Хрватске, по националности Србин.[1] Један од најважнијих представника праxис филозофије. Своје је филозофско усмерење означавао као мишљење револуције. Био је професор онтологије, спознајне теорије и логике на загребачком Филозофском факултету од 1950. године до своје смрти. Предавао је на многим универзитетима у Европи и САД-у. Био је и почасни доктор универзитета у Стразбуру. Један је од оснивача и главни уредник међународно познатог часописа Праxис (1964 — 1974), и саоснивач и члан Савјета Корчуланске љетне школе (1964-1974). Бранио је нову интерпретацију марксизма, која је била базирана на филозофским радовима младог Маркса. Упркос томе, критиковао је догматску идеологију комунизма у тадашњој Југославији што је довело до тога да је часопис на крају забрањен. Објавио је 14 књига (Енглески емпиризам, Од Лоцкеа до Аyера, Филозофија и марксизам, Прологомена за критку Хеидеггера и др.) и више расправа и есеја. OD ` ONTOLOGIJE ` DO ` FILOZFIJE POLITIKE ` Гајо Петровић С Википедије NEČITANA glanc JAN.21/4

Srimad Bhagavatam deseto pevanje-prvi deo tvrd povez, A.G.Matoš, Samobor, -deseto pevanje-Summum bonum Prvi deo poglavlja 1-13, 480 stranica, izdanje 1990, ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Jedan list je probusen

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA korice malo ofucane unutra odlična

Srimad Bhagavatam deseto pevanje-prvi deo tvrd povez, A.G.Matoš, Samobor, -deseto pevanje-Summum bonum Prvi deo poglavlja 1-13, 480 stranica, izdanje 1990, ilustrovano. Stanje vrlo dobro.

Svet kao volja i predstava I-IV - Artur Šopenhauer "Svet kao volja i predstava" je klasična filozofska knjiga nemačkog filozofa Artura Šopenhauera koja se bavi pitanjem prirode sveta i ljudskog postojanja. U njoj Šopenhauer tvrdi da svet koji nas okružuje nije stvoren u našu korist, već je izraz "volje za životom" koja vlada svime što postoji. Autor ističe da je ključ za razumevanje ljudskog postojanja u oslobođenju od ovog neprestanog stremljenja i u preobražaju volje u svest. Ova knjiga je bila izuzetno uticajna u evropskoj filozofiji i književnosti i smatra se jednim od najvažnijih dela 19. veka. Ako želite da produbite svoje znanje o filozofiji i razumevanju sveta oko nas, poručite knjigu "Svet kao volja i predstava" od autora Artura Šopenhauera. Povez knjige : tvrd Strana : 463 + 437 + 576+ 559 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

"Pisma prijatelju" - Lucije Seneka U "Pisma prijatelju", Lucije Seneka nudi duboke uvide u moral, život i iskrenost, postavljajući temelje za razmišljanje i delovanje u skladu s moralnim principima. Senekina originalnost leži u njegovoj sposobnosti da kompleksne moralne teorije prenese na razumljiv i primenjiv način, čineći ih relevantnim za svakodnevni život. Kroz ova pisma, Seneka podstiče čitaoce da razmišljaju o svojim postupcima, odnosima s drugima i dubljem značenju života. Jedna od najoriginalnijih misli Seneka je njegova ideja o unutrašnjem miru i spokoju kao temeljima istinskog zadovoljstva. On naglašava važnost samopouzdanja, autentičnosti i ličnog integriteta kao ključnih elemenata sreće. Seneka takođe ističe važnost samospoznaje i samoodgovornosti u postizanju moralne čistote i duhovne ravnoteže. Senekina pisma pružaju duboke uvide u prirodu prijateljstva i značaj iskrenosti u međuljudskim odnosima. On naglašava potrebu za poverenjem, razumevanjem i podrškom među prijateljima, ističući važnost iskrenog i otvorenog komuniciranja. Seneka podstiče čitaoce da neguju istinska prijateljstva koja se temelje na međusobnom poštovanju, empatiji i uzajamnom ohrabrivanju. "Pisma prijatelju" Lucija Seneka predstavljaju dragocen izvor mudrosti i inspiracije za sve koji teže moralnom i ispunjenom životu. Senekina originalna i duboka razmišljanja o moralu, životu i iskrenosti ostavljaju neizbrisiv trag u srcima i umovima čitalaca širom sveta, nudeći vredne lekcije koje su i danas aktuelne i relevantne. Knjiga "Pisma prijatelju" je izrađena u tvrdom povezu, ima 596 strana, autor je Lucije Seneka . Težina je 0.79 kg. Pisma prijatelju cena Cena knjige Pisma prijatelju je 1980,00 dinara. Cena sa popustom je 1683.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava.

Bez ostecenja

Odbrana Sokratova - Platon Platonova "Odbrana Sokratova" predstavlja jedno od ključnih dela antičke filozofije i pruža dubok uvid u lik i delo Sokrata, jednog od najznačajnijih filozofa u istoriji. U ovom delu, Platon se bavi sudbinom Sokrata koji je optužen za korumpiranje atinske omladine i bogohuljenje protiv bogova grada. Sokrat, poznat po svojoj skromnosti, mudrosti i principijelnosti, brani svoje učenje pred sudom, ne pristajući na lažne optužbe ili odstupanje od svojih principa. On zastupa ideju moralnih vrlina, ističući važnost pravednosti, hrabrosti i umerenosti u životu. Njegova odbrana predstavlja borbu za istinu i moralne vrednosti, uprkos pritiscima i pretnjama koje dolaze iz atinske vlasti. Platonov prikaz Sokratove odbrane oslikava njegov karakter kao čoveka koji se ne boji suočiti sa svojim optužiteljima i braniti svoje učenje pred sudom. Sokratova ravnodušnost prema novcu i umerenost u životu simbolizuju snagu njegove svesti i autentičnost njegovih uverenja. Kroz ovo delo, Platon prenosi poruku o važnosti istine, pravde i moralnih vrednosti u društvu, dok istovremeno daje dubok uvid u filozofiju i karakter Sokrata, čija je mudrost ostavila dubok i trajan uticaj na filozofsku misao i ljudsku civilizaciju. "Odbrana Sokratova" je izrađena u mekom povezu, ima 151 stranu, autor knjige je Platon. Težina je 0.3 kg. Odbrana Sokratova cena Cena knjige "Odbrana Sokratova" je 737,00 dinara. Cena sa popustom je 626.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava