Opis Savremena popularna kultura, a pogotovo ona filmska, mit o posetiocima iz svemira proširila je do neslućenih granica. Na televizijama možemo da vidimo na hiljade mogućih predstava naše svemirske braće, ali je ključno pitanje i dalje bez odgovora – ima li života tamo gore? „Vojadžeru” su te teritorije tek deo svakodnevnog okruženja… Da bismo otkrili koliko ima istine u ovim misterijama,proći ćemo kroz istoriju ufologije, proučićemo najpoznatije slučajeve i putovaćemo kroz mesta gde su susreti bili najčešći,a koji su izgleda do danas ostali nerazjašnjeni.

Opis Nešto neljudsko došlo je u Tarker Mils, neprimetno kao pun Mesec koji pohodi noćno nebo daleko gore. To je Vukodlak, i razlog njegovog dolaska je razlog dolaska raka, ili psihopate-ubice, ili rušilačkog tornada. Njegovo vreme je sada, njegovo mesto je ovde, u ovom malom Mejnskom gradiću gde su crkvene večere od pasulja nedeljni događaj, gde mali dečaci i devojčice još uvek nose jabuke sovjim nastavnicima, gde se izlasci u prirodu Kluba starijih građana religiozno saopštavaju u nedeljnim novinama. Iduće nedelje, vesti će biti mračnije vrste. Ilustrovao: Berni Wrightson

Opis Kapitol je besan. Kapitol želi osvetu. Koga krivi za izbijanje nemira? Ketnis Everdin. Ketnis Everdin je, nasuprot svim šansama, preživela Igre gladi – i to dvaput. Međutim, iako je ova krvava pozornica ostala za njom, Ketnis i dalje nije bezbedna. Kapitol je besan i želi osvetu, a da stvari budu još gore, predsednik Snou stavio je svima do znanja da zapravo više niko nije bezbedan. Ni Ketnisina porodica, ni njeni prijatelji, niko od stanovnika Distrikta 12. Vešto napisan i dobro vođen, poslednji nastavak uzbudljive trilogije Suzan Kolins zaista ne smete propustiti.

Opis Kapitol je besan. Kapitol želi osvetu. Koga krivi za izbijanje nemira? Ketnis Everdin. Ketnis Everdin je, nasuprot svim šansama, preživela Igre gladi – i to dvaput. Međutim, iako je ova krvava pozornica ostala za njom, Ketnis i dalje nije bezbedna. Kapitol je besan i želi osvetu, a da stvari budu još gore, predsednik Snou stavio je svima do znanja da zapravo više niko nije bezbedan. Ni Ketnisina porodica, ni njeni prijatelji, niko od stanovnika Distrikta 12.Vešto napisan i dobro vođen, poslednji nastavak uzbudljive trilogije Suzan Kolins zaista ne smete propustiti.

Opis Glavni junak Srpskog psiha je natprosečno inteligentan dvadesetpetogodišnjak čiji život je pod savršenom kontrolom dok ga okolnosti, bez ikakve najave, ne ispune pravim unutrašnjim paklom. Do tada zainteresovan jedino za seks, muziku i izlaske po diskotekama i klubovima savremenog Beograda, mladić postaje objekat misterioznog progonitelja i svedok opskurnih magijskih rituala. Istovremeno, na kućna vrata počinju da mu stižu kasete neobične sadržine. U nastojanju da sebi razjasni nove, nepoznate okolnosti, on daje žestok odgovor na svako iskušenje i postepeno se pretvara u serijskog ubicu. Da li će i koliko tom stranom svoje ličnosti ugroziti i svoje najbliže, devojku Rebeku i prijatelje, s kojima je do tada, bar naizgled, gradio harmoničan odnos? Sigurno je jedino da će se na konačnoj listi njegovih žrtava pojaviti i imena koja čitalac nije mogao da očekuje. Pisan „u četiri ruke“, ali vrlo ujednačenim stilom, lišen svih kompromisa, a prožet najsavremenijim pop, filmskim i književnim referencama, Srpski psiho je redak šamar učmaloj i staromodnoj srpskoj savremenoj književnosti i jedan od retkih šamara srpske književnosti učmalom i staromodnom srpskom društvu.

Opis Svet umire. Okeani su pred ekološkom katastrofom, a na kopnu stvari stoje još gore. Glad i neredi zahvataju celokupno čovečanstvo, dug dugogodišnje nemarnosti dolazi na naplatu. Ipak, nekolicina naučnika iznalazi teorijsku mogućnost za spasenje. Jedini problem je u tome što oni žive u 1998. godini a poruka treba da bude u celosti i na pravi način rastumačena u 1963. godini. Putovanje kroz vreme, kako ga u ovom romanu tretira Benford (prenose se samo informacije) i način na koji je to učinjeno (vrlo ubedljivo sa stanovišta fizike), obezbeđuje ovom delu trajno i posebno mesto u biblioteci svakog ljubitelja tvrde SF literature. SF edicija Znak Sagite, Knjiga 13.

Opis Nasilje i agresivnost ne samo da su svuda oko nas već nam se svakodnevno nameću sa ekrana poput omiljenog proizvoda naše kulture. Proizvodeći anksioznost i strah, nasilje menja odnose među ljudima, širi nepoverenje, izaziva strepnju i netrpeljivost. Možda upravo ono na pravi način oslikava ova beznadežno hladna društva u kojima živimo. Zakon džungle je nesvakidašnja knjiga koja otkriva kako u naizgled mirnom i nepokretnom biljnom svetu takođe postoji borba, zastrašujući ratnici koji osvajaju teritorije, hemijska oružja, ali i druželjubivost i kolegijalnost. Životinje se sukobljavaju oko hrane, teritorije, seksualnih partnera i zaštite mladunaca. Ipak, priroda je izumela vešte strategije kojima je cilj da regulišu agresivnost kod životinja. One se primenjuju i usavršavaju kod riba, ptica, pa čak i kod vukova, ali, nažalost, ne kod pacova i… ljudi. Ljudi su oduvek pokušavali da ovladaju agresivnošću koja na tako dramatičan način preti našoj vrsti, dozivajući u pomoć filozofiju, religiju, psihologiju, sociologiju, ali nisu u tome uspeli. Agresivnost mora da se shvati da bi se savladala i kanalisala. Čovek je deo prirode i zato mora da se nadahnjuje primerima koje mu ona nudi. Ova jedinstvena knjiga prezentuje takve primere na nov i zanimljiv način otvarajući brojna vrata za analizu i rešavanje jednog od najvećih problema savremenog čoveka.

Opis Čuvaj se onih koji su ti najbliži… Prošlosti se ne možemo osloboditi, snovi će se kad-tad preobraziti u košmar, a ni prijateljstva nisu imuna na mržnju. Krajem leta 2013. mlada žena je ubijena u Stokholmu, u stanu-svratištu koji koriste žene s ulice. Tri sprata iznad živi Leo Junker, policajac iz Unutrašnje kontrole, najomraženijeg sektora policije, koji špijunira i cinkari sopstvene kolege. Još gore od toga, Leo je suspendovan zbog velike greške: tokom takozvane Gotlandske afere jedan policajac je nastradao, a on je držao pištolj. U međuvremenu, po stokholmskim predgrađima počinje potraga za ubicom žene, a Leo sve ozbiljnije sumnja da je u njeno ubistvo upleten neko iz njegovog neposrednog okruženja. Uporedo s lovom na ubice i izdajnike, raspliće se i priča o Leovoj prošlosti. „Nevidljivi čovek iz Salema spada u sam vrh skandinavskih krimića koji bi svaki ljubitelj istih morao da pročita.

Opis Ajsid Rou je četvrt samohranih majki i dece bez očeva, hordi otuđenih tinejdžera koji besposleno lutaju ulicama. Sofi Morison je mlada lekarka koja dolazi u tu četvrt i koje će se prilikom jedne hitne intervencije naći zatočena u kući pacijenta pred čijim vratima čitavo naselje traži njegovo iseljenje zbog sumnje da je pedofil…

Opis Život Harija Boša nije nimalo lak. Njegova kuća je obeležena za rušenje, devojka ga je napustila, a on se odao alkoholu. Pošto je nasrnuo na svog pretpostavljenog, morao je da vrati svoju policijsku značku i ode na psihijatrijsko lečenje. Sve svoje slobodno vreme provodi istražujući brutalno ubistvo prostitutke, njegove majke, iz 1961. I kako istina polako izlazi na videlo, postaje sve očiglednije da neko želi da ona ostane neotkrivena.

Opis Nikad ne odlazi u biblioteku noću. Nikad ne veruj strancu sa probušenom gumom. Nikad ne ulazi u kola. Nikad, nikad, nikad. Sara i Dženifer oduvek su bile najbolje drugarice. Kad je došlo vreme za odlazak na fakultet, njih dve su napravile listu stvari koje nikad ne smeju raditi. Ali dovoljan je jedan trenutak nepažnje – samo jedna neoprezna odluka – i njihov život pretvara se u noćnu moru: tri godine zarobljeništva u podrumu nemilosrdnog sadiste. Deset godina kasnije, Sara nastoji da vodi normalan život, sve dok ne sazna da bi njihov otmičar uskoro mogao izaći iz zatvora. Progonjena pismima koja joj stižu od njega i utvarama potisnute prošlosti, ona shvata da skrivanje više nije opcija. Moraće da uroni nazad u krug očajanja i straha iz kojeg je mislila da se izvukla i zađe duboko u svet, opskurnih kultova i drevnog izučavanja tehnika mučenja, gde je zakopana istina stravičnija od bilo čega što je mogla da zamisli… Šta god mislila, znaj da je gore od toga. „Otkažite sve obaveze i recite zbogom spavanju. Ova knjiga se ne ispušta iz ruke.“ – Džefri Diver

Opis Severozapadna granica, 1910. Krike ranjenog britanskog oficira ostavljenog na dnu mračnog klanca čuo je mladi škotski potporučnik. Ne obazirući se na zapovest da se povuče u tvrđavu, mladi Škot kreće sam, s bodežom u ruci, da spase svog druga od Patana, poznatih po tome što zarobljenom neprijatelju priređuju strašnu i sporu smrt. U klancu posle svega ostaje nekoliko leševa. Desetak godina kasnije posledice ove tragedije prete da progutaju Džoa Sendilendsa. Kao detektiv Skotland jarda u Indiji, Sendilends provodi dve sedmice sa svojim starim ratnim drugom Džemsom Lindzijem, zapovednikom tvrđave Gor Hatri u blizini prevoja Hajber. Između Britanaca i Avganistanaca vlada krhki mir, ali u ovu već osetljivu situaciju stiže i šarolika grupa posetilaca tvrđave. Posle smrti jednog i otmice drugih važnih gostiju, Džo i njegov drug Džems dobijaju sedam dana da otkriju, uhapse i pogube ubicu. A oni vrlo dobro znaju – ne učine li što se od njih traži, na granici će izbiti rat, jer zakoni patanskih plemena za krv traže – krv. Ovaj roman, treći u nizu o Džou Sendilendsu, osvojio je prestižnu nagradu Elis Piters, koju dodeljuje Udruženje pisaca kriminalističkih romana. „Istorijska atmosfera ovog romana opčinjava koliko i sam zločin.“ Guardian „Barbara Kleverli uspešno kombinuje slikovite istorijske pojedinosti sa savremenim načinom pisanja kriminalističkog romana.“ Observer

Opis Ulicama hara novi ubica. U tvojoj je kući. U tvojoj sobi. Traži krv. Žena je pronađena mrtva posle sastanka ugovorenog preko interneta. Tragovi na njenom telu upozoravaju policiju da ima posla s naročito svirepim ubicom. Pod pritiskom štampe da ubica bude što pre uhvaćen, vrh policije uviđa da je tom zadatku dorastao samo jedan čovek. Međutim, Hari Hule nije voljan da se vrati tamo gde je umalo sve izgubio. Bar dok ne posumnja da novo ubistvo može biti povezano s jednom njegovom starom, neuspelom istragom. Kad bude otkrivena sledeća žrtva, Hari mora da stavi na kocku sve ne bi li uhvatio onog jedinog koji se izvukao.

Opis Beka Metlok je na vrhuncu profesionalne karijere: radi kao pisac govora za popularnog guvernera države Njujork. Međutim, prima preteći telefonski poziv: „Ako ne prestaneš da deliš krevet sa guvernerom, ubiću ga.“ Iako Beka uopšte ne spava sa guvernerom, preteće ucene se nastavljaju. Više joj ni policija ne veruje, čak ni kada čovek koji je progoni ubija nedužnu ženu kako bi pokazao da je njegova pretnja ozbiljna. Kada guverner biva ustreljen u vrat, Beka beži u sigurnost obale Mejna, želeći da se sakrije ne samo od svog progonitelja, već i od vlasti. Za utočište bira mesto Riptajd, gde živi njen prijatelj sa koledža – i gde će se ubrzo izložiti još ozbiljnijoj opasnosti. . .

Opis Čuveni ilustrator Tolkinovih dela, Džon Hau, zaplovio je kroz tajne istorije da bi na svetlost dana izneo gradove skrivene u dubinama zemlje ili u zagonetnoj prošlosti. Njegove mudre reči i čudesne ilustracije dale su izgubljenim svetovima još jednu priliku da ožive. U lovu na jednoroga – iz predgovora Džona Haua „… Svet je vrlo prostran, a njegova prošlost još prostranija – i puna izgubljenih svetova. Šta je to svet i kako biva izgubljen? Ako u povesti možemo naći ikakvih naznaka, onda je čovečanstvo stvaralo svetove iz zametka gradeći ognjišta i u čudu gledajući zvezde. Novi svetovi smenjivali su stare, znanje je sticano i gubljneo. Sa svakim novim ljudskim bićem rađa se novi svet, i sa svakim po jedan svet umire. Vaš svet nije isti kao moj i, mada nam je možda mnogo šta zajedničko – svaki je svet jedinstven. Kako znamo da su činjenice tačne? Povest nije nužno ono što se dogodilo, češće je to ono što je neko rekao da se dogodilo. Gde god je to bilo moguće trudio sam se da se držim najverodostojnijih činjenica. Bilo da sam birao pograšno, ispravno, ili negde između, odabrao sam ono što se meni činilo najbolje. Suština istorije je da se sakupe delići, da se iskopaju ispod zemlje, pronađu u starim pričama i pismima. I naročito, u tome da se ti delići sastave, čak i ako svaki pripada nekoj drugoj slagalici. Postoje dve vrste izgubljenih svetova: oni izgubljeni u vremenu, pokopani i zaboravljeni, kao što je Mohendžo Daro, i oni koji žive u mašti, od Atlantide do Kamelota. Prve možemo zvati stvarnima, jer u njima su nekada postojale ulice kojima su prolazili ljudi. I ovi drugi su stvarni, samo na drugi način; oni otelovljuju našu potrebu za simboličnošću i smislom. Svi nam oni govore odakle dolazimo, telom i duhom – poneki oboma. Ova knjiga nije napisana da bi pružila konačne odgovore već da ispriča priča, očaravajuće priče od kojih je sačinjena naša prošlost, bila on astvarna ili izmišljena, da ponudi jedna skromna vrata ka tim svetovima. Ono što od te prošlosti stvaramo, ono što nam ona može reći o nama samima, beskrajna je priča, a ova knjiga je samo jedno majušno poglavlje među bezbrojnima koja je čine. Nadam se da će vas ono podstaći da čitate i ostala.“

Opis Šta ako možete spasti samo jedno dete? Izvanredan roman izuzetno talentovane spisateljica koji istražuje strašni scenario iz Sofijinog izbora: šta ako biste morali da birate između svoje dece? Savršen je letnji dan za proslavu desetog rođendana. Medi srećno stavlja svećice na tortu i ćaska s ćerkom i sinom, blizancima koji se raduju poklonima, zabavi i druženju s prijateljima. Međutim, jedan zvuk – zvono na ulaznim vratima – dovoljan je da unese strepnju u slavljeničko raspoloženje. Jedan prizor – velika senka koja zaklanja letnji dan – dovoljan je da u deliću sekunde srušu sve. Izaberi, kučko. Medi je prinuđena da donese doluku koja je najveći košmar za svaku majku: da izabere koje će dete žrtvovati, a koje spasti. Čin koji će nepovratno uticati na život cele porodice. Izuzetno pronicljiv i pametno osmišljen Izbor Samante King je psihološki triler koji nas vodi na uzbudljivo i napeto putovanje kroz ljudski um.

Opis Pred svoj pedeseti rođendan, Hari Hule živi kao u najgorim vremenima. Ponovo pije. Radi kao inspektor najnižeg platnog razreda u Odeljenju za krvne delikte. Izgubio je posao na Policijskoj akademiji. Supruga ga je izbacila iz kuće. Povrh svega serijski silovatelj i Svejn Fine ubica, izašao je iz zatvora posle mnogo godina uz pretnje da će se osvetiti onome ko ga je tamo poslao. U svom alkoholnom bunilu Hari sada očekuje ostvarenje svoje najveće more – napad na porodicu s kobnim ishodom. A onda se jednog jutra budi sa jezivim mamurlukom prekriven krvlju. „Ju Nesbe je moj novi omiljeni pisac kriminalističkih romana, a Hari Hule moj omiljeni junak.“ Majkl Koneli „Ja sam najveći svetski živi pisac kriminalističkog žanra, ali osećam kako mi Nesbe diše za vratom dok čeka moju dramatičnu iznenadnu smrt ne bi li zauzeo moje mesto na tronu.“ Džejms Elroj „Nesbe je jedan od najboljih pisaca krimića na celom svetu!“ Daily Express

Opis H. Dž. Vels bio je više od običnog pisca naučne fantastike. Njega ne zanimaju samo tehnička otkrića i primena tih otkrića, već pre svega njihovo dejstvo na ljudski život. Da čovečanstvo zaista živi zatvoreno u krugu ovih praiskonskih strahova pokazalo se i tridesetog oktobra 1938. godine kada je čuveni glumac Orson Vels stao sa grupom glumaca tačno u dvadeset časova pred mikrofone njujorškog studija Radio kompanije Kolumbija. Imali su u rukama slobodno prilagođenu verziju romana Rat svetova. Uz pomoć ovog rukopisa i svog glumačkog dara izazvali su najveću paniku u istoriji novije Amerike. Hiljade ljudi širom zemlje poverovali su da je nastupila invazija Marsovaca, „da strahotna čudovišta naoružana smrtosnim zracima uništavaju sav otpor koji im Zemljani pružaju, da od proposti nema spasa – smak sveta je pred vratima”. Sledećeg jutra novine su pisale o „snažnom talasu straha koji je zapljusnuo naciju”. Očevidno dejstvo radio-emisije izazvalo je užas i paniku u toj meri da je jedan od članova vlade čitav ovaj događaj nazvao „vrednim žaljenja”. Čuveni režiser Stiven Spilberg, 2005. snimio je film po romanu Rat svetova, u kome su u glavnim ulogama Tom Kruz, Dakota Fening, Tim Robins i Miranda Oto.

Opis Treći roman u serijalu o detektivu Maksu Vulfu. Grupa osvetnika luta vrelim letnjim londonskim noćima, otima zlikovce i veša ih. OSUĐENI SU NA SMRT: Član bande koji je zlostavljao devojčice. Bogati pijani vozač koji je pregazio dete. Propovednik mržnje koji poziva na ubistvo britanskih vojnika. Bizarna suđenja i pogubljenja prenose se na internetu. Osvetnici su dovoljno drski da dozvole da se to odvija pred očima policije. Dok broj mrtvih raste i neredi plamte po usijanom gradu, detektiv Maks Vulf lovi bandu ubica koji sebe smatraju herojima. I otkriva da žeđ za osvetom diše i njemu samom za vrat… „Ako već niste poklonik Maksa Vulfa, ovaj njegov slučaj savršen je uvod u londonsko podzemlje koje Toni Parsons veoma slikovito opisuje. On majstorski barata klasičnim instrumentima žanra, ali ga i obogaćuje opisima živih prenosa osvetničke pravde i kampanje za povratak smrtne kazne na društvenim mrežama, zbog čega Vulfov slučaj deluje potpuno savremeno.“ GQ „Odavno sam obožavalac dela Tonija Parsonsa i istinski uživam u njegovom žanrovskom preobražaju. Ovo je sjajno.“ Piter Džejms „Najbolji Parsonsov krimić do sada kojm se posebno ističe njegov izuzetni dar za duh vremena. Ova pronicljiva i jasno ispripovedana priča potvrđuje da je Toni Parsons stekao mesto na samom vrhu britanskog kriminalističkog žanra.“ Daily Mail „Spektakularno, napeto i autentično!“ Li Čajld

Opis … Nije zato čudno što u decembru postoji jedna duboko ukorenjena potreba čoveka za čudom, za dobrotom i ljubavlju. I kao što nam poznati, romantični nemački pisac E. T. A. Hofman, u Krcku Oraščiću, kaže, da je prelazak iz sumorne realnosti u najluđu divlju i božanstvenu fantastiku moguć u svakom trenutku, tako i mi možemo pomoću ovih priča da izdržimo ali i sažmemo tešku stvarnost: brige i mrak nek budu pozrnica dešavanja najvećih čudesa i lepota. Metamorfoza mraka u bleštavo svetlo, lepota je hrišćanskog praznika, Božića. Na pozornici decambarske svedenosti svaka maštovita duša može da ostavi svoj poklon: nežne reči i zamisli i slike za svetove daleke, bezbrižne, gde teku neki potoci vina ili limunadei gde okolo ćućore kućice od slatkiša. Za svetove daleke, u kojima stvari i bića imaju i muzičku stvarnost. Makar to, u ovom životu satkanom od gubitka i grubosti. Pretvaranje patnje zbog izgubljene ljubavi u misao o snu i pravdi, ili, barem, u san. Može i to da bude Božić: uteha i opraštanje za nepravde koje nam je svet ili voljeno biće zadalo. Neka ovaj dan bude bajkovit i čaroban, i vrati nas našem detinjem snu. Pored Hofmana, ovde su i priče Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Dikensa, Irvinga, Nabokova, Andersena, Kuprina, Gorkog, Zoščenka, Tvena, O’Henrija, Vile Kader, Lujze Mej Alkot i mnogih drugih…

Opis Dok se međunarodni tim naučnika u veličanstvenom istraživačkom centru Trido priprema za šest meseci nemilosrdne polarne zime, troje njihovih kolega pronađeno je mrtvo, bez zenica, tela zgrčenih u sablasnim, neprirodnim pozama. Amerikanka doktorka Džesika Henli, talentovani i nekonvencionalni epidemiolog, stiže da ispita tu medicinsku zagonetku i otkrije nepoznati biološki agens pre nego što on izazove nove žrtve. Istovremeno, slavni ruski admiral dobija u Moskvi tajni zadatak da locira i vrati rusku podmornicu, koja je iznenada i neobjašnjivo nestala s radara glavne komande.Kocka je bačena. Njihovi životi će se ukrstiti u Jurjevicevom napetom prvom trileru, koji zadivljuje i zastrašuje svojom medicinskom i istorijskom ubedljivošću. Istraga Džesi Henli i zadatak admirala Rudenka ujedinjuju ta dva junaka u borbi protiv opasnosti mnogo veće nego što su mikrobi – protiv naučne megalomanije, latentne hladnoratovske zategnutosti, toksina koji ugrožavaju životnu sredinu u svetu, a sve to u nepomirljivim ekstremima Arktika.Kao triler koji sjajno opisuje opasno, nestabilno područje gde nauka i globalna politika mogu da se sudare s katastrofalnim posledicama, Vektor Trido podseća na klasike žanra kao što su Operacija Šakal Frederika Forsajta i Mala smrt u Lisabonu Roberta Vilsona, sa zastrašujućim realizmom Soja Andromeda Majkla Krajtona. Jurjevicev roman im je svima dorastao po dometu i detaljima. Zbog njegove alarmantne i otrežnjujuće autentičnosti, čitaoci su neminovno njime opčinjeni i moraju da se zapitaju: „Da li bi ovo zaista moglo da se dogodi?“