o autoru: Saša Knežev je Amerikanac srpskog porekla. Rođen je u Los Anđelesu gde je i odrastao. Magistrirao je na Američkom univerzitetu u USC u oblasti filma i filmske kritike. Producent, scenarista, režiser. Često dolazi u Srbiju gde dobija inspiraciju za svoja nova ostvarenja. o knjizi: 96 strana, 21 cm, mek povez, latinica

Osma sednica Djordje Stojsic Kako je Slobodan Milosevic pobedio a Srbija izgubila. Tvrd povez Format 24x17 cm. Broj strana 190 Dobro ocuvano. Sadrzaj knjige mozete videti na slici.

RADNICKI UNIVERZITET `VELJKO VLAHOVIC` SUBOTICA 1979.GOD MEKI POVEZ 140 STR OCUVANO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 LK

VUČIĆ JEDNA PRIČA Aleksandar Djordjevic Autorsko izdanje, Beograd, 2022. Tvrd povez, format: 15x21 cm, 248 strana, ilustrovano, cirilica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova koriscenja. Kompaktna. 080124 ktj-60

Obama and the Clintons, McCain and Palin, and the Race of a Lifetime Harper 2010 448 strana odlična očuvanost “ It’s one of the best books on politics of any kind I’ve read. For entertainment value, I put it up there with Catch 22. ” — The Financial Times “ It transports you to a parallel universe in which everything in the National Enquirer is true… . More interesting is what we learn about the candidates themselves: their frailties, egos and almost super-human stamina. ” — The Financial Times “ I can’t put down this book! ” — Stephen Colbert Game Change is the New York Times bestselling story of the 2008 presidential election, by John Heilemann and Mark Halperin, two of the best political reporters in the country. In the spirit of Richard Ben Cramer’s What It Takes and Theodore H. White’s The Making of the President 1960, this classic campaign trail book tells the defining story of a new era in American politics, going deeper behind the scenes of the Obama/Biden and McCain/Palin campaigns than any other account of the historic 2008 election.

Izdavač: DERETA Godina izdanja: 0001 Broj strana: 125 Povez: Broširani povez NOVO POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 FR

New York : International Action Center 2002 371 strana odlična očuvanost The hypocrisy and lies behind the alleged humanitarian war waged by the United States and NATO are exposed in this anthology of carefully documented critiques of the Balkan conflict. Evidence is presented to conclude that divide-and-conquer tactics were used to stimulate war in Yugoslavia; critical essays examine the Hague Tribunal, the occupation of Kosovo, media deception, war crimes, and blatant NATO aggression. Contributors include Ramsey Clark, Slobodan Milosevic, and Michael Parenti.

GLOBUS/ZAGREB PROSVJETA/ZAGREB 1989.GOD 287 STRANA ODLICNO OCUVANO Knjige dr. Immanuela Velikovskog odjeknule su u cijelom svijetu postavši izazov vjerovanjima ortodoksne znanosti. Zemlja u previranju predstavlja dokumentirano izlaganje o globalnim katastrofama koje su do prije 3500 godina pustošile Zemljom izazivajući velike promjene kako na geofizičkoj površini Zemlje, tako i u evoluciji njezinog bio-svijeta. U svojim argumentima Velikovsky se oslanja na neposredne i čvrste dokaze: fosile, geomorfne ostatke, tektonske poremećaje. Polazi od stava da se uništenje mnogih živih bića kao i čitavih životinjskih vrsta odigralo ne samo u uvjetima suparništva i borbe za opstanak, nego i uvjetima katastrofalnih zbivanja, koja jedina mogu objasniti neke pojave, inače potpuno neobjašnjive s evolucijske točke gledišta. Niz fenomena kao što su iznenadne promjene klime, prodiranje mora u tlo, dizanje i spuštanje obala, nastanak novih vrsta, mogu se jedino objasniti izvanzemaljskim uzrocima, o kojima svjedoči knjiga Velikovskog. POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 OG

Knjiga decenije u SAD - Kako da slobodni gradjani Amerike ucine Ameriku ponovo slobodnom? Manifest promene, komunisticki manifest? Policijska drzava, kontrola, nadzor, tajno snimanje i pracenje, zloupotrebe ovlascenja, negiranje Ustava. Autor je bivsi sudija Vrhovnog suda SAD, Dr Dzon Vajthed

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U 9-11, Noam Chomsky komentira napade 11. rujna, novi rat protiv terorizma, Osamu bin Ladena, umiješanost SAD-a u Afganistan, kontrolu medija i dugoročne implikacije američkih vojnih napada u inozemstvu. Informiran svojim dubokim razumijevanjem ozbiljnosti ovih pitanja i globalnih uloga, 9-11 pokazuje Chomskyjevo besprijekorno poznavanje vanjske politike SAD-a na Bliskom istoku i južnoj Aziji, te baca svjetlo na ravnotežu svjetskih sila koja se brzo mijenja. Govoreći protiv eskalacije nasilja, Chomsky kritički ispituje vanjsku politiku Sjedinjenih Država i razmatra koje bi međunarodne institucije mogle biti upotrijebljene protiv podzemnih mreža i nacionalnih država optuženih za terorizam. Analiza 9-11 i dalje stoji kao mjera koliko dobro mediji mogu služiti svojoj ulozi informiranja građana, tako ključnoj za našu demokraciju u vrijeme rata. Avram Noam Čomski (engl. Avram Noam Chomsky; Filadelfija, 7. decembar 1928) je američki lingvista, filozof, pisac, profesor univerziteta i disident. Čomski je danas najuticajniji kritički mislisac u svetu, čije polje delovanja i interesovanja obuhvata lingvistiku, informacione tehnologije, ideologiju, savremeno društvo, politički sistem, obrazovanje i niz drugih sa ovim fenomenima povezanih tema. Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku. Kritičkim razmatranjem Skinerovog „Verbalnog ponašanja“, u kome je osporavao bihevioristički pristup proučavanju uma i jezika koji dominira u toku 1950-ih godina, posebno je doprineo razvoju kognitivne revolucije. Čomski je član saveta Novog Plamena, levičarskog časopisa na području bivše Jugoslavije. Njegov naturalistički pristup proučavanju jezika imao je posebno uticaja na filozofiju jezika i uma. Utvrdio je svoju hijerarhiju i klasifikaciju formalnih jezika na osnovu njihove generativne moći. Prema „Indeksu citata u umetnostima i humanističkim naukama“ iz 1992. godine, Čomski je u periodu od 1980. do 1992. godine bio najviše citiran živi naučnik, i osmi najcitiraniji naučnik uopšte.[1][2][3] Otkako je započeo svoju kritiku Vijetnamskog rata Čomski je postao nadaleko poznat, posebno internacionalno, po svojoj kritici medija i politike, i to više nego po linvističkim teorijama. Čomski je široko poznat i kao politički aktivista i kritičar spoljne politike SAD i drugih vlada. Čomski opisuje sebe kao liberterskog socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma (član je organizacije „Industrijski radnici sveta“, IWW.) Noam Čomski je inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka. U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije, jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu počela tek posle početka bombardovanja. Čomski je rođen u Filadelfiji, Pensilvanija. Otac mu je bio Vilijem Čomski, jevrejski naučnik i član „Industrijskih radnika sveta“ koji je poticao iz Ukrajine. Bio je profesor hebrejskog jezika, a objavio je školsko izdanje Srednjovekovne hebrejske gramatike. Njegova majka, Elzi Čomski, je došla iz današnje Belorusije, ali na nesreću njenog muža, ona je odrasla u SAD i govorila je „jednostavni njujorški engleski“. Njen prvi jezik bio je jidiš, ali Čomski kaže da je u njegovoj porodici taj jezik bio tabu, zabranjena tema. On opisuje svoju porodicu u nekoj vrsti „jevrejskog geta“, na rascepu između tradicija jidiša i hebrejskog jezika govoreći da je pod uticajem porodice bio uronjen u hebrejsku kulturu i literaturu. Čomski posebno opisuje tenzije koje je lično doživeo sa irskim katolicima i antisemitama sredinom tridesetih godina 20. veka. On kaže: Ne volim da pričam o tome, ali sam odrastao sa utrobnim strahom od katolika. Znao sam da je taj strah bio iracionalan i prevazišao sam ga, ali to je jednostavno poticalo iz mog ličnog iskustva sa ulice. [4] Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja fašizma, praćenim padom Barselone u Španskom građanskom ratu. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa anarhističkom politikom.[5] Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945, Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa Vesta Čerčmena (West Churchman) i Nelsona Gudmena (Nelson Goodman) i lingviste Zeliga Herisa (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih. Godine 1951. prihvatio je nominaciju od strane Gudmena kao mlađi njegov pratilac na Univerzitetu Harvard. Godine 1953. Čomski putuje u Evropu. Odlučio je da njegov pokušaj da formuliše strukturalnu lingvistiku ne bi uspeo zato što je jezik apstraktni generativni fenomen. Od 1955. napušta Univerzitet na Harvardu i počinje da predaje na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu narednih 19 godina. Noam se oženio lingvistikinjom Kerol Šec (Carol Schatz) i imaju dve kćerke: Avivu (1957) i Dajan (1960) i sina Herija (1967). Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“, njegovom možda najboljem delu u lingvistici. Godine 1961. je bio imenovan kao profesor na Katedri za moderne jezike i lingvistiku (sada je to Katedra za lingvistiku i filozofiju). Čomski je u ovom periodu bio mnogo više angažovan u politici, postao je jedan od vodećih kritičara Vijetnamskog rata, objavio je i esej povodom toga „Odgovornost intelektualaca“ 1967.[6] Od tada je postao najpoznatiji po svojim političkim gledištima, političkim govorima širom sveta i napisanim brojnim knjigama. Njegova dalekosežna kritika spoljne politike SAD napravila je od njega kontroverznu ličnost. Čomski je u prošlosti primio smrtne pretnje zbog kritike spoljne politike SAD. Bio je na listi Teodora Kacinskog određen kao meta, pa je u periodu kada je Kacinski bio moćan, Čomski morao da proverava svu svoju poštu, jer je brinuo zbog mogućeg podmetanja eksploziva. Čomski tvrdi da ponekad dobija tajnu policijsku zaštitu kad je u dvorištu Instituta za Tehnologiju u Masačusetsu, iako se on sam ne slaže sa policijskom zaštitom.[7] Uprkos svojoj kritičnosti, Čomski je nastavio i dalje da živi u SAD, zato što i dalje veruje da je to „najveća država na svetu“. Ovaj komentar je kasnije objasnio govoreći „Procenjivanje zemlje je besmisleno i ja nikad ne bih koristio takve reči, ali to je jedan od američkih uspeha, posebno na području slobodnog govora, što je postignuto posle viševekovne borbe, čemu se treba diviti“. Čomski je potvrdio ovu kritiku shvatajući to više kao vrlinu: Ja sam rođeni govornik i volim to kao opredeljenje... Sumnjam da su ljudi privučeni time šta je neka osoba... Ljudi su zainteresovani za način izlaganja mišljenja, zato što im je to važno. Mi ne želimo da budemo poljuljani površnim govorom, emocijama i slično. Doprinos lingvistici „Sintaksičke strukture“ bile su u stvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi transformacionu gramatiku. Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a kontekstno slobodna gramatika je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva univerzalna gramatika. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica. „Principi i parametri“ koje je Čomski proširio u svojim predavanjima u Pizi 1979, kasnije je objavljeno kao „Predavanja o vladi i vezivanju“ i strogo zahteva upotrebu univerzalne gramatike i gramatičkih principa naglašavajući da su jezici urođeni i nepromenljivi, a razlike između većine svetskih jezika mogu biti okarakterisane terminom „parametar“smeštenom u mozgu (takav je „popdrop“ parametar koji pokazuje da se npr. u engleskom uvek zahteva subjekat, dok u španskom može biti izostavljen). U ovom pogledu, detetu su, da nauči jezik potrebna leksička obeležja (reči, gramatičke morfeme i idiomi) i da determiniše usvojene sisteme parametara koji mogu biti bazirani u nekoliko ključnih primera. Brzina kojom deca uče jezik je neverovatno velika, ako imaju urođenu sposobnost da uče jezik. Slične korake pri učenju jezika preduzimaju deca širom sveta, činjenica je da prave i karakteristične greške. Godine 1994. Čomski je formulisao „Minimalistički program“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika. Čomskijeve ideje imale su snažan uticaj na istraživače koji su istraživali usvajanje jezika kod dece, dok neki istraživači koji rade u ovoj oblasti ne podržavaju Čomskijeve teorije. Generativna gramatika Čomskijev pristup sintaksi, uključujući generativnu gramatiku, proučava gramatiku kao znanje koje poseduju osobe koje govore neki jezik. Još od 1960. Čomski tvrdi da je većina našeg znanja urođena i da deca treba da nauče samo određena obeležja maternjeg jezika.[8] Urođeno lingvinističko znanje se naziva univerzalna gramatika. Iz Čomskijeve perspektive najjači dokaz za postojanje Univerzalne gramatike je činjenica da deca uspešno usvajaju maternji jezik za kratko vreme. Čomskijeve teorije su popularne posebno u SAD. Kritike su dolazile iz različitih pravaca. Lingvisti, pristalice Čomskog oslanjaju se na intuiciju govornika na osnovu koje mogu da prepoznaju pravilnu strukturu rečenice. Stotine različitih jezika pridaje značaja literaturi generativne gramatike,[9][10][11][12][13] postojale su tendencije da se utvrde zahtevi Univerzalne gramatike koji su prihvaćeni kod malog broja jezika. Neki psiholozi i psiholingvisti, iako simpatizeri Čomskijevog programa, nisu se slagali sa tim što Čomskijevi lingvisti ne obraćaju dovoljno pažnje na podatke iz eksperimenata izvedenih pri procesiranju jezika, a rezultat toga je da njihove teorije nisu psihološki verodostojne. Mnogo radikalnija kritika postavlja pitanje da li je neophodno posedovanje Univerzalne gramatike da bi se objasnilo usvajanje jezika kod deteta. Bilo je dosta neslaganja što se tiče generativne gramatike, na kraju se čak vodio „Lingvistički rat“ od 1960. do 1970. kada se generativno semantičko pomeranje našlo u opoziciji sa Čomskim. Danas možemo videti gramatički okvirne radove kao što su „Headdriven“ frazne strukturne gramatike, leksička funkcionalna gramatika, kombinatorna kategorijalna gramatika u potpunosti su Čomskijevski orijentisani. Hijerarhija Čomskog Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji. Doprinosi psihologiji Rad Čomskog u lingvistici je ostvario veliki uticaj na modernu psihologiju.[14] Za Čomskog, lingvistika je grana kognitivne psihologije; istinski, pravi uvid u lingvistiku podrazumeva prateće razumevanje aspekata mentalne obrade i ljudske prirode. Njegova teorija univerzalne gramatike su mnogi videli kao direktan izazov trenutno važećim biheviorističkim teorijama. Takođe, njegov rad ima velike posledice na razumevanje kako deca uče i šta zaista predstavlja sposobnost korišćenja jezika. Čomski je 1959. publikovao uticajnu kritiku dela „Verbalno ponašanje“ Barhus Frederik Skinera. B. F. Skiner je u knjizi dao spekulativno objašnjenje jezika u funkcionalnim, biheviorističkim terminima. Termin „verbalno ponašanje“ je definisao kao naučeno ponašanje koje ima svoje karakteristične posledice, zadobijene kroz učenje ponašanja drugih, čime je stvoren mnogo širi pogled na komunikativno ponašanje od onog uobičajenog kojim se bave lingvisti. Skinerov pristup je fokusiran na okolnosti u kojima se jezik korišćen; na primer, tražiti vodu je funkcionalno drugačiji odgovor od označavanja da je nešto voda itd. Ovako funkcionalno različite vrste odgovora, koje zahtevaju u povratku odvojena objašnjenja, su dijametralno suprotne tradicionalnom mišljenju o jeziku i psiholingvističkom pristupu Čomskog. Čomski je smatrao da funkcionalističko objašnjenje ograničavajući sebe na pitanja komunikativnog čina ignoriše važna pitanja. (Čomski, „Jezik i mišljenje“ 1968). On se fokusirao na pitanja koja se tiču operacija i razvoja urođene strukture za sintaksu koja je sposobna da stvaralački organizuje, okuplja, prilagođava i kombinuje reči i fraze u razumljive iskaze. U raspravi Čomski je naglasio da naučna primena biheviorističkog principa pri ispitivanju životinja ima velike nedostatke u objašnjavanju adekvatnosti i da je čak više delimično površna kao prikaz ljudskog verbalnog ponašanja zato što teorija ograničavajući se na spoljašnje uslove, na „što je naučeno“, ne može adekvatno da se primeni na generativnu gramatiku. Čomski se oslonio na primere brzog učenja jezika kod dece, uključujući njihovo brzo razvijanje sposobnosti sklapanja proširenih i složenih rečenica i univerzalno kreativno korišćenje pri upotrebi maternjeg jezika da bi naznačio način kojima Skinerov pogled objašnjava primerom pododredbe teorije pomoću dokaza. On je tvrdio da se za shvatanje ljudskog govornog ponašanja kao što su kreativni aspekti upotrebe jezika i razvoj jezika, najpre mora uzeti kao postulat genetički lingvistički doprinos. Pretpostavka da važni aspekti jezika su ishod univerzalne urođene sposobnosti odvija se suprotno Skinerovom radikalnom biheviorizmu. Čomskijeva revizija Skinerove teorije iz 1959. godine je za posledicu imao više oštrih kritika, a najpoznatija kritika je bila Keneta Mek Korkvodala, objavljena u raspravi „O Čomskijevoj reviziji Skinerovog Verbalnog ponašanja“ iz 1970. godine. Ovu kritiku je kasnije pojačao i proširio u radu Nejtana Stemera 1990. Ova i slične kritike uspostavile su neka gledišta koja se ne priznaju izvan okvira biheviorističke psihologije, kao na primer ona da Čomski nije posedovao adekvatno razumevanje bilo bihevioralne psihologije uopšte, kao ni razlike između Skinerove teorije i drugih varijacija te u skladu sa tim i tvrdnje da je Čomski načinio nekoliko ozbiljnih grešaka. Tvrđeno je da Čomskijevska kritika Skinerove metodologije i osnovne pretpostavke su utrle put za „kognitivnu revoliciju“, prelaz sa biheviorizma na kognitivizam u američkoj psihologiji između pedesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. U njegovom delu „Kartezijska lingvistika“ iz 1966. godine i naredna dela, Čomski je istakao objašnjenje ljudske jezičke sposobnosti koja je postala model proučavanja u nekim oblastima psihologije. Dosta toga pd današnjih pretpostavka načina rada uma potiču direktno iz ideja koje je izneo Čomski kao prvog autora modernog doba. Postoje tri ključne ideje. Prva je da je mišljenje „kognitivno“ ili da mišljenje zapravo sadrži mentalna stanja, uverenja, sumnje i sl. Druga, on tvrdi da većina važnih osobina jezika i mišljenja su urođene. Učenje i razvoj jezika su rezultat razvijanja urođenih sklonosti koje je izazvano iskustvenim unosnim podacima spoljašnje okoline. Veza između ljudske urođene sklonosti ka jeziku i nasleđu je bila srž debate suprostavljanja Noama Čomskog i Žana Pijažea. Iako je veza između genetičke strukture ljudi i sklonosti ka jeziku bila takođe nagoveštena u to vreme i u drugim diskusijama, još uvek smo daleko od razumevanja genetskih osnova ljudskog jezika. Delo izvedeno iz modela selektivnog učvršćivanja sinapsi ostvareno od strane Žan Pjera Šonžea, Filipa Kureža i Antoana Danšina koje nedavno usavršeno eksperimentalno i teoretski od strane Žaka Melera i Stanislasa Diena,[15] posebno u oblasti numeričke kognicije je posudilo pomoć Čomskom „nativizmu“. To, međutim, ne daje ključ o vrsti pravila koja uređuju neuronsko povezivanje da bi omogućilo jezičku sposobnost. Naredni psiholozi da bi proširili ovu generalnu „nativističku“ naučnu postavku preko jezika. Na kraju, Čomski je napravio koncept o „modularnosti“ kritičnu osobinu saznajne izgradnje mišljenja. Mišljenje je sastavljeno od polja konverzacije, specijalizovan podsistem sa ograničenim tokom međukomunikacije. Ovaj model se drastično razlikuje od starih ideja pošto svaki deo informacije u mišljenju može biti korišćen od strane bilo kog kognitivnog procesa (na primer, optičke iluzije ne mogu biti „isključene“ čak i ako se zna da su iluzije)...

A Global Survey of Media Independence All over the world, governments are developing sophisticated methods to muzzle honest reporters and intimidate their editors. Through this invaluable survey, Freedom House shines the spotlight on the adversaries of press freedom, explains their techniques, and alerts the public to acts of repression. -- Mara Liasson, national political correspondent, National Public Radio When it comes to understanding the state of freedom in the world, the world turns to Freedom House. As in past years, Freedom of the Press represents the definitive, state-of-the-art assessment of press freedom and the legal, political, and economic forces that support or undermine it. This report will put the glare of public attention on governments that deny press freedom, and will thereby help to open to light the dark corners of the world where information is controlled and journalists work in mortal peril. -- Jeffrey D. Sachs, Columbia University, and special advisor to UN Secretary General Kofi Annan The Freedom House annual survey of the status of press freedom around the world is the most accurate and consistent analysis of that most fundamental human right, without which democracy, the rule of law, and free markets cannot exist. It is the most useful reference guide for international government officials, business executives, and press freedom advocates. -- James Ottaway, chair, World Press Freedom Committee Freedom House is a nonprofit, nonpartisan organization that supports democratic change, monitors freedom, and advocates for democracy and human rights. 2005., broširani povez, XXI + 226 strana, nepodvlačena, nema posvetu, odlično očuvana, težina 420 grama. *

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 41

VANJSKA POLITIKA PREMIJERA INDIJE! Ovo je prva cjelovita knjiga koja pruža uvid u međunarodne odnose Indije u doba Modija. Pod vodstvom premijera Narendre Modija, indijska je vanjska politika postala dinamičnijom i pažljivije planiranom. Tijekom njegova mandata, ostvarena su brojna prijelomna postignuća i probici koji su odreda preobrazili globalnu poziciju Indije. Njegovi napori da dosegne svaki kutak planeta postavili su snažne temelje za unaprjeđenje indijskih ekonomskih, strateških i kulturnih interesa. Jasnoća njegove vizije, njegova snažna odlučnost, srdačnost njegova osobnog stila i brzina njegovih mjera na globalnoj razini bila je iznimna i po sadržaju i po formi. Udahnuo je indijskoj vanjskoj politici novi smisao i entuzijazam. Nije nikakvo pretjerivanje reći da se „Modijev učinak“ također može osjetiti i u multilateralnim forumima kao što su Ujedinjeni narodi, G20, u domeni klimatskih promjena, i u globalnom trgovinskom sustavu, gdje se danas na Indiju gleda kao na važan čimbenik koji nosi mogućnost da postane velikom silom i faktorom rješenja brojnih problema. U pogledu svih kriza koje su zadesile međunarodnu zajednicu, kao što su terorizam, oružani sukobi, ekološka ugroza i ekonomski šokovi, g. Modi je bio vrlo uočljiv u svojim pokušajima da udruži svoje kolege svjetske vođe i pokrene zajedničku frontu. Sklapanjem novih prijateljstava i partnerstava između Indije i ključnih zemalja u različitim regijama svijeta, donio je novu nadu za mir, stabilnost i ekonomski prosperitet. G. Modija smatraju čovjekom koji sam vlastitim snagama poboljšava ugled Indije kombinacijom gospodarske diplomacije, povezivanjem s dijasporom i izgradnjom strateških odnosa s regionalnim silama. Golemi priljevi inozemnih izravnih ulaganja iz državnih investicijskih fondova zaljevskih država potvrda su sposobnosti g. Modija da pretvori mogućnosti Indije u stvarne sposobnosti. Autor, g. Sreeram Chaulia, talentirani je mladi znanstvenik koji se istaknuo kao oštroumni promatrač i komentator uloge Indije u svijetu. Njegovi brojni znanstveni i novinski tekstovi te televizijska gostovanja podučili su auditorij nekim suptilnijim aspektima vanjske politike i državništva. Ova knjiga potvrda je njegovom intelektualnom umijeću glede jedne veoma važne teme za suvremeni svijet. Velika azijska civilizacija kao što je Indija treba na svom čelu nekog tko je kadar poslati pozitivnu poruku i poduzeti odlučne mjere. Knjiga dr. Chaulije do detalja objašnjava zašto je g. Modi u ovom trenutku nasušno potreban te zašto je, u tom smislu, prava osoba na pravom mjestu koju Indija sada treba, a svijet iščekuje. SREERAM CHAULIA profesor je i dekan na Školi za međunarodne odnose Jindal pri Globalnom sveučilištu O. P. Jindal u Sonipatu u Indiji. Eklektični je politolog specijaliziran za međunarodnu sigurnost i međunarodnu političku ekonomiju. Autor je i urednik djela People Who Influenced the World (Murray Books, Adelaide, 2005.) te autor djela International Organizations and Civilian Protection: Power, Ideas and Humanitarian Aid in Conflict Zones (I. B. Tauris, London, 2011.) i Politics of the Global Economic Crisis: Regulation,Responsibility and Radicalism (Routledge, New Delhi, London i New York, 2013.). Obrazovanje je stekao na institucijama kao što su Koledž Sv. Stjepana, Sveučilište u Delhiju; Sveučilišni koledž, Sveučilište u Oxfordu; Londonska škola ekonomije i političkih znanosti, Sveučilište u Londonu te Škola za građanstvo i javne poslove Maxwell, Sveučilište Syracuse. Vodeći je kolumnist za indijske novine – The Economic Times i The Asian Age – gdje razmišlja i piše o svjetskim zbivanjima, te komentator aktualnih međunarodnih problema na radiju i televiziji u Indiji i inozemstvu. Radio je kao međunarodni civilni mirovnjak u ratnim zonama Šri Lanke i Filipina.

KODIFIKACIJA PRINCIPA MIROLJUBIVE I AKTIVNE KOEGZISTENCIJE-ZBIRKA RADOVA.. IZDAVAC:`IMRP` 1969 GODINE, 426 STRANA

tvrd povez dobro ocuvano ilustrovano fotografijama 15

NARODNA DRŽAVA.. Komplet časopisa za 1948 godinu. Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Znaci stajanja. Čitljiva i pregledna..

VAŠINGTERNA I SRBI - Zoran Petrović Piroćanac Od Trumanovih jaja do Klintonovog osiromašenog uranijuma Izdavač: INSTITUT ZA POLITIČKE STUDIJE Beograd Godina izdanja: 2013. Povez: broš Broj strana: 317 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Svetko Kovač

Cena knjige bitno smanjena Povez: : mek Strana : 400 Stanje : oštećene korice , na ptvi 35 strana pojedini redovi podvučeni

Капитално дело Јулијуса Еволе, доајена традиционалистичке мисли, по први пут на српском језику! „Можемо се сложити са ставом Ернста Јингера, према коме је савремени човек, стварајући технологију како би доминирао природом, потписао уговор о задужењу које сада долази на наплату; односно ово је врста рата у којој технологија узвраћа ударац и прети не само да уништи човека физички, већ и духовно. Дакле, човечанство мора да се помири са својим делом и да се са њим такмичи. То је, међутим, немогуће уколико се не створи нова унутрашња димензија...“ 300 стр.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mark Abeles (Marc Abél?s) je francuski etnolog i politički antropolog. Doktorirao je knjževnost i društvene nauke. Zaposlen je u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) u zvanju rukovodioca istraživanja. Pored toga, Abeles je i direktor Laboratorije za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) u Parizu. Njegova glavna dela su: Jours tranquilles en 89. Ethnologie politique d’un département français (Mirni dani godine 89. Politička etnologija jednog francuskog departmana), 1989, Anthropologie de l’Etat (Antropologija države), 1990, La vie quotidienne au Parlement européen (Svakodnevni život u Evropskom parlamentu), 1992, i En attente d’Europe (U iščekivanju Evrope), 1996.U Antropologiji države Abeles odgovara na pitanja da li je antropološko proučavanje politike savremenih društava moguće, šta nam takav poduhvat može doneti i kako postati etnolog svojih savremenika u oblasti gde je tumačenje svuda i uvek prisutno, a ponekad čak prethodi sâmom delanju? Knjiga je podeljena na tri dela: 1. OPSEDNUTOST DRŽAVOM, 2. PREISPITIVANJE DRŽAVE i 3. DRŽAVA KAO PREDSTAVA. Mark Abeles (Marc Abéles) je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. U Biblioteci XX vek 2001. godine objavljena je i Abelesova Antropologija države/, takođe u prevodu Ane A. Jovanović.

Збигњев Бжежински није само чувен по својим теоријским расправама о политичким проблемима, већ и по томе што је у једном периоду свога живота био специјални саветник америчких председника за безбедност. Услед ове непосредне укључености у практичну политику, он је лично познавао највеће светске државнике; између осталог, био је шеф америчке делегације која је преговарала са кинеским лидером Денг Сјаопингом о побољшању односа између Америке и Кине. Бжежински је упућен у многе тајне `високе политике и дипломатије`, у оно што се збива иза кулиса јавног политичког живота. Полазећи од анализе садашње светске ситуације у којој је дошло до знатне ерозије америчке моћи, Бжежински у својој новој књизи настоји да одговори на питања од којих зависи даља судбина света: да ли ће Кина престићи до 2025. Америку и постати најјача светска сила; какви су сценарији могући, ако се то догоди - да ли би Кина могла да игра улогу Америке на глобалном плану или би њен тријумф довео до стварања антикинеског фронта у који би били укључени Јапан, Индија, Јужна Кореја и Русија итд; да ли би, уколико Кина успе да се попне на светски трон, свет постао стабилнији или би се над њиме надвио ризик фронталних сукоба и хаотичне ситуације. Као врсни познавалац кинеских унутрашњих прилика, Бжежински даје бриљантну, до сада најбољу и најдокументованију анализу ривалитета између Америке и Кине од чијег исхода зависи судбина човечанства. Ова књига је једна од оних се читају без даха, `наискап`, јер она поседује унутрашњу драматику и суочава читаоца са досад непознатим подацима и шокантиним детаљима. (210 стр.)

Tvrd povez , knjiga se nalazi u veoma dobrom stanju

Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1941-1945 I-II Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ 1946 I-II komplet odlično očuvane Dokumenti o spoljnoj politici Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1941-1945, 1946 JUGOSLOVENSKI PREGLED Mihailo Stevović Savezni sekretarijat za inostrane poslove

Mark M. Hauard: SLABOST CIVILNOG DRUŠTVA U POSTKOMUNISTIČKOJ EVROPI Mek povez, 240strana, izdavač: GRAĐANSKE INICIJATIVE - Beograd