BEZ postera Stripovi:Maja - Pandorina kutija 2.deo ---------- Učenik Dikobi, Animalci Obuci papirnu lutku: Mina, sirena dunavsko - moravska Čik napravi: Trik sa balonom Pričam ti priču: Znatiželja izviruje iza lipe - Gordana Timotijević Poznate face: Triniti Stouks Sport: Luka Dončić Ocena: 4+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Iva i Nikola Pajvančić Povez: tvrd Broj strana: 186 Format: 22 x 28,5 cm Posveta na predlistu, ćoškići korica malo oguljeni, unutra čista i veoma dobro očuvana. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele! Mačak u čizmama Mala sirena Hrabri krojač Aladin Toma Palčić Snežana i sedam patuljaka Bremenski muzikanti Lepotica i zver (K-157)

mala laguna dobro očuvana mali trag korišćenja nema pisanog

Nova knjiga,2013.Tvr povez ,129 str. Danski pisac H.K. Andersen(1805.-1875.) je jedan od najomiljenih dečijih pisaca i tvorac najlepših i najpoznatijih dečijih bajki : „Mala sirena“, „Carevo novo odelo“, „Ružno pače“, „Princeza na zrnu graška...“ U ovoj knjizi vas upoznajemo sa ne tako poznatim pričama, koje po bujnosti mašte i lepoti jezika ni malo nezaostaju za Andersenovim najpoznatijim i najčešće prevođenim delima. Njegove mnogobrojne priče i bajke obiluju divnom maštom i pune su zanimljivosti i preokreta tako da se čitaju bez predaha. Korisni saveti i skrivene poruke tako su vešto protkane kroz priču, da njegovi mladi čitaoci izvlače, gotovo nesvesno, dragoceno naravoučenije. Lepota njegovog pisanja se ogleda i u tome što nas na neobično lak i zabavan način uči stvarima iz različitih sfera života i potencira važnost učtivosti i lepih manira.

Disney Zlatna biblioteka čarobnih priča Izdavač: Hachette Fasicoli S.R.L. Milano, 2020.god. Tvrd povez, ilustracije, ćirilica, po 24. strane. 1 Mućkalica 2 101 dalmatinac 3 Medin brat 4 Priča o igračkama 5 Deda Zeka 6 Aladin 7 Alisa u zemlji čuda 8 Grad heroja 9 Automobili 10 Vajana Zov pučine 11 Mala sirena 12 Fina Nina - Misterija nestale lutke 13 Miki Maus nosi Božićnu poštu 14 Spasioci u Australiji 15 U potrazi za Dori 16 Sofija druga 17 Zov divljine 18 Dobri dinosaurusi 19 Doktorka Pliško - Sneško Belić u boji 20 Mulan 21 Lavlja straža 22 Zvonar Bogorodičine crkve 23 Zvončica i legenda o čudovištu iz nedođije 24 Olover i družina 25 Zvončica i tajna krila 26 Zaleđeno kraljevstvo 27 Lilo i Stič 28 Upoznajte Robinsonove 29 Vini Pu i medeno drvo 30 U mojoj glavi

Di Šulman PROPOLIS PLUS, 2008. 47 ilustrovanih strana. Lepo očuvana knjiga. Keti Jeti, mama Jeti, tata Jeti i beba Gu živeli su u maloj jeti-kolibi, na obodu Malog gaja, carstva čudesnih stvorenja. Jedno jutro nije počelo uobičajeno, plakanjem, coktanjem ili zveckanjem bebe Gu i Keti je znala da se nešto strašno dogodilo! Beba Gu se razboleo i lek za boljku moraju da potraže kod Abrakadabrila. A on zadaje teške abrakadabralice, koje niko ne razume. Petoro bajkovitih prijatelja: Keti-Jeti, njena najbolja drugarica sirena, krilati konj, zmaj i jednorog udružuju svoje moći u potrazi za tajanstvenim lekom za malog brata glavne junakinje. Ne znaju šta traže, ali znaju da moraju da siđu u Močvaru velikog straha, kod Grozomorne hidre. Di Šulman (1957, Johanesburg) je engleska spisateljica i ilustratorka za decu. Diplomirala je engleski na Univerzitetu Jork, a ilustraciju na Umetničkoj školi Harou. Napisala je i/ili ilustrovala pedesetak knjiga.

Kao novo. Bez posvete. Ja sam modna kreatorka - Više Autora Godina izdanja: 2022 Broj strana: 60 Povez: Mek Knjiga sa zadacima i nalepnicama Zakorači u blistavi svet mode pun šarenih, neobičnih i jedinstvenih kreacija. U kutiji te čekaju tri knjige i više od 300 nalepnica koje ćeš koristiti da stvoriš zadivljujuće modne kombinacije svojim drugaricama princezama, balerinama i sirenama. Tri knjige sa zadacima i nalepnicama: • Balerine • Princeze • Sirene Više od 300 nalepnica.

Đavolji kolosek, Bojan Bosiljčić Vreme knjige, Beograd, 1994. mek povez 305 strana odlično očuvana knjiga Kada u odsudnom trenutku, gotovo istovremeno sa početkom prvih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, ekspresnim vozom Matoš krene da provede vikend u Zagrebu, umesto harmonije i spokoja, pevač Borko pronalazi životnu ljubav sa kojom će jednom zauvek skrenuti sa „prvog levog koloseka“. Za Marijom i Borkom ostajaće pejzaži gradova u kojima su se voleli, u kojima su tražili i pronalazili jedno drugo, u doba kada su tonove već raštimovanih violina sve više smenjivali zvuci sirena i mitraljeza. Kako smo se našli na đavoljem koloseku i kako je on u pakleni vir povukao sve, pa i generacije rođene i stasale u jednoj lepoj zemlji, nesvesne da žive u jednoj neodrživoj istorijskoj tvorevini i na buretu baruta, uljuljkane u moćnoj propagandi i relativnom blagostanju, željne života, ljubavi, lepote, putovanja i lične sreće, o tome zapravo u jednom od svojih slojeva govori Bosiljčićev roman.

Autor: Jovana Bačić Povez: broširan Br. strana: 140 Format: 12x18,5 `Glavna junakinja ovog romana zaljubljuje se u muškarca koji joj je po svim pravilima - zabranjen. Nemoćna da se izbori protiv svojih osećanja, ona počinje da piše. Uskoro primećuje da se dešava nešto neobično: priče se ostvaruju. Dimenzije se prelamaju, mašta i stvarnost gube jasne obrise, otvaraju se kapije čarobnih svetova. U primorskom gradu upoznaje mističnu ženu koja joj otkriva da u njenim rečima postoji moćno magijsko dejstvo. A magične stvari mogu biti opasne; uvek postoji neka pogodba, neki zalog potreban da bi čarolija potrajala. Mala sirena mora zbog ljubavi da proda svoj glas, Pepeljuga da pobegne pre ponoci, a šta mora da učini moderna Penelopa, i koliko će joj u tome pomoći susret sa Vešticom, odlazak na tajanstveni pozorišni karneval i noć provedena sa voljenim muškarcem u staroj porodičnoj kući...saznaćete... Ovo je roman uz koji se pije crno vino, igraju opasni plesovi i ponovo zaljubljuje...roman tajnih strasti, vrcavog smeha i zabranjenih ljubavi.`

Knjiga je kao nova. Kraljevstvo Božje i nacionalizam - Drago Bojić Izdavač: Mostart Jugoslavija Godina izdanja: 2018 Broj strana: 316 Format: 22 cm Povez: Broširani Ukoliko bih morao ukazati na jednu zajedničku nit koja se provlači kroz praktički sve – tematski iznimno široko postavljene – eseje, kritičke analize i javne nastupe Drage Bojića, bilo bi to upravo pregnantno inzistiranje na demobilizaciji društva. Na skidanju uniformi i odbacivanju oružja. Na gašenju borbenih strasti. Na isključivanju sirena za uzbunu. Na otkazivanju poslušnosti političkim i religijskim vojskovođama. Gotovo kompletan opus ovoga pisca, u svakom svom elementu, sadrži kao etičku konstantu jasan demobilizacijski zahtjev, artikuliran kroz nedvosmisleno upozorenje o pogubnosti poslijeratnog ratnog stanja i bespoštednu kritiku političkih, crkvenih i kulturnih elita čija je ambicija – u velikoj mjeri ostvarena – organizirati kompletno društvo po modelu vojne utvrde i opskrbiti ga mentalitetom kakav vlada u pograničnoj karauli. Ta upečatljiva intelektualna i moralna gesta toliko obilježava Bojićev javni rad da skoro može biti riječi o specifičnome autorskom pravcu, o nečemu poput – shvatimo li stvar u najširem smislu riječi – teologije razoružanja. Viktor Ivančić

Potpuno nova knjiga, bez posvete. Autor: Frank Goldamer Žanr: Istorijski romani Pismo: Latinica Broj strana: 288 Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2022. Prvi roman u serijalu o Maksu Heleru. Treći rajh je pred kolapsom. Velelepni grad Drezden je gotovo uništen. Glasine o užasavajućem ubici koji je pod zaštitom sirena za uzbunu iskasapio mladu medicinsku sestru kolaju gradom. Iskusni policajac Maks Heler mora da reši slučaj, a ubica ponovo udara... Grad je preplavljen izbeglicama, svi gladuju usled nestašice, a Heler, ophrvan brigom zbog sinova koji su i dalje na frontu, mora da vodi istragu bez ikakvih resursa, pod vođstvom novog šefa, okrutnog oficira SS-a. Sve deluje beznadežno. A onda, dok saveznici danonoćno bombarduju grad, Heler nailazi na nove, opasne tragove i kreće u složen i žestok lov u kom se ne zna je li lovina on ili monstrum poznat kao Sejač straha. „Napet, dramatičan i savršeno napisan triler.“ – Morgenpost „Goldamer prepliće krimi-zaplet sa dramatičnom istorijskom pozadinom i tako stvara uzbudljivu priču koja je znatno više od običnog trilera.“ – Oberhessische Presse „Uzbudljiv triler čije je centralno pitanje koja je vrednost ljudskog života kada se svet oko vas ruši.“ – Westdeutsche Allgemeine Zeitung

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! Bogato ilustrovano! Mala morska princeza, koja čezne da bude čovjek, zamjenjuje rep svoje sirene za noge, nadajući se da će osvojiti ljubav princa i zaslužiti besmrtnu dušu za sebe.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Dela Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843) Carevo novo odelo (1837) Mala sirena Mala princeza (1837) Princeza na zrnu graška Ašasver (drama) Dve baronese (roman) Improvizator (roman) Palčica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Ilustracije: Vilhelm Pedersen Lorenz Frolich Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. - Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova prevedeno na više od 125 jezika, su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce. Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove. Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”. On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` - izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti - „Olovni vojnik“...

MAJA I JA I MAJA - SRETEN UGRIČIĆ U životu Maje koju smo upoznali u istoimenom serijalu čuvenih slikovnica sve se menja. Ona se s bratom Mišom igra nekih nesvakidašnjih igara, koje testiraju zadate granice tela i osećanja. Njen otac je japi i uživalac kokaina, a prema njoj je nasilan. Maja ne zna kako će joj se okončati detinjstvo. Možda prvim zaljubljivanjem na kraju letnjeg raspusta? Maja s porodicom letuje na Jadranu. Nagoveštaj surovog kraja njenog detinjstva poklapa se sa nagoveštajem surovog kraja jedne zemlje, Jugoslavije, u kojoj se živelo baš kao u slikovnici. Maja ne samo da se hvata u koštac sa realnošću odraslih, nego je na svoj način nadilazi, pojavljuje se pred nama kao sirena, postaje nevidljiva, lebdi kao da nema težinu. Iako je zaslužila te supermoći, one je neće izvući iz brojnih iskušenja. Posle konačnog obračuna sa roditeljima, Maja dospeva u vaspitno-popravni dom. Pomaže drugim „štićenicama“ da pobegnu. Maja ne mora da beži, jer se izborila za svoju slobodu. „Ugričić se useljava u ružičasti svet crno-belih pojmova s namerom da ispriča surovu i komičnu priču o dečjoj zaveri protiv odraslih. Čak i dok opisuje kako Maja prolazi kroz zidove, duva lepak i ubija roditelje eksplozivom, pisac govori jezikom dečje slikovnice. Nevinost i košmar prepliću se kao kod Harmsa ili Bulgakova, a sve pod pokroviteljstvom pripovedača koji za sebe kaže da je ’zver nad zverima’, ’dosadna ali neizbežna beštija nad beštijama, koja ništa neće prećutati’. “ Vladislava Gordić Petković Format: 13x20 cm Broj strana: 248 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2012. K.D.S.5.3.

Velika riznica priča za laku noć Grupa autora Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele! tvrd povez kao nova lt

Laguna, 2011. A4 format, tvrd povez, 186 bogato ilustrovanih strana. Lepo očuvana, ima posvetu na predlistu. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Jezik trnja - Li Bardugo Godina izdanja: 2021 Broj strana: 288 Povez: Tvrd Otputujte u svet mračnih saveza okupanih mesečinom, ukletih varoši i gladnih šuma, zveri koje govore i oživljenih medenjaka od đumbira, gde glas mlade sirene može prizvati smrtonosne oluje i gde će reka možda pomoći momku u ljubavnom nadmetanju ali uz posebnu cenu. Nadahnuta mitovima, bajkama i folklorom, autorka Li Bardugo, jedna od najprodavanijih autorki s liste Njujork Tajmsa, stvorila je sočno-atmosferičnu zbirku kratke proze punu izdaje, osvete, žrtve i ljubavi...

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Ogledalo astrologije - Klod Valans Izdavač: Umetničko društvo Gradac Godina izdanja: 2001 Broj strana: 142 Format: 18 cm Povez: Broširani Knjiga Maksa Žakoba i Kloda Valansa “Ogledalo astrologije” ima dugu i zanimljivu sudbinu, kao uostalom i njeni autori. Prvo se pojavila 1919. godine pod naslovom “Tumači” i podnaslovom „Pokušaj psihološke klasifikacije prema planetarnom saglasju“ u izdanju Siren (Editions de la Sirène). Autor ove knjige bio je Konrad Morikan (Conrad Moricand), odnosno onaj koji se kasnije potpisivao kao Klod Valans. Za ovo izdanje predgovor je napisao niko drugi nego Maks Žakob, već tada Morikanov prijatelj. Žakob u ovom predgovoru piše da je „igra hipoteza, igra pesnika, a pisac ove knjige jeste pesnik“. Žakob takođe hvali ovaj „katalog tipova“, a astrologiju kao nauku karaktera. On nije samo bio pesnik, pisac, poznati pariski dendi i jedna od najzanimljivijih ličnosti zlatnog doba Monmartra i Monparnasa, već i ključna figura ovog kruga kada su u pitanju bile ezoterične nauke svih vrsta i nova iskustva, kao što su bili narkotici i droge. Žakob je dobro poznavao astrologiju, a prema nekim izvorima on je bio taj koji je otkrio talenat Konrada Morikana i nagovorio ga da počne da izučava ovu nauku. Maks Žakob, koliko god da je ostao u senci mnogih savremenika, bio je jedna od dragocenih figura prve polovine XX veka. Bio je okružen slikarima, pored Pikasa, čiji je prijatelj i omiljeni pesnik, bio je tu Matis, Brak, Modiljani, Difi, a i sam je slikao, od čega se izdržavao.

Sarajevski magazin `Arka` je svojevremeno bio jedan od najpopularnijih časopisa na prostorima bivše Jugoslavije (zajedno sa srodnim časopisima, kao što su `Tajne`, `Treće oko` itd.). Magazin je godinama izlazio pod nazivom `Arka`, da bi ga u novom milenijumu promenio u `Nova Arka`. Teme časopisa uključuju - hinduizam, NLO, astralna putovanja, iskustva bliska smrti, ishrana, meditacija, new age, atlantida, psienergija, asteroidi, kloniranje, proročanstva, Feng Šui, astrologija, Jung, joga, NWO i mnoge druge... Iz sadržaja: Sibir: Zagonetni tragovi stari 40.000 godina Skoplje: Nestao petogodišnji Alkan Ahmet 2.deo Intervju: Fred Nikolaus Marten - Kad paranaučno postaje naučno Spiritualno i u ekonomiji: Duhom protiv inflacije Ekspedicija `Tibet 88` 2.deo: Zbirka `ponovo rođenih` (Ahmed Bosnić) Osnovana Komisija za tradicionalnu medicinu: Šarlatanima odzvonilo Zašto su pomorci praznoverni: Zle kobi brodova Priče starog brodara: Čarobnjaci, vilenjaci, vidovnjaci... - Veštica iz Vokeja Parapsihologija i moderna fizika: Misao puštena sa lanca Proročanstvo starih Maja o 2011. godini: Tajna `smaka sveta` Pokreti vas odaju: Gest kao test 4.deo Džuna Davitašvili - Ako dočekam sutra Makrobiotika i život: Sudbina na autostradi Makrobiotika i život-ishrana: Hrana budućnosti Hiromantija, sudbina na dlanu 8.deo: Put linije braka Bioenergijom do zdravlja: Ništa nije uzalud Biljna apoteka: Godilakov dobar znak Zona sumraka: Zov sirena Vaši snovi, tumačenje snova, sanovnik Galerija fantastičnog slikarstva: Drago Julius PRELOG - Poglavica sa ljulja ... Izdavač: Oslobođenje, Sarajevo Strana: 60 Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Magazini 33/1 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Laguna, 2009. Tvrd povez, A4 format, 186 strana. Lepo očuvana, predlistovi zacepljeni i ima posvetu i upisano ime bivšeg vlasnika, sve priče su bez oštećenja. Spremite za spavanje, ušuškajte se i otkrijte svet čudesnih bajki uz Veliku riznicu priča za laku noć. Posetite podvodni svet Male sirene, istražite začarani zamak Lepotice i zveri i upoznajte dovitljivog Mačka u čizmama. Sa osam klasičnih priča autora kao što su braća Grim i Hans Kristijan Andersen, ova bogato ilustrovana zbirka brzo će postati omiljena u vašoj porodici. Uživajte u ovim bajkama pred spavanje ili kad god to vaša deca požele!

58736) ODISEJ posejdonova kletva grčki mit u stripu , Den Džoli , Tomas Jits , Pčelica Čačak 2015 , Po završetku desetogodišnjeg rata protiv Trojanaca, Odisej i njegovi ljudi se vraćaju kućama. To putovanje će se ispostaviti jednako opasno koliko i sam rat, s obzirom na to da će se susresti sa kiklopima, ljudožderima, izazovnim sirenama i gnevom boga mora Posejdona. Da li je Odiseju i njegovim mornarima suđeno da ih proguta more? Ili će Odisejeva odlučnost, snaga i hrabrost uspeti da ih vrate na Itaku? tvrd povez, format 17,5 x 24 cm , kolor , 48 strana , posveta na unutrašnjoj strani naslovne korice ,

Knjiga je kao nova. Dalj - Goran Dakić Izdavač: Imprimatur Godina izdanja: 2021 Broj strana: 175 Format: 20 cm Povez: Broširani „Ovom knjigom autor svom (a time i svakom drugom) djetinjstvu vraća dubinu, bogatstvo i svu složenost života koji buja, ’uprkos svemu’. Da, u njegovom romanu negdje daleko grmi topovska kanonada, zavijaju sirene za uzbunu, čuju se puščani hici, pronose se vojničke uniforme i tegle se puške na ramenima, ali to ne sprečava jedno djetinjstvo da buja i ushićeno živi, tragajući za ostrvcima radosti i uživanja, povijajući se pod naletima božanskih tajni: odrastanja, drugarstva, ljubavi… ’Plave vode mutnoga Dunava’ – formula je na kojoj funkcioniše ova proza, koja pulsira snagom svoje životnosti, kako preciznosti i jezgrovitosti izraza, tako i slikovitosti prizora i uzbudljivosti asocijacija.” Mirko Demić

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Zajednica građana - Dominik Šnaper Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 1996 Broj strana: 283 Format: 18 cm Povez: Broširani Živimo u doba slabljenja građanske svesti i političkih veza. Ništa nam ne uliva sigurnost da će moderna demokratska nacija u budućnosti biti sposobna da obezbedi društvenu povezanost, onako kao što je to mogla u prošlosti. Nema sumnje da su politička i ekonomska nezavisnost i suverenost svake nacije sabijene u uske granice prinuda skopčanih sa mondijalizacijom, širenjem ekonomskih razmena na celi svet i s vezama između političkih jedinica. Osim toga, unutrašnja evolucija demokratija, u kojima kolektivni život kao da se usredsredio na proizvodnju bogatstava i na njihovu raspodelu, teži da podrije političku ideju koja je ležala u korenu nastanka nacija.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Ptice u ustima - Samanta Šveblin Izdavač: Agora Godina izdanja: 2015 Broj strana: 153 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Samanta Šveblin veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost, a užasava se dosadne. Pred čitaocem je izbor iz njene dve knjige priča, Ishodište nereda i Ptice u ustima, koje se “opasno približavaju utopiji savršene knjige”. Šveblin je postala najoriginalniji i najjači glas savremenog mladog pripovedaštva ne samo Argentine nego možda i čitave Latinske Amerike. Pripovetke Samante Šveblin prevedene su na petnaestak jezika i zanimanje za njeno delo, kako među đirokom publikom, tako u akademskim krugovima i dalje raste. U narativnom svetu Samante Šveblin, u svakoj priči o njemu, postoji uvek gotovo neprimetna pukotina kroz koju njeni protagonisti pokušavaju da uteknu u neku drugu, blagorodniju stvarnost koju ni mi, čitaoci, ni oni kao likovi, kao da ne poznajemo. Latentna napetost prati sve priče Samante Šveblin (“U stepi”, “Ptice u ustima”), čak i u anegdotama naizgled trivijalnog sadržaja (“Deda Mraz spava kod nas”,”Glave o asfalt”), otud stalni prizvuk horora (“Pod zemljom”, “Očajne žene”) ili apsurda (“Crne rupe”) koji od svakodnevnog sveta pravi začarani krug iz kojeg se retko kad ščepa prilika za izlazak. Sumnja se da je svako dno duplo (tako ekonomično saopšteno pričom “Moj brat Valter”). Nepogrešivo je prepoznatljiv opori, surovi i subliminalno nasilni svet njene proze (“Benavidesov teški kofer”, “Irman”, “Očajne žene”, “Ptice u ustima”, itd) koju su mnogi, zbog fantastičkih tragova i beketovski snažnog ukusa književnosti apsurda često dovodili u vezu sa Kafkom. Hiperbola (“Pod zemljom”), čudo “jedne premise” (“Konzerve”, “Čovek sirena”, “Crne rupe”) prati sveprisutni fini humor koji se kreće po širokom registru, od lake ironije do kaustičnog cinizma, smešten u sivoj zoni između opsene i vaumetnički trivijalnog postojanja. Svi tekstovi Samante Šveblin su više nego uzoriti: onako kako su to priče Rejmonda Karvera ili Gabrije Garsije Markesa. Dobro korišćenje sturog, direktnog jezika bez prideva stvara to osećanje dvostrukog dna, postojanja nečeg (pretećeg?) neizrečenog i neizrecivog, ali dubljeg i važnijeg, što prezire blagoglagoljivost i hod u mestu. Možda je sve to samo drugo ime za književnost o suštini stvari. Branko Anđić