ISTORIJA SRBA 1-2 Konstantin Jireček Zmaj Beograd, 1984 -prva knjiga do 1537. godine (politička istorija) -druga knjiga kulturna istorija tvrd povez, zlatotisk. veliki format 24 cm, strana 565+512 stanje Veoma dobro.

POVIJEST HRVATA: Otokar Keršovani Naslov Povijest Hrvata / Otokar Keršovani Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Rijeka : `Otokar Keršovani`, 1971 (Pula : `Otokar Keršovani`) Fizički opis 219 str. ; 25 cm ISBN (Plast. sa omotom) Napomene Str. 199-202: Bilješke Otokara Keršovanija o historiografiji nađene u njegovoj ostavštini Bibliografija: str. 204-217. Predmetne odrednice Istorija -- Hrvatska Dobro očuvana knjiga. kd

Polovna knjiga, zaštitni omot blago pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: IP Naša priča plus - Beograd, 2011. god. Tvrd povez, 31 cm. 512 str. Kunstdruk, ilustrovano Knjiga Evropska Srbija i svet prof. dr Slobodana Brankovića plod je desetogodišnjeg istraživanja autora i bavi se jednim od najznačajnijih problema iz vremena Velike istočne krize, obuhvatajući vreme od Hercegovačko-bosanskog ustanka do Berlinskog kongresa i dobijanja nezavisnosti Srbije. Delo je zasnovano na opsežnom opusu domaćih i stranih izvora, od kojih se neki prvi put objavljuju i svedoče o komunikaciji učesnika događaja na više od 20 jezika. Vreme Velike istočne krize, vreme pada i podele Osmanskog carstva, jedno je od najkompleksnijih perioda u istoriji sveta. Kako je kraljica Viktorija rekla, prekorevajući Dizraelija, nije se radilo samo o o Istočnom konfliktu, nego o tome ko će vladati svetom u budućnosti! Sloveni ili Britanci? Kako su igre velikih sila i njihovi interesi za podelom interesnih sfera uticali na položaj Srbije? U zategnutim odnosima između velikih sila, Hercegovački ustanak bio je varnica koja je zapalila svet. Srbija je prva otpočela svoj samooslobodilački poduhvat, a velike sile su trgovale njenim granicama onako kako je kojoj i kada odgovaralo. Kako je svojom veštom diplomatijom, uprkos početnim tajnim dogovorima velikih sila Srbija dobila svoju nezavisnost? Kakva je bila vojna taktika srpskih snaga? Kako je i od koga proglašeno nezavisno kraljestvo na Moravi? Da li je ruski general Černjajev, glavnokomandujući na Moravskom frontu svojevoljno došao u Srbiju, ili ga je zapravno tajno poslao ruski prestolonaslednik? Saznajte gde je i zašto veliki kancelar Bizmark uzviknuo: „Dobro, zar će mir sveta zavisiti od Srba!“ Šta su stranci pisali o Srbima i srpskom narodu? Kakvi su bili odnosi Srbije i Crne Gore? Kakav je vešt diplomata bio Jovan Ristić! Zašto je Sarajevski atentat i početak Prvog svetskog rata i morao da počne baš iz Bosne i Hercegovine, kao posledica nepravednog rešenja Istočnog pitanja? Pročitajte kako su i pored zakulisnih igara velikih sila pomoć i podrška naroda Evrope i sveta stizala Srbima sa svih strana. Dok je britanska zvanična politika bila na strani Turske, kako bi sprečila Rusiju da zagospodari Carigradom i moreuzima, britanski narod je spontano održao mitinge u Londonu za pomoć i podršku braći Srbima. Upućena je i adresa srpskom narodu, čiji prevod je dat u knjizi. Još tada, 1876. godine u Londonu je objavljeno Srbija, najmlađi član evropske porodice, a iste godine je i NJujork tajms objavio tekst o Srbiji pod nazivom Najmlađa evropska država. U celoj Evropi održani su mitinzi podrške srpskom narodu, na Moravski front stizali su dobrovoljci iz celog sveta, da se rame uz rame, bore sa srpskim narodom. Posebnu draž knjizi daju originalne ilustracije – grafike iz 19.v. U vreme kada nije bilo televizije, ratni ilustratoti beležili su događaje i ličnosti s Moravskog fronta i svoje ilustracije slali redakcijama u svet. Deo tih ilustracija nalazi se i u knjizi. Jedna od njih je i ona koju je nacrtao Čarls Iziart koja prikazuje kako Srbi, na vest o primirju, igraju kolo. Knjiga sadrži originalne dokumente, proklamacije kneza a potom i kralja Milana, adrese srpskom narodu, zapise učesnika-stranaca, deo Berlinskog ugovora koji se odnosi na Srbiju, odjeke Velike istočne krize u književnosti, nauci, umetnosti, beleži i sudbine idealista i pojedinaca koji su sa svih strana sveta došli u Srbiju. Velikani duha ovekovečili su sudbine ljudi iz velikog broja zemalja na srpskom tlu, užarenom komadiću Evrope, okrenutih idealima kao nikad ranije! Tolstoj se oglasio: Valja pomoći Srbima! Viktor Igo, slavni pisac, predsednik Svetskog kongresa prijatelja mira: Za Srbiju(PourLaSerbie), kao paradigmi humanog čovečanstva. Dostojevski je pisao o Srbima kako vole svoju kuću, a ne rat. Čarls Darvin je svog srpskog prijatelja uveravao o univerzalnim simpatijama engleskog naroda za Srbe. Petar Iljič Čajkovski je posvetio odvažnima u susretima i sukobima civilizacija Serbsko-ruski marš, inspirisan srpskim melodijama (Sunce jarko, Dom je ovo Srba milog...). Evropska Srbija i svet, kako je istakao autor, otkriva ono što ne bi smeli da ne znamo, a kad saznamo ne možemo da zaboravimo.

Srpski Itebej kazivanja i zapisi,u dobrom je stanju. Autori:Vojiskav Ilić,Čeda Mihajlović,Milorad Omaljev,Slobodan Stamoran,Milan Srdanov,Zlatomir Radin,Đurica Stelkić. Izdavač:Futura Publikacije Novi Sad / Mesna zajednica Srpski Itebej,1998. Format:24cm x 17cm. Broj Strana:278 strana,ilustrovana,tvrd povez,zaštitni omot,ćirilica.

Autor (i): Rade Panic Format: 17x12 cm Broj strana: 256 Izdavač: Slobodan Masic Godina izdanja: 1997 Povez: Tvrd Stranice sasvim malo talasaste. Unutrasnjost dobro ocuvana. Pogledati stanje knjige na slikama. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Kina zmaj na Olimpu - Aleksandar Novačić Izdavač Novosti, Beograd, 2008 Biblioteka Sedma sila, brosiran povez, 205 strana. Kao nova Ova knjiga vrhunskog publicističkog izraza, čiji je autor veliki poznavalac Kine, pisana je na lak, lepršav, jednostavan, argumentovan način. Knjiga je jako korisna za svakog ko želi nešto više da sazna o Kineskoj državi, narodu, kulturi i istoriji. Ovom knjigom autor je želeo da odgovori na pitanje kako je Kina kroz istoriju postala jedna od najjačih i najbogatijih država, zatim kako je propala, i potom se ponovo uzdigla među najveće sile i danas ide poput zahuktale lokomotive, kojoj za dvadesetak godina predviđaju ulogu vodeće sile sveta. K.D.S.3.2.

knjiga nije korišćena unutra nova po obodu listovi potamneli ( sa spoljne straneknjige ) GAR.11

Ubice naroda srpskog: Radikalna partija - Nikola Pašić - Zaverenici i Crna Ruka - Rusija - Kralj Petar Kara-Đorđević - Sarajevski atentat i Evropski rat / major Dobrivoje R. Lazarević Reprint prema izdanju iz 1917. godine (bez mesta i godine izdanja) Mek povez, ćirilica, 190 strana. Knjiga je odlično očuvana. R29 Sadržaj: 1. Politika Srpske Vlade poslednjih godina. 2. U kojoj se uvodi na pozornicu Nikola Pašić kao vođa radikalne partije u Srbiji, emigrant i buntovnik, ruski čovek, Predsednik Ministarstva u Srbiji. 3. Zločin od 29. maja i romantizam, u koju je zavera trebala da bude uvijena. — Radikalno-zaverenički blok na ruinisanju Srpske Države. Zaverenici i „Crna ruka” sa unutarnjom i spoljnom politikom Kraljevine Srbije. 4. U kojoj hoće pisac da upozna svoje čitaoce sa ruskom politikom, koju je ona vodila prema srpskom narodu. Moralne obaveze srpskog naroda prema Pravoslavnoj Rusiji. Njena tradicionalna nacionalna indiferentnost prema srpskom narodu. — Njeno tradicionalno neprijateljstvo prema Srbiji. 5. Petar Kara Đorđević, kao nezakoniti kandidat za Presto Kraljevine Srbije, vanustavni Kralj. Vanustavna vladavina njegova. Kralj, Radikalna vlada i „Crna Ruka”. — Avanturistički ratovi 1913, 1914 i 1915. — Propast Srbije. Prošlost i sadašnjost. 6.Evropski rat i „Crna Ruka”.Sarajevski atentat kao povod opšte evropskom ratu.

ZAVOD ZA ZAŠTITU I NAUČNO PROUČAVANJE SPOMENIKA KULTURE N.R. SRBIJE, UREDIO: M. PANIĆ SUREP, FOTOGRAFSKI SNIMCI K. DENIĆA, k12, k35.

SEĆANJA I KAZIVANJA RAVNOGORSKOG KURIRA Milomira Sajića Milomir-Stanko Rakićević Kapetan Dragiša Ninković komadant rudničkog korpusa Ravna Gora, Čačanski Ravnogorci.... 2013.god.,Čačak,390.str. ,ilustrovana,21.cm Knjiga je N O V A --------------------------⭐️ 1k

Srpski vojni sanitet 1914 - 1915. Aleksandar S. Nedok. ISBN 978-86-911715-1-3 Izdavač: Beograd Ministarstvo Odbrane 2010. Tiraž-700. Tvrd povez, ćirilica, 381.strana . ilustrovana cb,foto, format; 25 x 18.cm Knjiga ima gadno oštećenje na zadnjoj korici (slike 2 i 3) pa stoga i niža cena, posveta na 1. predlistu, kompletna knjiga bez podvlačenja. ----------------------- 14d8m19y.

ŠKOLA NA DONJOJ ČARŠIJI - Milorad Iskrin Izdavac: PRVA OSNOVNA SKOLA KRALJA PETRA II Mek povez 495 str. ilustrovana Knjiga ima posvetu.

MEMOARI 1-2 1898-1912 1912-1918, 1941-1946 Vojvoda Vasilije Trbić Kazivanja i doživljaji vojvode veleškog,295 +278 str, sitniji font, ilustracije Vasilije Trbić (1881 — 1962) je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i kasnije političar u jugoslovenskoj državi. U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove.[10] Suđeno mu je 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića Василије Трбић је рођен у селу Бело Брдо, код Даља, у источној Славонији (тадашња Аустро-угарска) 1881. године од оца Јевта и мајке Миле. Његова породица, како сам наводи, пореклом је из Барање, из села Јагодњака. Његов прадеда Јефто је приморан да, са својих пет синова, побегне из родне куће и да се склони од одмазде зато што је, у одбрани имања и домаће части, убио неког мађарског немеша (племића). Један од тих синова, Василијев деда Јефто, око 1790. године, баш у време када су Срби у Угарској добили своја грађанска права, населио се у Белом Брду. Као вредни домаћини његови родитељи и рођаци су се за веома кратко време успели материјално стабилизовати. Покуповали су лепа имања и у главној улици села направили преко двадесет кућа. Дошла је, међутим, 1848. година и тешка економска криза у којој је већи део народа, укључујући и његову породицу нагло осиромашио. Успели су само да му омогуће основно школовање у Белом Брду. С обзиром да није био једино њихово дете, нису знали шта даље са њим. Ипак су се одлучили да га пошаљу у осечку гимназију, али игром случаја његова судбина и животни пут те 1892. године се радикално мењају.

Dan Graf Beograf, 1998. Tvrdi povez Broj strana: 397 Format: 24,5 x 16, 5 cm knjiga je u odličnom stanju

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ ИЗ 1891 ГОДИНЕ, 336 СТРАНА, А5-ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! Сваком пажљивом читаоцу ЦРНЕ КЊИГЕ Владимира Ћоровића неће промаћи моменат који је запазио аутор као моменат када се цео хрватски народ окренуо против Срба, заведен пропагандом фрањеваца да су Срби криви што Хрвати неће никада добити статус краљевине... Постоји још један битан моменат који одређује односе ова два народа, ова два континента, ова два космоса: пртавославље и католичанство. У овој аргументованој и обиљем примера поткрепљеној књизи Грбић показује то непрекидно и нехумано, антицивилизацијско и антихришћанско тарење, трење, притисак и геноцид који врши само једна од тих плоча/континената, а то је католицизам, па ма он био оличен у хрватском, аутријском, угарском, немачком или којем другом клеру... Дакле, веома је погрешна призма сагледавања ствари да је тек у Другом светском рату, изнебуха, прорадила мржња (која до тада није постојала). Не! Одувек и заувек! Манастир Марча може да буде тачка у којој се као у луч за путоказ садашњим и будућим генерацијама сажима сва бол и сва небројена стратишта српског народа у западнијем крајевима Балкана...

Milivoje Pavlović: OGLEDALO DOBRICE ĆOSIĆA - Pisac čije se strepnje ostvaruju, Novosti Beograd 2014, god.,240.str.,ilustrovana Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` ----------------------- SP

Dinastije koje su vladale Evropom - zanimljivi rodoslovi Izdavač Mali Nemo Tvrd povez ćirilica 388 str. 21 cm Knjiga obuhvata vazne istorijske cinjenice prezentovane na kvalitetan ali i popularan nacin. Svaki tekst u knjizi obiluje proverenim i relevantnim istorijskim podacima. Ne treba zanemariti ni literarnu dimenziju teksta koja opisanim dogadjajima i licnostima daje odredjenu dozu zivosti. Pojedini vladari i clanovi njihovih porodica osvetljeni su kao ljudi specificnog karaktera, koji ne bi dosao do izrazaja da se autor zadrzao samo na pukom pregledu istorijskih cinjenica. Prezentovanu gradju prate odabrane ilustracije u punom koloru. c3

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ante Pavelić (Bradina, 14. jul 1889 — Madrid, 28. decembar 1959) je bio jedan od osnivača i vođa nacističko/fašističkog ustaškog pokreta i ratni zločinac. Posle okupacije Jugoslavije, nacistički okupator postavlja ga na čelo marionetske Nezavisne Države Hrvatske, sa titulom poglavnika. Pavelić je bio advokat i političar iz redova Hrvatske stranke prava za vreme Kraljevine Jugoslavije. Kada je 1927. izabran kao poslanik u Narodnu skupštinu Kraljevine SHS u prvom govoru je izjavio je da njegov dolazak nije potvrda da on priznaje postojeće stanje, nego da će se boriti protiv njega za samostalnost Hrvatske. Koliko se netrpeljivosti i nasilnosti krilo iza te izjave tada se nije moglo naslutiti. Do kraja 1920-ih, njegove političke aktivnosti su postajala sve radikalnije kako je pozivao Hrvate na ustanak protiv Jugoslavije i planirao je stvaranje nezavisne Hrvatske pod italijanskim protektoratom. Nakon što je kralj Aleksandar I Karađorđević uveo Šestojanuarsku diktaturu 1929. godine i zabranio sve političke stranke, Pavelić je otišao u inostranstvo i zajedno sa Unutrašnjom makedonskom revolucionarnom organizacijom (VMRO) je planirao da razbije Jugoslaviju, zbog čega su ga jugoslovenske vlasti u odsustvu osudile na smrt. U međuvremenu Pavelić je došao u Italiju, gde je osnovao ustaški pokret sa ciljem stvaranja nezavisne Hrvatske.[2][3] Pavelić je uneo terorističke akcije u ustaški program, kao što su podmetanje bombi i atentati, pokrenuo mali ustanak u Lici 1932, a sve je kulminiralalo ubistvom kralja Aleksandra izvedenog zajedno sa VMRO. Paveliću je još jednom u Francuskoj osuđen na smrt u odsustvu. Zbog međunarodnog pritiska, Italijani su ga uhapsili i držali 18 meseci u zatvoru, što je uveliko omelo ustaše u sledećem periodu. Ubrzo po invaziji sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. Slavko Kvaternik je, uz nemačko dopuštenje, proglasio osnivanje Nezavisne Države Hrvatske u Pavelićevo ime, koji se ubrzo vratio, preuzeo kontrolu nad marionetskom vladom i ubrzo stvorio politički sistem sličan nacističkoj Nemačkoj i fašističkoj Italiji. Pavelić je morao da Italijanima da teritorijalne ustupke. Brutalan režim koji je predvodio Pavelić je bio odgovaran za genodicne progone Srba, Jereja i Roma koji su živeli na teritoriji NDH[4], što je uključivalo masovna ubistva stotine hiljada Srba, i desetine hiljada Jevreja i Roma.[5], kao i za progone Hrvata antifašista. Rasne politike NDH su značajno doprinele brzom gubitku kontrole nad okupiranoj teritoriji, gde je stanovništvo masovno odlazilo u partizane i četnike, i čak nateralo nemačke vlasti da pokušaju da obuzdaju Pavelića i njegovu genocidnu kampanju.[6] Na kraju rata 1945. Pavelić je naredio svojoj vojsci da se bori čak i posle nemačke predaje, ali on sam je pobegao u Austriju i izbegao repatrijaciju kod Blajburga. Pavelić je na kraju stigao do Argentine, gde je ostao politički aktivan. Kada je hrvatsko-ustaška imigracija u Argentini 1957. g. proslavljala „Dan nezavisnosti”, odnosno dan stvaranja NDH (10. april), Blagoje Jovović je pucao na Pavelića, ali je bivši ustaški poglavnik preživeo,[7] posle čega je pobegao u Frankovu Španiju. U Španiji je i preminuo od rana zadobijenih prilikom atentata. Nikada iz bolnice nije izašao.... Bogdan Krizman (Varaždin, 28. jul 1913 — Zagreb, 5. jul 1994) je bio jugoslovensko-hrvatski istoričar. Njegov otac je bio Hinko Krizman, ministar u nekoliko vlada Kraljevine SHS. Završio je studije u 1937. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Diplomirao je međunarodno pravo i diplomatiju istorije na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Nakon toga, bio je zaposlen u jugoslovenskom Ministarstvy spoljnih poslova u Beogradu. Između 1941. i 1945. godine, ystaške su ga vlasti internirale u Lepoglavi i Gracu. Od 1947. do 1949. bio je diplomatski predstavnik Jugoslavije u Beču. Doktorirao je 1952. u Zagrebu sa tezom o istoriji diplomatije Dubrovačke republike u 18. veku. Od 1950. do 1958. radio je u Državnom arhivu, od 1958. do 1970. bio je aktivan na Jadranskom institutu Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. Od 1970. je predavao opštu istoriju države i prava na Univerzitetu u Zagrebu od 1976. do odlaska u penziju 1983, kao redovni profesor. Važio je za međunarodnog eksperta za istoriju Nezavisne Države Hrvatske. Radovi O dubrovačkoj diplomatiji, 1951. Hitlerov Plan 25 protiv Jugoslavije, 1952. Diplomati i konzuli u starom Dubrovniku, 1957. Spoljna politika jugoslovenske države 1918—1941. Diplomatsko-historijski pregled, 1977. Raspad Austrougarske i stvaranje jugoslavenske države, 1977. Ante Pavelić i ustaše, 1978. Pavelić između Hitlera i Musolinija, 1980. Jugoslovenske vlade u izbjeglištvu 1941—1943, 1981. (zbirka dokumenata) Ustaše i Treći rajh, dva toma, 1983. Pavelić u bjekstvu, 1986. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi, 1989.

Grupa autora Uvodna rec:Dejan Medakovic. Veliki format, tvrde korice, 835 strana. izm c i l

Kata Pejnović - Životni put i revolucionarno delo veoma retko , pomalo ilustrovano Autor Milenko Predragović Nakladnik NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac Datum 1978. Prava NIRO `Dečje novine` Gornji Milanovac 76 stranica -dobro ocuvana ,ima malo zutila od starosti ,malo su iskrzane korice ,na ivicama hrbata rођена је 23. марта 1899. године у подвелебитском селу Смиљан, код Госпића. Њен отац Дмитар Богић је радио у жандармеријској служби у Доњем Лапцу, а пошто се разболео, рано је отишао у пензију у вратио се у родни Смиљан. У браку са Јеленом Добрић из Доњег Лапца, имао је деветоро деце, а Ката је била шеста. Породица је тешко живела од малог сеоског имања и очеве пензије, која није била велика. Пошто отац није могао радити, породицу је делом издржавала мајка која је била кројачица. Најстарија ћерка је шила заједно са њом, а другу ћерку је послала у Госпић, где је учила како се шију градска одела. Како би синовима обезбедили бољи живот слали су их на учење заната. Ката се од малих ногу бавила кућним пословима, а од 1906. до 1910. године је похађала основну школу. Поред свакодневних послова, налазила је времена да чита и да друге упућује на читање. Од 1936. године почиње да прати напредну штампу, прихвата политику КПЈ и извршава партијске задатке. У кантама за млеко доносила је партијски материјал из Госпића и растурала га по селима западне Лике. Активно је радила у партијској фракцији „Сељачког кола“ и „Сељачке слоге“, на политичком и културном уздизању сељана. Године 1938. примљена је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Првој окружној конференцији КП Хрватске за Лику, 1940. године, изабрана је за члана ОК КПХ за Лику. После окупације Краљевине Југославије и стварања Независне Државе Хрватске, радила је на припремама за оружани устанак. Обилазила је села, упућуивала народ да се склања од усташког терора и да прикупља оружје за устанак. У јулском покољу, усташе су јој убиле супруга и три сина. После отпочињања оружаног устанка у Лици, Ката је радила на формирању организације Антифашистичког фронта жена у Лици. У мају 1942. године, поново је изабрана за члана ОК КПХ за Лику, а у септембру исте године за председника Окружног одбора АФЖ за Лику. На Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу, новембра 1942. године, изабрана је за већника АВНОЈ-а (била је тада једина жена већник АВНОЈ-а). Исте године, на Првој конференцији АФЖ-а у Босанском Петровцу изабрана је за председника АФЖ Југославије. На Првом и Другом заседању ЗАВНОХ-а бирана је за већника, а на Трећем заседању 1944. године и за члана Председништва ЗАВНОХ-а. На Првој конференцији АФЖ Хрватске јуна 1943. године, изабрана је за члана извршног одбора Главног одбора АФЖ Хрватске. После ослобођења Југославије, Ката је била потпредседник Сабора НР Хрватске и председник Одбора за молбе и жалбе Републичког већа Сабора НР Хрватске. На Другом конгресу КП Хрватске изабрана је за члана Централног комитета. Бирана је за републичког и савезног посланика. Била је члан Извршног одбора Савеза ратних и војних инвалида Југославије, члан Извршног одбора ССРН Хрватске, и члан Извршног одбора Конференције за друштвену активност жена Хрватске. Имала је чин потпуковника ЈНА у резерви. Умрла је 10. новембра 1966. године у Загребу. Сахрањена је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој. Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден рада са црвеном заставом и Орден за храброст. Указом председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, постхумно је 3. јуна 1968. године, проглашена за народног хероја Југославије.[1] (u hodniku ,levi ormaric)

Dušanov zakonik - Ilija Petrović Dušanov zakonik: Poglavlja iz srpske pravne tradicije Dušanov zakonik, često nedovoljno istražen i shvaćen, predstavlja ključni dokument srpske pravne tradicije. Dok su neki istraživači prepoznali da je zakonik zasnovan na običajnom pravu, malo je onih koji su se dublje upustili u analizu prirode i porekla ovog pravnog sistema. Osnova srpskog običajnog prava Dušanov zakonik se temelji na bogatoj tradiciji srpskog običajnog prava, čiji koreni sežu u daleku prošlost. Kroz zakonik, car Dušan je formalizovao ova pravila, čineći ih zvaničnim zakonodavstvom Srbije u to vreme. Uloga zakonika u razvoju srpskog pravnog sistema Dušanov zakonik je ne samo svedočanstvo o pravnoj kulturi srpskog naroda, već i ključni korak u razvoju srpske pravne misli. Uzimajući običajno pravo kao osnovu, zakonik je postavio temelje za razvoj pravne države u Srbiji. Značaj za moderne pravne koncepte Dušanov zakonik je imao dalekosežan uticaj na pravnu tradiciju Balkana. Njegovo usvajanje označilo je početak organizovanja države u skladu sa modernim pravnim principima, što je doprinelo formiranju temelja pravne države u Srbiji. Dušanov zakonik cena Cena knjige "Dušanov zakonik" je 396,00 dinara. Cena sa popustom je 336.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava Povez knjige : mek Strana : 120 Format : 21 cm Pismo : ćirilica

VOJSKA specijalni prilog kolekcionarski primerak Čojstvo i junaštvo kao etika ratovanja Znamenja i svetinje Umeće ratovanja naših predaka...

AUTOR: M. Rostovcev NASLOV: Istorija staroga sveta IZDAVAČ: Matica srpska GODINA: 1974 POVEZ: meki (KB:144) Oštićen zaštitni omot, unutrašnjost knjige u solidnom stanju

odlično očuvana kao nova nečitana

dobro očuvana exlibris