Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje. Diskretno podvlačeno grafitnom olovkom, može se lako obrisati.

Sv. Justin Ćelijski. `Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog apostola Pavla / Justin Popović.` Beograd: Manastir Ćelije kod Valјeva, 1983. 1. izd. 623 str. : ilustr. ; 24 cm. Prvo izdanje! Staro 40 godina, pa stoga pišemo da je feler, ali nema nedostataka osim vremešnosti.

Jovan Fundulis. `Omilitika : crkveno propovedništvo / prevod Gajo G. Gajić, Maja Rašović ; redaktura prevoda Radomir Rakić.` Žički putokazi. 16, Kralјevo: Eparhijski upravni odbor Eparhije žičke, 2011. 187 str. ; 25 cm. Feler je flekica na dnu tabaka, vidi foto. Takvu sam je kupio od izdavača, i nisam je čitao.

1. Nikolaj Ozolјin. `Pravoslavna ikona Pedesetnice : poreklo i razvoj njenih konstitutivnih tema u vizantijskoj epohi `. Šibenik: Istina, 2007. 206 str. : ilustr. ; 20 cm. 2. `Sveti Vasilije Ostroški : čudotvorac i iscelitelј / [urednik Radomir Nikčević ; uvodno slovo Amfilohije (Radović), Jovan (Purić) ; fotografije Života Ćirić ... i dr.].` Svetitelјi. 7, Cetinje: Svetigora, 2009. 160 str. : ilustr. ; 29 cm. 3. Aleksandar Torik. `Flavijan.` Beograd: Bard-Fin, 2012. 223 str. : ilustr. ; 17 cm. Posveta na predlistu. 4. Sv. Jovan Kronštatski. `Kako dostići svetost : praktični saveti i duhovne pouke.` Linc: Pravoslavna crkvena opština Linc, 20?? 80 str. ; 17 cm. Solidno očuvano.

Majstor Ekhart. 1. `Ljubav nas pretvara u ono što volimo : iz propovedi i izabrani traktati.` 1001 knjiga. 9, Beograd: Službeni glasnik, 2008. 149 str. ; 18 cm. Tragovi vlage! 2. `Sve što saznajemo saznaje nas : u spiritualnom životu.` 1001 knjiga. 79, Beograd: Službeni glasnik, 2019. 2. izd. 150 str. ; 18 cm. NOVA! 3. `Blagodat utehe : knjiga o božanskoj ugodi.` 1001 knjiga. 80, Beograd: Službeni glasnik, 2020. 2. izd. 95 str. ; 18 cm. NOVA!

Gajo Gajić. `Evharistija - poslednja tajna vaskrslog Hrista : evharistijsko bogoslovlјe Svetog Nikole Kavasile.` Vrnjci: Interklima-grafika, 2017. 279 str. : autorova slika ; 24 cm.

Lazar Mirković. `Pravoslavna liturgika. Deo 2, Posebni deo. (Svete tajne i molitvoslovlјa).` 3, Beograd: Sveti arhijerejski sinod SPC, 1983. 3. izd. 229 str. ; 21 cm. Fototipsko izdanje, reklo bi se. Nekorišćeno.

Nikola Ludovikos. `Evharistijska ontologija : evharistijski temelјi bića, kao nastajanje u zajednici, u eshatološkoj ontologiji svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe 5, Karlovac: Martiria, 2011. 298 str. ; 22 cm.

Lars Tunberg. `Čovek i kosmos : vizija svetog Maksima Ispovednika.` Savremeno bogoslovlјe. 4, Šibenik: Istina, 2008. 223 str. : ilustr. ; 21 cm.

Sergej Sergejevič Horužij. `Diptih o tihovanju.` Ruski bogotražitelјi: kolo 7. 41, Beograd: Brimo, 2002. 154 str. ; 21 cm.

Arhimandrit Kiprijan (Kern). `Patrologija /[sa ruskog preveli Nikola Marojević, Radisav Marojević].` Mala patristička biblioteka. Vrnjačka Banja: Prolog, 2006. 282 str. ; 21 cm. Kupio sam novo i tek malo prelistao.

Jovan Majendorf. 1. `Hristos u istočno-hrišćanskoj misli.` Hilandarski putokazi. 12, Asprovalta: Manastir Hilandar, 2003. 2. izd. 204 str. ; 24 cm 2. `Vizantijsko nasleđe u Pravoslavnoj Crkvi.` Sveti Sava. 9, Kralјevo: Eparhija Žička, 2006. 280 str. ; 21 cm. 3. `Vizantijsko bogoslovlјe : istorijski tokovi i dogmatske teme / Džon Majendorf ; sa engleskog preveo Jovan Đ. Olbina.` Kragujevac: Kalenić, 2008. 317 str. ; 21 cm. Odlično očuvano.

ISTORIJSKO-DRUŠTVENI KONTEKST OTKRIVENJA odlično očuvana SK.3

NOVE

После пропасти Српског царства и деспотовине у Смедереву (1459. године), Срби у Србији и другим српским крајевима потпали су под турско ропство, док су Срби преко Саве и Дунава потпали под власт Мађарско-аустријске државе. Они су ту били нешто слободнији и по дозволи мађарских краљева имали су своје старешине, који су се звали деспоти и управљали су Србима у Срему, Бачкој и Славонији. Тако је после пропасти Српске државе у Смедереву, српски деспот у Срему постао Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића Слепог, синовац светог Стефана Слепог, последњег деспота слободне Србије и Смедерева. По смрти пак Змај Огњеног Вука, мађарски краљ Матија даде деспотско звање Ђорђу Бранковићу, сину споменутог Светог Стефана Слепог и Свете Мајке Ангелине. Но како се Ђорђе убрзо замонаши и доби име Максим, деспотску титулу наследи његов брат Јован Бранковић, који и деспотоваше све до своје смрти 1502. године. После његове блажене кончине, његова благочестива супруга деспотица Јелена, обрати се своме сроднику на српском јадранском приморју кнезу Стефану Штиљановићу и позва га да, уместо преминулог супруга њеног Светог Јована, он преузме у Срему и Славонији српско деспотско достојанство. Овај блажени кнез Стефан Штиљановић, пореклом из српског племена Паштровића, јужно од Хума, са црногорског приморја, рођен је од православних и благочестивих родитеља и одгајен у свакој доброј науци Господњој. Још као млад показао се као веома богољубив и човекољубив и старао се да срце своје свагда има управљено ка Господу. Када је пак одрастао он је усрдно ревновао у делатном испуњавању воље Божје, којој се учио из Светог Писма. Стефан такође беше вешт и у војној вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцније показа у борбама са безбожним Агарјанима, то јест Турцима. Отишавши из свог родног краја у Срем (крајем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот Српски и доби на управу место Моровић у Срему, где од тада беше његово седиште. Праведни Стефан се и овде, као и свуда до сада, уклањаше од свакога зла и чињаше своме народу многа добра. Он себе свагда ограђиваше страхом Божјим и богољубивим човекољубљем. Беше изобилан вером православном, молитвом и милостињама, како према људима, тако и према црквама и манастирима. Иако беше опасан влашћу, он никада не заборављаше чинити правду. Но времена у којима он управљаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху њега и његов народ са сваке стране. Праведни Божји родољуб, овај дивни кнез и деспот Српски може се заиста успоредити са светим Александром Невским или са светим Јованом Владимиром. Јуначки се бораше праведни Стефан против насиља турског, јер безбожни Турци све више и више нападаху на северне хришћанске крајеве и народе. После знамените Мохачке битке 1526. године, где турски султан Сулејман I, звани Величанствени (1520-1566. г.)* победи мађарског краља, Турци све више залажаху у северније крајеве и страховито пљачкаху и злостављаху тамошњи хришћански живаљ. Уз то, у ово време настадоше и унутрашњи спорови мађарских и аустријских великаша око мађарског престола, што све још више умножаваше српска страдања и невоље у овим крајевима. Истакавши се својим борбама против безбоштва и насиља турског, а и својим праведним и правилним ставом према својим господарима у Мађарској, Стефан ускоро доби на управу и још неке области, као што су места Михољац и Глоговница у Вировитичкој Жупанији, затим градови Новиград и Ораховица, а потом, заједно са својом благочестивом супругом Јеленом, он доби на дар и посед звани Ешћем у Срему. Но када турски напади и насиља још више учесташе, јер Турци ускоро заузеше и град Будим (1529 г.) па опколише и сам град Беч, тада праведни Стефан замоли угарског краља да му да неко заштићеније место, еда би се са народом својим некако избавио од насиља агарјанског. Јер он говораше краљу да не може више поднети толике пљачке и насиља турска: „Пливамо усред непријатеља, као јабука посред воде“, говораше он. Иако се Стефан храбро бораше, турска сила ипак заузе Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да Стефан би принуђен да се испред Турака повуче преко реке Драве, у место звано Шиклош. Како напади и пљачке агарјанске никако не престајаху, то у овим крајевима наступи тада велика и страшна глад. Глад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пљачке и вишегодишњег ратовања са њима, којом приликом Турци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земља не могаше бити обрађивана. Видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје.Приликом деобе жита народу, Стефан је свакоме говорио да даје жито као на неки зајам, али је после тога окупио сав свој народ на једно брдо, звано Бунтир, близу споменутог Шиклоша, и ту је свима све опростио и сваког дуговања их разрешио. Због овакве милости и човекољубивости своје, праведни Стефан би вољен од свега народа свога, и од Славонаца и Барањаца поштован као светитељ још за живота свога. Поживевши тако чесно и богоугодно, блажени Стефан се мирно пресели ка Господу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Бунтиру изван града. Супруга пак његова Јелена, распустивши слуге своје, сама се повуче испред Турака негде у немачке земље. Када пак силни Агарјани наиђоше и у ове крајеве и заузеше град и место где беше погребен праведни Стефан, тада се деси следеће дивно чуло Божје. Једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани почеше копати на месту где се појави ова светлост. Копајући, они наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. Тако исто и одело светога беше остало неиструлело и из њега се шираше благопријатни мирис. Турски војници одмах о томе известише свога старешину Амира (или Амурат-бега), који испитавши добро ко је ту погребен, дознаде да је то Српски кнез Стефан, пореклом из приморја, са којим овај Амир беше у неком даљњем сродству. Јер и овај Амир беше пореклом хришћанин, али је као дечак узет од Турака и постао јаничар. Глас о проналаску светих моштију Св. Стефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме Амиру дођоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима Светог Стефана. Иако потурчењак, Амир указа част моштима хришћанина и сродника свога Стефана, те дозволи монасима да га узму са собом. Монаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. Чувши за све ово, благочестива супруга Стефанова Јелена, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац. Поклонивши се са сваком побожношћу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име Јелисавета. Удаљивши се недалеко од тога места, она провођаше свој живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу и доби наслеђе са светим супругом својим у вечном Царству Небеском. Њено свето тело такође би пренето у манастир Шишатовац и ту чесно погребено. Тело Светог Стефана почивало је у манастиру Шишатовцу и њему су долазили да се поклоне и помоле многи српски људи, међу њима и патријарх српски из Пећи Пајсије са митрополитом београдско-сремским Авесаломом (године 1631.). Том приликом је патријарх Пајсије написао кратко житије Св. Стефана. Службу пак написао му је монах Петроније у манастиру Хопову (1675. г.), на молбу јеромонаха Јефрема Шишатовчанина. У Стефановом пак крају, у селу Бечићу у Паштровићима, на црногорском приморју, подигнута је њему црква у прошлом веку и освећена 1875. године од стране которског епископа Герасима Петрановића. За време Другог светског рата, због насиља и безбоштва усташког, мошти Светог и праведног кнеза Стефана пренете су из манастира Шишатовца у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Свети ликови, то јест иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу, а и у његовим Службама, штампаним у Србљаку (римничком и београдском). Св. Стефан Штиљановић (1498 — 1543), (У писмима се потписивао као Шкиљановић. [1] Симеон Пишчевић га у својој Историји српског народа наводи као Шкриљановић [2]) последњи је кнез паштровски, каштелан Врховачког града код Пожеге [3], добротвор и српски светитељ. Животопис Свети Стефан Штиљановић, 1753, рад Христофора Жефаворића Своје порекло води из Приморја, из Паштровића. Жена му је била Јелена Богдановић.[4] Све имање је оставио народу својем и отишао у Срем 1498. године због сукоба са Млечанима. У Срему столовао је у граду Моровићу. Народна традиција приказује деспота Стефана Штиљановића као најузорнијег хришћанског владара и за њега везује многобројна племенита дела, као и јуначку борбу против Турака. Приликом борбе за угарски престо између краља Фердинанда и војводе Јована Запоље нашао се на страни Фердинандовој. Учествовао је у грађанском рату од Мохачке битке 1526. до 1541. године, када су Турци заузели Будим. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527),[5] као и град Валпово где је владао. Последњи податак о Стефану Штиљановићу потиче из 1540. године, када је био префект утврђеног града Валпова, након чега му се изгубио сваки траг. Претпоставља се да се, након што је град пао под Турке, повукао у Шиклош, где је и окончао свој живот.[5] Сматра се да је умро, највероватније, око 1543. године. Према предању и запису у „Повесном слову”, најпре је сахрањен на оближњем брду Ђунтир.[5] Већ 1545. године његове мошти налазиле су се у манастиру Шишатовцу у Срему. У доба турске владавине Сремом мошти имале су несумњиво велик значај и веровало се да имају посебну исцелитељску снагу.[6] Од СПЦ уврштен је у ред светитеља. У јесен, 17. октобра сваке године се помиње и слави његово име. Његове мошти почивају у ризници Саборне цркве у Београду од априла 1942. године, када су пренесене из манастира Шишатовац.[7] У манастиру Шишаштовац је постојао је култ св. Стефана Штиљановића.[8] У Панагирику манастира Шишатовац из 1545. године постоји један кратак запис који каже: „Ова света и божанствена књига која се зове Панагирик, манастира Шишатовца храма Рођења Пресвете Богородице, где нетљене мошти почивају светог и праведног и дивног Стефана Штиљановића, српског деспота“. Најупечатљивије предање о Стефану Штиљановићу забележено је у приповеци Скочидјевојка — Приповијест паштровска измаком петнаестог вијека, коју је забележио паштровски политичар и књижевник Стјепан Митров Љубиша у „Приповијестима црногорским и приморским”[9]: Стефан се родио и живео у Бечићима, на самој обали наспрам острва Св. Николе. Био је кнез и најбогатији међу Паштровићима. Рано је остао удовац. Помогао је манастире и саградио манастир Прасквицу и цркву Св. Николе код Бечића. Одлучивши да се одсели опростио се од ратачког игумана Серафима, поверивши му своју опоруку и жељу да сво имање подели манастиру Прасквици и Св. Николи у Паштровићима. Затим се на скупштини опростио од народа и отишао у Херцеговину, Хрватску, па у Срем. После њега Паштровићи више нису бирали кнеза, чувајући успомену на Стефана Штиљановића. retko knjiga nova omotnica neznatno taknuta

Ikone / Kurt Vajcman / Gajane Alibegašvili / Aneli Voljskaja / Gordana Babić / Manolis Hadžidakis / Mihail Alpatov / Teodora Voinesku Tvrde korice, omotnica, ćirilica, veliki format 415 strana. Beograd 1983. Bogato ilustrovano kvalitetnim reproukcijama najpoznatijih svetskih ikona Reprezentativna knjiga, sa izvanrednim ilustracijama i studijama najpoznatijih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. odlično očuvana

Nova knjiga mek povez 127 str Deset, devet, osam… Da li čujete otkucaje sata? Uskoro će najveći događaj na zemlji. Kakao doživljavate to saznanje? Knjiga poslednje odbrojavnje otkriva znake tog sudbonosnog trenutka koje dao sam Isus, a zatim ih prikazuje u toku naše savremene istorije. Na stranicama ove knjige govor znakova prepliće se sa uzvišenim obećanjima koja nas pozivaju da drugačije posmatramo svakidašnjicu.

Knjiga je nova, necitana, samo sa strane knjige (na papiru, ne na rikni) u donjem delu ima neku malu flekicu Autor:: Dalaj Lama XIV Žanrovi:: Religija i mitologija, Teologija Izdavač:: Harmonija Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 136 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 23 cm Svi mi tragamo za srećom i težimo da izbegnemo patnju tokom ovog svog kratkog života. Događaj bez presedana: voljeni svetski religijski vođa predlaže kako da vodite etički, srećan i duhovni život izvan religije i nudi program mentalne obuke za negovanje ključnih ljudskih vrednosti. Pre deset godina, u svom bestseleru Etika za novi milenijum, Njegova Svetost Dalaj Lama, prvi put je predložio pristup etici zasnovan na univerzalnim, a ne religijskim principima. Sada, u knjizi Izvan religije, Dalaj Lama, sa puno saosećanja i otvoreno, razrađuje i produbljuje svoju viziju nereligijskog načina. Izdigavši se iznad pukih „religijskih ratova“, on daje kratak pregled sistema etike za naš zajednički svet, koji odaje puno poštovanje religiji. Sa najvišim nivoom duhovnog i intelektualnog autoriteta, Dalaj Lama upućuje podsticajnu molbu za ono što naziva „treći način“, za put ka etičkom i srećnom životu i ka globalnoj zajednici ljudi zasnovanoj na razumevanju i međusobnom poštovanju. Izvan religije je suštinska izjava Dalaj Lame, nacrt za sve one koji odluče da se ne identifkuju sa religijskom tradicijom, ali ipak žude za životom ispunjenim duhovnošcu dok rade na ostvarenju boljeg sveta.

Nova knjiga 207 strana Format 20 x 13,5 cm Mek povez 2003. Pisac prikazuje kako savremeno društvo trpi napade filozofije nju ejdž, koja je u suprotnosti sa biblijskim istinama. Nekada su ova verovanja i praksa bili veoma strani u životu. Sada su deo naše svakodnevnice. Knjiga govori o pokretu čija se filozofija života uvukla u glavne tokove današnjeg mišljenja.

Odlicno ocuvana knjiga Format: 19x12 cm. Broj strana: 334 Izdavač i godina izdanja: Grafos 1986 Mek povez

odlično kao nova

1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA 2. MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA 3. MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA 4. MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA 5. MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA 6. MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Predgovor - Miodrag B. Šijaković Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 148 + 142 + 116 + 120 + 142 + 128 str 21 cm Edicija - Biblioteka Mitovi i religija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. 1. MITOLOGIJA I RELIGIJA INKA Prevod - Slavica Brkić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: O, Virakoća, gospodaru svemira Mogu li te ja posmatrati O, stvaraoče ljudi Oh, dođi dakle Molitva za sve Inke Molitva Manka Kapaka Molitva Manka Kapaka upućena Tanapi Manko Kapak govori svešteniku Himne Inke Roke Prva molitva stvarnosti Moćni Virakoća Virakoća i stvaranje sveta Konira Virakoća Virakoća medu ljudima Pripreme za svetkovanje Virakoća i Inti kod Manaka Kapaka Četiri brata Ajara O mladiću koji je boravio na nebu O devojci koja se zaljubila u zmaja Sonči-roka, preblagi Sveta ptica Blizanci, ljubimci bogova Suret sa Va-kongom Budenje Va-konga Božiji gnev Knjiga druga Prinošenje žrtava suncu Sveštenici, rituali, ceremonije i zakoni koji se pripisuju prvom Inki Podelili su imperiju na četiri pokrajine, registrovali su podanike Dva zadatka Dekuriona O imenu Virakoća i zašto su ga dali Špancima Inka Virakoća naređuje da se izgradi Hram u znak sećanja na strica duha Glavna slika i darivanje onih koji mu pomagaše Inka u svetlosti nauke Narodi Kečua do španskog osvajanja Društveno uređenje Tauantinsuju Inka umetnost Pogovor MITOLOGIJA I RELIGIJA SEVERNOAMERIČKIH INDIJANACA Prevod - Vesna Mladenović, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Indijanci Sjedinjenih Država Kako je nastao svet (Mit Čejena) Postanak kukuruza (Mit Čejena) Kako je stvoren svet (Mit Modoka) Kako je nastalo Sunce (Mit Čeroka) Grom i njegovi pomoćnici (Mit Irokeza) Pedeset mladića i kornjača (Mit Čejena) Selo pod vodom (Mit Kajova) Veliko rečno čudovište (Mit Čejena) Gonjenje medveda (Mit Muskuaki) Dugačka ešarpa i njegov narod (Mit Teva) Kako su ljudi došli u središnji prostor (Mit Teva) Sveta obala (Mit Čokta I Čokasa) Postanak kukuruza (Mit Zuna) Kako su postali poludečaci (Mit Kajova) Kako je visake odučio jelene od proganjanja ljudi (Mit Sauka) Kako su se pojavili zemlja i prvi ljudi Šingebis I Kabibonoka (Mit Odžibve) Pronalazak vatre (Mit Kovićana) Kako su Dakote došle na Zemlju (Mit Indijanaca Dakote) Mlada devojka Dva srca (Mit Hopija) Dobri i zli duh (Mit Hopi-Indijanaca) Poseta kući mrtvih (Mit Hopi-Indijanaca) Zaručničin duh (Mit Iz Plemena Osage) Kako je Nanabozo prvi put pretrpeo poraz Zmija-muž (Mit Kaćo-Indijanaca) Potop (Mitovi Apinaje) Žena-zvezda Pogovor Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA ASTEKA Prevod - Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Mitologija i religija Asteka Opšti pogled Mitovi i legende Stvaranje sveta (mit Asteka) Legenda o stvaranju sveta Orao i zmija Gladni seljak, bog i smrt Legenda o rodenju Huicilopoktlija Legenda o Tepostekatlu Legenda o potopu Legenda o vulkanima Istlaksihuatla i Popokatepetla Indijanac i njegova žena Tri brata i žaba Kojot i oposum Bajka o ptici Ku Kako je zec postao Kabaleros Kako su kojot i skuns prevarili jedan drugoga Voda iz čurubuska Mit o Quetzalcoatlu Jedenje boga kod Acteka Dominion Asteka Beleška MITOLOGIJA I RELIGIJA HETITA Prevod - Slavica Brkić, Vesna Mladenović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Hetitska mitologija Mit o Ulikumisu Mit o Ilujankasu Mit o Telepiniu Mit o bogu koji je nestao Hetitska kultura Neka karakteristična obeležja Strukture hetitskog carskog praznika Početak praznika Glavni praznički obred - `veliki skup` Osnovne radnje (funkcije) u obredu - `veliki skup` Centralni čin obreda - `veliki skup` - gozba `Takmičenja`, `nadmetanja` Pripovedanje mita u ritualu Carstvo Hetita i njegova tajna MITOLOGIJA I RELIGIJA STARIH JEVREJA Prevod - Mirjana Petrović Lević, Zvezdana Kojić Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Jevrejska mitologija Mitovi o postanju Mit o Kainu i Avelju Mit o potopu Mit o vavilonskoj kuli Mit o rušenju gradova u dolini Mitovi kulta Mit o pashi Mit o bogojavljenju na Sinaju Mit o Isusu Navinom Mit o kovčegu Mitovi o Iliji i Jelisiji Stvaranje sveta i čoveka (jevrejski mit) Prvi greh i čovekov rad Potop Stvaranje svijeta prema postanku` Opis praiskonskih nemani Reem i Ziz Pad Luciferov Talmud Mistički aspekti Biblije Tora Proroštvo Hagiografija Uz ovu knjigu MITOLOGIJA I RELIGIJA ETRURACA Prevod - Trifun Golubović Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Istorija pitanja Izvori Predstava etrursa o svetu i njegovom nastanku Astralne predstave Predstave o čoveku i njegovom mestu u mitološkoj slici sveta Shvatanje duše Shvatanja o podzemnom svetu i njegovim stanovnicima Odraz predstava o svetu u hramovima i kultovima Arhaični elementi u etrurskoj slici sveta Suprotstavljanja tipa - desno-levo Elementi etrurske mitologije Zaključak Mitološka slika sveta drevnih Etruraca Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

KŠITI MOHAN SEN HINDUIZAM Predgovor - Miodrag B. Šijaković Prevod - Vesna Mladenović Izdavač - Dečja knjiga, Beograd Godina - 1990 156 strana 21 cm Edicija - Biblioteka `Velike religije` Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIODRAG B. ŠIJAKOVIĆ - Indija i njena mitologija Priroda i razvoj hinduizma Socijalni ideali i vrednosti Sistem kaste Običaji i praznici Jedinstvo i sloboda Indijska dolinska civilizacija Vedsko doba Vedska kultura i obrazovanje Upanishade i Gita Kulturna sinteza i njen uticaj Na indijski život Džainizam i budizam Ostali nevedski sistemi Ramayana, Mahabharata i purane Šest filosofskih sistema Hinduizam izvan Indije Bhakti ili škola posvećenosti Srednjevekovni misticizam severne Indije Bauli Sadašnji trendovi Izvodi iz dela Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

EUGEN HERIGEL PUT ZENA Prevod - Vaša Dobri Izdavač - Liber, Beograd; Tisa, Beograd Godina - 2005 102 strana 17 cm ISBN - 86-85353-07-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod: put zen budizma Zen i klasični metodi meditacije Zen nasuprot evropskom misticizmu Zen u očima zapadnjaka Obuka u zen budističkim manastirima Vežbe disanja Koan Satori Dalje koan meditacije Kako učitelj vidi da li je učenik Doživeo satori Napomene o japanskoj glumi Preobražaj učenika satorijem Zen slikarstvo Satori u poeziji Nagađanja o satoriju Uloga mišljenja u zenu Zen u praktičnom životu Zen sveštenici Središte bića Čovekov pad i ispunjenje Viši stupnjevi meditacije Spoznaja, ponovno rođenje, Budina priroda Opštenje sa celinom bića Umetnost saosećanja O autoru Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Eugen Herrigel The Method of Zen Der Zen-Weg

SUFIZAM Priredili i preveli - Darko Tanasković i Ivan Šop Izdavač - Vuk Karadžić, Beograd Godina - 1981 236 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Zodijak Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DARKO TANASKOVIĆ - Privlačne zagonetke sufizma FREDERIK HAPOLD - Večita filozofija MARIJAN MOLE - Poreklo i izvorišta sufizma ŽORŽ ANAVATI - Borba za opstanak IGNAC GOLDCIER - Indijski uticaj u sufizmu ARTUR Dž. ARBERI - Struktura sufijske teorije i prakse VILIJAM STODART - Islamski ezoterizam ALESANDRO BAUSANI - Sufizam i pravoverje TITUS BURKHART - Sufizam i panteizam RIHARD HARTMAN - Tarik - put sufija po Alkušajrijevom tumačenju LUJ GARDE - Verska bratstva HANS JOAHIM KISLING - Derviški redovi i pučki islam MORO BERGER - Vidovi sufijskog organizvanja i delovanja I. S. BRAGINSKI - Vlast srca ANEMARI ŠIMEL - Ruža i slavuj - persijska i turska mistična poezija JEVGENIJ EDUARDOVIČ BERTELJS - Beleške o pesničkoj terminologiji persijskih sufija REJNOLD A. NIKOLSON - Rumi: pesnik i mistik E. D. DŽAVELIDZE - Pesnička reč i simbol ŽAN ŠEVALIJE - Muzika i igra u sufizmu SEJID HOSEIN NASR - Ekološki problem u svetlu sufizma - osvajanje prirode i pouke istočne nauke RENE GENON - Beleške o angelologiji arapskog alfabeta DŽAFR Glosar - sastavio Darko Tanasković Izvori prevedenih tekstova Odabrana literatura Indeks imena Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Frederick Crossfield Happold Marian Mole Georges Chehata Anawati Ignaz Goldziher Arthur John Arberry William Stoddart Alessandro Bausani Titus Burckhardt Richard Hartmann Louis Gardet Hans Joachim Kissling Morroe Berger I. S. Braginsk Annemarie Schimmel Evgenii Eduardovich Bertels Reynold A. Nicholson E. D. Džavelidze Jean Chevalier Seyyed Hossein Nasr Rene Guenon Atar Ferdudin Hasan Basri Abu Jazid Bistami Abu Ali Dakak Depon Emil Dermengem Abdurahman Džami Džunajd Majstor Ekhart Abu Hamid Muhamed Gazali Ignac Goldcier Al Husajn Ibn Mansur Haladž Hasan Ibn Muhamed Ibn Hasan Ibn Ahi Turk Husamudin Ibrahim Ibn Adham Koopolani Kušajri Luj Masinjon Muhamed Sejid Hosein Nasr Rejnold Nikolson Platon Al Adavija Rabija Dželaludin Rumi Saradž Veled Sultan Šemsudin Šibli Toluk Sahl Tustari Al Misri Zunun