O knjizi: Voz u 07.44 iz Brajtona za London. Vagon prepun putnika. Jedna žena prekraćuje vreme posmatrajući ljude sa kojima se vozi. Preko puta nje šminka se devojka. U hodniku muškarac nežno dodiruje ruku svoje žene. Iza njih, žena prelistava časopis. Iznenada, sve se menja: čovek pada, voz se zaustavlja, neko poziva hitnu pomoć… Taj trenutak baš tog jutra zauvek će promeniti živote troje putnika. „Rejnerova je stvorila nežnu, dirljivu priču, strpljivo rasplićući pojedinosti odnosa među ženama... Iako je naizgled knjiga o tugi, ona zapravo bodri duh i vešto uspeva da dirne u srce a da pritom ne potone u sentimentalnost.“ Argus „Prijateljstvo, ljubav, tuga, gubitak, novi počeci – sve to i mnogo više nalazi se u briljantnoj prozi Sare Rejner. Ne mili vam se da spustite knjigu – čak ni da biste dohvatili papirnu maramicu – a likovi su toliko uverljivi i stvarni da sam zatekla sebe kako ih tražim na ulicama Brajtona.“ Sussex Newspaper „Ne možete a da se ne upitate kako biste se vi poneli u sličnim okolnostima, kako biste se snašli... Pronicljiv roman pun pozitivnog naboja.“ New Books Magazine „Roman koji istražuje razdirući bol zbog gubitka i tugu, porodične tajne i to kako vas tragičan događaj može primorati na krajnju iskrenost prema samom sebi.“ Easy Living „Rejnerova tka brz i vrlo životan zaplet, usmeravajući svoje likove prema svetlosti sklada i samopouzdanja.“ Times Literary Supplement „Na našem spisku obavezne literature.“ Elle

O knjizi: Od autorke romana U srcu te nosim Da li smo tvorci sopstvene sudbine ili ipak postoji neko ko upravlja našom budućnošću? Dve žene, osamdesetogodišnja Alis i njena ćerka Marion, obe nezavisne, samosvesne i odlučne da odbrane sva ženska prava, uplešće se u životne niti koje nisu same isprele. Tako će Marion utehu za svoj neuspeli brak potražiti u strastvenoj ljubavi s jednim neobičnim čovekom, dok njena majka odlučuje da se suoči sa svojim godinama uz nemilosrdnu lucidnost i osvežavajući humor, u svetu u kome „ostariti predstavlja zločin“. Kolika je cena lične slobode? Da li je bolje ići linijom manjeg otpora i pristajati na kompromise zarad prividne sreće ili se boriti za sebe po cenu da smo drugima uvek smešni? Taster sa zvezdicom je dirljiv i zabavan roman o nekoliko generacija žena koje ne odustaju od potrage za srećom.

Lepo očuvana. Sifra adp20.5

Bez oštećenja

dobro očuvana posveta na predlčistu

O knjizi: U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je direktna aluzija na poznati roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira na ovim stranicama.Čitalac zajedno sa glavnim likovima lebdi između 1984. godine i paralelnog vremena u godini 1Q84. Prvi tom ovog kapitalnog romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavlja koja se naizmenično smenjuju pratimo priče dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijajući nasilnike ... Tengo je profesor matematike u pripremnoj školi, tipičan murakamijevski muški lik - pasivan, bez inicijative, talentovan bez ostvarenja, jednostavno on je „deo slagalice koji se nigde ne uklapa".Nerealni elementi, tako prepoznatljivi za Murakamija, ipak ne vode ovaj roman u žanr SF-a. Autor je ovde angažovaniji nego ikad, s namerom da mnoge važne teme modernog sveta dovede u fokus - političke zločine, tumačenje istorije, nasilje, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak književnog dela, granicu između laži i istine, realnosti i fikcije... U 1Q84 svet je pun zlostavljanja, napuštanja, nasilja, gotovo svi likovi su otuđeni, usamljeni, izolovani, ostavljeni, nesposobni za istinsko vezivanje, željni ljubavi, a neretki opisi seksa, od mehaničkog do divljeg, tek ponekad imaju blagu naznaku površne emocije.Pišući u trećem licu (za razliku od svih prethodnih romana), pisac nas vešto vodi kroz vrlo kompleksnu strukturu i brojne slojeve, zahvaljujući umeću zavođenja nepoznatim i postepenim otkrivanjem, koje čitaoca mami da ne ispušta ovaj roman.Novi murakamijevski humor, kao i pominjanje najznačajnijih muzičkih, filmskih i književnih imena, unose vedre boje u ovaj naizgled mračan roman.

Lija je presrećna – njena mama pravi proslavu četrdesetog rođendana na tajnoj lokaciji, a pozvani su i svi Lijini prijatelji. Dok ona mašta o romantičnim trenucima sa svojim momkom Skvidžom na nekom egzotičnom mestu, svet joj se iznenada okreće naglavačke. Spisak zvanica je izmenjen, a na njemu je sada i njena stara ljubav, dečko koji nije uspeo da sasvim zaboravi Liju. Leto je uvek puno mogućnosti… Da li će se sa proslavom završiti i Lijina i Skvidžova romansa? „Keti Hopkins se, duhovito i pronicljivo, bavi važnim tinejdžerskim problemima.“ Pablišing njuz

U ponoć dolazi tačka ravnoteže. Od opasnosti. Trenutak potpune tišine kada između dva otkucaja srca, alternativna stvarnost može da se provuče, poput oštrice između rebara, i da vas prebaci u novi i zastrašujući svet. `Četiri posle ponoći`: četiri priče o tome koja zaustavljaju srce trenutak kada se poznati svet lomi izvan smisla, fragmenti se udaljavaju od očajnog, stegnutog dosega razuma... A SIGNET BOOK . first signet printing 1991. 744 str. dobro očuvana oštećen deo zadnje korice

Garcia Marquez Opere narative volume primo Contiene: - Occhi di cane azzurro - Foglie morte - Nessuno scrive al colonnello - I funerali della Mamà Grande - La mala ora - Cent`anni di solitudine García Márquez ha saputo innestare i modi e il respiro del grande romanzo ottocentesco nella realtà politica dell`America latina. In questo volume, curato da Rosalba Campra, sono raccolti i testi narrativi scritti tra il 1955 e il 1967. Introduzione di Cesare Segre. Гарциа Маркуез Наративни радови прво обим Садржи: - Плаве псеће очи - Мртво лишће - Нико не пише пуковнику - Сахрана маме Гранде - Лоше сада - Сто година самоће Гарсија Маркес је успео да увуче путеве и дах великог романа из деветнаестог века у политичку стварност Латинске Америке. Овај том, који је уредила Росалба Цампра, прикупља наративне текстове написане између 1955. и 1967. Увод Цесаре Сегре. Габријел Хосе де ла Конкордија Гарсија Маркес је био колумбијски романописац, писац кратких прича, сценариста и новинар. Гарсија Маркес, познат као „Габо“ у својој родној земљи, сматран је једним од најзначајнијих аутора 20. века. Године 1982. добио је Нобелову награду за књижевност. Студирао је на Универзитету у Боготи, а касније је радио као репортер за колумбијске новине Ел Еспецтадор и као страни дописник у Риму, Паризу, Барселони, Каракасу и Њујорку. Написао је многа призната дела и кратке приче, али је најпознатији по својим романима, као што су Сто година самоће (1967) и Љубав у време колере (1985). Његова дела су постигла значајно признање критике и широк комерцијални успех, пре свега због популаризације књижевног стила означеног као магични реализам, који користи магичне елементе и догађаје како би објаснио стварна искуства. Нека од његових дела смештена су у измишљено село Макондо, а већина њих изражава тему самоће. Пошто је претходно писао краћу белетристику и сценарије, Гарсија Маркес се на дужи временски период изоловао у својој кући у Мексико Ситију да би завршио свој роман Циен анос де соледад, или Сто година самоће, објављен 1967. Аутор је стекао међународно признање за дело, које је на крају продато у десетинама милиона примерака широм света. Гарсија Маркес је заслужан за помоћ у увођењу низа читалаца у магични реализам, жанр који комбинује конвенционалније форме приповедања са живописним слојевима фантазије. Још један од његових романа, Ел амор ен лос тиемпос дел цолера (1985), или Љубав у време колере, такође је привукао велику глобалну публику. Дело је делимично засновано на удварању његових родитеља и адаптирано је у филм из 2007. са Хавијером Бардемом у главној улози. Гарсија Маркес је током свог живота написао седам романа, са додатним насловима који укључују Ел генерал ен су лаберинто (1989), или Генерал у свом лавиринту, и Дел амор и отрос демониос (1994), или О љубави и другим демонима.

izdavač Dunav Zemun 1985 tvrdi povez 231 str odlično očuvana sa posvetom

Jako lepo očuvana. Sifra adp29.5

Kanjiga je u odličnom stanju, bez oštećenja. Broj strana - 120 Izdavač - Kulturni centar islamske republike Irana. Knjige ne šaljem u inostranstvo. Zbog određenih zabrana, a tiču se slanja knjiga na srpskom jeziku, ne šaljem knjige na teritoriju Kosova i Metohije. Za sva pitanja, tu sam.

odlično očuvana na nemačkom Брида је роман бразилског писца Паула Коеља, објављен 1990. године. Ово је прича о Бриди, младој и лепој Иркињи, и њеној потрази за спознајом света. На том духовном путовању, она упознаје мудраца који је подучава како да савлада своје страхове, и жену која учи да плеше ослушкујући скривену музику света. П

Ова радна сликовница осмишљена је тако да омогућава успешну припрему деце за полазак у школу. У њој су обрађени садржаји потребни за касније праћење наставе у првом разреду основне школе.

Description Jesenji most – Takaši Macuoka Otkrivajući čitaocima Japan 19. veka, Takaši Miacuoka stvorio je blistavu epopeju u dva dela, Oblak vrabaca i njegov nastavak- Jesenji most . Kao veličanstvena pustolovina u tradiciji šoguna po Džejmsu Klejvelu, ovo putovanje počinje 1861. godine kada američki misionari stižu na obale zaliva Edo i ulaze u egzotični svet plemića i gejši, samuraja i učitelja zena. U prvom delu, u romanu Oblak vrabaca Emili Gibson i Gendži, gospodar Akaoke, počinju delikatan ispit volje usred vrtloga koji preti da razori uvrežena verovanja. U drugom delu, u romanu Jesenji most , oni nastavljaju svoju pustolovinu kojom će čitaoce uvesti u egzotični svet samuraja i gejši, nindži, u svet nasilja ali i ljubavi i vanvremenske lepote…

Otkako je sišla sa drveća i iz pećina, rasa koja je postala čovek bila je sumnjičava prema inovatorima, rugala se novim otkrićima, progonila velike mislioce – ali je na kraju, udarajući, vrištala i boreći se, morala da prihvati posledice novog razmišljanja. Dvaput su takvi efekti doveli čovečanstvo na ivicu istrebljenja, dva puta su se ljudi popeli nazad. Sada, daleko u budućnosti, Treći ljudi su sačuvali drevnu, zastarelu kulturu sa fanatičnom i krvavom odlučnošću... CORORNET BOOKS 1975. 223 str. dobro očuvana exlibris

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp26.2

Odlično očuvano. Listovi sa strane malo pozuteli. With an Introduction by William Breeze and a Foreword by David Tibet. This volume brings together the uncollected short fiction of the poet, writer and religious philosopher Aleister Crowley (1875 1947). Crowley was a successful critic, editor and author of fiction from 1908 to 1922, and his short stories are long overdue for discovery. Of the forty-nine stories in the present volume, only thirty were published in his lifetime. Most of the rest appear here for the first time. Like their author, Crowley`s stories are fun, smart, witty, thought-provoking and sometimes unsettling. They are set in places he had lived and knew well: Belle Epoque Paris, Edwardian London, pre-revolutionary Russia and America during the first World War. The title story The Drug stands as one of the first accounts–if not the first–of a psychedelic experience. His Black and Silver is a knowing early noir discovery that anticipates an entire genre. Atlantis is a masterpiece of occult fantasy, a dark satire that can stand with Samuel Butler`s Erewhon . Frank Harris considered The Testament of Magdalen Blair the most terrifying tale ever written.

Bez oštećenja

Zabrinjavajući, zlokoban i opčinjavajući roman – baš kao i njegovi filmovi.“ Stiven King Šokantni roman legendarnog režisera o dvoje novinara opsednutih krvlju. Moderni i opsednuti kamerama, Naomi i Nejtan žive od toga što sarađuju sa žutom štampom u doba društvenih medija. Naomi zaokupljaju naslovi koji se tiču slavnog para, Celestine i Aristida, marksističkih, promiskuitetnih filozofa. Celestina je pronađena mrtva, a Aristid je nestao. Policija sumnja da ju je on ubio i pojeo delove njenog tela. Ipak, Naomi polazi da ga nađe, i dok sve dublje zalazi u život tog para, otkriva da novinska priča tek prelazi preko površine uznemirujućih stvari koje su njih dvoje radili. Nejtan, u međuvremenu, fotografiše u Budimpešti kontroverzne postupke hirurga bez dozvole za rad po imenu Zoltan Molnar, koga je svojevremeno Interpol tražio zbog trgovine organima. Posle seksa sa jednom Molnarovom pacijentkinjom, Nejtan se zarazi retkom Rojfijevom polnom bolešću i putuje u Toronto, rešen da se upozna sa čovekom koji je otkrio taj sindrom. Doktor Beri Rojfi, kako Nejtan saznaje, sada proučava sopstvenu odraslu kći, čije bizarno ponašanje krije razornu tajnu. Ove paralelne priče prepliću se u uzbudljivi zaplet nalik na snoviđenje, koji obuhvata geopolitiku, trodimenzionalnu štampu, Severnu Koreju, Kanski filmski festival, rak i neverovatno raznovrstan seks. Kronenberg piše sa žestokom vajarskom snagom koja nam ne dozvoljava da skrenemo pogled. „Zapanjujuće i neverovatno delo. Nije za one slabog srca, ali je za one među nama koji uživaju u putovanjima kroz tamne dubine obavezno štivo.“ Stiven King „Kronenberga će verovatno optuživati za svaki greh koji se može smisliti kako bi se kompenzovao ljudski strah od uma i tela. Ova izuzetno originalna knjiga, u zahvatu i poetičnoj preciznosti nalik na najbolja Nabokovljeva dela, može da uznemiri, razoruža i konačno čitaoca apsolutno pretvori u saučesnika.“ Vigo Mortensen zL0.3

Naslov: Oklop od papira - Autorbiografski saldakonti 1966 - 2013 Autor: Igor Mandić Izdavač: VBZ latinica, mek povez, 21 cm, 490 str. u odličnom stanju INTELEKTUALNU AUTOBIOGRAFIJU – ovdje sažetu u razdoblju od 1966. do 2013. g. – želio sam predočiti kao vrtoglavu tobogansku vožnju preko staza i bogaza tih proteklih desetljeća, kao usamljeničku plovidbu između Scile i Haridbe, vođen devizom da postupam s MINIMUMOM KOMPROMISA, ali zato s MAKSIMUMOM KONTROVERZIJA. Ovaj treći svezak autobiografije razlikuje se od prva dva (Sebi pod kožu, 2006., i U zadnji čas, 2009.), u kojima sam razotkrivao mnogošto iz svojeg privatnog, intimnog iliti osobnoga života – djetinjstva, školovanja, studiranja, ljubavi, braka i roditeljstva – utoliko što je OKLOP OD PAPIRA napravljen od samih tekstova »koji su me obilježili i razgraničili«. Desetljećima se ta masa tekstova (kritika, feljtona, polemika, intervjua...) gomilala i slagala, stvarajući oko mojega intimnoga bića zaštitnu barijeru, oklop tvrđi od čelika, ispod kojega ostajem netaknut, poput – ribe u soli! Ovdje preobjavljujem neke tekstove koji su me tako obilježili da sam bio etiketiran (po sistemu pljuni pa prilijepi), neke koji su ostali dosele slabije poznati široj javnosti, a u kojima se razgraničavam (po sistemu MOJ RAZLAZ SA SVIMA) te brojne intervjue u kojima sam se slobodnije iskazivao nego kad literariziram činjenice (po sistemu zini, izvali pa što bude). Dugotrajno je bilo meandriranje kroz kontradiktornosti idejno-političkih prilika, tijekom burnih i (ne)slavnih desetljeća, ali mislim da sam, »na liniji vlastite savjesti«, ovu veliku »amplitudu«, kao raspon između mladenačke euforije (1966.) i skepse (pre)zrelih godina (2013.), doveo do KATARZE zahvaljujući kojoj mogu reći kako je ovaj treći svezak autobiografije, zapravo, »MOJ OPROŠTAJ SA SVIMA«.

PRVA knjiga: Sudar talasa, Drugi talas, Treći talas Alvin Tofler, jedan od najpoznatijih svetskih futurologa, umro je 2016. godine u 87. godini, a javnost se uveliko bavi stvarima koje je uspeo da predvidi u svojim najpoznatijim knjigama `Budući udarac` i `Treći talas`. Tofler je u svojim predviđanjima uspeo da predvidi uspon interneta i kablovske televizije. - Napredna tehnologija i informacioni sistemi doprineće tome da ćete većinu posla biti sposobni da radite od kuće - napisao je on. Predvideo je i genetski inženjering i kloniranje, tvrdeći da će žene biti u mogućnosti da `kupe mali embrion, odnesu ga kod doktora koji će ga implantirati u matericu i rode dete`. - Jedna od najfantastičnijih ljudskih sposobnosti biće to što će čovek biti u stanju da napravi kopiju sebe - napisao je Tofler o kloniranju. Porodica kao tradicionalna zajednica, takođe je opisana u njegovim knjigama i za nju kaže da će promeniti oblik u širenju LGBT populacije i dozvole istopolnih brakova. Smatrao je da je konzumerizam globalni trend i da će ljudi u budućnosti najviše patiti zbog prevelikog izbora robe na tržištu čije će postati žrtve.

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

Povest o čarobnoj palici sa runskim zapisima edicija PLAVA PTICA knjiga odlično očuvana posveta L.GaR.4

Odlicno Ocuvano,Kao Novo!