Izdavač: Nerkez Smailagić, Zagreb Autor: Joseph von Hammer Prevod: Nerkez Smailagić Povez: tvrd Broj strana: 536 + 554 Omotnice sanirane selotejpom, same knjige veoma dobro očuvane. Tursko – osmansko carstvo predstavlja zanimljiv, složen i nužan predmet historijske znanosti. Golemi kolos koji se protezao od pustinja Numibije do poljske granice, od Perzije skoro do Venecije, obuhvaćajući dijelove tri kontinenta, bitno je zadugo utjecao i određivao razvoj i sudbinu mnogih naroda, kraljeva i kultura. Nastanak i i učinci tog imperija svakako su jedna od najznačajnijih pojava cjelukupnog srednjevjekovlja na Istoku i Zapadu. 1. TOM 1. Porijeklo i domovina Turaka. Povijest Oguza i Turkmena, perzijskih Seldžuka i Ruma 2. Početak osmanske vladarske kuće. Osmanova vladavina i prvi vladari 3. Od Orhanovog ustoličenja do prvih zaklada u Brusi 4. Od prvih prijelaza Turaka u Evropu do Orhanove smrti 5. Od ustoličenja Murata do njegove smrti 6. Od Bajezidova ustoličenja do daljnih osvajanja u Aziji i Grčkoj 7. Timur-han u osmanskoj povijesti 8. Doba međuvlada nakon Bejezida 9. Od borbi sa vladarom Karamana do Mehmedove smrti 10. Od ustoličenja Murata II do opsade Beograda 11. Od ponovnog Muratovog uspona na prijestol do njegove smrti 12. Od ustoličenja Mehmeda II do osvajanja Konstantinopolja (Carigrada) 13. Od prvih mjera u Carigradu do osvajanja Peloponeza 14. Događaji do osvojenja Negroponta 15. Azijska, karamanska vojna 16. Daljna osvajanja sve do zaposjedanja Skadra 17. Događaji sve do Mehmedove smrti 18. Državne ustanove i kulturna djela za Mehmeda II 19. Ustoličenje Bajezida II i sudbina princa Džema 20. Vladavina Bajezida II 21. Od borbi na Istoku do smjenjivanja i smrti Bajezida II 22. Od ustoličenja Selima do perzijskih ratova 23. Zbivanja na istočnim stranama carstva 24. Osvajanje Egipta i Selimova smrt 25. Prvo razdoblje vladavine Sulejmana I 26. Događaji do opsade Beča 27. Daljni događaji za Sulejmana I 28. Azijske vojne Sulejmana I 29. Od venecijanskog i moldavskog rata do mira s Venecijom 30. Od drugog ugarskog rata do mira sa Ferdinandom i Karlom 31. Daljni događaji, posebno u Perziji i Ugarskoj 32. Daljni događaji, poglavito novi ugarski rat 33. Od smrti Rustem-paše do Sulejmanove smrti 34. Spomenici, istaknute ličnosti i ustanove Sulejmanovog vremena 2. TOM 35. Prvo razdoblje vladavine Selima II 36. Od ciparskog rata do smrti sultana Selima II 37. Od ustoličenja Murata III do smrti Mehmeda Sokolovića 38. Azijske vojne za sultana Murata III 39. Od vanjskih odnosa pod Muratom III do događaja u Arabiji i na Krimu 40. Od pohoda na Perziju do smrti sultana Murata III 41. Od ustoličenja Mehmeda III do osvojenja Kaniže 42. Od smrti velikog vezira Ibrahima do mira na Žitvi 43. Od pohoda na azijske pobunjenike do smrti sultana Ahmeta 44. Od ustoličenja Mustafe I do pogubljenja Osmana II 45. Od ustoličenja Mustafe I do smjenjivanja sultana 46. Od ustoličenja Murata IV do njegova vladarskog osamostaljivanja 47. Od pohoda Husref-paše na Istok do Abazina pogubljenja 48. Od Muratova marša na Erzurum do njegove smrti 49. Od ustoličenja Ibrahimova do venecijanskog rata 50. Od rata s Venecijom do pogubljenja sultanova 51. Od ustoličenja Mehmeda IV do rušenja svemoćne vlasti janičarskih aga 52. Od novih azijskih buna do velikog vezirstva Mehmeda Ćuprilića 53. Veliki vezirat Mehmeda Ćuprilića 54. Od velikog vezirata Ahmeta Ćuprilića do izmjene tursko-austrijskih poslanstava 55. Od okončanja rata na Kreti do osvajanja Kandije 56. Od sultanova povratka u Edrenu do smrti Ahmeta Ćuprilića 57. Od vezirstva Kara Mustafe do drugog opsjedanja Beča (K-136)

Posveta autora. Autor - osoba Šaponja, Nenad, 1964- = Šaponja, Nenad, 1964- Naslov Iskustvo pisanja : eseji i razgovori / Nenad Šaponja Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 94 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Popović, Gordana, novinarka = Popović, Gordana, novinarka Radisavljević, Zoran Hr., 1952- = Radisavljević, Zoran Hr., 1952- Đurđević, Olivera, 1956- = Đurđević, Olivera, 1956- Pejčić, Nataša = Pejčić, Nataša Midžović, Marija, 1960- = Midžović, Marija, 1960- Radojčić, Saša, 1963- = Radojčić, Saša, 1963- Jelenković, Saša, 1964- = Jelenković, Saša, 1964- Zbirka Biblioteka Alfa Sadržaj Krize stvarnosti (5-47): Ekvivalent egzistencijalne cene ili o književnom kritičaru danas (7-10); Književna kritika između prihvatanja i pohvale drugosti (11-14); Autobiografija čitanja (15-20); Plutajući literarnim prividom (21-23); Realnost kao mistifikacija dela (24-29); Retrodinamika stvarnog (30-33); Zlatno doba svakodnevice (34-36); Citati čitanja (37-40); Autobiograf i ja (41-44); Autentičnost u tekstu (45); Krize stvarnosti i apologija pevanju (46-47). - Margina poetica (49-94): Margina poetica (51-61). Kritičar se, ipak, rađa / razgovarala Gordana Popović (62-67). Trag o književnom vremenu / razgovarao Zoran Radisavljević (68-72). Lična čitalačka biografija / razgovarala Olivera Đurđević (73-77). Književna kritika kao kreativan čin / razgovarala Nataša Pejčić (78-80). Dobre vibracije i bez lepka za emocije / razgovarala Marija Midžović (81-85). Tajanstveni odjek stvari / razgovarali Saša Radojčić i Saša Jelenković (86-94). Napomena ([95]). (broš.) Napomene Autorova slika na koricama Tiraž 500. Predmetne odrednice Šaponja, Nenad, 1964- -- Intervjui Nenad Šaponja je rođen 13. aprila 1964, godine u Novom Sadu, u kome i dalje, uprkos svemu, živi. Završio Medicinski fakultet u Novom Sadu (1991), a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je magistrirao iz oblasti Socijalne psihijatrije (1994). Bavio se različitim poslovima – lekara, psihijatra, televizijskog autora, slobodnog kritičara i sekretara jednog društva pisaca, a 2002. je osnovao izdavačku kuću Agora, u Zrenjaninu, u kojoj je kao urednik i izdavač potpisao više od 500 naslova. Po tumačenju kritike, jedan je od najhermetičnijih savremenih srpskih pesnika. Dugogodišnji je stalni književni kritičar beogradske Politike (1996-2005), promoter postmoderne poetike na našim prostorima, kao i osobenog interpretativnog pristupa delu koji podrazumeva ”življenje” književnosti. Od kada objavljuje savremenu srpsku prozu kao urednik, ne piše o istoj, jer smatra da se radi o nespojivim pozicijama urednik/kritičar. Piše poeziju, eseje i prozu. Oženjen je Dragoslavom, kardiologom, imaju dva sina, Stefana i Filipa. Poezija Đokonda, Matica srpska, 1990. Odrazi varke, Prometej, 1993. Očevidnost, Prosveta, 1996. More, Prosveta, 1998. Četiri poeme, Prosveta, 2000. Slatka smrt, Književna opština Vršac, 2012. Postoji li dodir tvoje duše? Književna opština Vršac, 2014. Izgledam, dakle nisam, Prometej, 2018. Silazim u tišinu tega bačene kocke, Kulturni centar Novog Sada, 2019 Esej i književna kritika Bedeker sumnje, Prosveta, 1997. Autobiografija čitanja, Prosveta, 1999. Iskustvo pisanja, Narodna knjiga, 2002. Putopis A Brisel se da prehodati lako, Sajnos, 2018. Prevodi Poezija mu je prevođena na engleski, španski, italijanski, makedonski, rumunski, slovački, azerjedžanski, bugarski, albanski i poljski jezik. U celosti su prevedene sledeće knjige: Postoji li dodir vaše duše? (Postoji li dopir na tvojata duša?, Makedonika litera, 2018) – prevod na makedonski Nove Cvetanovski Slatka smrt(O moarte dulce, „Brumar“, 2019) – prevod na rumunski Robert Serban i Slavomir Gvozdenović Izgledam, dakle nisam (Vyzerám, teda nie som, „Vydavateľstvo Spolku slovenských spisovateľov“, 2020) – prevod na slovački Zdenka Valent Belić Izgledam, dakle nisam (Görünürəm, demeli yoxam, „Alatoran“, 2020) – prevod na azerbejdžanski Zuar Settarh Slatka smrt (Muerte dulce, „Esquina Tomada Ediciones “, 2021) – prevod na španski Dragana Bajić Naučna studija Epidemiologija alkoholizma, Medicinski fakultet Novi Sad, 1995. Preveo Robert B. Parker: Hladan kao kamen, roman, Agora, 2005. Prevod sa engleskog. MG37

ANALOGNA ELEKTRONIKA I PROJEKTI SA MIKROKONTROLERIMA! Hobi elektroničarima može biti zanimljivo da nauče nove veštine koje mogu koristiti u karijeri. Oni koji razumeju osnove elektronike mogu praviti sopstvena kola i projekte. Ipak pre nego što potrčite potrebno je naučiti da hodate. Počinje sa analognom elektronikom. Trebalo bi da se upoznate sa jednostavnim komponentama i kolima, i razumete njihove osnovne osobine i ponašanje, kao i probleme sa kojima bi mogli da se susrećete. Najbolji način da to uredite je preko eksperimenata. Sama teorija nije dovoljna. Knjiga nudi veliki broj praktičnih početničkih kola koje svako može sastaviti sa osnovnim iskustvom. U elektronici je počelo novo poglavlje sa širenjem primene mikrokontrolera. Mikrokontroleri sada izvode sve više zadataka koji su ranije bili rešavani korišćenjem diskretnih komponenata i konvencionalnih, standardnih integrisanih kola. Rad sa mikrokontrolerima je postajao sve lakši i lakši zahvaljujući platformama kao što su Bascom, Arduino, Micro:bit. U knjizi su predstavljane brojne primene mikrokontrolera kojima se lako upravlja. Sada imamo slučaj elektronike sa manje lemljenja a više programiranja Kompletna knjiga je u koloru! Kratak sadržaj Deo 1 • Analogna elektronika Poglavlje 1 • Elektronika za početnike (1) Poglavlje 2 • Elektronika za početnike (2) Poglavlje 3 • Elektronika za početnike (3) Poglavlje 4 • Elektronika za početnike (4) Poglavlje 5 • Elektronika za početnike (5) Poglavlje 6 • Elektronika za početnike (6) Poglavlje 7 • Elektronika za početnike (7) Poglavlje 8 • Elektronika za početnike (8) Poglavlje 9 • Elektronika za početnike (9) Poglavlje 10 • Elektronika za početnike (10) Poglavlje 11 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 12 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 13 • Operacioni pojačavači u praksi Poglavlje 14 • Granične vrednosti EMV-EMC i CE deklaracija Poglavlje 15 • LED-LDR ring oscilator Poglavlje 16 • Piko ampermetar Poglavlje 17 • LC oscilator sa podešavanjem uz pomoć potenciometra Poglavlje 18 • Merenje radijacije sa FET-om Poglavlje 19 • “zelena” solarna lampa Poglavlje 20 • Održavanje baterije Poglavlje 21 • Naponski pretvarač sa jednim tranzistorom Poglavlje 22 • Analogno trčeće LED svetlo Poglavlje 23 • Eksperimentalni Hall senzor Poglavlje 24 • Jednostavni Dip metar Poglavlje 25 • Širokopojasni prijemnik za varničar Poglavlje 26 • Ring oscilator Poglavlje 27 • LED višestruka bljeskalica Poglavlje 28 • Audion sa emiterskim sledilom Poglavlje 29 • Relaksacioni oscilatori sa NPN tranzistorima Poglavlje 30 • Merenje Gama zraka sa foto diodom Poglavlje 31 • Kratkotalasni regenerativni prijemnik Poglavlje 32 • DRM superheterodini prijemnik (digitalni radio) Poglavlje 33 • Tranzistorski Dip metar Poglavlje 34 • DRM sa direktnim mikserom upotrebom cevi EF95/6AKS Poglavlje 35 • Modulator srednjih talasa Poglavlje 36 • EE večni treptač Poglavlje 37 • Kratkotalasni super regenerativni prijemnik Poglavlje 38 • Kratkotalasni pretvarač Deo 2 • Mikrokontroler Poglavlje 39 • Osnove osnova (1) Poglavlje 40 • Osnove osnova Mikrokontrolera (2) Poglavlje 41 • Osnove osnova Mikrokontrolera (3) Poglavlje 42 • Osnove osnova Mikrokontrolera (4) Poglavlje 43 • Osnove osnova Mikrokontrolera (5) Poglavlje 44 • Osnove osnova Mikrokontrolera (6) Poglavlje 45 • Osnove osnova Mikrokontrolera (7) Poglavlje 46 • Senzori imaju smisla (1) Poglavlje 47 • Senzori imaju smisla (2) Poglavlje 48 • Senzori imaju smisla (3) Poglavlje 49 • Senzori imaju smisla (4) Poglavlje 50 • Uputstvo za početnike za rad sa razvojnim okruženjem Poglavlje 51 • BBC micro:bit za elektroničare (1) Poglavlje 53 • RF detektor uz pomoć Arduino Poglavlje 54 • Merenje otpornosti sa Arduino Poglavlje 55 • AM predajnik uz pomoć Arduino Poglavlje 56 • Bezbednosne nalepnice kao ključ BURKHARD KAINKA je rođen 1953, radio amater sa pozivnim znakom DK7JD. Više godina je radio kao nastavnik fizike a od 1996 je samostalni razvojni inženjer i autor knjiga iz oblasti elektronike i mikrokontrolera. Između ostalih projekta održava stranice www.elektroniklabor.de i www.b-kainka.de

U dobrom stanju Sećanja na ljude i događaje / Ljubodrag Đurić Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1989 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 507 str., [44] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kljakić, Ljubomir, 1951- = Kljakić, Ljubomir, 1951- Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva ISBN 86-09-00186-5 (karton sa omotom) Napomene Tiraž 12.000 Recenzija Vladimira Dedijera: str. 478-479 Recenzija Mihaila Markovića: str. 480-485 Recenzija Sredoja Uroševića: str. 486-489 Str. 489-492: Umesto pogovora: Jedan čovek u vrtlogu istorije / Ljubomir Kljakić Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. SVEDOČANSTVA/ Memoari Ljubodraga Đurića, ratnog komandanta Druge proleterske brigade i prvog sekretara Titovog kabineta, Recenzije Vladimir Dedijer i Mihailo Marković, Memoari, biografije, dnevnici, pisma 1989; Tvrd povez Sadržaj 1. Predgovor 5 I 2. Prvi koraci i nacionalno pitanje 9 3. Etika i komunisti – razmah Partije 21 4. Prva saznanja o sekretaru naše Partije 31 5. Tragični događaji 1941. godine 36 II 6. U susret novim događajima 41 7. Oslobađanje Čajetine i Užica – Užička republika 48 III 8. U Novoj Varoši i oko nje 57 IV 9. Osnivanje Druge proleterske brigade i prvi zadaci 73 10. Druga proleterska u Trećoj neprijateljskoj ofanzivi i prvi put u Crnoj Gori i Hercegovini 79 V 11. Marš proleterskih brigada za Bosansku krajinu 87 12. Gladovanje 90 13. Kad se Vrhovni komandant brije 92 14. Noć na vrhu Treskavice 95 15. Napad na železničku prugu Sarajevo–Konjic 97 VI 10. Borbe oko Bugojna i novi promašaji Milovana Đilasa, delegata Vrhovnog štaba 103 17. Borbe oko Kupresa 119 VII 18. Ivan Krajačić Stevo 127 19. Nekoliko nezaboravnih događaja iz mog Ratnog dnevnika 130 VIII NERETVA 20. Bitka za ranjenike 135 21. Teške i mučne posledice i razna mišljenja 144 22. Borba na prilazima Kalinoviku 149 23. Pogibija Alekse Dejovića, političkog komesara naše brigade i smrt mog oca 153 IX SUTJESKA 24. Početak borbi 157 25. Zadaci Drinske operativne grupe brigada 139 26. U očekivanju nailaska Vrhovnog štaba 167 27. Kraj Pete neprijateljske ofanzive 171 28. Probijanje tri neprijateljska obruča 174 X 29. Protivofanziva naših jedinica 179 30. Oslobođenje Kladnja i nevolje sa našim štabom divizije 132 31. Povratak Druge proleterske divizije ka Foči 183 XI 32. Borbe Druge proleterske divizije u Sandžaku 193 33. Situacija pred upad neprijatelja u Prijepolje 195 34. Poraz na Prijepolju 198 35. Legenda o bombašima Druge proleterske brigade i pogibija Boška Buhe 204 36. Sandžak 206 XII 37. O boravku u Srbiji 209 XIII 38. Toplica–Jablanica 215 39. Započinju ozbiljne borbe 221 XIV 40. Na Vis u Vrhovni štab 225 41. Razgovor sa ministrima šubašićeve vlade 227 42. Tito – u ono vreme 229 XV 43. U istočnoj Srbiji 231 44. Susret sa Crvenom armijom 234 45. U Krajovi 237 XVI 46. Juriš ka Beogradu 241 47. Komanda grada dobro funkcioniše 245 48. Razgovor sa princom Đorđem 247 49. Titov dolazak u oslobođeni Beograd 249 50. Pored pustoši i razaranja, rat donosi mnoge tragedije narodima i pojedincima – rekao je Đilas 251 XVII 51. Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije 257 52. Titov diplomatski kurir 261 XVIII 53. Postao sam stanovnik Belog dvora 203 54. Ženidba Mitra Bakića otkriva tajnu kruške 265 55. Prvi dan u Belom dvoru 287 56. Davorjanka Paunović Zdenka 270 57. Titovi sinovi Žarko i Miša 273 58. Blago »Cara Radovana« 277 59. »Kud se dede Car Nemanje blago« 280 60. Drugi događaji i susreti 231 XIX 61. Oštar protest SSSR-a 285 62. Maršalovi pokloni i Antun Augustinčić 287 63. Nova porodica 289 64. Martin Broz u poseti svom bratu Josipu 292 65. Interesantni susreti i druga Kardeljeva ljutnja na Tita 294 XX 66. Nesrećni Informbiro 299 67. Posledice rezolucije Informbiroa 303 68. Andrija Hebrang 308 69. Postao sam ministar Savezne vlade 311 70. Miroslav Krleža 312 71. Nešto malo o Jovanki Broz 314 72. Udba i Partija me žene 316 73. Rad partijske komisije i njeni zaključci 321 74. Događaji koji zbunjuju kao škola 324 75. Boris Kidrič 329 76. Još jedna dužnost koju sam nevoljno morao primiti 334 77. Radoznalost i drugo 338 XXI 78. Pretkongresni dani »slavnog« VI kongresa KPJ-SKJ 341 79. Sesti kongres KPJ-SKJ 343 80. Neki delovi iz stenografskih beležaka VI kongresa 346 81. Dani provedeni u zatvoru 352 82. Posledice moje govorancije na Kongresu 356 83. Saputnica na tegobnom putu i odlazak na poljoprivredno dobro »Srem« 358 84. Posle 12 godina postao sam ponovo učitelj 361 85. U Saveznom zavodu za socijalno osiguranje i »Službenom listu SFRJ« 364 XXII 86. Neki karakteristični i burni događaji koji govore o odnosima među ljudima na vlasti 367 87. Brionski plenum i njegove posledice na moj Ratni dnevnik 371 88. Razgovor sa Titom u Užičkoj 15 na dan 24. novembra 1966. 373 89. Konstantin Koča Popović i Peko Dapčević 377 90. Mijalko Todorović Plavi i Dobrivoje Radosavljević Bobi 382 91. Izbori i planirana «-saobraćajna nezgoda« 384 92. Prepravka ili falsifikovanje stenografskih beležaka sa VI kongresa SKJ 386 93. Moja razmišljanja posle Kongresa 390 94. Razgovor sa Aleksandrom Rankovićem Markom 395 95. Pri kraju ovog svedočenja 397 PRILOZI – BORBA ZA ISTINU LJUBODRAGA ĐURIĆA Faksimil prve »Politike« od subote 23. decembra 1944. godine sa člankom Ljubodraga Đurića 401 Jedna depeša koju je Andrija Hebrang uputio Josipu Brozu Titu 11. januara 1945. godine iz Moskve 402 Faksimil stenografskih beležaka govora koji je Ljubodrag Đurić održao na VI kongresu KPJ-SKJ 1952. u Zagrebu i do kojih je došao 1983. godine 403 Titova pisma Đuriću iz 1954, 1961. i 1966. godine 407 Pismo Svetislavu Stefanoviću iz 1963. godine 410 Pismo Josipu Brozu Titu iz 1967. godine 410 Kopija depeše upućene Josipu Brozu Titu 1971. godine 411 Pismo upućeno Josipu Brozu Titu i Nikoli Ljubičicu 27. februara 1972. godine 411 Pismo Josipu Brozu Titu od 10. maja 1972. godine 412 Pismo Velimiru Dogandžiću iz 1973. godine 413 Pismo Jovanu Ostojiću i Petru Tešiću iz 1975. godine 413 Pismo Josipu Brozu Titu od 21. maja 1978. godine 415 Odgovor Kabineta predsednika republike na Đurićevo pismo od 21. maja 1978. godine 419 Pismo Bogdanu Bogdanoviću iz 1984. godine 420 Pismo upućeno Branku Mamuli, Petru Gračaninu i Peku Dapčeviću od 23. januara 1985. godine 421 Odgovor Petra Gračanina na Đurićevo pismo od 23. januara 1985. godine 423 Đurićev koncept o Josipu Brozu Titu 425 Ljubodrag Đurić o Milinku Kušiću 428 Recenzija koju je Đurić napisao za rukopis Vojina Lukića Brionski plenum – Sećanja i saznanja, 1986. godine 437 Članak kojim je Đurić 21. decembra 1987. godine u »Borbi« odgovorio na feljton Peka Dapčevića 444 Dva pisma iz aprila i marta 1988. upućena »Narodnoj knjizi« povodom recenzentskih primedbi na rukopis 445 Đurićevo učešće u raspravi »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, održanoj 11–12. maja 1988. godine u Beogradu, njegova polemika sa Pekom Dapčevićem i Dragim Stamenkovićem i »slučaj« Radivoja Jovanovića Bradonje, prema Zborniku sa tog savetovanja 449 Pismo Dragom Stamenkoviću od 16. maja 1988. godine 471 Poslednje što je Ljubodrag Đurić napisao uoči smrti, u nedelju 10. jula 1988. godine pre 20 sati i 45 minuta 473 Faksimil članka koji je objavio »Intervju« povodom smrti Ljubodraga Đurića 474 Pismo koje je Organizacioni odbor rasprave »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, uputio marta 1989. godine Hajri Durić, udovici Ljubodraga Đurića, uz primerak Zbornika radova sa tog savetovanja 477 Recenzija Vladimira Dedijera 478 Recenzija Mihaila Markovića 480 Recenzija Sredoja Uroševića 486 Umesto pogovora – Jedan čovek u vrtlogu istorije 489 Registar ličnih imena

Izuzetno retko u ponudi. Odlično očuvano. Autor - osoba Anđelković, Žarko, 1951- = Anđelković, Žarko, 1951- Naslov Stambeni odnosi : zakoni i drugi propisi, obrasci odluka i ugovora, sudska praksa, svojina ETAŽUM / Žarko Anđelković Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Poslovni biro, 2004 (Beograd : Birografika) Fizički opis 212 str. : obrasci ; 24 cm (broš.) Napomene Tiraž 500 Autobiografija: str. 210 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 206-209 Bibliografija autora: str. 210-211. Predmetne odrednice Stambeni odnosi -- Srbija i Crna Gora -- Zakonski propisi Stambene zgrade -- Pravni aspekt Sudska praksa -- Stambeni odnosi -- Jugoslavija (SR) SIŽE: ZAJEDNIČKA NEDELJIVA SVOJINA 7 PROPISI 76 OBRASCI 126 SUDSKAPRAKSA 185 LITERATURA 206 AUTO I BIBLIOGRAFIJA 210 S A D R Ž A J: 1. DEO PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE (ETAŽUM) UVOD Glava prva SVOJINA VIŠE LICA NA NEPODELJENOJ STVARI 1. Zajednička svojina 10 2. Susvojina 12 3. Etažna (i zajednička nedeljiva) svojina 13 Glava druga ISTORIJSKI RAZVOJ ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE 1. Antičko i srednjovekovno pravo 14 2. Predratno pravo 15 A/ Uporedno pravo 15 B/ Jugoslovensko pravo 16 3. Posleratno pravo 17 A/ Uporedno-pravni sistemi 17 B/ Jugoslovensko pravo 18 V/ Bivše Jugoslovenske republike 19 4. Nastanak prava zajedničke nedeljive svojine 19 5. Terminološko opredeljenje 20 Glava treća PRAVO ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE HA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pojam 21 2. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade do 1996. god 24 3. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade posle 1995. god 26 Glava četvrta SADRŽINA I PREDMET PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE I. SADRŽINA 29 1. Prava 30 A/ Državina i upotreba 30 B/ Raspolaganje 32 V/ Prioritet nadogradnje 34 G/ Uprava zgrade 36 D/ Prava trećih lica na zajedničkim delovima stambene zgrade 37 2. Obaveze 37 A/ Obaveza održavanja 38 B/ Obaveza uzdržavanja 43 V/ Obaveza naknade štete 44 II PREDMET 44 A/ Domarski stan kao deo zgrade 46 Glava peta SUBJEKTI PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE l/ Domaći pravni subjekti 49 2/ Strani pravni subjekti 49 3/ Međusobni odnosi titulara 52 Glava šesta STICANJE I PRESTANAK PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Sticanje i prestanak 53 2. Zaštita prava zajedničke nedeljive svojine 56 3. Uknjižba prava zajedničke nedeljive svojine 57 Glava sedma PRAVNA PRIRODA PRAVA ZAJEDNIČKE NEDELJIVE SVOJINE NA ZAJEDNIČKIM DELOVIMA STAMBENE ZGRADE 1. Pravna priroda 61 2. Praktični značaj 67 3. Sudska praksa 68 Zaključna razmatranja 70 II DEO PROPISI 1. Zakon o stanovanju 76 2. Zakon o održavanju stambenih zgrada 94 3. Odluka o kućnom redu 103 4. Zakon o etažnoj svojini PO 5. Pravilnik o vrstama radova na održavanju 122 III DEO PRAKSA 1. POSLOVNA PRAKSA – OBRASCI: A) Primeri obrazaca o obrazovanju uprave zgrade i odluke o nadziđivanju: 126 1) Dnevni red organa uprave zgrade 126 2) Odluka o konstituisanju organa zgrade 127 3) Odluka o izboru zapisničara organa zgrade 128 4) Odluka o izboru blagajnika organa zgrade 129 5) Odluka o izboru predsednika skupštine zgrade 130 6) Odluka o izboru saveta zgrade 131 7) Odluka-ovlašćenje za izradu pečata zgrade 132 8) Molba za nadogradnju zgrade 13J 9) Ponuda zgradi za nadziđivanje 134 10) Odluka organa zgrade o nadziđivanju 136 11) Zaključci organa zgrade 137 B) Ugovor o nadziđivanju ravnog krova 138 B) Odluka zgrade o pregradili 142 G) Odluka o nadziđivanju 143 D) Ugovor o pregradnji kolonada 144 Đ) Odluka o izboru saveta, pravilima i nadziđivanju 145 E) Odluka o pripajanju 148 Ž) Ugovor o pripajanju 149 3) Odluka o adaptaciji 151 I) Odluka o pravnoj rekonstrukciji 152 J) Obrazac zakupa zajedničke prostorije 153 K) Odluka o nadziđivanju - potpisima 154 L) Ugovor o poveravanju poslova održavanja zgrade 155 LJ) Ugovor o investicionom održavanju 158 M) Ugovor o servisiranju 161 N) Ugovor o održavanju sa stambenim preduzećem 164 Nj) Niški primer ugovora o održavanju 167 O) Predugovor o kupoprodaji 177 P) Ugovor o kupoprodaji stana 179 P) Ugovor o trampi stanova 181 S) Zahtev za urbanističke uslove 183 T) Zahtev za uknjižbu stana 184 2. SUDSKA PR AKSA - ODLUKE: A) Susvojina na zgradi 185 B) Nastojnički stan i sticanje svojine 185 B) Predmet prava svojine 186 G) Službeni stanovi 187 D) Uslovi korišćenja nastojničkih stanova 187 Đ) Otkup zajedničkih prostorija 188 E) Pravo korišćenja zajedničkih delova zgrade 188 Ž) Uklanjanje električnog brojila 189 3) Zajednička nedeljiva svojina 189 I) Pretvaranje zajedničkih prostorija u poslovni prostor 190 J) Ulaganje u stambeni fond i naknada štete 190 K) Pretvaranje zajedničke prostorije u stan 191 L) Pravni interes skupštine stanara 192 LJ) Održavanje grejnih instalacija 192 M) Otkup stanova 193 N) Obaveza opštine da obezbedi stan 194 Nj) Pravo doživotnog stanovanja 195 O) Deoba zajedničke imovine 196 P) Otkup stana 196 P) Nadležni sud za zgradu 197 S) Svojina na zajedničkim delovima 197 T) Svojina na delovima zgrada 198 Ć) Pravo preče kupovine zajedničkih delova 198 U) Ograničenje prava svojine 198 F) Tekuće i investiciono održavanje 199 X) Naknada za investiciono održavanje 200 C) Investiciono održavanje stambene zgrade 200 Č) Sticanje prava svojine 201 C) Vlasništvo na stanovima 202 Š) Bodovanje za dodelu stana 203 Q) Prinudna zamena stana 203 W) Stanovi izuzeti iz otkupa 204 LITERATURA 206 AUTOBIOGRAFIJA I BIBLIOGRAFIJA 210 MG149 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mihovil Bolonić (Vrbnik, 3. siječnja 1911. – Krk, 16. veljače 1984.) je bio hrvatski povjesničar te aktivni društveni radnik. Životopis Rodio se u Vrbniku 1911. Studirao je u Ljubljani gdje je diplomirao na Bogoslovnom fakultetu. Radio je kao tajnik Krčke biskupije. Obnašao je dužnost Stolnog kaptola na Krku i tajnog komornika (noseći naslov monsinjora). Iako je bio crkvenom osobom, Izvršno vijeće Sabora SRH dodijelilo mu je `izuzetno priznatu mirovinu` zbog zasluga na kulturnom polju. Znanstvenim se radom bavi u kasnijoj dobi. Uglavnom se je bavio arhivskim materijalima na Krku. Najviše ga je znanstveno zanimala srednjovjekovna i novija povijest Krka, glagoljaška prošlost Krka i okolice, a osobita mu je zasluga otkrivanje ekonomskog i socijalnog položaja malog primorskog puka u prošlosti. Kao društveni radnik djelovao je u okviru akcija Katoličke Crkve i SSRNH. BOLONIĆ, Mihovil, povijesni pisac (Vrbnik na Krku, 3. I 1911 — Krk, 16. II 1984). Osnovnu školu završio je u Vrbniku, gimnaziju polazio u Krku (1921–27) i Splitu (1927–29), teologiju studirao u Splitu (1930–32) i Ljubljani (1932–36). Za svećenika je zaređen 1934. Obavljao je službe kapelana (1934–36), biskupijskog arhivara (1936–54) i tajnika biskupske kancelarije (1954–79) u Krku. Istodobno je bio dijecezanski konzultor i prosinodalni ispitivač. — B. istražuje kulturnu, socijalnu i crkvenu prošlost otoka Krka, kvarnerskih otoka i Hrvatskog primorja, napose djelovanje i život glagoljašâ. Objavio je više priloga i povijesnih rasprava u časopisima i godišnjacima: Krčki kalendar (1953–55), Bogoslovska smotra (1965–68, 1970, 1972, 1973, 1975–77), Krčki zbornik (1970–72, 1975), Vjesnik Historijskog arhiva u Rijeci i Pazinu (1972, 1974), Senjski zbornik (1973–75, 1977), Istarska danica (1974), Croatica Christiana periodica (1980) i dr. U brojnim studijama i djelima B. obrađuje dosad nedovoljno rasvijetljena pitanja iz krčke povijesti, temeljeći ih na bogatoj faktografskoj građi i obilju izvornih podataka. DJELA: Parčićeva tiskara u Glavotoku. Rijeka 1965. — Krčki seoski kaptoli pioniri i nosioci liturgijskog života. Bogoslovska smotra, 38(1968) 2, str. 263–284. — O životu i radu Ivana Feretića (1769–1839). Krčki zbornik, 1970, 1, str. 285–349. — O životu i radu Dragutina A. Parčića. Bogoslovska smotra, 42(1972) 4, str. 413–433. — Crkveni patronat na području senjsko-modruške biskupije. Senjski zbornik, 5(1973) str. 219–318. — Kapari vrbnički. Zagreb 1973. — Bratovština sv. Ivana Krstitelja – Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Zagreb 1975. — Stoljetne veze krčkih i senjskih glagoljaša. Senjski zbornik 6(1975) str. 81–139. — Ekonomsko-socijalno stanje krčkih glagoljaša. Bogoslovska smotra, 45(1975) 1, str. 97–116; 46(1976) 4, str. 475–500; 47(1977) 1, str. 101–123. — Otok Krk kroz vjekove (suautor I. Žic Rokov). Zagreb 1977. — Otok Krk kolijevka glagoljice. Zagreb 1980. LIT.: N. Marulić: O prvoj štampariji na otoku Krku. Krčki zbornik, 1972, 5, str. 408–409. — M. Bogović: Bratovštine na otoku Krku. Zvona, 15(1976) 5, str. 5. — V. Dorčić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic-Rokov, Otok Krk kroz vjekove. Marulić, 11(1978) 2, str. 206–207. — S. Kovačić: Mihovil Bolonić i Ivan Žic Rokov; Otok Krk kroz vjekove. Crkva u svijetu, 13(1978) str. 183–184. — Isti: Mihovil Bolonić, Bratovština sv. Ivana Krstitelja Kapari u Vrbniku (1323–1973) i druge bratovštine na Krku. Ibid., str. 184–185. — D. Horvatić (D. H.): Mihovil Bolonić »Otok Krk, kolijevka glagoljice«. Marulić, 14(1981) 4, str. 420–421. — F. E. Hoško: Mihovil Bolonić – Ivan Žic-Rokov: Otok Krk kroz vjekove. Croatica Christiana periodica, 5(1981) 7, str. 79–81. — Isti: Mihovil Bolonić: Otok Krk kolijevka glagoljice. Ibid., str. 81–83. — P. Strčić: Radovi Mihovila Bolonića o Krku i glagoljaštvu. Jadranski zbornik, 12(1982–85) str. 555–563. — Isti: In memoriam mons. Mihovilu Boloniću. Vjesnik, 45(1984) 13 097, str. 5. — M. Valković: In memoriam – Mihovil Bolonić 1911–1984 (s bibliografijom radova). Croatica Christiana periodica, 8(1984) 14, str. 225–229. — A. Benvin: In memoriam Mihovil Bolonić. Slovo, 35(1985) str. 155–156. Glagoljica (staroslovenski – sloven – `sloviti` – `govoriti`) je pismo koje su slovenski narodi koristili u drugoj polovini 9. veka. U današnjoj nauci prevladava mišljenje da ju je sastavio jedan od slovenskih misionara Ćiril u drugoj polovini 9. veka (oko 863. godine), uz pomoc svog brata Metoda. On je tim pismom preveo Bibliju i to na staroslovenski jezik. Glagoljica je sastavljena, po jednoj hipotezi, prema grčkom tajnopisu. Prvobitno je imala 40 slova, a posle 38 slova (svako slovo je imalo dvojaku vrednost – glasnovnu i brojnu). Od spomenika pisanih glagoljicom poznati su: Zografsko jevandjelje, Asemanovo jevandjelje, Sinajski psaltir, Marijinsko jevandjelje, Baščanska ploča i Kocev glagoljaš, Bečki listići, Hrvojev misal. Originalni tekstovi Kirila i Metoda nisu sačuvani, vec samo prepisi tih tekstova s kraja 10. i početka 11. veka. Prvobitna glagoljica je predstavljala tip oble glagoljice sa okruglim slovima. Ovom su glagoljicom pisane knjige koje koje su doneli ucenici slovenske brace iz Moravske u Bugarsku, Makedoniju, Rasku, i u primorsku Hrvatsku i Dalmaciju. U zapadnim predelima glagoljica je ostala vrlo dugo u upotrebi u crkvi, ali se promenila pod uticajem beneventane i gotice, postala ostrija, uglasta, sa izlomljenim linijama i zato se naziva uglasta glagoljica. U nekim mestima Dalmacije rimokatolicki svestenici i danas odrzavaju glagoljicu kao slovensko pismo za koje se u 10. veku borio Grgur Ninski. Glagoljicu su negovali i uporno cuvali narodni svestenici nazvani `glagoljasi`, iz otpora prema tudjinskom uticaju preko latinskog pisma u crkvi. Stare hrvatske glagoljske knjige liturgijskog karaktera pisane su svecanom glagoljicom, lepim, uspravnim slovima. Od kraja 14. veka, kada je usla u administraciju, glagoljica je brzopisna, sa mnogo ligatura i abrevijacija (vezanih slova i skracenica).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dr Ninko Perić - Teorija zloupotrebe prava i gradjansko zakonodavstvo Doktorska teza branjena 15. maja 1912. Geca Kon, Beograd, 1912. godine Udžbenički format, 155 strana. Ninko Perić (Bojić, 14. maj 1886—Beograd, 24. april 1961) bio je srpski pravnik i političar.[1] Biografija Gimnaziju završio u Šapcu i Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1910. godine. Bio je izabran za predsednika Fonda siromašnih studenata iste godine. Kao pitomac Fonda Angeline Marić, bio je na doktorskim studijama iz oblasti privatnog prava u Parizu od 1910. do 1912. godine. Bio je inicijator osnivanja Udruženja studentata Jugoslovena u Parizu. Za predsednika Upravnog odbora izabran je Božidar Purić, a za predsednika Nadzornog odbora Ninko Perić. Prema uslovima Fonda, doktorska disertacija je branjena na Pravnom fakultetu u Beogradu. Potom je više meseci proveo u Ženevi, gde je u bibliotekama prikupljao materijale za buduće naučne radove. Tokom Prvog balkanskog rata vratio se u Srbiju i prijavio u vojsku kao dobrovoljac, ali je odbijen iz medicinskih razloga. Činovnička karijera Posle završenog studijskog boravka u Ženevi, postavljen je za pisara Prvostepenog suda za grad Beograd, oktobra 1913. godine. Na početku Prvog svetskog rata, stupio je u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Bio je islednik islednik u Vojnoj stanici Užičkog odreda, te pri Valjevskom garnizonu. U Valjevu je preležao pegavi tifus, 1914, pod budnom negom lekara dr Avrama Josifa Vinavera i njegove supruge Ruže. Potom je premešten u Šabačku okružnu komandu u kojoj je služio do demobilizacije komande 5. novembra 1915. godine. Stupio je u kontakt sa vladom Kraljevine Srbije u Skadru, januara 1916. godine. Ministar finansija Momčilo Ninčić ga je zaposlio u svom resoru. Narednih godinu i po dana bio je na službi u Marseju, Ženevi i na Krfu. Potom je postavljen za sekretara V klase Ministarstva inostranih dela, oktobra 1917, a Nikola Pašić ga je odabrao za ličnog sekretara, da ga prati na njegovom putu u Rim, Pariz. London i banju Evijan. Potom ga je postavio za šefa Kabineta predsednika Ministarskog saveta. Bio je lični sekretar Nikole Pašića na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Prema sopstvenoj želji, napustio je diplomatsku službu i postao je profesor međunaronog privatnog prava, te građanskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, od marta 1920, a iste godine je naporedo predavao i na Pravnom fakultetu u Subotici. Profesorsku karijeru je napustio pošto je Nikola Pašić oformio prvu homogenu radikalsku vladu, 16. decembra 1922, i postavio Ninka Perića za ministra socijalne politike. Nastavak njegove karijere bio je neraskidivo vezan sa Nikolom Pašićem, kraljem Aleksandrom i Petrom Živkovićem, po čijim željama je dobijao različite funkcije. U resorima Ministarstva finansija i Ministarstva inostranih dela nije ostavio dubljeg traga, jer se relativno kratko zadržao na položajima ministra. Nešto vidljiviji trag ostavio je kao ministar pravde. Posle Marsejskog atentata ostao je u dobrim odnosima sa Bogoljubom Jevtićem koji mu je ponudio mesto poslanika u Bukureštu, januara 1935. godine. Na taj položaj je postavljen marta iste godine, i obavljao ga je do sredine maja 1936. godine. Milan Stojadinović je želeo da ga premesti za poslanika u Briselu, januara 1936, ali belgijska vlada nije dala agreman. Ninko Perić je zvanično penzionisan 29. juna 1936. godine.[2] [3] [4] [5][6] Sekretar delegacije Kraljevine SHS na Konferenciji mira u Parizu. Izabran za vanrednog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu 1920. Ministar socijalne politike od 4. maja do 31. jula 1923. Ministar finansija od 15. aprila do 24. decembra 1926. Ministar inostranih dela od 24. decembra 1926. do 12. aprila 1927. Ministar bez portfelja od 17. aprila do 16. juna zastupao ministre pravde, prosvete, vera. Predsednik Narodne skupštine 1927-28. Predsednik Državnog saveta 1930-31. Poslanik u Bukureštu 1935-36. Politička karijera Ninko Perić je od studenstkih dana bio aktivan član Narodne radikalne stranke, prvo kao član radikalskog kluba Slovenski jug, a potom i kao član redakcije časopisa `Slovenski jug`, koji je pokrenuo profesor Božidar Marković. Članovi redakcije su pored Ninka Perića bili Milan Stojadinović i Veljko Popović. Prvi put je učestvovao u predizbornoj kampanji u pocerskom srezu 1908. godine. Kada je Nikola Pašić odobrio Ninku Periću da pređe iz službe Ministarstva inostranih dela na Univerzitet u Beogradu, naložio je njegovom tastu Draži Petroviću da počne pripremu terena u pocerskom srezu za poslaničku kandidaturu, ocenivši da bi mu bilo bolje da ostane u politici nego da se posveti akademskoj karijeri. Prvi put je izabran za narodnog poslanika na izborima za Ustavotvornu skupštinu 1920, za srez pocerski. Kasnije je biran u istom srezu i na parlamentarnim izborima 1923, 1925, 1927. i 1931. godine. Kao poslanik pocerskog sreza, Ninko Perić je bio zadužen, između ostalog, i za jačanje partijske strukture u istočnoj Slavoniji. Odnosi Ninka Perića i Nikole Pašića su zahladneli od 1924, usled loših odnosa Perića i Radomira (Rade) Pašića. Međutim, kralj Aleksandar i Petar Živković su počeli da pokazuju sve više poverenja i naklonosti prema Ninku Periću od 1925. godine, te se njegova politička i činovnička karijera nastavila razvijati pod njihovom zaštitom. Ninko Perić i Milan Stojadinović su bili prijatelji od studentskih dana. Njihov odnos je naglo zahladeno, pošto je Perić nasledio Stojadinovića na čelu Ministarstva finansija u vladi Nikole Uzunovića, aprila 1926 godine. Njegova politička karijera je okončana postavljanjem za poslanika u Bukureštu, 1935. godine.[7] [8] [9] [10] Lični život Ninko Perić je oženio Angelinu (Ginu) Petrović, ćerku uglednog šabačkog radikala Dragomira Draže Petrovića sa kojom je imao troje dece.

Beograd 1989. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 285 strana + strane sa fotografijama + mape. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. U ovoj monografiji prikazan je ratni put 5. kosovsko-metohijske brigade od njenog formiranja 24. septembra 1944, pa do završetka rata. Knjiga je priča o ljudima, o običnim borcima i starešinama, o patnjama i stradanjima, ali i o veri u budućnost i u pobedu, nad okupatorom i domaćim izdajnicima. Dokumentovana je brojnim fotografijama iz rata, faksimilima dokumenata, skicama. U prilogu sadrži spiskove starešinskog sastava i boraca koji su prošli kroz brigade i tako dali značajan doprinos u pobedonosnom pohodu brigade ka slobodi i konačnom oslobođenju zemlje. Sadržaj: PREDGOVOR REČ AUTORA UVOD Aprilski slom Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i njegove posledice — Pripreme za ustanak na Kosovu i Metohiji — Vojno-politička situacija u vreme formiranja brigade PRIPREMA ZA FORMIRANjE BRIGADE — Formiranje Brigade BORBENA DEJSTVA BRIGADE PROTIV OSTATAKA ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA U KOSANICI BORBE PROTIV NEMAČKOG OKUPATORA I NjEGOVIH SLUGU ZA OSLOBOĐENjE KOSOVA I METOHIJE — Sadejstvo sa jedinicama Bugarske narodne armije i njihovo ponašanje — Osvajanje Dražnja Čuke i dejstvo prema Prištini — Boravak u Prištini i ponovni odlazak u lapski srez BORBENA DEJSTVA BRIGADE PROTIV POBUNE NA KOSOVU I METOHIJI 1944. i 1945. godine — Napad na Gnjilane . — Povratak u rejon Malog Kosova i Podujeva — Borbena dejstva brigade u ugušivanju pobune u Drenci — Likvidacija kontrarevolucionarnih ostataka PARTIJSKO-POLITIČKI RAD U BRIGADI PRILOZI - SEĆANjA BORACA I RUKOVODILACA 1. Božidar Vešković Sveto, O NASTANKU I BORAČKOM SASTAVU BRIGADE 2. Marko Sakić, PRVA BORBA I PRVA POBEDA 3. Branko Jovović Faljko, NEKE AKCIJE OBAVEŠTAJNE AKTIVNOSTI U BRIGADI 4. Milo Ljumović Kaplap IZ PRVIH BORBENIH LINIJA NA PRVI KONGRES USAOS-a 5. Čedomir Savić, BELE SVINjE MOJE MAJKE 6. Danilo Tepavčević, AGITACIONO-PROPAGANDNI I KULTURNO-ZABAVNI RAD U BRIGADI 7. Vojislav Nikčević, KAD ČU SESTRA ZA BRATOVU POGIBIJU CIKNU KAO GUJA 8. Slavomir Bukić Aco, POGIBE NAŠ PERO 9. Savo Miladinović, PESMA NAS JE ODRŽALA 10. Radivoje Cvetković, JEDNOVREMENI PUCANj 11. Svetislav Deljanin, PRVI ZAROBLjENI BALISTI ŠABANA POLUŽE 12. Blažo Strugar, ZAŠTO NIJE UPOTREBLjENA NAŠA ARTILjERIJA 13. Mirko Popović, VLAŽNA MUNICIJA NE MOŽE DA PALI 14. Emin Malić Malići, ZA NEDOKUVANIM PASULjOM ŽALIM I DANAS 15. Drago Popić, STUPANjE U 5. KOSOVSKO-METOHIJSKU BRIGADU I PRIJEM U SKOJ 16. Branko Jovović Faljko, NOĆ U RUDNIKU STARI TRG 17. Mile Bukilić, U OSINjAKU KONTRAREVOLUCIJE 18. Čedomir Cvetković, NEBUDNOST I SPAS U BELOJ PELERINI 19. Pavle Jocić, NAJLAKŠE JE UBITI RANjENOG I VEZANOG 20. Nada Popović, NAJTEŽI DAN U MOM ŽIVOTU 21. Radman Jelić, IZDAJA »PARTIZANSKE STRAŽE« U SELU GORNjE PREKAZE 22. Boko Kovačević, TREĆA ČETA 4. BATALjONA U BORBI U SELU PREKAZE 23. Jovo Mandić, RANE NA RANE 24. Panto Dondić, KAMION RANjENIKA KROZ BALISTIČKU ZASEDU 25. Uglješa Pavlović, MLADI SU UVEK BILI U PRVIM BORBENIM REDOVIMA 26. Bazim Šabani, NE POJEDE KOSOVSKU POGAČU MOJ SESTRIĆ AZEM 27. Branko Jovović Foko, DOLAZI BRZO, ODGRIZE MI UVO 28. Jovan Lepović, BORBA PROTIV NEPRIJATELjEVE PROPAGANDE BILA JE VRLO TEŠKA 29. Milan Ivanišević, SAMOKRITIKA I KRITIKA MENjAJU ODLUKU 30. Branko Jovović Faljko, NISMO SE BORILI SAMO S PUŠKOM U RUCI 31. Jusuf Balje, NAPAD NA BUNKER U ŠUMI 32. Džemšit Mehmedi, DIM I PRAŠINA POKRILA SU POLOŽAJ BALISTA 33. Sali Vehati, UHVATISMO BALISTU NA SPAVANjU 34. Bahtijar Bahtijari, BUNAR - SKROVIŠTE MUNICIJE I BOMBI 35. Ramo Zuraku, ZALUTAH KAO ČETNI KURIR 36. Arif Hodža, IZ »BOŠČE« SE PROSUŠE MUNICIJA I BOMBE 37. Arif Hodža, ARIFOV RANjENI »BALISTA« NE GOVORI VEĆ MUČE 38. Slavomir Bukić Aco, I TAKO SMO DODELjIVALI ODEĆU I OBUĆU 39. Slavomir Bukić Aco, DOGODOVŠTINE SA ČIKA DUŠKOM PRILOZI: Pregled brojnog stanja brigade (nacionalni i socijalni sastav) Spisak boraca i rukovodilaca brigade Spisak poginulih, boraca i rukovodilaca brigade Spisak ranjenih i promrzlih boraca i rukovodilaca brigade

DEJVID DŽ. LIBERMAN STRATEGIJE I TAKTIKE USPEŠNIH LJUDI - tajne koje će vam pomoći da iz svake situacije izađete kao pobednik Prevod - Branislav Maričić Izdavač - Finesa, Beograd Godina - 2004 232 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Uspeh ISBN - 86-82683-38-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvalnice Uvod Unutrašnje tajne i njihova primena KAKO DA LJUDE NAVEDETE DA IM SE SVIDITE,DA VAS ZAVOLE ILI DA JEDNOSTAVNO MISLE DA STE SJAJNI! 1. Navedite ljude da im se svidite, i to uvek 2. Navedite ljude da shvate da ste neodoljivo privlačni 3. Kako ostaviti izvanredan prvi utisak 4. Odmah osvojite prednost u svakom odnosu 5. Navedite ljude da vas smatraju suvim zlatom 6. Kako da izgledate smireno i samopouzdano, tako da upravljate svakom situacijom NIKADA VIŠE NEMOJTE DOPUSTITI DA VAS NEKO PREVARI, IZNEVERI, ISKORISTI, UPRAVLJA VAMA, ILI DA VAS LAŽE 7. Test šest zvezdica koji će vam pokazati da li vam je određena osoba pravi prijatelj 8. Kako možete da proverite njegovu priču? 9. Kako možete da odredite da li neko pokušava da upravlja vama 10. Kako možete da otkrijete da li neko blefira 11. Kako pročitati ljude 12. Navedite svakoga da kaže ono što zaista misli PREUZMITE KONTROLU NAD SVAKOM SITUACIJOM I NAVEDITE LJUDE DA ČINE ONO ŠTO ŽELITE 13. Navedite ljude da momentalno preduzmu nešto u bilo kojoj situaciji 14. Navedite ljude da prihvate vaš savet 15. Navedite bilo koga da izvrši svoju obavezu prema vama 16. Kako promeniti mišljenje tvrdoglave osobe 17. Navedite svakog da vam učini neku uslugu 18. Najveće psihološke tajne velikih vođa 19. Navedite svakog da vas razume 20. Pravilo manjine 21. Kako navesti ljude u bilo kojoj grupi da se međusobno slažu KAKO POBEDITI NA BILO KAKVOM TAKMIČENJU: NADMAŠITE SVE OSTALE KAD SE RADI O DOBIJANJU POSLA, ZAKAZIVANJU SASTANKA ILI O NEKAKVOJ IGRI 22. Tajne koje će vam omogućiti da pobedite na bilo kakvom takmičenju 23. Najčešće greške koje ljudi prave u životu UČINITE SVOJ ŽIVOT JEDNOSTAVNIM: NAUČITE KAKO DA SE POSTAVITE U ŽIVOTNIM SITUACIJAMA KOJE VAS NAJVIŠE LJUTE, IZAZIVAJU NAJVIŠE FRUSTRACIJA, KAO I KAKO DA IZ NJIH IZAĐETE KAO POBEDNIK! 24. Navedite svakoga da vam odmah uzvrati telefonski poziv 25. Navedite svakog da vam oprosti, o čemu god da se radi 26. Najbolji način na koji možete da saopštite loše vesti 27. Kako da vam onaj kome ste nešto pozajmili to vrati brzo i bez sukoba 28. Recite ne bez osećaja da ćete nekoga povrediti i ne osećajte se krivim zbog toga 29. Kako nevaspitanu i grubu osobupretvoriti u najboljeg prijatelja 30. Kako zaustaviti glasine pre nego što unište vaš dobar glas 31. Istog trenutka zaustavite verbalno zlostavljanje 32. Navedite svakoga da vam se otvori 33. Brzo i lako izađite na kraj s bilo kakvim jadikovkama 34. Kako u trenutku zaustaviti ljubomorno ponašanje 35. Kako od svakoga dobiti najbolji savet 36. Izrecite i najstrožiju kritiku, a da pri tom nikoga ne uvredite 37. Ohrabrite bilo koga da vam se poveri i da vam sve prizna 38. Kako se pozabaviti bilo kojim teškim pitanjem 39. Samo za roditelje 40. Kako se izbaviti iz gotovo svakog fizičkog ili seksualnog napada Zaključak Bibliofrafija O piscu `Da li ste se umorili od toga da vas neko iskorišćava i omalovažava? Osećate li ponekad da vas ljudi ne slušaju i da vam ne iskazuju poštovanje i da ne ostvarujete onakvu vrstu saradnje kakvu zaslužujete? Ako ste ikada poželeli da razvijete sposobnost da preuzmete inicijativu u svakom razgovoru i svakoj situaciji, sada vam se ukazuje prilika! Zašto kroz život prolaziti prepuštajući drugima da vas vode, kada možete koristiti efikasne strategije i tehnike da biste sve usmerili prema svojim željama... da biste naveli ljude da rade ono što želite...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. David Lieberman Get Anyone to do Anything

Originalni meki i tvrdi kartonski povezi. Odlična / vrlo dobra očuvanost, bez oštećenja. Jezik srpski, latinica i ćirilica. LOT sadrži sledeće naslove: 1. Kristofer Najt, Robert Lomas, HIRAMOV KLjUČ. FARAONI, SLOBODNI ZIDARI I OTKRIĆE ISUSOVIH TAJNIH SVITAKA, Sremski Karlovci, 2005. 2. Kristofer Najt, Robert Lomas, DRUGI MESIJA. TEMPLARI, TORINSKI POKROV I VELIKA TAJNA MASONERIJE, Sremski Karlovci, 2008. 3. Kristofer Najt, Robert Lomas, KNjIGA O HIRAMU. SLOBODNO ZIDARSTVO, VENERA I TAJNI KLjUČ ISUSOVOG ŽIVOTA, Sremski Karlovci, 2007. 4. Savino Batanov, ZATVORENIK 46664 I DRUGE MASONSKE PRIČE, b. m., 2014. 5. TAJNA MASONERIJE, SLOBODNI ZIDARI. NAPISAO JEDAN VIŠI BIVŠI FUNKCIONER, Beograd, 1998. 6. SLOBODNO ZIDARSTVO ILI MASONERIJA. UBISTVO KRALjA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA, MARSEJSKI ATENTAT, Beograd, 2002. 7. SLOBODNO ZIDARSTVO ILI MASONERIJA. IZDANjE RADNOG KOMITETA ANTIMASONSKE IZLOŽBE, Beograd, 1998. 8. A. Knez, SLOBODNI ZIDARI - TAJNA HIRAMOVA DRUŽBA, Beograd, 2001. 9. Sreten Stojković, SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2011. 10. Milan Banić, MASONERIJA I JUGOSLAVIJA, Beograd, 2012. 11. `NEIMAR`, IZABRANI TEKSTOVI 1, Beograd, 20133. 12. Đorđe Otašević, BIBLIOGRAFIJA `NEIMARA` (1914-1926), Beograd, 2012. 13. KO SU ONI?, Beograd, 2013. 14. SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2012. 15. W. L. Wilmshurst, ZNAČENjE SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2012. 16. Mirko Glojnarić, MASONERIJA U HRVATSKOJ, Beograd, 2012. 17. TAJNE AEROPAGA. SLOBODNO ZIDARSTVO JOVANOVSKO I ANDREJEVSKO, b. m., b. g. 18. Oleg Platonov, TRNOV VENAC RUSIJE. TAJNA ISTORIJA MASONSTVA, Beograd, 2011. 19. Stevan V. Nikolić, MIR RUŽE. SMISAO SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2010. 20. Pol Nodon, MASONI, Beograd, 2000. 21. dr Ratibor M. Đurđević, DA LI POSTOJI JUDEO-MASONSKA ZAVERA PROTIV HRISTA I ČOVEKOVE SLOBODE? KORENI NOVOG SVETSKOG PORETKA, Beograd, 1996. 22. Žolt Lazar, NASTANAK MASONERIJE. UTICAJ KULTURNIH I POLITIČKIH ČINILACA NA POJAVU MODERNOG SLOBODNOG ZIDARSTVA, Novi Sad, 2009. 23. Anri Dirvil, MASONI, Novi Sad, 2012. 24. Anri Dirvil, MASONI, Beograd, 1991. 25. SLOBODNO ZIDARSTVO. PISMA BRATA SR. J. STOJKOVIĆA, Veternik, 2001. 26. Oleg Platonov, RUSIJA POD VLAŠĆU MASONA, Beograd, 2002. 27. Stevan V. Nikolić, SMISAO SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beogradd, 2008. 28. Stevan V. Nikolić, KRALjEVSKA UMETNOST. TRI VEKA SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2007. 29. Frančesko Bruneli, PUT INICIJACIJA I NOVA ERA. ULOGA MASONERIJE U ERI VODOLIJE, Beograd, 2008. 30. Menli Palmer Hol, TAJNA HIRAMA ABIFA. IZGUBLjENI KLjUČEVI SLOBODNOG ZIDARSTVA, Šabac, 2001. 31. Anri Darvil, MASONI, Beograd, 1990. 32. Tihomir Bunović, SLOBODNO ZIDARSTVO SVETSKI POZNATO, A IPAK TAJANSTVENO, Beograd, 2009. 33. Aleksandar Gize, UVOD U SLOBODNO ZIDARSTVO, Beograd, 2006. 34. Klaus-Jirgen Grin, FILOZOFIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA. INTERKULTURALNA PERSPEKTIVA, Beograd, 2008. 35. dr Dimitrije Dimo Vujović, FRANCUSKI MASONI I JUGOSLOVENSKO PITANjE 1914-1918, Beograd, 1994. 36. Dragan Kolarević, VELIKA SRBIJA, JUGOSLAVIJA, MASONI, Beograd, 2022. 37. Stevan V. Nikolić, SLOBODNO ZIDARSTVO U SRBIJI / FREEMASONRY IN SERBIA, Beograd, 2011. 38. Dejvid Šugerts, TAJNE UDOVIČINOG SINA, Novi Sad, 2009. 39. Robert L. D. Kuper, RAZOTKRIVANjE MASONSKIH TAJNI, Beograd, 2007. 40. Stevan V. Nikolić, KRALjEVSKA UMETNOST, Beograd, 2010. 41. W. L. Wilmshurts, ZNAČENjE SLOBODNOG ZIDARSTVA, b. m., b. g. 42. TREĆE OKO: MASONI SKROJILI DANAŠNjU SRBIJU?, broj 586, Beograd, 2012. 43. NEIMAR. ORGAN VELIKE LOŽE SRBA, HRVATA I SLOVENACA JUGOSLAVIJA, br. 4, Beograd, 1922. 44. NEIMAR. ORGAN JUGOSLOVENSKIH SLOBODNIH ZIDARA, br. 5, Beograd, 1922. 45. NEIMAR. ORGAN JUGOSLOVENSKIH SLOBODNIH ZIDARA, br. 9, Beograd, 1922. 46. NEIMAR / L’ARCHITECTE – MASONSKI ČASOPIS / REVUE MASONIQUE, br. 38, Beograd, 1935. 47. NOVA EVROPA, knjiga XXXIV, br. 2, Beograd, 1941. (tekst: „MASONERIJA U HRVATSKOJ“) 48. Elifas Levi, MASONSKE LEGENDE, Beograd, 2005. 49. Mihailo Popovski, TAJANSTVENI SVET MASONA, Beograad, 1994. 50. Nina Berbervova, LjUDI I LOŽE. RUSKI SLOBODNI ZIDARI U DVADESETOM VEKU, Beograd, 2022. 51. Radmilo K. Stojanović, ČOVEK I STVARNOST SA GLEDIŠTA DREVNOG ISTOKA, Beograd, 1993. 52. Đorđe Ječinac, MALA ISTORIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA EVROPE, Beograd, 2012. 53. Klaus-Jirgen Grin, FILOZOFIJA SLOBODNOG ZIDARSTVA, Beograd, 2021. 54. Karl fon Ekartshauzen, OBLAK NAD SVETIŠTEM, Beograd, 2022. 55. Микеле Марамарко, МАСОНСТВО В ПРОШЛОМ И НАСТОЯЩЕМ / MASONERIJA U PROŠLOSTI I SADAŠNjOSTI, Moskva, 1990. 56. Johan Gotlib Fihte, FILOZOFIJA MASONSTVA, Beograd, 2014. NAPOMENA: Knjige koje su deo ovog LOT-a prodaju se isključivo zajedno.

W. D. CAMPBELL BASIL EDE BIRDS OF TOWN AND VILLAGE Izdavač - Country Life Books, London Godina - 1965 156 strana 31 cm ISBN - 0 600 43021 9 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Foreword by H.R.H.The Prince Philip, Duke of Edinburgh Introduction 1 The Rook and the Carrion Crow 2 The Jackdaw 3 The Magpie 4 The Jay 5 The Starling 6 The Greenfinch and the Linnet 7 The Goldfinch 8 The Bullfinch 9 The Chaffinch 10 The House Sparrow and the Tree Sparrow 11 The Skylark 12 The Pied Wagtail and the Grey Wagtail 13 The Tree Creeper and the Nuthatch 14 The Blue Tit and the Great Tit 15 The Marsh Tit and the Coal Tit 16 The Long-tailed Tit 17 The Goldcrest and the Spotted Flycatcher 18 The Chiffchaff, the Willow Warbler and the Whitethroat 19 The Blackcap and the Garden Warbler 20 The Redwing and the Fieldfare 21 The Song Thrush and the Mistle Thrush 22 The Blackbird 23 The Dunnock and the Robin 24 The Wren 25 The Swift and the Swallow 26 The House Martin and the Sand Martin 27 The Kingfisher 28 The Green Woodpecker 29 The Pied Woodpecker and the Barred Woodpecker 30 The Cuckoo 31 The Tawny Owl 32 The Barn Owl 33 The Kestrel 34 The Moorhen and the Mallard 35 The Wood Pigeon, the Stock Dove and the Turtle Dove 36 The Lapwing `This book is a record, in word and picture, of fifty-six British birds that may still be seen in and around our towns and villages. And we should all be glad that they can still be seen and heard, in spite of progressive urbanisation and the use of highly toxic chemicals in agriculture, which has caused havoc among such varied species as the chaffinch, the green woodpecker and the kestrel -as catastrophic as the bird-killing winter of 1962-3. Fortunately, our bird population seems to be remarkably resilient. Basil Ede`s thirty-six paintings, specially commissioned for this book, show us the birds in typical surroundings, making recognition easy. W. D. Campbell`s text amplifies the paintings by describing each bird for us, touching on its characteristics and peculiarities, its haunts, song, food and nesting habits. He also mixes in stories and legends and personal reminiscences, for he has long been a keen observer of birds. Often he has a small phrase that pin-points a bird for us; when contrasting the carrion crow with the rook, for instance, he says `the carrion crow is an individualistic freebooter rather than a massconforming commuter`, or when he writes of the barn owl`s `disembodied face silently floating towards one`, or the little tree creeper`s penetrating call `reminiscent of hard cloth being cut by fast-working tailor`s scissors`. This book will make an ideal gift for all bird-lovers, for it has a twofold purpose. As the author puts it in his Introduction, apart from the purely aesthetic appeal of the illustrations, it is hoped that the pictures and text together may form a reference book which will not only lead to the identification of some of our commonest birds, but also stimulate interest in their habits and behaviour. Another more subtle intention is that once these basic fifty-six species are thoroughly known, the observer will become so interested that he or she will desire to name any of the three hundred or so other species which may be encountered in Britain`. `The plates are magnificent, and the Publishers must be congratulated on the high level of fidelity that they have achieved`-National Geographic Society.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ptice Ptica Pticama Ornitologija Ornitološki Birdwatching Posmatranje Knjiga je na engleskom jeziku

U dobrom stanju, zaštitni omot lošiji kao na slici, knjiga vrlo dobra. Morpurgo-Tagliabue, Guido, 1907-1997 Savremena estetika : pregled / Gvido Morpurgo-Taljabue ; preveo Vlastimir Đaković ; predgovor Milan Damnjanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1968 Beograd : Nolit, 1968 (Beograd : Kultura) Fizički opis 570 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Đaković, Vlastimir = Đaković, Vlastimir Damnjanović, Milan, 1924-1994 = Damnjanović, Milan, 1924-1994 Zbirka Književnost i civilizacija Prevod dela: L`esthétique contemporaine Str. 11-20: Smisao savremene estetičke teorije / Milan Damnjanović Beleška o delu na presavitku omota Registar. Predmetne odrednice Estetika SADRŽAJ Dr Milan Damnjanović: SMISAO SAVREMENE ESTETIČKE TEORIJE 11 SAVREMENA ESTETIKA PREDGOVOR SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU. . . . . 23 PREDGOVOR 25 PRELAZ IZ DEVETNAESTOG U DVADESETI VEK 1. Pretpostavke 33 Prvo poglavlje: OD ROMANTIZMA KA NATURALIZMU . ·. . . 36 2. Dihotomija lepoga i umetnosti i estetika devetnaestoga veka. — 3. Postkantovska kriza: Šopenhauer i hedonizam lepoga. — 4. Francuski i engleski naturalizam. — 5. MBergsonova intuicija. — 6. Psihološka estetika u Nemačkoj. — 7. Binfuhlung. — 8. Lepo, umetnost ı Einfuhlung. — 9. folkelt i Lips i Kritik der Urteilsbraft. — 10. Idealisti, psiholozi, formalisti. Drugo poglavlje: FORMALISTIČKA ESTETIKA. . . . 61 11. Herbart. — 12. Muzički formalizam E. Hanslika i Kantova misao. — 13. Sintaksa i stilistika formalizma: Cimerman i Hanslik. — 14. Lepo I umetnost po K. Fidleru. — 15. Sichtbarkeit i Einfuhlung. — 16. Fidler i Kant. — 17. Stvaralačko svojstvo umetnosti. Treće poglavlje: ISTORIJSKO-FENOMENOLOŠKO ISPITIVANJE 80 18. G. Semper (1803—1879). — 19. E. Grose. — 20. A. Rigl (1858— 1905). — M. Dvoržak (1874—1923). — 21. V. Vunt (1832—1920). — 2. A. Šmarsov i V. Voringer. — 23. Iscrpljenje devetnaestog veka. DVADESETI VEK 24. Pretpostavke . 95 Četvrto poglavlje: MISAO BENEDETA KROČEA. .... 96 25. Intuicija-ekspresija, — 26. Idealnost intuicije. — 27. Teoretičnost umetnosti. — 28. Kroče i formalisti. Umetnost·jezik. — 29. Doslednosti i protivrečnosti umetničke teoretike — 30. Intuicija-ekspresija, Sichtbarkeit, Einfuhlung. — 31. Estetika i kritika Peto poglavlje: KROČEOVSKI UTICAJ: ŠIRENJA I OTPORI . . 109 32. Polemika o intuiciji. — 33. G. Kalođero: umetnički jezik. — 34. Slabe strane „mentalizma`“: R. Rađunti.. — 35. Delovanje kročeovske misli. Estetika i kritika. — 36. Kroče i lingvistika. — 37. Potvrđivanja ı pobijanja. — 38. Đ. Đentile i njegova škola: U. Spirito. — 39. Ostale intuicionističke estetike: J. Kon. Šesto poglavlje: ESTETIKA I NAUKA O UMETNOSTI (Nemačke doktrine s početka dvadesetog veka). . . 133 40. R. Haman: spekulativna estetika. — 41. R. Miler-Frajenfels: psihološka estetika. — 42. Estetika i nauka o umetosti: M. Desoar. — 43. E. Utic. Sedmo poglavije: LIKOVNI FORMALIZAM. 148 44. A. fon Hildebrand (1847—1921). — 45. H. Velflin (1804—1945). — 46. — B. Berenson (1864—1959). — 47. L. Venturi, R. Longi. — 48. K. L. Ragjanti. — 49. Kroče i formalisti. — 50. Rodžer Fraj (1860— 1934). — 51. Klajv Bel. — 52. A. Fostjon. Osmo poglavlje: AVANGARDNI POKRETI I FORMALISTIČKA ESTETIKA 53. Čista poezija: A. Bremon. — 54. P. Valeri. — 55. Kriza slikarstva ı estetika. — 56. Slikarstvo ı muzika. — 57. Muzički formalizam. -— s8. Z. Brele ı muzičko vreme. — 59. Psihologija izumevanja. Deveto poglavije: AMERIČKI NATURALIZAM I ESTETIKA . . . 201 60. Dž. Santajana (1803—1952): 72e Semce of Beaty (1896). — 61. Umetnost ı um. — 62. Pragmatika umetnosti. — 63. Džon Djuli (1859—1952?): Djui ı Santajana. — 64. Estetski karakter iskustva. — 65. Kroče i Djui. — 66. Šta znači termin „umetnički“ po Džonu Djujiju. — 67. Alfred Uajthed i estetički naturalizam. Deseto poglavlje: KRITIČKA I SEMANTIČKA ŠKOLA . . . . . 223 68. A. A. Ričards. — 69. Čikaška škola. — 70. T. S. Eliot i umetničke konvencije, — 71. C. Moris. — 72. Suzana Langer. — 73. Neoempiristička metodologija: C. B. Hejl. — 74. Analiza jezika i estetika. Jedanaesto poglavilje: UMETNOST RADI DRUŠTVA . „. . . . . 271 75. Estetika i sociologija. — 76. Umetnost i društvo u devetnaestom veku. — 77. Dž. Raskin (1800—1900). — 78. Romantizam i građansko nespokojstvo. — 79. V. Moris: „aksiološka“ estetika. — 80. Dž. Diui. Umetnost i sreća. — 81. Prethodnici marksističke estetike. — 82. Marksistička estetika. — 83. V. I. Lenjin: umetnost radi partije. — 84. Đ. Lukač. — 85. Tradicija i obnova marksističke estetike. — 86. Lepo. Društveni ideal. ” Dvanaesto poglavlje: ESTETIKA I SOCIOLOGIJA. . . .. . 311 87. Umetnost u društvu: empirijska estetika. — 388. Dž. Boas. Estetički relativizam. — 89. Herbert Rid. — 90. Merila sociologije umetnosti. — 91. Estetika i istoriografija. — 92. Estetika i tehnika. Razvoj arhitekture. — 9. Zanatstvo ı tehnika. — 94. Industrijska estetika. 95. Industrijska proizvodnja i umetnost. Trinaesto poglavlje: OD POZITIVIZMA KA FENOMENOLOGIJI . . 359 96. Š. Lalo. — 97. E. Surio. — 98. Antibergsonovsko opiranje. — 99. Surio i Kroče. Objektivni formalizam. — 100. Transcendentalna I pozitivna strana. — 101. Razlike i sličnosti među umetnostima. — 102. Rejmon Baje. Ljupkost. — 103. Preispitivanje bergsonovstva. — 104. Metod u estetici. — 105. Sistem. — 106. Naučna estetika T. Manroa. — 107. Formalna analiza i psihološko izučavanje. — 108. Opistvanje i klasifikovanje., — 109. Psihologija forme i estetika. Pregnantnost. — 110. Teorija viđenja (Sichtbarkeit) i teorija forme (Gestalttheorie). — 111. Gestalt-teorija i fenomenologija. Četrnaesto poglavlje: FENOMENOLOŠKA ESTETIKA. . . · .· .· 408 112. A. Banfi (1866—1957). — 113. Gajger, Konrad, Ingarden, Sartr, Brandi. — 114. S. K. Peper: Prerušena fenomenologija. — 115. N. Hartman (1882—1953). — 116. G. Morpurgo-Taljabue. — 117. Lik ı slika. — 118. Psihološko razaranje. — 119. M. Difren. — 120. Estetski object i umetničko delo. — 121. Antropologija i ontologija. — 122. M. Benze. Petnaesto poglavlje: KA EGZISTENCIJALIZMU. · . . I . . 444 123. Protestantski egzistencijalizam. — 124. Katolički egzistencijalizam. — 125. Neotomistička estetika. — 3126. Svetovni egzistencijalizam: njegovi prethodnici. Obeshrabrenost i liričnost. — 127. Dadaizam i nadrealizam. Šesnaesto poglavlje: EGZISTENCIJALIZAM I ESTETIKA . . . . 468 128. Hajdegerova misao. — 129. Dijalektika bića. — 130. Biće kao otkrivanje. — 1351. Misao i poezija. — 132. Mitovi i obmane. — 155. K. Jaspers. Težnja transcendentnosti i mitska funkcija umetnosti. — 134. Sp:ritualizam u Italiji. — 1535. L. Parejson: spiritualizam i naturalizam. — 136. E. Zilson i naturalistički tehnicizam. — FF. Batalja i suprotstavljanje formalizmu ji naturalizmu. — 137. Opasnost od spiritualizma. — 138. Umetnost sa humanističkog gledišta: N. Abanjano. — 139. E. Pači. — 140. Negacija i humanizam kod Z.-P. Sartra. — 141. Književnost i poezija. — 142. Estetika kao skica etike. Esteta ı umetnik. — 143. Umetnost kao obmana. Sedapmmaesto poglavlje: ZAKLJUČCI. . . 539 144. Nesvodljivost estetike na metodologiju kritike. — 145. Ontološki supstrat estetičkih doktrina i nova moderna dimenzija estetizma. — 146. Filosofski karakter estetičkog istraživanja. Unitarno i normativno istraživanje. — 147. Od gnoseološko-ontološke ka fenomenološko-aksiološkoj orijentaciji estetike. INDEKS …559

Lepo očuvano Solid State Physics by G. I. Epifanov ( Mir Publishers Moscow, 1979, Hardcover ) Author: G. I. Epifanov, D.Sc. Publisher: Mir Publishers, Moscow. Title: Solid State Physics. Printed in: Moscow, Russian Federation. Edition 1st English Edition 1979 info: This is a book which covers the topic of solid state physics comprehensively. Starting from the structure of matter and various types of bonds in the first chapter the mechanical properties are treated in the second chapter. The second chapter also includes a discussion of Hooke`s Law, plastic flow, dislocations, elasticity etc. The third chapter deals with statistical mechanics and discusses degenerate and non-degenerate ensembles and various distribution functions. The fourth chapter looks at thermal properties of solids with reference to crystal lattice, heat capacity, heat conductivity etc. The fifth chapter discusses band theory of solids with reference to energy spectrum, effective mass and semiconductors. Some of the graphs in this chapter are revealing of the physical processes in the working of band structure. Sixth and seventh chapter deal with electrical and magnetic properties of solids. Sixth chapter also discusses deviations from Ohm`s Law (Section 58). Seventh chapter includes discssion on various types of magnetism their origins, and magnetic properties of solids and atoms along with magnetic resonance. Eighth chapter discusses contact phenomenon, work functions between different of materials including p-n junctions. The last chapter discusses thermoelectric and galvanomagnetic phenomena including Seeback effect, Peltier effect, Thomson effect and some of their practical applications. As in the first edition, the presentation of material has followed the aim of elucidating the physical nature of the phenomena dis­cussed. But, where possible, the qualitative relations are also pre­sented, often though without rigorous mathematics. The book was translated from the Russian by Mark Samokhvalov and was published by Mir in 1979. Contents Preface 5 1 Bonding. The Internal Structure of Solids § 1 The van der Waals forces 11 § 2 The ionic bond 15 § 3 The covalent bond 16 § 4 The metallic bond 21 § 5 The hydrogen bond 22 § 6 Comparison between bonds of various kinds 23 § 7 Forces of repulsion 24 § 8 Crystal lattice 25 § 9 Notation used to describe sites, directions, and planes in a crystal 29 §10 Classification of solids based on the nature of bonds 32 §11 Polymorphism 38 §12 Imperfections and defects of the crystal lattice 42 2 Mechanical Properties of Solids § 13 Elastic and plastic deformations. Hooke’s law 46 § 14 Principal laws governing plastic flow in crystals 51 § 15 Mechanical twinning 55 § 16 Theoretical and real shear strengths of crystals 56 § 17 The dislocation concept. Principal types of dislocations 58 § 18 Forces needed to move dislocations 64 § 19 Sources of dislocations. Strengthening of crystals 66 § 20 Brittle strength of solids 71 § 21 Time dependence of the strength of solids 77 § 22 Methods of increasing the strength of solids 81 3 Elements of Physical Statistics § 23 Methods used to describe the state of a macroscopic system 84 § 24 Degenerate and nondegenerate ensembles 88 § 25 The number of states for microscopic particles 91 § 26 Distribution function for a nondegenerate gas 94 § 27 Distribution function for a degenerate fermion gas 96 § 28 Distribution function for a degenerate boson gas 103 § 29 Rules for statistical averaging 105 4 Thermal Properties of Solids § 30 Normal modes of a lattice 107 § 31 Normal modes spectrum of a lattice 110 § 32 Phonons 112 § 33 Heat capacity of solids 115 § 34 Heat capacity of electron gas 120 § 35 Thermal expansion of solids 122 § 36 Heat conductivity of solids 126 5 The Band Theory of Solids § 37 Electron energy levels of a free atom 133 § 38 Collectivization of electrons in a crystal 136 § 39 Energy spectrum of electrons in a crystal 138 § 40 Dependence of electron energy on the wave vector 142 § 41 Effective mass of the electron 147 § 42 Occupation of bands by electrons. Conductors,dielectrics, and semiconductors 151 § 43 Intrinsic semiconductors. The concept of a hole 153 § 44 Impurity semiconductors 156 § 45 Position of the Fermi level and free carrier concentration in semiconductors 159 § 46 Nonequilibrium carriers 166 6 Electrical Conductivity of Solids § 47 Equilibrium state of electron gas in a conductor in the absence of an electric field 169 § 48 Electron drift in an electric field 170 § 49 Relaxation time and mean free path 171 § 50 Specific conductance of a conductor 173 § 51 Electrical conductivity of nondegenerate and degenerate gases 174 § 52 Wiedemann-Franz-Lorenz law 176 § 53 Temperature dependence of carrier mobility 177 § 54 Electrical conductivity of pure metals 183 § 55 Electrical conductivity of metal alloys 184 § 56 Intrinsic conductivity of semiconductors 188 § 57 Impurity (extrinsic) conductivity of semiconductors 190 § 58 Deviation from Ohm’s law. The effect ofa strong field 193 § 59 The Gunn effect 195 § 60 Photoconductivity of semiconductors 196 § 61 Luminescence 203 § 62 Fundamentals of superconductivity 207 7 Magnetic Properties of Solids § 63 Magnetic field in magnetic materials 224 § 64 Magnetic properties of solids 225 § 65 Magnetic properties of atoms 232 § 66 Origin of diamagnetism 238 § 67 Origin of paramagnetism 240 § 68 Origin of ferromagnetism 247 § 69 Antiferromagnetism 254 § 70 Ferrimagnetism. Ferrites 255 § 71 Magnetic resonance 257 § 72 Fundamentals of quantum electronics 259 8 Contact Phenomena § 73 Work function 265 § 74 Contact of two metals 268 § 75 The metal-semiconductor contact 271 § 76 Contact between two semiconductors of different types of conductivity 278 § 77 Physical principles of semiconductor p~n junction devices 288 § 78 Fundamentals of integrated circuit electronics (microelectron­ ics) 299 9 Thermoeleletric and Galvanomagnetic Phenomena § 79 The Seebeck effect 302. § 80 The Peltier effect 307 § 81 The Thomson effect 310 § 82 Galvanomagnetic phenomena 310 § 83 Practical applications of thermoelectric and galvanomag­netic phenomena 315 Appendices I Derivation of the Maxwell-Boltzmann distribution function 317 II Derivation of the Fermi-Dirac distribution function 318 III Derivation of the Bose-Einstein distribution function 320 IV Tables 321 Glossary of Symbols and Notations 322 Bibliography 326 Index 329 Fizika strucna literatura iz fizike naucne knjige prirodne nauke

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I Izdanje !!! Dr Vladimir Ćorović (Mostar, 27. oktobar 1885. — Elasona, 12. april 1941) je bio srpski istoričar i redovni član Srpske kraljevske akademije. Vladimir Ćorović je rođen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovačkoj porodici,[1] njegov brat je Svetozar Ćorović, jedan od poznatijih srpskih pripovjedača iz hercegovačkog kraja. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Bila je to sredina sa veoma jakom i razbuđenom srpskom nacionalnom svešću, kojoj je ton davala grupa istaknutih književnika, među kojima je bio i njegov brat Svetozar. Godine 1904. Vladimir Ćorović se upisao na Bečki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili čuveni slavisti Vatroslav Jagić, Konstantin Jiriček i Milan Rešetar. Ćorović je bio vrlo aktivan u Srpskom akademskom društvu „Zora“, o kome je 1905. godine objavio knjižicu. Tezom o Lukijanu Mušickom, doktorirao je u Beču 1908. godine. Specijalističke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemačkog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istraživao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Ćorović je živeo u Sarajevu, radeći najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemaljskom muzeju. Tada je počeo period njegovog vrlo snažnog, intenzivnog i raznovrsnog naučnog i književnog rada. Bio je saradnik vrlo značajnih srpskih časopisa, a posebno „Bosanske vile“, „Srpskog književnog glasnika“ i „Letopisa Matice srpske“ (u kome je objavio i svoju disertaciju o Lukijanu Mušickom). Pored ostalog, u Sarajevu je bio sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“ i priređivač njenog kalendara za 1911. godinu. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Ćorovića su uhapsile austrougarske okupacione vlasti. Na poznatom banjalučkom „veleizdajničkom“ procesu, čiji je prvooptuženi bio Vasilj Grđić, Ćorović je najpre osuđen na pet, ali mu je Vrhovni sud povisio kaznu na osam godina robije zbog intenzivnog rada u „Prosvjeti“. Novi austrougarski car i kralj Karlo IV, pod snažnim pritiskom svetske javnosti, izvršio je 1917. godine zamašnu amnestiju političkih zatvorenika, pa je Ćorović pušten iz zatvora u Zenici, gde je uglavnom izdržavao kaznu. Tada se nastanio u Zagrebu, pa je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulović, Ivo Andrić i Branko Mašić) uređivao časopis „Književni Jug“. U to vreme je počela njegova zapažena saradnja sa jugoslovenskim političarima u raznim zemljama, a naročito u Austrougarskoj, kao i pripremanje dokumentarne Crne knjige (Beograd-Sarajevo, 1920) o stradanju i patnjama srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. U ulozi delegata u privremenom narodnom predstavništvu, Ćorović je bio prisutan 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svečanom proglašenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Ćorović je neprestano živeo u Beogradu. Velikim ličnim radom, izvanrednim naučnim rezultatima, stvorio je redak ugled i uticaj i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine – proglašen je 16. maja 1935.[2] Dve godine bio je i rektor Beogradskog univerziteta, tokom školske 1934/35 i 1935/36 godine.[3] Smenjen je posle studentskog štrajka u aprilu 1936, poznatog po pogibiji Žarka Marinovića (odn. podnosio je ostavku koju Plenum univerziteta u početku nije želeo primiti[4]). Posle napada Nemaca na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa više tadašnjih istaknutih jugoslovenskih političara, ali je avion kojim je upravljao Siniša Sinobad i kojim su putovali oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grčkoj. Avion je pao u blizini grada Elasone i u toj nesreći poginuo je i Vladimir Ćorović. Početkom 1910. oženio se Jelenom Skerlić (1887—1960), sestrom Jovana Skerlića, imali su dve ćerke.[5] Portret Ćorovića, rad Koste Hermana Na osnovu teksta koji je napisao akademik Radovan Samardžić, Vladimir Ćorović je zastupljen u knjizi Sto najznamenitijih Srba (Beograd - Novi Sad, 1993, str. 529-534). Kada je 1941. nesrećno poginuo, još uvek se nalazio u punoj snazi, bliže sredini nego kraju svoga stvaralačkog puta. Uza sve to, on je ostavio u rukopisu toliko spisa, dobrim delom već pripremljenih za štampu, da bi samo to za nekog drugog naučnika značilo dobar životni bilans., napisao je Samardžić. U knjizi Skriveni svet Vladimira Ćorovića autor Borivoje Marinković na 1063 stranice je izložio svoju studiju o celovitom naučnom, književnom i edicionom korpusu V. Ćorovića, SPKD Prosvjeta, (Bileća-Gacko, 2006).

Osnove islamske filozofije 1-2 / Muhammed Taqi Misbah Yazdi Mostar 2013. Tvrd povez, 431 + 358 strana. Knjige su, bukvalno, kao nove. V6 Za razliku od uvriježenog i nametnutog mišljenja da je islamska filozofija nekad u davnoj prošlosti imala kratkotrajan zamah i da je okončala svoju filozofsku meditaciju smrću Ibn Rušda, na Zapadu poznatog kao Averroes (1198), filozofija u Perziji doživljava svoj novi procvat i intelektualni zamah, koji još uvijek jednako tako živi. Potvrda rečenog je i djelo koje je pred nama. S druge strane, ako osmotrimo filozofsku misao na Zapadu kroz stoljeća, naći ćemo mnoštvo filozofskih sistema koji se smjenjuju i opovrgavaju jedni druge, što je dovelo do pojave da su neki mislioci, suočeni s ovom činjenicom, zastali, izjavivši da — prije nego što se krene u propitivanje same filozofske misli — najprije treba preispitati oruđa spoznaje i procijeniti njihovu snagu i valjanost u činu spoznaje. To je dovelo do razvoja epistemologije. Našavši se pred ovim pitanjem, zapadna filozofija je u posljednje vrijeme mnogo više naučne pažnje posvetila epistemologiji nego islamski filozofi, koji nisu bili suočeni s nedoumicama oko navedenog. Naravno, i kod islamskih filozofa se u prošlosti mogu naći stavovi o epistemologiji, ali — iz razumljivih razloga — u ograničenom obliku. U novije vrijeme ovo pitanje i medu islamskim filozofima dobija na značaju. Tako i ovo djelo, prije pristupa ontologiji, razmatra pitanja epistemologije iz ugla islamskih filozofa, što predstavlja jednu od dobrih strana knjige o kojoj je riječ. Treba reći da je, nakon uvodnih rasprava u kojima se nudi kratak pregled filozofskih misli i definiranja filozofije i njezina odnosa s naučavanjem te epistemologije, ovo djelo koncipirano prema tradicionalnoj podjeli i viđenju filozofije unutar islamskoga svijeta. Prema toj podjeli i takvom viđenju, filozofija se dijeli na opći ili uvodni dio - gdje se razmatraju opća pitanja svake filozofije i koji je uvod za sljedeće poglavlje, i božansku filozofiju ili teozofiju (teologiju) gdje se razmatraju pitanja u vezi s Bogom Uzvišenim, što i jeste krajnji cilj svakog filozofskog pregnuća. Iz sadržaja: Riječ urednika 1. DIO: UVODNE RASPRAVE 1. Kratak pregled toka filozofske misli do početka islamske epohe 2. Kratak pregled toka filozofske misli od srednjeg vijeka do osamnaestog stoljeća 3. Kratak pregled toka filozofske misli u poslednja dva stoljeća 4. Stručno značenje termina nauka i filozofija 5. Filozofija i nauke 6. Šta je filozofija 7. Položaj filozofije 8. Metoda istraživanja u filozofiji 9. Odnos između filozofije i naua 10. Nužnost filozofije 2. DIO: EPISTEMOLOGIJA 11. Uvod u epistemologiju 12. Samoočiglednost načela epistemologije 13. Vrste znanja 14. Stečeno znanje 15. Vrste univerzalnih pojmova 16. Empirizam 17. Uloga razuma i osjetila u predodžbama 18. Uloga razuma i osjetila u potvrdama 19. Vrijednos znanja 20. Vrednovanje etičkih i pravnih sudiva 3. DIO: ONTOLOGIJA 21. Uvod u ontologiju 22. Pojam egzistencije 23. Opredmećena zbilja 24. Egzistencija i štastvo 25. Presudbe o štastvu 26. Uvod u fundamentalnost (počelnost) egzistencije 27. Fundamentalnost (počelnost) egzistencije 28. Jedinstvo i mnoštvo 29. Jedinstvo i mnoštvo u opredmećenoj egzistenciji 30. Razine egzistencije 4.DIO: UZROČNOST 31. Uzrok i posljedica 32. Načelo uzročnosti 33. Uzročna veza 34. Uzročne veze među materijalnim stvarima 35. Ovisnost posljedice o uzroku 36. Veze uzroka i posljedice 37. Presude o uzroku i posljedici 38. Djelotvorni uzrok 39. Krajnji uzrok 40. Svrhovitost kosmosa 5. DIO: MATERIJALNO I NEMATERIJALNO 41. Materijalno i nematerijalno 42. Šta je prostor? 43. Šta je vrijeme? 44. Vrste supstanci 45. Nastavak rasprave o vrstama supstanci 46. Materija i forma 47. Akcidenti 48. Kvalitet 49. Zbilja znanja 50. Ujedinjenje znalca i znanog 6. DIO: NEPROMJENJIVO I PROMJENJIVO 51. Nepromjenjivo i promjenjivo 52. Potencijalno i aktuelno 53. Nastavak rasprave o potencijalnom i aktuelnom 54. Nastajanje i propadanje 55. Kretanje 56. Osobine kretanja 57. Diobe kretanja 58. Kretanje u akcidentima 59. Kretanje u supstanci 60. Nastavak rasprave o supstancijalnom kretanju 7.DIO: TEOLOGIJA 61. Način spoznaje boga 62. Dokazivanje nužnog bića 63. Tevhid 64. Jedinstvo u radnjama 65. Božiji atributi 66. Bitski atributi 67. Djelatni atributi 68. Svrha stvaranja 69. Božija odluka i odredba 70. Dobro i zlo u kosmosu Perzijsko - bosanski rječnik stručnih pojmova iz filozofije O autoru

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko !!! Prvo izdanje ! Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju.[1] Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1] Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3] Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6] Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5] Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9] Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6] Akademik Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9] Dela Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7] „O slobodi volje” (1929) „Upisi u zemljišnu knjigu” (1930) „Dušanov zakonik” (1931) „Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931) „Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931) „Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932) „Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932) „Zemljišnoknjižno pravo” (1933) „Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10] „Statut grada Senja” (1934) „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938) „Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940) „O pravu uopće” (1946) „Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946) „Sudovi nove Jugoslavije” (1946) „Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949) „Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951) „Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951) „Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951) „Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952) „Riječka država” (1953) „Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953) „Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955) „Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957) „Slom stare Jugoslavije” (1958) „Stvaranje jugoslovenske države” (1959) „Jugoslavija između dva rata” (1961) „Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962) „Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962) „Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963) „Šta je nacija” (1964) „Dvadesetsedmi mart” (1965) „Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965) „Dokumenti o Jugoslaviji” (1968) „Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969) „Okupatorska podela Jugoslavije” (1970) Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Državnopravna historija jugoslavenskih zemalja XIX I XX vijeka Ferdo Čulinović Državnopravna historija jugoslavenskih zemalja-- hrvatska, slavonija i dalmacija, istra, srpska vojvodina, bosna i hercegovina. Zagreb 1953. Tvrd povez, 339 strana. Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju.[1] Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1] Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3] Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6] Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5] Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9] Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6] Akademik Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9] Dela Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7] „O slobodi volje” (1929) „Upisi u zemljišnu knjigu” (1930) „Dušanov zakonik” (1931) „Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931) „Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931) „Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932) „Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932) „Zemljišnoknjižno pravo” (1933) „Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10] „Statut grada Senja” (1934) „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938) „Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940) „O pravu uopće” (1946) „Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946) „Sudovi nove Jugoslavije” (1946) „Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949) „Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951) „Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951) „Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951) „Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952) „Riječka država” (1953) „Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953) „Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955) „Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957) „Slom stare Jugoslavije” (1958) „Stvaranje jugoslovenske države” (1959) „Jugoslavija između dva rata” (1961) „Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962) „Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962) „Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963) „Šta je nacija” (1964) „Dvadesetsedmi mart” (1965) „Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965) „Dokumenti o Jugoslaviji” (1968) „Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969) „Okupatorska podela Jugoslavije” (1970) Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru.

Ian Stewart, Vann Joines - TA Today: A New Introduction to Transactional Analysis Lifespace Publishing, 2005 342 str. meki povez stanje: vrlo dobro Transactional Analysis (TA) is a model for understanding human personality, relationships and communication. It was first developed by the late Eric Berne, M.D. TA sprang to worldwide fame in the 1960s and `70s through the publication of best-selling books like Games People Play and Born To Win. Since then, TA has continued to grow. Theory has been expanded, reappraised and tested by observation. In the years since Berne`s death in 1970, TA practitioners have introduced new concepts and techniques that are now at the very heart of the discipline ... CONTENTS Preface / xi Part I INTRODUCING TA 1. What TA Is / 3 Key ideas of TA 3 The philosophy of TA 6 Part II PICTURING PERSONALITY: The Ego-State Model 2. The Ego-State Model / 11 Examples of ego-state shifts 12 Definition of ego-states 15 Are ego-state distinctions real? 16 Ego-states and superego, ego, id 17 Ego-states are names, not things 18 A matter of words: are there ‘just three’ ego-states? 19 The over-simplified model 20 3. Functional Analysis of Ego-States / 23 Adapted Child and Free Child 24 Controlling Parent and Nurturing Parent 27 Adult 28 Egograms 28 The functional model describes only behaviour, not thinking or feeling 31 4. The Second-Order Structural Model / 34 Second-order structure: Parent 36 Second-order structure: Adult 37 Second-order structure: Child 38 How the second-order structure develops 40 Distinguishing structure from function 42 5. Recognizing Ego-States / 45 Behavioural diagnosis 45 Social diagnosis 49 Historical diagnosis 50 Phenomenological diagnosis 51 Ego-state diagnosis in practice 51 The executive and the real Self 52 6. Structural Pathology / 56 Contamination 56 Exclusion 59 Part III COMMUNICATING: Transactions, Strokes and Time Structuring 7. Transactions / 65 Complementary transactions 65 Crossed transactions 68 Ulterior transactions 70 Transactions and non-verbals 73 Options 74 8. Strokes / 77 Stimulus-hunger 77 Kinds of strokes 78 Stroking and reinforcement of behaviour 79 Giving and taking strokes 80 The stroke economy 83 The stroking profile 86 Self-stroking 87 Are there ‘good’ and ‘bad’ strokes? 89 9. Time Structuring / 92 Withdrawal 93 Rituals 93 Pastimes 94 Activities 95 Games 96 Intimacy 98 Part IV WRITING OUR OWN LIFE-STORY: Life-Scripts 10. The Nature and Origins of Life-Script / 103 Nature and definition of life-script 104 Origins of the script 105 11. How the Script is Lived Out / 111 Winning, losing and non-winning scripts 111 The script in adult life 114 Why script understanding is important 117 The script and the life course 119 12. Life Positions / 121 Life position in adulthood: the OK Corral 123 Personal change and the OK Corral 126 13. Script Messages and the Script Matrix / 129 Script messages and the infant’s perception 129 Kinds of script message 129 The script matrix 132 14. Injunctions and Decisions / 138 Twelve injunctions 138 Episcript 144 How decisions relate to injunctions 145 Antiscript 149 15. Process Scripts and Drivers / 148 Process scripts 152 Driver behaviours 157 Should we set out to ‘cure’ drivers and process scripts? 168 16. Personality Adaptations / 171 The six personality adaptations 171 How drivers indicate personality adaptations 175 Personality adaptations and process scripts 176 Making and keeping contact: the Ware Sequence 177 The Ware Sequence and personality adaptation 178 Using the Ware Sequence in the long and short term 181 Personality adaptations and script content 181 ‘Pen-portraits’ of the six adaptations 182 Part V MAKING THE WORLD FIT OUR SCRIPT: Passivity 17. Discounting / 191 Nature and definition of discounting 191 Grandiosity 192 The four passive behaviours 193 Discounting and ego-states 196 Detecting discounts 196 18. The Discount Matrix / 199 Areas of discounting 199 Types of discounting 199 Levels (modes) of discounting 200 The discount-matrix diagram 200 Using the discount matrix 203 19. Frame of Reference and Redefining / 206 The frame of reference 206 Frame of reference and the script 208 Nature and function of redefining 208 Redefining transactions 209 20. Symbiosis / 212 ‘Healthy’ v. ‘unhealthy’ symbiosis 216 Symbiosis and the script 217 Symbiotic invitations 218 Second-order symbiosis 220 Part VI JUSTIFYING OUR SCRIPT BELIEFS: Rackets and Games 21. Rackets and Stamps / 225 Rackets and script 228 Racket feelings and authentic feelings 230 Racket feelings, authentic feelings, and problem-solving 232 Racketeering 234 Stamps 235 22. The Racket System / 239 Script Beliefs and Feelings 239 Rackety Displays 243 Reinforcing Memories 244 Breaking out of the Racket System 247 23. Games and Game Analysis / 250 Examples of games 250 Sweatshirts 253 Different degrees of games 253 Formula G 254 The Drama Triangle 255 Transactional analysis of games 257 The Game Plan 259 Definitions of games 260 24. Why People Play Games / 263 Games, stamps and script payoff 263 Reinforcing script beliefs 264 Games, symbiosis and the frame of reference 264 Games and strokes 267 Berne’s ‘six advantages’ 268 Positive payoffs of games 268 25. How to Deal with Games / 270 Need we name the game? 270 Some familiar games 271 Using Options 273 Refusing the negative payoff 274 Replacing game strokes 276 Part VII CHANGING: TA in Practice 26. Contracts for Change / 281 Steiner’s ‘four requirements’ 281 Why use contracts? 282 Making an effective contract 284 27. Aims of Change in TA / 288 Autonomy 288 Becoming free from the script 289 Problem-solving 290 Views of ‘cure’ 290 28. TA Therapy and Counselling / 293 ‘Therapy’ or ‘counselling’? 293 Self-therapy 294 Why therapy? 295 Characteristics of TA therapy 296 Three schools of TA 297 29. TA in Education and Organizations / 303 Main features of educational and organizational applications 303 Organizational applications 304 TA in education 306 30. How TA Has Developed / 310 Eric Berne and the origins of TA 310 The early years 312 The 1970s: years of mass popularity and professional innovation 314 1980s to the present: international expansion and consolidation 316 APPENDICES A. Books by Eric Berne / 323 B. Other Key Books on TA / 325 C. Winners of the Eric Berne Memorial Scientific Awards / 331 D. TA Organizations / 335 E. Training and Accreditation in TA / 338 F. TA 101 Course Outline / 343 NOTES AND REFERENCES / 347 BIBLIOGRAPHY / 364 GLOSSARY / 374 INDEX / 385 Nonfiction, Psychology, 1870244001

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje ! - Knjiga I - 1937. godina - Knjiga II - 1938. godina - Knjiga III - 1939. godina - Knjiga IV - 1940. godina (u malkice losijem stanju u odnosu na ostale knjige iz kompleta) - Knjiga V - 1940. godina Komentar zakona o izvršenju i obezbedjenju Ivo Matijević, Ferdo Čulinović Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju.[1] Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1] Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3] Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6] Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5] Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9] Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6] Akademik Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9] Dela Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7] „O slobodi volje” (1929) „Upisi u zemljišnu knjigu” (1930) „Dušanov zakonik” (1931) „Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931) „Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931) „Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932) „Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932) „Zemljišnoknjižno pravo” (1933) „Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10] „Statut grada Senja” (1934) „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938) „Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940) „O pravu uopće” (1946) „Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946) „Sudovi nove Jugoslavije” (1946) „Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949) „Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951) „Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951) „Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951) „Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952) „Riječka država” (1953) „Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953) „Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955) „Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957) „Slom stare Jugoslavije” (1958) „Stvaranje jugoslovenske države” (1959) „Jugoslavija između dva rata” (1961) „Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962) „Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962) „Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963) „Šta je nacija” (1964) „Dvadesetsedmi mart” (1965) „Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965) „Dokumenti o Jugoslaviji” (1968) „Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969) „Okupatorska podela Jugoslavije” (1970) Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru.

U ovoj obimnoj knjizi dati su na jasan način svi faktori koji utiču na karakterizaciju naftno-gasnog sloja. Knjiga je bogato ilustrovana primerima koji se mogu primeniti u praksi. U knjizi su date tablice i dijagrami koji se koriste kod rešavanja praktičnih problema. 1. UVOD 1 2. Karakterizacija rezervoara 2 3. Rezervoari ugljovodonika 2 3.1. Uslovi za postojanje rezervoara za naftu ili gas 2 3.2. Generasanje ugljovodonika i njihove migracije 4 3.3. Zamke ugljovodonika 6 3.4. Temperatura i pritisak u rezervoaru 8 4. Sastav ležišnih fluida 14 4.1. Ležišni fluidi 14 4.2. Izražavanje sastava u prirodnoj smesi uglјovodonika 14 4.3. Najzastuplјeniji jedinjenja u ležištima nafte, gasa i kondenzata. 14 4.4. Klasifikacija ležišnih fluida 14 4.4.1. Klasifikacija prema McCainu 15 4.4.2. Klasifikacija prema Sečenu 16 4.4.3. Klasifikacija prema Ahmedu 18 5. Fazno ponašanje 19 5.1. Faza 19 5.2. Sistem 20 5.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 20 5.4. Fazni prelazi 20 5.5. Čiste supstance 21 5.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 21 5.5.2. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 22 5.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 24 6. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 25 6.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 25 6.2. Naftni rezervoari 25 6.2.1. Obična sirova nafta 26 6.3. Rezervoari za gas 32 6.3.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 33 6.3.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 35 6.3.3. Rezervoar vlažnog gasa 36 6.3.4. Rezervoar suvog gasa 37 6.4. Klasifikacija ugljovodoničnih tečnosti prema početnom sastavu 38 6.5. Nedefinisane naftne frakcije 39 7. Karakteristike rezervoarskih fluida 42 7.1. Karakteristike prirodnog gasa 42 7.2. Ponašanje idealnih gasova 43 7.2.1. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 43 7.3. Gasne smeše, Molarna masa, molarna zapremina, Avogadrov broj 54 7.3.1. Fizičke karakteristike gasne smeše 55 7.4. Osobine realnih gasova 67 7.4.1. Van der Waalsova jednačina stanja 67 7.4.2. Faktor kompresibilnosti 67 7.4.3. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) za čiste gasove 69 7.4.4. Kritični parametri naftnih gasova 70 7.4.5. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smese 71 7.4.6. Određivanje pseudokritičnih karakteristika kada nije poznat sastav gasa 85 7.4.7. Efekti ne ugljovodoničnih komponenti na faktor kompresibilnosti (Z) 87 8. Laboratorijske analize rezervoarskog fluida (Eksperimentalni postupci za pVT karakterizaciju fluida) 93 8.1. Karakteristike rezervoara koje se određuju iz PVT-dijagrama 93 8.2. Metode određivanja karakteristika 94 8.3. Sastav rezervoarskog fluida 94 8.3.1. Ispitivanje sastava ekspanzijom uzorka konstantnog sastava 96 8.4. Zapreminski faktor nafte (Bo) 109 8.4.1. Određivanje zapreminskog faktora 111 8.5. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 115 8.5.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 116 8.6. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 125 8.7. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 126 8.8. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 127 8.9. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 129 8.10. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 130 9. Ravnotežni odnosi faza kod uglјovodoničnih sistema 137 9.1. Ravnotežni odnosi 137 9.2. Flash kalkulacija 141 10. Kubne jednačine stanja realnih gasova 158 10.1. Van der Waalsova jednačina stanja 158 10.2. Parametri kubne jednačine stanja 159 10.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 160 10.4. Pravila mešanja 161 10.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 162 10.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 162 10.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 163 10.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 163 10.6. Korekcija zapremine tečne faze (volume shift ) 164 11. Ležišne vode 165 11.1. Hemijske karakteristike podzemnih voda ležišta nafte i gasa 166 12. Viskoznost ležišnih fluida 168 12.1. Definicija viskoznosti i podela fluida prema reološkim svojstvima 168 12.2. Klasifikacija fluida na njutnovske i nenjutnovske fluide 174 12.3. Uticaj pritiska, temperature i sastava na viskoznost ležišnih fluida 177 12.4. Isplake 177 13. Kolektorske (rezervoarske) karakteristike stena 186 13.1. Vrste kolektorskih (rezervoarskih) stena 186 13.2. Poroznost 187 13.2.1. Podela poroznosti prema genezi pora 187 13.2.2. Podela poroznosti prema veličini pora i praznina 188 13.2.3. Podela prema karakteru sistema pora 189 13.2.4. Vrste poroznosti 194 13.2.5. Merenje poroziteta 196 13.2.5.1. Helijumska porozimetrija 198 13.3. Mehaničke karakteristike stena 207 13.3.1. Kompresibilnost stena 211 13.3.2. Kompresibilnost formacije 215 13.3.3. Određivanje kompresibilnosti stena. 215 13.4. Permeabilitet 222 13.4.1. Vrste fluida prema kompresibilnosti 225 13.4.2. Geometrija proticanja 226 13.4.3. Režimi proticanja fluida 226 13.4.4. Linearni protok nestišlјivog fluida (tečnost) 227 13.4.5. Linearni protok slabo stišlјivog fluida (tečnost) 228 13.4.6. Linearni protok stišlјivog fluida (gas) 228 13.4.7. Varijacije propusnosti u linearnom sistemu proticanja fluida 229 13.4.8. Radialni protok nestišlјivog fluida 231 13.4.9. Radialni protok slabo stišlјivog fluida (tečnost) 232 13.4.10. Radialni protok stišlјivog fluida (gas) 233 13.4.11. Varijacije propusnosti u radijalnom sistemu proticanja fluida 234 13.4.12. Merenje propusnosti 236 13.5. Raspodela zasićenja fluidima u ležišnim stenama 250 13.5.1. Površinski napon 250 13.5.2. Eksperimentalne metode određivanja kapilarnog pritiska 252 13.6. Relativna propusnost i višefazni protok 262 13.6.1. Relativna propustlјivost 262 13.6.2. Proračun nemešlјivog istiskivanja fluida. 263

Kao na slikama SOJA Vlastimir Đorđević i Nedeljko Nenadić Izdavač: Nolit, Beograd Povez: mek Broj strana: 198. Соја (Glycine max (L.) Merr.)[2] биљна је врста која припада породици Fabaceae. Место порекла ове биљне врсте је Кина. Први историјски, писани, наводи о соји потичу из 3000. године п. н. е. Поред пиринча, пшенице, јечма и проса, соја је један од главних усева који су значајно допринели опстанку кинеске цивилизације. Соја Soybean.USDA.jpg Научна класификација Царство: Plantae (нерангирано): Angiosperms (нерангирано): Eudicots (нерангирано): Rosids Ред: Fabales Породица: Fabaceae Потпородица: Faboideae Род: Glycine Врста: G. max Биномно име Glycine max (L.) Merr. Синоними[1] Dolichos soja L. Glycine angustifolia Miq. Glycine gracilis Skvortsov Glycine hispida (Moench) Maxim. Glycine soja sensu auct. Phaseolus max L. Soja angustifolia Miq. Soja hispida Moench Soja japonica Savi Soja max (L.) Piper Soja soja H. Karst. Soja viridis Savi Првих 3.000 година, соја се није пуно удаљила од свог места порекла. Почетком нове ере, соја се шири на територије данашње јужне Кине, Кореје и Јапана који се сматрају секундарним центрима порекла. Развојем поморског саобраћаја у 18. веку нове ере, соју полако упознају друге цивилизације и појављује се у ботаничким баштама у Европи и Америци. Сматра се да је соју у Америку донео Бенџамин Френклин. Новија историја соје почиње у 19. веку у Америци одакле започиње ширење по целом свету и соја заузима значајно место у модерној пољопривреди. У модерној историје соје важна су још два догађаја. 1996. године на тржишту се појавила прва генетички модификована соја (отпорна на тотални хербицид глифосат) и 2002. године соја по први пут напушта планету земљу - на међународној свемирској станици произведене су експерименталне количине соје као потенцијалне хране на свемирским путовањима. Основни разлог гајења соје јесте повољан хемијски састав зрна. Наиме, у зрну соје налази се између 35 и 40% протеина и око 20% уља што га чини веома повољном сировином за исхрану људи и животиња. Протеини соје садрже све есенцијалне аминокиселине у довољној количини тако да прерађевине од соје представљају квалитетну храну. Сојино уље не спада у групу висококвалитетних уља (као маслиново и сунцокретово) због веће количине полинезасићених масних киселина и мањег удела олеинске киселине. Поред уља и протеина у зрну соје налазе и друга физиолошки активна једињења као што су изофлавони, фитостероли, сапонини, фитинска киселина који имају повољан утицај на здравље људи. Такође у зрну соје налазе се и неке антинутритивене материје као што су инхибитори протеаза (термичком обрадом зрна соје ове материје се неутралишу) и несварљиви олигосахариди. Хемаглутинин је састојак семена соје који у крви подстиче стварање масе која слепљује црвена крвна зрнца, што онемогућује исправну апсорпцију кисеоника и његову дистрибуцију ћелијама организма. Најконтроверзнији састојци семена соје су неки изофлавони (фитоестрогени), попут генистеина и даидзеина. Генистеин се показао као инхибитор тирозин киназе, ензима битног у процесу коришћења есенцијалне аминокиселине тирозина у мозгу, чији је утицај изузетно важан за функцију тироидних хормона и многе друге функције организма. Утицај изофлавона на смањење функције тироидне жлијезде изазива развој хипотиреозе. Списак производа који се добијају од соје је дугачак и поред разних прехрамбених производа и адитива, соја је сировина у индустрији гуме, боја, лакова, лепкова, фармацеутској индустрији, и све популарнија сировина за биодизел. Протеини соје чине око 2/3 светске производње биљних протеина док 1/3 биљних уља потиче од соје. Оброци од сојног семена са неутралисаним мастима су значајан и јефтин извор беланчевина у исхрани животиња и многим готовим јелима. Сојино уље је други важан производ у преради соје. На пример, производи од соје попут тесктурираних биљних беланчевина (TVP) су заменска намирница за многе месне и млечне производе.[3] Соја даје више беланчевина по хектару од већине других пољопривредних производа.[4] Традиционални начини кориштења неферментисаног семена соје укључује и сојино млеко, од којег се прави тофу. Међу ферментисаним намирницама од соје налазе се, између осталих, и сојин сос, ферментисана паста од семена, јапански nattō (納豆) и јавански темпех. Њено уље се користи у многим индустријским апликацијама. Највећи светски произвођачи соје су САД (36%), Бразил (36%), Аргентина (18%), Кина (5%) и Индија (4%).[5][6] Семе соје садржи значајне количине фитинске киселине, алфа-линолеинске киселине и изофлавона. Садржај Име Уреди Ова биљка је позната као велико семе на кинеском и јапанском језику (кин. 大豆 - daizu) или жуто семе (кин. 黄豆 - huángdòu). Незрела соја као и јело које се од ње справља називају се едамаме у Јапану,[7][8] али се у енглеском и другим језицима, едамаме назива само специфично јело. Латинско име рода, Glycine, исто је као и једна једноставна аминокиселина (глицин). Од почетка 20. века соја се у Америци називала златно или чудотворно семе (golden bean, miracle bean).[9] Међународни назив соја је најзад изведен из јапанског изговора кинеско-јапанске ријечи 醤油 (shōyu) којом се означава сојин сос, кроз немачку адаптацију исте речи, соја.[10] Класификација Уреди Мали, ружичасти цветови соје Разне сорте соје се користе на различите начине Род Glycine (Willd.) подељен је на два подрода, Glycine и Soja. Подрод Soja ((Moench) F.J. Herm.) укључује култивирану соју Glycine max (L.) Merr., као и дивљу соју Glycine soja Sieb. & Zucc. Обе биљке су једногодишње. Glycine soja је дивљи предак култивиране соје, а у дивљни расте у Кини, Јапану, Кореји, Тајвану и Русији.[11] Подрод Glycine састоји се од најмање 25 дивљих, једногодишњих врста: на пример Glycine canescens (F.J. Herm.) и G. tomentella (Hayata) расту у Аустралији и Папуи Новој Гвинеји.[12][13] Вишегодишња соја (Neonotonia wightii) пореклом је из Африке, а данас је доста раширена биљка у тропским подручјима, а служи за исхрану домаћих животиња.[14][15][16] Попут неких других биљака које су давно одомаћене, однос модерне соје и врста које расту у дивљини не може се пратити уз потпуну сигурност и тачност. Она је одомаћени варијетет са изузетно великим бројем сорти. Опис Уреди Разне сорте соје различито нарасту у различитим окружењима. Висина биљке се креће од 20 cm до 2 метра. Махуне, стабљика и листови прекривени су финим, смеђим или сивим длачицама. Листови су тропрсти, имају три или четири листића на листу, а сваки од листића је 6 до 15 cm дуг а 2 до 7 cm широк. Листови опадају пре него што семе сазри. Неугледни, самоопрашујући цветови смештени су у пазуху листа, најчешће су бели, ружичасти или љубичасти. Плод је длакава махуна која расте у гроздовима од по три до пет, свака је дуга од 3 до 8 cm, а обично садржи два до четири (ретко више) семена, промера 5 до 11 mm. Семе соје се јавља у разним величинама, са разним бојама махуна или семењаче, укључујући црну, смеђу, плаву, жуту, зелену или шарену. Махуна зреле соје је тврда, отпорна на воду, те штити котиледоне и хипокотиле (или „клице“) од оштећења. Ако је опна напукне, семење неће проклијати. Ожиљак, видљив на семењачи, назива се хилус (хилум, обично црн, смеђ, кожнат, сив и жут) а на једном крају хилуса је микропила односно мали отвор у семењачи који омогућава апсорпцију воде неопходне за клијање. Семе попут соје које садржи веома високе нивое беланчевина, је ортодоксно. А. Карл Леополд, син Алда Леополда, започео је проучавање ове сојине особине на Институту за истраживање биљака при универзитету Корнел средином 1980-их. Открио је да соја и кукуруз имају цео низ растворљивих угљених хидрата који пружају одрживост ћелијама семена.[17] Почетком 1990-их успео је да региструје патенте о техникама за заштиту „биолошких мембрана“ и беланчевина у сувом стању. Фиксирање азота Уреди Соја, сирова, зрело семе Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) Енергија 1.866 kJ (446 kcal) Угљени хидрати 30,16 g Шећери 7,33 g Прехрамбена влакна 9,3 g Масти 19,94 g Засићене 2,884 g Мононезасићене 4,404 g Полинезасићене омега‑3 омега‑6 11.255 g 1,330 g 9,925 g Протеини 36,49 g Триптофан 0,591 g Треонин 1,766 g Изолеуцин 1,971 g Леуцин 3,309 g Лизин 2,706 g Метионин 0,547 g Цистин 0,655 g Фенилаланин 2,122 g Тирозин 1,539 g Валин 2,029 g Аргинин 3,153 g Хистидин 1,097 g Аланин 1,915 g Аспарагинска киселина 5,112 g Глутаминска киселина 7,874 g Глицин 1,880 g Пролин 2,379 g Серин 2,357 g Витамини Витамин А екв. (0%) 1 μg Тиамин (Б1) (76%) 0,874 mg Рибофлавин (Б2) (73%) 0,87 mg Ниацин (Б3) (11%) 1,623 mg Витамин Б5 (16%) 0,793 mg Витамин Б6 (29%) 0,377 mg Фолат (Б9) (94%) 375 μg Витамин Б12 (0%) 0 μg Холин (24%) 115,9 mg Витамин Ц (7%) 6 mg Витамин Е (6%) 0,85 mg Витамин К (45%) 47 μg Минерали Калцијум (28%) 277 mg Бакар (83%) 1,658 mg Гвожђе (121%) 15,7 mg Магнезијум (79%) 280 mg Манган (120%) 2,517 mg Фосфор (101%) 704 mg Калијум (38%) 1.797 mg Натријум (0%) 2 mg Цинк (51%) 4,89 mg Остали конституенти Вода 8,54 g Холестерол 0 mg Линк према УСДА бази података Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Многе легуминозе (луцерка, детелина, грашак, пасуљ, соја, кикирики и друге) садрже симбиотске бактерије зване Rhizobia које живе унутар коренских квржица. Те бактерије имају посебне способности фиксирања молекуларног азота (N2) из атмосфере и његово претварање у амонијак (NH3).[18] Хемијска реакција је следећа: N2 + 8 H+ + 8 e− → 2 NH3 + H2 Након тога, амонијак се претвара у следећи облик, амонијум јона (NH4+), који неке биљке могу користити, путем следеће реакције: NH3 + H+ → NH4+ Овај распоред значи да су коренске квржице соје (и других легуминоза) извори азота за те биљке, што их чини релативно богатим биљним беланчевинама. Састав Уреди Заједно, беланчевине и сојино уље чине око 56% сувог сојиног семена по маси (36% беланчевине и 20% масти). Остатак се састоји од 30% угљених хидрата, 9% воде и 5% пепела. Семе соје састоји се из приближно 8% семењаче, 90% котиледона и 2% осе ембриона. Соја је изузетно издашан извор незамењивих састојака. Тако на пример 100 грама (сирове) соје задовољава дневне потребе за 36% беланчевина, 37% влакана, 121% гвожђа, 120% мангана, 101% фосфора и неколико витамина из групе Б, укључујући фолате (94% дневних потреба). Такођер постоји веома висока концентрација витамина К, магнезијума, цинка и калијума. Иста количина соје даје 446 калорија и 11 грама полинезасићених масноћа. Да би се могла користити за људску исхрану, соја мора бити припремана „влажном“ топлотом како би се уништили инхибитори трипсина (инхибитори серинске протеазе). Сирова соја, укључујући и незреле зелене облике, је отровна за све моногастричне животиње.[19] Беланчевине Уреди Већина сојиних беланчевина је релативно отпорна на топлоту. Ова отпорност омогућава производима од соје да поднесу неопходну високу температуру кувања, како би се добили производи попут тофуа, сојиног млека и сојиног брашна. Многе светске организације и агенције сматрају соју извором комплетних беланчевина.[20] Комплетне беланчевине су оне које садрже значајну количину свих есенцијалних аминокиселина које се морају уносити у људски организам, јер тело нема способност да их синтетише. Из тог разлога, соја је добар извор беланчевина, између осталих, за вегетаријанце и вегане или за особе које желе да смање количину меса коју једу. Угљени хидрати Уреди Основни растворљиви угљени хидрати зрелог семена соје су дисахарид сахароза (удео од 2,5% до 8,2%), трисахарид рафиноза (0,1% до 1%) састављена из једног молекула сахарозе спојеног са једним молекулом галактозе, те тетрасахарид стахиоза (1,4% до 4,1%) састављен од једног молекула сахарозе спојеног са два молекула галактозе.[21] Док олигосахариди рафиноза и стахиоза штите опстанак семена соје од сушења, они нису јестиви шећери, тако да при њиховом уносу у организам доприносе надутости и тегобама у цревима код људи и других моногастричних животиња, слично као и дисахарид трехалоза. Несварени олигосахариди се у цревима разлажу деловањем природних микроба, дајући гасове попут угљен-диоксида, молекуларног водоника и метана. Пошто су растворљиви сојини угљени хидрати пронађени и у пшеници а разлажу се током ферментације, сојин концентрат, изоловани протеини из соје, тофу, сојин сос и клијавци немају флатусну активност. На другој страни, постоје и одређени позитивни ефекти од уноса олигосахарида попут рафинозе и стахиозе, а то је да оне потпомажу развој и „борбу“ бифидобактерија у цревима против путрефактивних бактерија. Нерастворљиви угљени хидрати соје састоје се из комплексних полисахарида целулозе, хемицелулозе и пектина. Већина угљених хидрата соје се може класификовати у дијетарна влакна. Масти Уреди Сирова соја има око 20% масти, укључујући засићене масноће (3%), једноструко незасићене (4%) и вишеструко незасићене масти, углавном у виду линолеинске киселине. У саставу сојиног уља односно липидног дела семена, оно има четири фитостерола: стигмастерол, ситостерол, кампестерол и брасикастерол, чинећи око 2,5% укупне садржине липида, а могу се и превести у стероидне хормоне.[22] Производња Уреди Соја је врло важна индустријска биљка у светским оквирима, јер даје уље и беланчевине. У САД, највећи део соје се екстрахује помоћу растварача, попут хексана, те се „пржи“ да би се добила одмашћена сојина прерађевина (са 50% беланчевина), што омогућава прехрану домаћих животиња (нпр. пилића, ћурака и сл.) у индустријским размерама, што никад у људској историји раније није било могуће. Веома мали део убране соје директно се користи у људској исхрани. Ипак, производи од соје јављају се у широком спектру варијација у прерађеној храни. Током Другог светског рата, соја је постала врло важна и у Северној Америци, као и у Европи, првенствено као замена за другу протеинску храну те као извор јестивих масноћа. Током рата, Америчко министарство пољопривреде започело је примену соје као ђубриво. У Дилоновој рунди Општог договора о трговини и царинама (GATT) одржаној 1960. и 1961, САД је омогућила бесцарински приступ својим произвођачима соје на европско тржиште. Током 1960-их, САД је извезла преко 90% укупне светске производње соје.[23][24] Године 2005. највећи извозници соје били су Аргентина (39% удела у светском извозу), САД (37%) и Бразил (16%), док су највећи узвозници били Кина (41% светског увоза), Европска унија (22%), Јапан (6%) и Мексико (6%).[25] Према подацима Немачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) у Босни и Херцеговини је 2013. било засађено око 5.000 хектара соје.[26] Процењује се да Босна и Херцеговина годишње увезе око 100 хиљада тона соје, претежно из Бразила. У Хрватској је исте године било засађено 55.000 хектара соје, са просечним приносом од 2 тоне по хектару.[27] Узгој соје је најуспјешнији у климатским подручјима где владају врела лета, са оптималним условима раста са просечним температурама од 20 до 30 °C. Температуре испод 20 °C и изнад 40 °C знатно ограничавају раст. Соја може расти на широком спектру типова земљишта, а оптимални раст је на влажним алувијалним земљиштима са добрим органским садржајем. Оптимално време сјетве је друга половина априла. Као и већина легуминоза, соја такођер врши фиксацију азота тако што гради симбиотичке везе са бактеријама Bradyrhizobium japonicum`` (syn. Rhizobium japonicum; Jordan 1982). За најбоље резултате узгоја, инокулум исправног соја бактерија би требало да се помеша са семеном соје (или било које друге легуминозе) пре сејања. Модерне сорте соје генерално достижу око 1 m висине, а потребно им је од 80 до 120 дана од сетве до бербе. САД, Аргентина, Бразил, Кина и Индија су највећи светски произвођачи соје и представљају више од 90% њене глобалне производње.[28] САД је 2000. године произвела 75 милиона тона соје, од чега је више од трећине извезено. У производној 2010/2011. ова количина је била преко 90 милиона тона.[6] Просечни светски принос соје у 2010. био је 2,5 тоне по хектару. Три највећа произвођача имају просечни принос од око 3 тоне по хектару. Фарма са највећим приносом соје у свету 2010. године налазила се у Турској, где је забележен принос од 3,7 тона по хектару.[29] Светски рекорд забележен је на фарми у америчком граду Парди, Мисури 2010. године од 10,8 тона соје по хектару.[30] Ratarstvo uzgoj soje poljoprivreda

Autor - osoba Pavlović, Živojin, 1933-1998 = Pavlović, Živojin, 1933-1998Naslov Davne godine : (1954-1963) / Živojin PavlovićVrsta građe knjigaJezik srpskiGodina 1997Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : YU film danas : Institut za film, 1997 (Stara Pazova : Jedinstvo)Fizički opis 196 str. ; 20 cmDrugi autori - osoba Stojanović, MiroljubZbirka ǂEdicija ǂRani radovi ; ǂknj. ǂ1Filmološke sveske YU filma danas. ǂgod. ǂ5 ; 1-4Filmske sveske Instituta za film(Broš.)Napomene Tiraž 400Hleb ranih godina / Miroljub Stojanović: str. 191-192Beleška o autoru: str. 193-194.Predmetne odrednice Film -- EstetikaFilmska kritikaTokom života i pisanja, gotovo svaki pisac menja razloge, težište i svrhu svog predanog ili manje upornog nastojanja da zaustavi (na hartiji) činjenice dana – meseca – godine. Menjali su se i Pavlovićevi porivi i uporišta – od mladalačkog pokušaja da se osujeti prolaznost i produži na neki (imaginarni) način vlastiti život, ugrožen (ne samo) bolešću, ostavljanjem za sobom belega, makar kakvog, do potrebe za komunikacijom i kritikom čoveka i sveta – neki razlozi su povremeno izbijali u prvi plan (kao uživanje u slobodi koju u toj meri ne pruža neki drugi literarni rod), da bi se, pošto je već odlučio da sasvim odustane od pisanja (nakon napunjene šezdesete godine) ponovo vratio početni nalog: ostaviti trag, sačiniti (testamentirani) dokument o sebi. Osvrnuvši se sa poslednje stranice dnevnika prema prvoj, ustanovićemo da su zapravo, menjajući se, možda svi razlozi ostali, i da su sakupljeni oko stožera: sačuvati svest budnom. Budna svest je zapravo neka vrsta postignuća slobode. Pavlović na svom primeru formuliše osnovni cilj svakog ljudskog bića i njegovih aktivnosti: ostati što duže u stanju svesti. Ta težnja se može nazvati i drukčije – volja za smislom (V. Frankl). Pisac piše (dnevnik) da bi protumačio stvarnost i samog sebe. Da bi odbranio vlastiti život i obezbedio jedinstvo svom delu Dnevnik jeste građa u kojoj se priprema buduće delo i pisac postaje književni lik. Pavlović dnevnicima svoje sposobnosti drži na okupu, svom životu daje punoću, ostvaruje celovitost: filmovi, knjige, poneki crtež, ali tek uz dnevnike njegov je opus potpun. Celina je ostvarena. Boro Drašković, Borba.Živojin Žika Pavlović bio je jedan od najznačajnijih srpskih reditelja takozvanog crnog talasa jugoslovenskog filma, kao i eminentni književnik, slikar i profesor beogradskog univerziteta.Život i deloRođen je 15. aprila 1933. godine u Šapcu. Detinjstvo je proveo u mnogim gradovima Srbije, a najviše u selu Vratarnici kod Zaječara. Sa devetnaest godina počeo je da piše o filmu i umetnosti za beogradske novine i časopise. Diplomirao je dekorativno slikarstvo na Akademiji Primenjenih umetnosti u Beogradu. Sa dvadeset pet godina režirao je svoj prvi amaterski film „Ljuba Popović“ (1958. godine). Tri godine kasnije završio je svoj prvi igrani film „Žive vode“ iz omnibusa „Kapi, vode, ratnici“ (1962). Za ovaj film, Pavlović je dobio prvu od mnogobrojnih nagrada (specijalna nagrada žirija na filmskom festivalu u Puli). A nagrada filmskih kritičara na festivalu u Katargi (1965. godine) za film „Neprijatelj“, bila je prva međunarodna nagrada koju je dobio.U svojoj tridesetoj godini objavio je prvu zbirku pripovedaka „Krivudava reka“ (1963. godine). Njegov prvi roman, „Lutke“, objavljen je 1965. godine. Za to delo, Pavlović prima prvu od mnogobrojnih nagrada za kreativno spisateljstvo („nagrada Isidora Sekulić“ 1967. godine).Živojin Pavlović snimio je 15 filmova i objavio 32 knjige.Njegovi filmovi su prepozatljivi kako po izrazu, tako i po tematici koju obrađuje. Uglavnom su to socijalne drame, sa glavnim likovima neprilagođenim društvu u kome žive i društvenim prilikama koji vladaju – filmovi sa izrazito kritičkim stavom. Nakon filma „Zaseda“ (1969. godine) bio je žestoko kritikovan od strane zvaničnih vlasti Jugoslavije, tako da je jedno vreme bio u mogućnosti da radi jedino u Sloveniji.Retrospektive njegovih filmova organizovane su u Pezaru (1983. godine), Larošelu (1985. godine), Parizu (1986. i 1990. godine), Montpelijeu (1990. godine) i Strazburu (1991. godine).Kao glumac, pojavljuje se samo u jednom dugometražnom igranom filmu „Nacionalna klasa“ reditelja Gorana Markovića, u više nego sporednoj ulozi koja traje svega nekoliko sekundi, ali i u tri kratkometražna filma svojih studenata sa „Akademije Braća Karić“ u Beogradu, na kojoj je bio redovni profesor.Živojin Pavlović bio je redovni Profesor Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu.Kao što je to bio za života, Živojin Pavlović je (i posthumno) jedan od najplodnijih srpskih pisaca. Najubedljivija potvrda toga je (januara 2006. godine) objavljenih šest tomova njegovog „Dnevnika“ u izdanju novosadskog „Prometeja“ i beogradskog „Podijuma“. Obimom od oko 2.500 stranica, i širinom vremenskog raspona (1956-1993), ti dnevnički zapisi - naslovljeni kao „Izgnanstvo I-II“, „Ispljuvak pun krvi“ i „Diarium I-III“, prevazilaze sve što je u tom žanru kod nas do sada napisano i objavljeno. A što je posebno zanimljivo, ni sa ovih šest knjiga dnevnički opus Živojina Pavlovića još nije kompletiran pošto su, pored onih ranije objavljenih – „Belina sutra“, „Flogiston“ i „Otkucaji srca“, javnosti ostali nedostupni dnevnici ispisani posle 1993. godine. Oni tek čekaju izdavača, objedinjeni u celinu pod naslovom „Tragovi boga Marsa“.Preminuo je 29. novembra 1998. godine u Beogradu.Njegova ćerka Milena Pavlović danas je poznata srpska glumica.FilmografijaŽive vode (omnibus Kapi, vode, ratnici, 1962)Obruč (omnibus Grad, 1963, zabranjen)Neprijatelj (1965)Povratak (1966)Buđenje pacova (1967)Kad budem mrtav i beo (1968)Zaseda (1969)Crveno klasje (1971)Let mrtve ptice (1973),Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974),Hajka (1976)Doviđenja u sledećem ratu (1980),Zadah tela (1983)Na putu za Katangu (1987)Dezerter (1992),Država mrtvih (1997).BibliografijaKnjige pripovedakaKrivudava reka (1963, 1994)Dve večeri u jesen (1967)Cigansko groblje (1972)Ubijao sam bikove (1985, 1988)Kriške vremena (1993)Blato (1999)Knjige novelaDnevnik nepoznatog (1965)Vetar u suvoj travi (1976)Krugovi (1993)Knjige prozeBelina sutra (1984)Flogiston (1989)Azbuka (1990)RomaniLutke; Lutke na bunjištu (1965, 1991)Kain i Avelj (1969, 1986)Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990)Oni više ne postoje (1985, 1987)Zid smrti (1985, 1986, 1987)Lov na tigrove (1988)Raslo mi je badem drvo (1988)Vašar na Svetog Aranđela (1990)Trag divljači (1991)Lapot (1992)Biljna krv (1995)Simetrija (1996)Dolap (1997)Knjige esejaFilm u školskim klupama (1964)Đavolji film (1969, 1996)O odvratnom (1972, 1982)Balkanski džez (1989)Davne godine (1997)Knjige razgovoraJezgro napetosti (1990)Ludilo u ogledalu (1992)DnevniciIspljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990)Otkucaji (1998)Dnevnici I-VI (2000)Knjiga epistolarne prozeVoltin luk (sa Goranom Milašinovićem, 1996)NagradeFilmske nagrade„Zlatna maska“ na I festivalu mediteranskog filma za film „Neprijatelj“ (1965. godine)„Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Buđenje pacova“ (1967. godine)„Srebrni medved“ za režiju na festivalu u Berlinu za film „Buđenje pacova“ (1967. godine)„Velika zlatna arena“ na filmskom festivalu u Puli za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine)„I nagrada za najbolji film“ na festivalu u Karlovim Varima) za film „Kad budem mrtav i beo“ (1968. godine)„Zlatni lav“ na festivalu u Veneciji za film „Zaseda“ (1969. godine)„Velika zlatna arena“ i „Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za film „Crveno klasje“ (1971. godine)„Zlatna plaketa“ za scenario, prema literarnom delu na festivalu u Berlinu za film „Crveno klasje“` (1971. godine)„Zlatna arena“ za režiju na filmskom festivalu u Puli za „film“ Hajka (1976. godine)„Velika zlatna arena“, „Zlatna arena“ za režiju i „Zlatna arena“ za scenario na filmskom festivalu u Puli za film „Zadah tela“ (1983. godine)„Zlatni gladijator“ za film „Na putu za Katangu“ (1987. godine)„Srebrna mimoza“ za film „Dezerter“ (1992. godine)„Feliks romulijana“ (lat. Felix romuliana) za životno delo„Zlatna maslina“ za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji, za film „Dezerter“ (1992. godine)Književne nagrade„Nagrada Isidora Sekulić“ za kreativno spisateljstvo. Za knjigu pripovedaka „Dve večeri u jesen“ (1967. godine)Andrićeva nagrada za pripovetku. Za knjigu pripovedaka „Kriške vremena“ (1993. godine)„NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Zid smrti“ (1985. godine)„NIN-ova nagrada“ za roman godine. Za roman „Lapot“ (1992. godine)6/36

Izdavač: .... Godina izdanja: .... Povez: Broširan Format: 20 cm Broj strana: 255 Stanje: Veoma dobro SADRŽAJ 1. Čudesni svetac koji melje žito – Poštovanje – Priča o filozofskom značenju mlevenja žita 2. Cilj pisanja ove knjige – Nesposobnost i hrabrost u preduzimanju ovog poduhvata – Uzavreli razgovori – Dobijanje značajnog i proročkog naziva „Hemadpant” – Potreba za guruom 3. Sai Babino odobrenje i obećanje – Dodeljivanje zadataka poklonicima – Babine priče kao svetionik – Njegova majčinska ljubav – Rohilina priča – Njegove reči slatke kao nektar 4. Misija svetaca – Sveto mesto Širdi – Ličnost Sai Babe – Izjava Golibua – Pojavljivanje Vitala – Kirsagarova priča – Das Ganuovo kupanje u Prajagu – Bezgrešno začeće Sai Babe i Njegov prvi dolazak u Širdi – Tri rezidencije (vade) 5. Babin povratak sa Čand Patilovom svadbenom povorkom – Pozdravljen i oslovljen kao Sai – Kontakt sa drugim svecima – Njegova nošnja i dnevna rutina – Priča o padukama – Rvanje sa Mohidinom i promena načina života – Pretvaranje vode u ulje – Lažni guru Đavhar Ali 6. Efikasnost dodira guruove ruke – Ram Navami festival – Poreklo, transformacija itd. Popravke na džamiji 7. Predivna inkarnacija – Ponašanje Sai Babe – Njegova jogijska praksa – Njegova sveprisutnost i milost – Služenje gubavog poklonika – Slučaj sa kugom g. Kaparda Odlazak u Pandarpur 8. Važnost ljudskog rađanja – Sai Baba prosi hranu – Služenje Baiđabai – Sai Babina spavaonica – Njegova naklonost prema Kušalčandu 9. Efekti povinovanja i nepovinovanja Babinim uputstvima pred nečiji odlazak – Nekoliko primera – Prosjačenje i njegova neophodnost – Iskustva poklonika iz Tarkad porodice – Kako je Baba obilno nahranjen 10. Sai Babin stil života – Njegova daska za spavanje – Njegov boravak u Širdiju – Njegova učenja – Njegova poniznost – Nanavali, najlakša staza 11. Sai kao Sagun Brama – Dr Panditovo bogosluženje – Hađi Sidik Falke – Kontrola nad elementima 12. Saijeve lile – Iskustva (1) Kaka Mahađani, (2) Dumal Pleader, (3) gđa Nimonkar, (4) Mule Šastri, (5) Doktor 13. Još Saijevih lila – Isceljenje bolesti kod (1) Bimađi Patil, (2) Bala Šimpi, (3) Bapusahib Buti, (4) Alandi Svami, (5) Kaka Mahađani, (6) Datopand iz grada Harda 14. Ratanđi Vadia iz grada Nanded – Sveti Mulisahib – Dakšina 15. Naradija kirtan padati – G. Čolkarov nezašećereni čaj – Dva guštera 16-17. Brzi Brama-džnan 18-19. Kako je Hemadpant primljen i blagoslovljen – Priče g. Sate i gđe Desmuk – Ohrabrivanje dobrih misli da se ostvare – Raznovrsnosti u upadešu – Učenja u vezi sa klevetanjem i nadoknadom za rad 20. Kako je Das Ganuov problem rešila Kakaova služavka 21. Priče o (1) V.H. Takuru, (2) Anantrao Patankaru, i (3) pravobraniocu iz Pandarpura 22. Spašavanje od ujeda zmije (1) Balasahib Mirikara, (2) Bapusahib Butija, (3) Amir Šakara, (4) Hemadpanta – Babino mišljenje u vezi ubijanja zmija 23. Joga i luk – Izlečenje Šame od ujeda zmije – Uredbe u vezi kolere su prekršene – Teška iskušenja posvećenosti učitelju 24. Babina duhovitost i humor – Čudo sa leblebijama – (1) Hemadpant, (2) Sudama, (3) Ana Činčanikar protiv ujne (maušibai) 25. Damu Ana Kasar iz Ahmednagara (1) Špekulacije, (2) Amra lila 26. Priče o (1) Bakta Pant, (2) Hariščandra Pitale, (3) Gopal Ambadekar 27. Milost prikazana kroz davanje Bagvata i Višnu sahasranama – Diksitova vizija boga Vitala – Gita Rahasja – Gospodin i gđa Kapard 28. Vrapci koje je privukao Širdi (1) Lakšmičand, (2) dama iz Burhanpora, (3) Mega 29. Priče o (1) Bađan grupi iz Čenaja, (2) Tendulkarovi (otac i sin), (3) Kapetan Hate, (4) Vaman Narvekar 30. Privučeni u Širdi (1) Kakađi Vaidja iz Vanija, (2) Ramlal Punđabi iz Bombaja 31. Umiranje u Babinom prisustvu (1) Sanjasi Viđajanand, (2) Balaram Mankar, (3) Nulkar, (4) Mega, (5) tigar 32. U potrazi za guruom i Bogom – Post koji nije odobren 33. Veličanstvenost svetog pepela (udi) – Kako su izlečeni ubod škorpiona i slučaj kuge – Čudo u Đamneru – Bolest Narajana Raoa – Balabua Sutar – Apasahib Kulkarni – Haribau Karnik 34. Veličanstvenost svetog pepela udi (nastavak) - Doktorov nećak – Dr Pilej – Šamina svastika – Devojka Iranka – Gospodin iz Harda – Dama iz Bombaja 35. Testiran i potvrđen – Kaka Mahađanijev prijatelj i gazda – Bandrin slučaj insomnije – Bala Patil Nevaskar 36. Čudesne priče o (1) dva džentlmena iz Goe, (2) gospođi Aurangabadkar 37. Čavadi povorka 38. Babin handi – Nepoštovanje svetilišta – Šolja neobranog mleka 39. Babino znanje sanskrita – Njegova interpretacija stiha iz Gite – Izgradnja Samadi mandira 40. Priče o Babi: (1) Prisustvovanje Udjapan ceremoniji gđe Dev u formi sanjasina uz pratnju još dvoje, (2) Poseta Hemadpantovoj kući u formi Njegove slike 41. Priča o slici – Krađa starih krpa i čitanje Dnjanešvari 42. Babina smrt – Prethodne naznake – Sprečavanje smrti Ramčandra Dada Patila i Tatja Kote Patila – Milosrđe prema Lakšmibai Šinde – Poslednji trenutak 43-44. Babina smrt (nastavak) – Pripreme – Samadi mandir – Lomljenje cigle – Sedamdeset dvosatni samadi – Đogova sanjasa – Babine reči kao nektar 45. Kakasahibova sumnja i Anandraova vizija – Drvena daska – Babino postolje kreveta, a ne poklonikovo 46. Babin put u Gaju – Priča o dve koze 47. Babina prisećanja – Priča o Virbadrapi i Čenbasapi (zmija i žaba) 48. Suzbijanje nesreće kod poklonika – Priče o (1) g. Ševade, (2) Sapatnekar 49. Priče o (1) Hari Kanoba, (2) Somadev Svami, (3) Nanasahib Čandorkar 50. Priče o (1) Kakasahib Diksit, (2) Šri Tembe Svami, (3) Balaram Durandar EPILOG ARATI

Književna omladina Srbije, 1998. Bibliotečki primerak, ali nekorišćen. Prva knjiga Slobodana Vladušića. Sadrži: Predgovor (5-7); Katalog sećanja : Vladimir Tasić, Pseudologija fantastika, Matica srpska, 1995 (8-11); Idila saznavanja : Snežana Žabić, U jednom životu, Književna omladina Srbije, 1996 (12-15); Razlikujem dakle dišem : Milovan Marčetić, Životi pesnika, Stubovi kulture, 1996 (16-19); Gusle od kutlače : Milica Mićić Dimovska, Poslednji zanosi MSS, Nolit, 1996 (20-23); Nepodnošljiva teškoća pastiša : Aleksandar Gatalica, Mimikrije, Stubovi kulture, 1996 (24-27); Problem distance : Ljiljana Jokić Kasper [tj. Kaspar], Četiri male žene, Stubovi kulture, 1996 (28-32); Junak o eseju : Marija Ivanić, Eseji o junaku, Radio B92, 1996 (33-36); Slutnja prostora : Boško Krstić, Kaštel Beringer, samostalno izdanje, 1996 (37-40); Zadovoljstvo u pisanju : Vasa Pavković, Hipnotisan, Stubovi kulture, 1996 (41-45); Poetika priče, poetika istorije : David Albahari, Mamac, Stubovi kulture, 1996 (46-50); Bes koji nedostaje : Vladimir [tj. Vladan] Matijević, R. C. neminovno, (roman o slučaju) Rad, 1997 (51-55); Penasta Anđelija i koherencija : Vladimir Arsenijević, Anđela, Stubovi kulture, 1997 (56-60); Zadovoljstvo konstrukcije : Vladimir Tasić, Radost brodolomnika, Svetovi, 1997 (61-65); Završetak skriptocentričnog? : Dragan Velikić, Danteov trg, Stubovi kulture, Beograd, 1997 (66-70); Mačoidni homo teoretikus : Igor Marojević, Obmana Boga, Stubovi kulture, 1997 (71-75); Znati i ne znati : Ljubica Arsić, Zona sumraka, Stubovi kulture, 1997 (76-80); Priča protiv istorije : Goran Petrović, Opsada crkve Svetog Spasa, Narodna knjiga, 1997 (81-85); Čovek: suziti i usmeriti : Ivan Negrišorac, Anđeli umiru, Stubovi kulture, 1998 (86-90); Modeli u nestajanju (91-98). Slobodan Vladušić (Subotica, 9. maj 1973) srpski je univerzitetski profesor, književnik i esejista. Biografija Osnovnu školu (1980–1988) i srednju školu (1988–1992) završio je u Subotici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpsku književnost i jezik (1993–1998). Godinu dana je proveo kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu Adam Mickijevič u Poznanju. Magistrirao je 2005. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sa temom „Dezintegracija motiva mrtve drage u srpskoj poeziji HH veka“, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Slike evropskih metropola u prozi Miloša Crnjanskog“ odbranio 2008. Od oktobra 1998. do marta 1999. bio je urednik kritike u časopisu Reč. U toku 2001. godine bio je tri meseca honorarni urednik na Televiziji Subotica. Bio je urednik Letopisa Matice srpske (2013–2016). Osnovao je Centar za istraživanje i popularizaciju srpske književnosti pri Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i „Blogeramu”, kurs pisanja blogova za učenike 4. razreda srednjih škola. Trenutno je zaposlen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za srpsku književnost i jezik kao redovni profesor.[1] Uz akademsku karijeru aktivno neguje i spisateljsku. Član je književne grupe P-70, zajedno sa Vladimirom Kecmanovićem, Nikolom Malovićem, Dejanom Stojiljkovićem i Markom Krstićem.[2] Publicistiku je objavljivao u NIN-u, Nedeljniku i Pečatu. „ Uzore nemam. Postoje pisci koje volim, koje čitam, o kojima razmišljam i o kojima pišem, ali to nisu uzori. To su moji prijatelji u prošlosti. Ja sam trenutno živi predstavnik našeg društva, a kada to ne budem, nadam se da će biti neko, pa da nas sve ponovo okupi u svojoj svesti. ” — Slobodan Vladušić, Slobodan Vladušić: Verujem da je ovaj narod sposoban za velike juriše (9. 11. 2018) Dela Periodika Prozom, prevodima, stručnim radovima i kritikom zastupljen je u listovima i časopisima: Reč (1996–2000), Pro Femina (1996, 1997), Polja (1996–1998, 2008, 2011), Sveske (1997, 1998), Književna reč (1997), Letopis Matice srpske (1997–2004, 2006, 2011, 2013–2017), Književna kritika (1998), Književne novine (2000, 2001), Luča (2000), Severni bunker (2000, 2001, 2003), Književni glasnik (2001), Književni magazin (2001, 2012, 2013), Povelja (2001), Zlatna greda (2002, 2004, 2006, 2010–2012), Književna istorija (2002, 2005), Gradina (2003), Koraci (2004, 2006), Politika (2004, 2005), Nasleđe (2004, 2006, 2009, 2010), Stanje stvari (2005, 2006), Književni list (2005), Književnost (2005, 2008), Rukovet (2006), Godišnjak Filozofskog fakulteta (2007, 2009, 2010, 2012, 2016, 2017), Raskršća (2007), Kultura (2009, 2013), Anali Borislava Pekića (2009), Vsesvіt (Ukrajina, 2009), Nova srpska politička misao (2009), Pravo & Društvo (2010), Sveske Zadužbine Ive Andrića (2010–2012), Nova Zora (2011), Sociološki pregled (2012), Oktoih (2013), Naš trag (2013). Književnoteorijska dela Degustacija strasti, eseji, Književna omladina Srbije, Beograd 1998. COBISS.SR-ID - 161805063[mrtva veza] Na promaji: studije, eseji i kritike, Agora, Zrenjanin 2007. COBISS.SR-ID - 223394311[mrtva veza] Portret hermeneutičara u tranziciji, stručna monografija, Dnevnik, Novi Sad 2007. COBISS.SR-ID - 224084999[mrtva veza] Ko je ubio mrtvu dragu?, stručna monografija, Službeni glasnik, Beograd 2009. COBISS.SR-ID - 168931340[mrtva veza] Crnjanski, Megalopolis, stručna monografija, Službeni glasnik, Beograd 2011. COBISS.SR-ID - 186356748[mrtva veza] Književnost i komentari: uputstvo za oružanu pobunu, eseji, Službeni glasnik, Beograd 2017. COBISS.SR-ID - 247240460[mrtva veza] Zavet i megalopolis, eseji, Bitije, Beograd, 2020.[3] Književnoumetnička dela Forward: krimikomedija, roman, Stubovi kulture, Beograd 2009. COBISS.SR-ID - 167705100[mrtva veza] Mi, izbrisani: video-igra, roman, Laguna, Beograd 2013. COBISS.SR-ID - 200621324[mrtva veza] Veliki juriš, roman, Laguna, Beograd 2018. COBISS.SR-ID - 267594508[mrtva veza] Omama, roman, Laguna, Beograd 2021. COBISS.SR-ID - 38233865[mrtva veza] Ostalo Košarka to je Partizan: mit o Košarkaškom klubu Partizan, monografija (2016). Teniser, drama koja se izvodila u Narodnom pozorištu u Subotici.

Psunjski HRVATI u svetlosti istoriske istine Meseca marta 1944. PRVO,RATNO izdanje 241 strana + karta Srbi u Nezaviskoj državi Hrvatskoj- prema hrvatskoj statistici iz 1910. godine Štampana izvan domašaja okupacione cenzure, daleko od grada. KUPCU OVE KNJIGE PREPORUČUJEM LIČNO PREUZIMANJE DA BI SE UVERIO U KVALITET KNJIGE Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjski (za kojega skoro sa sigurnošću možemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević), odštampana je bila u Beogradu marta 1944., nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkoga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupan tiraž. Nemci nisu želeli da se otkrije istina o istoriji Srba i lažljivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog saučesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovi vlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima još i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekadašnji autorovi prijatelji. Veliša Raičević je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao još i knjigu U ime Hrista – svetinje u plamenu. -------------------------- U okupiranom Beogradu su 1944. godine izašle iz štampe dve knjige sa tematikom iz srpsko-hrvatskih odnosa. Radi se o knjigama „Hrvati u svetlu istorijske istine“ i „U ime Hrista-Svetinje u plamenu“. Autor obe publikacije se potpisao kao Psunjski. Tim imenom je hteo da ukaže na svoj zavičaj, odnosno svoje ranije boravište. Psunjski je pisao na dobrom činjeničnom temelju, sa postavkama i dokazivanjem koji odaju oštroumnog, u istoriji i politici, izvežbanog čoveka. Sam je bio izbeglica u Nedićevoj Srbiji, jedan prognanik koji je sebe i porodicu sačuvao od svirepog ustaškog klanja. Njegove knjige izdate su u teškim uslovima nemačke okupacije. Autor ovih knjiga je posle rata ostao neprimećivan u javnosti. Ideologija „bratstva i jedinstva“ nije trpela potrzanje odgovornosti za istrebljivanje srpskog naroda u Krajini i u Bosni i Hercegovini. Svako osluškivanje onemelog krika pobacanih u jame nevinih žrtava, osuđivalo se kao reakcionarni revizionizam. Psunjski se i dalje krio pod svojim pseudonimom. Na žalost, ni kada su njegovi štampani spisi opet dobili na aktuelnosti, sa početkom raspada bivše Jugoslavije, opet su izdati pod pseudonimom iz doba okupacije (1941-1944). Iznad naslova „Hrvati u svetlu istorijske istine“ i „U ime Hrista - Svetinje u plamenu“ nije stavljeno zaslužno ime njihovog autora kome je ime Veliša Raičević. NEMAR I ZABLUDE Prvi koji je u svojim radovima koristio i javno citirao „Psunjskog“ bio je istoričar Veljko Đurić, a to je činio u svom magistarskom radu „Ustaše i pravoslavlje - Hrvatska pravoslavna crkva“ (Beograd 1989). Posle tog ozvaničenja, pojačalo se interesovanje za čudesne i tajanstvene knjige „Hrvati u svetlu istorijske istine“ i „U ime Hrista - svetinje u plamenu“. Knjiga „Hrvati u svetlu istorijske istine“ je ponovo izdata 1993. godine. Glavni izdavač je bilo „Novo delo“, a predgovor je napisao Momčilo Đerković. Drugo izdanje se pojavilo u aranžmanu izdavačke kuće „Nikola Pašić“ iz Beograda 2004. godine. To drugo izdanje obuhvata oba dela Veliše Raičevića, naime u produžetku je štampana knjiga „U ime Hrista - Svetinje u plamenu“. Uprkos tome što autor nije pisao u cilju sticanja književne slave i javnih priznanja, nego iz svoje nacionalne savesti i istinoljublja o progonjenom srpskom narodu na istorijskim teritorijama, radi tačnosti, izdavačkog poštenja i bibliografske preciznosti, bar u drugom slučaju moglo se navesti puno ime i prezime ovog istoriografskog pisca. Pogotovo kada se razrešavanjem enigme tajnog imena „Psunjski“ najiscrpnije i najtemeljitije bavio Ilija Petrović. (Rad muzeja Vojvodine, broj 36, 1994, str. 159-171), koji je dokazao da je Psunjski Veliša Raičević. Pre toga se mislilo da je knjige napisao Radoslav Grujić (+1955), Dušan Bogunović, Pero Slijepčević (+1964), ali da su autori možda starokatolički dostojanstvenik Milan Žmigavac ili neki Rašajski, zaposlen u Rektoratu Zagrebačkog Sveučilišta pre 1945. godine. U vreme kada je rađena opsežna srpska bibliografija, oko 1989. godine, ove dve knjige su iz neshvatljivih razloga prećutane, iako se pouzdano zna da su knjige Psunjskog poklonjene Narodnoj biblioteci posle smrti Josipa Broza Tita. Zanimljivo da je jedan od principa najpotpunije srpske bibliografije dosad glasio: „Šifre, pseudonimi i inicijali, ukoliko nisu razrešeni, uzimaju se za odrednice u obliku kakvom se javljaju u knjizi“. Ali, uprkos tome u toj bibliografiji koja obuhvata i 1944. godinu nisu zabeležene knjige koje je napisao i sa teškom mukom izdao Večiša Raičević - Psunjski. (Vidi: Srpska bibliografija, Knjige 1868-1944, Knjiga 1 (A-Bok), Beograd, 1989. i Srpska bibliografija, Knjige 1868-1944, Knjiga 15 (Priv-Rg), Beograd, 1999.) Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ 1k