Dobro ocuvana, format 24X17, 333 strane, mek povez, Zrenjanin 1989.god. Autor-Aracki Svetozar

dobro stanje

uvijač je oštećen i ima potpis inače je knjiga u vrlo dobrom stanju , 25 x 19 , 280 strana

dobro stanje , 24 x 18 , 20 strana

GOJKO ČELEBIĆ PISCI JEVREJSKOG PRAGA Pogovor - Venko Andonovski Izdavač - Factum, Beograd; Bookara, Zagreb Godina - 2021 642 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Svjetska književnost ISBN - 978-86-80254-45-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Riječ pisca Franz Kafka Johannes Urzidil i Gertrude Theiberger David Gans Edmund Husserl Ernst Weiss Sigmund Freud Oskar Baum Gustav Meyrink Franz Werfel Max Brod Hugo Salus Paul Leppin Milena Jesenska Egon Erwin Kisch Pogovor Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Franc Kafka Dejvid Huserl Ernest Vais Vajs Frojd Majrink Mejrink Verfel Maks Pol Lepin Jasenska Ervin Kiš

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Brod je plovno sredstvo koje služi za prevoz robe i putnika (teretni i putnički brodovi), za vojne operacije na vodama (ratni brodovi), za ribolov (ribolovni brodovi), za obavljanje specijalnih poslova na moru i rekama (gliboderi, brodovi za polaganje kabla, istraživački brodovi i sl.) i za obavljanje različitih zadataka u vezi s plovidbom (tegljači, ledolomci, brodovi-svetionici itd.)[1] Brodom se smatraju samo veći plovni objekti, dok se manji nazivaju čamcima. Brodovi i čamaci imaju koritast oblik trupa koji im daje potreban uzgon kako bi plutao na vodi. Brodovi su bili važni činioci u ljudskoj migraciji i trgovini. Oni su omogućili širenje kolonizacije i trgovine robljem, ali su isto tako služili za naučne, kulturne i humanitarne svrhe. Nakon 16. veka, novi usevi koji su dospeli iz Amerika pomoću Evropskih pomoraca znatno su doprineli rastu svetske populacije.[2] Brodski transport je odgovoran za oko 80% međunarodnog, zapreminskog transporta[3]. Godine 2016. je bilo više od 49.000 trgovačkih brodova, sa totalnim tovarnim kapacitetom od skoro 1,8 milijardi tona. Od toga 28% su bili tankeri za prevoz nafte, 43% balkeri, i 13% su bili kontejnerski brodovi.[4] Vojne snage raspolažu brodovima ratne mornarice i za transport i podršku kopnenih snaga. Godine 2016, među 104 mornarica u svetu, Korejska narodna mornarica Severne Koreje je imala najveći broj površinskih plovila (967), čemu je sledila Mornarica narodne oslobodilačke armije Kine (714), Američka ratna mornarica (415), Iranska ratna mornarica (398), i Vojno-pomorska flota Ruske Federacije (352). Najvećih 50 mornarica je imalo medijan flote od 88 površinskih plovila, prema različitim izvorima.[5] Istorija Tegljači Kicoš i Četnik Praistorija Splav spada u najjednostavnija plovila. Prvo plovilo je najverovatnije bilo deblo jednog slučajno oborenog stabla, a pogonilo se veslanjem, ljudskim dlanovima. Zatim se, nakon dosta godina došlo na ideju spajanja nekoliko debala u splav. Splav je bio težak za izvlačenje i neprikladan za upravljanje, pa se došlo na ideju dubljenja debelog debla, te se tako dobio prostor za sigurnu plovidbu i za smeštaj tereta, uz istu silu koja ga održava na površini. Ova sila tj. uzgon otkriven je tek kasnije, ali su i praljudi spoznali da postoji veza između zapremine izdubljenog debla i sile koja ga drži na površini da ne potone. Arheološki dokazi pokazuju da su ljudi stigli na Novu Gvineju prije najmanje 60.000 godina, verovatno uz more iz jugoistočne Azije tokom ledenog doba u periodu kada je more bilo niže i udaljenosti između ostrva manje. Prvi poznati brodovi potiču iz neolita, pre oko 10.000 godina. Ova rana plovila su imala ograničenja. Korištena su uglavnom za lov i ribolov. Najstariji kanui koje su pronašli arheolozi su često izrezivani iz četinarskih stabala pomoću jednostavnih kamenih alata.[6] Antika Rekonstrukcija Keopsovog broda Dokazi iz drevnog Egipta pokazuju da su rani Egipćani znali da od dasaka naprave brodski trup još 3000 godina p. n. e.[7] Gradili su ih od drvenih dasaka koje su bile međusobno „ušivene“. Brodovi drevnog Egipta u 2. milenijumu p. n. e. bili su najčešće dužine 25 m, i imali su jedan jarbol koji se ponekad sastojao od dve daske međusobno zavezane tako da izgledaju u obliku slova `A`. Imali su jedno kvadratno jedro, a bili su pogonjeni i veslima. Pre oko 3800 godina, postojala je spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije tj. odnosa glavnih mera: dužina/širina= 6 i dužina/visina=10, što se vidi iz Božje zapovesti Noi: „Napravi sebi barku od smolastog drveta; ... A pravit ćeš je ovako: neka barka bude trista lakata u dužinu, pedeset lakata u širinu, a trideset lakata u visinu. Na barci načini otvor za svetlo, završi ga jedan lakat od vrha. Vrata na barci načini sa strane; neka ima donji, srednji i gornji sprat ...“. [Biblija, Knjiga postanja]. Izuzetno važna činjenica da je pre, otprilike, 3800 godina postojala spoznaja o gradnji broda približno današnje konfiguracije koji su i dan-danas ideal nekih pomorskih i prekookeanskih brodova. Grci su postupno savladali navigaciju na moru istražujući mediteran putem broda. Oko 340 godine p. n. e, grčki moreplovac Pitej brodom je prešao put od Grčke sve do Velike Britanije. Pre uvođenja kompasa, navigacija prema zvezdama je bila glavni način za navigaciju na moru. U Kini su napravljeni prvi magnetski kompasi koji su korišteni za navigaciju između 1040. i 1117. godine. Prvi pisani trag o upotrebi kompasa na Evropskim brodovima nalazi se u francuskoj satiri La Bible de Guyot de Provins iz sredine XII veka. U XIV veku pojavljuje se suvi kompas s nalepljenom ružom kompasa (vetruljom) ispod igle kakav se u nešto modernizovanijem obliku upotrebljava i danas

Put oko sveta(O brodu Galeb) Zvonko Staubringer, Popović Miloje 1972. 128 str. ilustrovano, tvrd povez.

Put oko sveta(O brodu Galeb) Zvonko Staubringer, Popović Miloje 1972. 128 str. ilustrovano, tvrd povez.

Kosovo zvezdana kapija Slavica Štetina Miroslav, 2008. 106 strana. Veoma lepo očuvana. Autorkа fizikom dokаzuje koliko je vаžno nаjsnаžnije mаgnetno polje i dа se ono nаlаzi nа Kosovu. To mesto nа Kosovu nаzivа pupkom Plаnete i dаje objаšnjenje zаšto se bаš iz pupkа prirodnim putem izlаzi u svet Kosmosа. Znаjući iz medijа o 2012. godini i nаjаvljenoj kаtаklizmi, shvаtićete zаšto je Srbiji uzeto Kosovo i dа se tаmo grаdi vаsionski brod. Sаgledаćete dа Srbijа leži u nаjsnаžnijem mаgnetnom polju, а to je zbog položаjа Zemljine ose. U trenutku kаtаklizme nа prostoru nаjsnаžnijeg mаgnetnog poljа otvаrа se Nebo, i to leži u zаkonu fizike. Autorkа to dokumentuje Biblijom i iskustvom nаših predаkа.

Slobodan Škrbić Majanska slagalica kao nova, nekorišćena Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak.

Laguna, 2014. 197 strana. Veoma očuvana ali ima posvetu. Kako astronomija određuje našu svakodnevicu Nagrada za najbolju naučno-popularnu knjigu na nemačkom govornom području u 2014. godini. Pod astronomijom mislimo na udaljena sazvežđa i tajanstvene crne rupe. Pritom smo retko svesni da je ono što se događa u dubinama svemira povezano sa našim svakodnevnim životom. Kosmos nije samo „tamo napolju“. On se nalazi odmah iza ugla. Da bismo ga upoznali, nije nam potreban kosmički brod već samo dva oka i dve noge. Pođite na fascinantno astronomsko krstarenje kroz našu svakodnevicu i saznajte šta je Sunce ostavilo u sendviču, komete u čaši koktela, a svemir u vodovodu.

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana. Izdavač: Hrvatski institut za povijest Slavonije, Srijema i Baranje - Slavonski Brod, Općina Čepin, 2009. god. Tvrd povez, 30 cm. 334 str. Kunstdruk, ilustrovano Čepin je naseljeno mesto i središte opštine u istočnoj Slavoniji, u Osječko-baranjskoj županiji, Republika Hrvatska. U mestu je osnovna škola u kojoj 1844. godine radi učitelj Georgije Cvijanović. Godine 1885. Čepin je bio mesto u Daljskom izbornom srezu sa svojih 1448 duša. Do nove teritorijalne organizacije u Hrvatskoj, područje Čepina pripadalo je velikoj predratnoj opštini Osijek. Prostornim planom opštine iz 2005. godine, naseljeno mesto Ovčara prestalo je da postoji kao samostalno naselje i pripojeno je naselju Čepin.

Autor - osoba Veseli, Dragutin D. = Veseli, Dragutin D. Naslov Osnovi dendometrije : pitanja i odgovori / Dragutin Veseli Vrsta građe priručnik Jezik srpski, hrvatski Godina 1951 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1951 (Slavonski Brod : Plamen) Fizički opis 121 str. : graf. prikazi ; 17 cm. ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Dendrometrija UVOD 1. Šta nas uči dendrometrija? Uči nas kako se ustanovljuje kubni sadržaj (masa) obloga i izrađenoga drveta, pa sadržaj, dob i prirast oborenih i uspravnih stabala i sastojina. 2. Kako se dijeli dendrometrija? U dendrometriju spada: a) ustanovljenje kubnog sadržaja oborenih stabala, njihovih dijelova i izrađenoga drveta; b) ustanovljenje kubnog sadržaja uspravnih stabala; c) ustanovljenje kubnog sadržaja sastojina; d) ustanovljenje dobi stabala i sastojina; e) ustanovljenje prirasta stabala i sastojina. MG24 (N)

Jedan čovek. Dva moguća života. Lenjingrad, Rusija, 1968. Od ranog detinjstva je bilo jasno da je Aleksandar Karpenko predodređen za velike stvari. Ali kad njegovog oca ubije KGB zbog pokušaja sindikalnog organizovanja, Aleksandar i njegova majka moraju da pobegnu iz Rusije ako žele da prežive. Kad stignu u luku u dogovoreni čas, nađu se pred nepovratnim izborom: ukrcati se ili na teretni brod za Ameriku, ili na teretni brod za Veliku Britaniju. Aleksandar taj izbor prepušta bacanju novčića. Pismo ili glava... U jednom trenutku, dvostruki obrt će odlučiti Aleksandrovu budućnost. U epskoj priči, koja se proteže preko dva kontinenta i kroz trideset godina, pratimo mladog Karpenka kroz njegove pobede i poraze, kako teku dva moguća života koja je mogao odabrati: kao Aleks u Njujorku i kao Saša u Londonu. U ovom jedinstvenom pripovedačkom tkanju, obojica će shvatiti da ih ispunjavanje sopstvene sudbine neumitno vraća u prošlost, gde će se Aleksandar naći oči u oči sa onim što je davno ostavio za sobom u Rusiji. Sa završnicom koja će zaprepastiti čak i najvatrenije ljubitelje Džefrija Arčera, ovo je njegovo najambicioznije i najkreativnije delo od Kaina i Avelja. „Samo Džefri Arčer ume da zavrti priču romana oko sveta, protegne je na nekoliko decenija, goni je sudbinom od Lenjingrada do Londona i Njujorka, i da sačuva konačni neverovatan obrt za njegovu poslednju stranicu.“ - Mejl on sandej „Arčer svakako ume da isplete priču. Protrčaćete kroz njegovu poslednju knjigu za tren oka. Fenomenalno čitalačko iskustvo.“ - San „Briljantno smišljeno... stil pisanja i karakterizacija likova su izvanredni... Izvrstan roman, koji u sebi sadrži jednu od Arčerovih najveštije ispričanih priča.“ - Buklist „Elegantno, promućurno i nadasve zabavno.“ - Tajms „Da postoji Nobelova nagrada za pripovedanje, Arčer bi je svakako dobio.“ - Dejli telegraf „Naslednik Henrija Džejmsa.“ -Sandej tajms „Pripovedač ravan jednom Aleksandru Dimi.“ - Vašington post „Verovatno najveći pripovedač našeg vremena.“ -Mejl on sandej

Nova knjiga

2012 MAJANSKA SLAGALICA , Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. NOVO , mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana

61776) KAMO SUTRA , Hanibal Kovač , Autorsko izdanje Šabac 2023 , Ovo je delo koje oslikava kulturu sećanja, jer govori o beščašću dvanaestogodišnjeg režima koje sprovodi jedan čovek, ministar u svakom ministarstvu, državni sekretar, graditelj - Aleksandar Vučić, kaže autor Hanibal Kovač novinar iz Šapca. „Kamo sutra“ je knjiga sastavljena od kolumni koje sam pisao za list „Danas“ i „Podrinske novine“, a one oslikavaju sliku naše zemlje koja je ispod svakog dna primitivizma i beščašća – kaže Kovač. Ono što njegovo delo čini još privlačnijim su sjajne karikature koje je uradio Predrag Koraksić Koraks. Kolumne „Radoznalost je ubila mačku“ i „Kud plovi ovaj brod“, su, napominje, njegov život u kratkim crtama. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ilustracije Predrag Koraksić Corax ; latinica, 171 strana

Autor: Florijan Frajšteter Izdavač: Laguna Broj strana: 200 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20cm Kako astronomija određuje našu svakodnevicu Nagrada za najbolju naučno-popularnu knjigu na nemačkom govornom području u 2014. godini. Pod astronomijom mislimo na udaljena sazvežđa i tajanstvene crne rupe. Pritom smo retko svesni da je ono što se događa u dubinama svemira povezano sa našim svakodnevnim životom. Kosmos nije samo „tamo napolju“. On se nalazi odmah iza ugla. Da bismo ga upoznali, nije nam potreban kosmički brod već samo dva oka i dve noge. Pođite na fascinantno astronomsko krstarenje kroz našu svakodnevicu i saznajte šta je Sunce ostavilo u sendviču, komete u čaši koktela, a svemir u vodovodu. Knjiga je vrlo dobro očuvana. Na srednjoj slici prikazan sadržaj.

2012 MAJANSKA SLAGALICA - Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. Knjiga je odlično očuvana, mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana.

Vodič za projektante s katalogom standardnih valovitih kompenzatora iz nerđajućih čelika Tvornica kompenzatora „Đuro Đaković - Teddington“ - Slavonski Brod Broj strana: 160 Ilustrovano. Dvojezično: hrvatski i engleski Sadržaj priložen na slici. U dodatku i jedna brošurica na šest strana - Kompenzatori za centralno grijanje Vrlo dobro očuvana. Tankozidni kompenzator je u celom svetu prihvaćen kao glavna metoda kompenzacije za cevovode kod kojih dolazi do istezanja usled varijacija u temperaturama, pritiscima ili spoljnim fizičkim kretanjem. Teorijski, kompenzatori su jedan od najosetljivijih delova cevovoda, napravljeni od tankog lima, deo mnogo manji od cevovoda u koji je ugrađen, a mora podnositi iste promene temperature i pritiska. Ipak, danas se moderni kompenzatori smatraju permanentnim delom cevovodne instalacije. U ovom izdanju prikazan je niz kompenzatora koje su usavršili, proizveli i testirali vodeći svetski stručnjaci za tehnologiju kompenzaora. (K-48)

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

Titov „Galeb“ mira i razdora: 72 dana oko Afrike : najskuplje Titovo putovanje : (prema dnevniku, kazivanju i dokumentima generala Milana Žeželja, komandanta Titove garde i maršalovog ađutanta) Dokumentarna priča o najdužem i najskupljem 72‐dnevnom Titovom putovanju u zemlje Zapadne Afrike 1961. godine Titova plovidba brodom „Galeb“ odvija se u vreme burnih svetskih događaja: ubistva kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe (što je u Beogradu izazvalo „rušilačke demonstracije” protiv Belgije u „režiji” Centralnog komiteta SK); Kubanske krize; lansiranja čoveka u kosmos; alžirsko-francuskog rata i napada Francuza na brod „Srbiju” i neslaganja i „raskola” Tita sa članovima svoje zva- nične državne delegacije… Brozov združeni konvoj – sa razaračima: Split, Kotor i Pula – međutim, zausta- vljen je na pučini u blizini Gvineje na čitav dan jer gvinejski predsednik Ahmed Seku Ture, zbog Ramazana, nije mogao da primi jugoslovenske „drugove” u (ne)dogovoreno vreme, što je „drug Maršal”, u pratnji svog vernog ađutanta i komandanta Garde, generala Milana Žeželja, iskoristio da po Atlantiku „baca udice i lovi ribe – parangalom”!

Mornarički tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« 1889-1989. Tivat 1989. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (30 cm), 143 strane. Knjiga je odlično očuvana. Prilikom velikih manevara austrougarske mornarice 1886. na Jadranu, u Boku je doplovila flota pod komandom admirala fon Šterneka. Tom prilikom admiral se uvjerio u pogodnost i strategijsku važnost Tivta za izgradnju pomorskog arsenala. Kad je komanda mornarice u Beču proučila referat admirala Šterneka, pristupila je kupovini dijela potrebnog zemljišta ... Tako su 1888. počeli pripremni radovi na nivelisanju zemljišta za budući arsenal u Tivtu. Na poziv predsjednika opštine Tivat, Marka Filipova Krstovića, sazvano je Opštinsko vijeće, koje je 24. marta 1889. donijelo odluku da se mornarici za izgradnju arsenala besplatno dodijeli zemljište. Arsenal je odmah zaposlio 60 radnika, a prvi inženjeri bili su Česi, koji su 1889. napravili provizorno pristanište i izgradili prvi navoz. Odmah su podignute i drvene barake za uskladištenje ugljena i ostalog materijala potrebnog mornarici. Zatim je osnovana kovačka radionica, uređeni navozi i sprave za izvlačenje brodova, te krajem 1889. izvučen prvi brod. Zato se 1889. i uzima kao početak rada Arsenala. Do početka prvog svjetskog rata 1914. Arsenal je mnogostruko razvio svoje poslove i potpuno se osamostalio. Početkom 1916. izgrađena je električna centrala i nabavljen plivajući dok iz Trsta. Po slomu Austro-Ugarske Monarhije 1918. Francuzi su preuzeli komandu nad Arsenalom i postavili inženjera Janjičeka za komandanta. U junu 1920. Francuzi su iz Tivta odvukli plivajući dok, koji je bio vlasništvo firme Stablimento tecnico triestino iz Trsta. Dana 4. marta 1921. Arsenal i 12 torpiljera po 200 tona nosivosti predao je francuski kap. b.b. Blank predstavnicima Jugoslovenske ratne mornarice, kap. b.b. Miroslavu Grundu, komandantu III oblasne komande, i kap. b.b. Franji Vučeru, novopostavljenom komandantu Arsenala. Toga dana, u prisustvu cjelokupnog radništva i okolnog stanovništva, uz pucanj topova i sviranje vojne i civilne muzike, prvi put je razvijena naša zastava na zgradi komande Arsenala. Istog dana Tivatski zaliv je napustio i posljednji saveznički brod. Već 1921. počinje modernizovanje Arsenala, koji dobiva mašine na račun reparacija. Arsenal 1923. broji oko 600 radnika. Godine 1924. nabavljen je u Libeku dok od 1.700 tona i proširen je znatan dio radionica. Školske 1921/22. godine otvorena je škola učenika u privredi Mornaričko-zanatlijska škola. Do 1928. školu je završilo 226 zanatlija raznih struka. Dugogodišnji upravitelj te škole bio je Dragutin Najvirt, tehnički kapetan I klase. Godine 1929. u Arsenalu je, pored većeg broja stručnih oficira mornarice, radilo 15 inženjera raznih struka i 10 tehničkih poslovođa. Pozivu KPJ na ustanak odazvao se veliki broj radnika. Za slobodu zemlje, u toku na-rodnooslobodilačke borbe, pao je 121 radnik Zavoda. Poslije oslobođenja Arsenal je potpuno obnovljen od ratnih pustošenja i osposobljen za remont brodova. Mornaričko-industrijska škola počela je sa radom već 1945. Obnovljen i proširen, Arsenal od 1953. nosi ime narodnog heroja Save Kovačevića. Pored remonta vojnih jedinica, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« bavi se i novogradnjom. Tako je 10. februara 1970. porinut novosagrađeni patrolni brod za potrebe naših graničara. Uporedo sa razvojem naše ratne mornarice razvijao se i Zavod. Spremno je dočekao i uvođenje novih generacija brodova u ratnoj mornarici, i uspješno ih održava. Zavod je opremljen savremenim tehničkim sredstvima i organizovan za izvršenje proizvodnih zadataka. Od 1974. godine, zavisno od slobodnih kapaciteta, Mornaričko-tehnički remontni zavod »Sava Kovačević« veoma uspješno vrši i remont ratnih brodova drugih zemalja. Tako kolektiv Zavoda svojom stručnošću i iskustvom učestvuje u međunarodnoj razmjeni rada, pa i na taj način stiče nova radna iskustva.

ENCIKLOPEDIJA PITANJA I ODGOVORA - Brajan Vord NOVO u celofanu Idealan priručnik za radoznalu decu. Zgodno podeljen na šest poglavlja koja se lako koriste, tekst objedinjava više od 800 slika, ilustracija i dijagrama da bi odgovorio na više od 1000 pitanja, kao što su ova: Zemlja i svemir: Koliko je star Univerzum? Od čega je napravljena Zemlja? Zašto gejziri bljuju toplu vodu? Nauka: Šta su to elektroni? Kako nastaje elektricitet? Zašto čelični brod ne tone? Priroda: U kakvim su odnosima životinje? Koje su zmije najotrovnije? Zašto drveće ne raste na vrhovima planina? Praistorijski život: Otkud znamo kako su se kretali dinosaurusi? Koji je mesožder bio najveći? Da li su sisari krivi za izumiranje dinosaurusa? Ljudsko telo: Od čega je napravljeno naše telo? Zašto mi treba skelet? Da li mozak razmišlja kao kompjuter? Istorija: Gde su bili prvi gradovi? Zašto je rimska vojska bila tako uspešna? Šta je bio hladni rat? itv

Dr Aleksandar Kalomiros - Protiv laznog jedinstva Jednostavne misli pravoslavnog hriscanina u odnosu na nerazborite pokusaje stvaranje Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve sa takozvanim crkvama Zapada Hriscanska misao, Beograd, Valjevo, Srbinje, 1998. Mek povez, 154 strane, ponegde uredno podvlaceno hemijskom olovkom, posveta. RETKO! Jednog dana, pre ili kasnije, niko ne zna tačno kada, crkve i religije će se ujediniti. U tom haosu laži će čak i izabrani biti u opasnosti da izgube svoj put. To će biti doba Antihrista. Kako i kada će Antihrist doći, niko ne može da kaže. Ne zna se ni koliko njih će biti u stanju da ga prepoznaju, jer će on doći kao dobrotvor čovečanstva. Za sada možemo sa sigurnošću reći samo jednu stvar: svi ovi pokreti prema ujedinjenju nacija i crkava, svi ovi kompromisi i svo ovo uniformisanje čovečanstva postepeno činjeno pod parnim valjkom tehnološke kulture, priprema put za dolazak Antihrista. Ovakav razvoj čovečanstva, prema kriterijumu sveta je divan. Ali, prema hrišćanskom kriterijuumu vodi ka uništenju. Ovo ne iznenađuje i ne plaši hrišćane. Oni znaju da je svet sam sebe osudio. Zato Hristos nije htio da se moli za svet. „Ne molim se za svet.“ Knez ovoga sveta je đavo i on je „čovekoubica od početka.“ Smrt će zateći svet na vrhuncu njegove slave, na vrhuncu njegove samoobmane, na samitu kule vavilonske, kada će čovek biti u zenitu svoga starog pokušaja da postane bog svojom ličnom moći, bez Boga. Kada Sin Čovečiji dođe, naći će čoveka u punoj slavi svoje satanske opsednutosti. Bog ne traži od hrišćana da spasu svet. Svaki pokušaj od strane hrišćana da promjene smer u kome se svet sada kreće bio bi uzaludan i smešan. Svet je brod koji tone i on tone zato što mu je sama struktura pokvarena. Bog ne traži od hrišćana da spasu brod, već da spasu koliko god mogu brodolomnika. Nova Nojeva barka, Hristova crkva, plovi blizu mesta brodoloma. Svako ko hoće da se spase od vode mora da potraži utočište u njoj. Ali, da bi našao utočište, čovek mora da se odrekne sveta, ne toliko geografski, koliko suštinski. „Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti.“ tags: ekumenizam, antiekumenizam...