stripovi iz politikinog zabavnika odlične očuvanosti u periodu oko 1970. godine raspon brojeva 1000 - 1200 preko 60 stripova -Čarobni mitraljez ( U amazonskoj džungli / Zatočenici ) -Braća -Krvava dolina -Pjegavko -Guranson među škotima I-II -Uplaši me vikinže I-II -Klopka -Indijanac -Gorak ukus -Dejvi Kroket osveta medveda -Tajanstveni VI razred -Tajanstveni VI razred ( nova učenica / Mladić koji je izgubio pamćenje / dve otmice / dva podviga ) -Pol Templ (Falsifikatori / brisač / ucena / lažna čistačica / slučaj kabloni / potraga za rembrantom / slučaj starog tigra ) -Tim Tajler ( šarena staza / tvrdoglavi doseljenik / dijamantska pećina / put u močvaru ) -Tedi ted ( čovek koji je pucao obema rukama I - Ii / zabranjeni grad ) -Fantazija ( neobična bića/ roboti prete zemlji / lutka sa tavana / daleko od zemlje / svemirski brod u škotskoj ) -Tajni agent koridan ( operacija leopard / grad izgubljen u džungli ) -Prolaznik -Poslednje utočište -Lutalica -krijumčari oružja -Osvetnica -Otmičari -Nada Dimić -Mali dobošar Edmondo de Amičis -Banditi sa zerosita -Svemirski pirati -Džek mađioničar leteći automobil -Džems Bond vatrene lopte -Zid smrti -Tunga -Zlato u planini -Zaljubljeni provalnik -Žak Flaš pečurke od pene -Vinset Molberi Vitezovi okruglog stola -Ukradeno pismo -Avanture šerifa Ralfa O`Konora Trojica iz kolorada -Tri musketara A.Dima -Tajna agencija sreća -Dani futuro As Brad Formen -Kejzijevi pirati -Experiment X -Bela lisica Zamka u zamku Ii

BAGDALA KRUŠEVAC - 1960 - 77 STRANA, MEK POVEZ. IMA PODVLAČENJA TEKSTA I OBELEŽAVANJA PASUSA NA MARGINAMA HEMIJSKOM OLOVKOM. U KNJIZI SE NALAZI NEKOLIKO PEČATA PORODIČNE BIBLIOTEKE I UPISAN BROJ. NA HRBATU ZALEPLJENA NALEPNICA SA ISPISANIM BROJEM.

srpsko izdanje kao nov

srpsko izdanje kao nov

rad Beograd 1985 odlično očuvana

edicija PESNIKOVOM RUKOM PISANO odlično očuvana kao nova SK.6

odlično očuvana kao nova SK.6

završnica milosrdnog anđela oštećena korica

Spektrum der wissenschaft 2007 brojevi2,3,5,7,8,9,10,11,12 2008 brojevi 1,2,3,4,5,6,7 kao novi prodaje se u kompletu

odlično očuvana

Odličan GLANC kolekcionarski primerak

odlično očuvana Antologija stare kineske poezije: Svet u kapi rose Jezik, pesništvo, tradicija… Od svih kineskih dimenzija, vremensku kao da je najteže prilagoditi evropskoj vizuri: ona je i najodgovornija za tolike razlike u psihološkoj perspektivi. Otuda je i neminovno, mada u svojoj pristrasnosti tako naivno, naše čuđenje „kako je to“ stara Kina gotovo tri hiljade godina ostajala bez ikakvih dodira sa Zapadom. (Marko Polo? To nije njen kontakt sa Zapadom, već kontakt Zapada sa njom, promašen, uostalom, jer je Venecija nastavila da u tom pravcu drži durbin okrenut u naopako.) Otuda, takođe, činjenica da nijedna književnost ni približno nema tako dugu povest kao kineska – za nas predstavlja samo kuriozitet. Ako je vekovima bila više civilizacija nego nacija, drevna Kina je bila i više tradicija nego država. I to tradicija toliko prožeta svojim pismom da su mitski arhetipovi samo njegovim posredstvom mogli da se kristališu i da razviju opšte duhovne konstante. Prosto savršeno kao oruđe sinteze, dakle poezije, koja nas je u tonalitetima – čije promene potpuno menjaju smisao reči – našao način da se oslobodi rodova, padeža, vremena, gotovo čitave morfologije, da bi i poslednje njene ostatke zbrisala jedna poezija koja ne priznaje vrste reči, već samo njihovu srž. Pošteđena, tako, disciplinovanog služenja sintaksi, reč otelotvorena u ideogramu, karakterističnom kineskom pismu, postaje nezavisna, te i misao, opravdavajući tu privilegiju i koristeći se tom slobodom, ide u svom značenju do kraja, dakle dalje od reči. A ta značenja, oslobođena suvišnika, dodiruju se onda i prožimaju kao prirodne pojave. Upravo to i jeste težnja ideograma – da se prožme samom prirodom. Stoga kao da i nije poređenje, nego, takoreći, konstatacija kad jedan kineski epistolarac iz VIII veka piše da su ideogrami najslavnijeg kaligrafa među njegovim savremenicima – kitovi što nadiru ka pučini, zmije što vrludaju ševarom, kiša što se pred naletom vetra najednom sručuje niz nastrešnice, svenule puzavice što vise nad ponorom, svileni končići zahvaćeni olujom, koji kao da će se svakog trenutka prekinuti ali se nikad ne prekidaju. Ostavši bezmalo nedirnut još otkako je bio standardizovan u III veku pre naše ere, dakle potpuno nezavisan od fonetike, ideogram se obraća neposredno duhu, nemajući potrebe da se, dekomponovan zvucima, prethodno provuče kroz sluh. Zato, makar se čitao sasvim drukčije, kao arapske cifre na raznim jezicima, ideogram dočarava isti smisao današnjem Kinezu kao i onom od pre dva milenijuma, ili čitaocu u Japanu, Koreji, Kambodži: svet se, dakle, ne mora truditi da izmisli univerzalno pismo, ono već postoji, preostaje još samo ta sitnica – valja ga naučiti… Svaki kineski ideogram je, inače, jednosložan, te pošto nema nenaglašenih slogova, u kineskoj poeziji nema ni stopa; drugim rečima, metrička jedinica nije slog, nego reč, sa svojom tonalnošću. Kao što je svaka reč, zahvaljujući monosilabizmu, metrički zamenljiva svakom drugom, tako i ideogrami, kao homogene poetske slike oslobođene svega nebitnog za komunikaciju, ostaju autonomni ali i ravnopravni. Ma koliko redosled ideograma bio od značaja za njihov smisao i međusobni odnos, u pesmi oni kao da senče ivice kojima se zgledaju, kao da olabavljuju zamahe svojih značenja, kao da menjaju smerove prošlosti i budućnosti, te provociraju oko da ih upija paralelno, ponekad čak u krug: tako oni trijumfuju nad sintaksom, ne na račun, nego na korist značenja, sve slojevitijih, sve ambivalentnijih, sve obuhvatnijih. U njima je, dakle, u njihovoj prirodi, podosta od onog do čega danas, ovde i drugde, pesnik mora da se probija sam. Staviti, u pesmu, ideogram na pravo mesto, to je nešto mnogo više nego naći pravi „izraz“: to znači otkriti još jednu zakonitost, još jedan gravitacioni sistem koji počiva na ravnoteži neizrecivog i komunikabilnog. Iskazati a ne reći – da bi se, tako, reklo više, to je ono čemu najčešće teži kineski pesnik i čemu uvek teži sam njegov ideogram. Ta sposobnost slikovitog pisma naslućena je u samom začetku: ostala je legenda da su zli dusi plakali kada je pronađeno. Strahopoštovanje je vremenom svedeno na poštovanje, ali je i dalje smatrano svetogrđem makar i slučajno bacanje ili gaženje ispisanog komada papira. Poeziji je tu pripao najveći deo časti i počasti, jer je, neuporedivo potpuniju nego proza ili, kasnije, drama, imala moć da iz ideograma izvuče sve što je vremenom uspeo da upije, udahne i upamti. Zato se kineski klasični romani tako često i pozivaju na nju: „postoji pesma“, kažu, „koja to dokazuje“. I evo, sada, ponečeg od toga što je pesma dokazala, negde daleko i davno, u svojoj vekovnoj potrazi za čovekom. – Dragoslav Andrić

NOVO - RETKO ZAVIČAJNI PISCI SVETLOST Kragujevac 197982. Q

Papirni omot je ostecen,listovi kad se zatvori knjiga vidi se da su uflekani Papírborító sérült,amikor a könyv be van csukva látszik hogy a lapok be vannak piszkolódva VÁCI MIHÁLY Nyíregyháza 1924 – Hanoi 1970 … `Ó minden voltam én, amire a lélek fényes! és engedelmesen letérdeltem a test minden ítéletéhez. Mindenre felragyogtam, ami fókuszaimat pásztázva kereste, a sejtések szétszórt sugarait tűzzé lobbantottam, é – a tiszta lencse. Úgy éltem, mint a százhuszat verő szív úgy gyűlöltem és szerettem: mindenhez úgy fogtam, kívánva, hogy az legyen a vesztem! Úgy éltem én, ahogy itt élni kell, ahogy érdemes élni! Egy emberöltőt éltem – de a sorsom történelem és ezerévnyi!` 20. század költészet magyar magyar nyelvű vers Ptt erre az ajánlott nyomtatványra nem több 106 dinártól Ptt za ovu preporucenu tiskovinu ne iznosi vise od 106 rsd

ODLICAN

KAO NOVO

5

ABC TEHNIKE 184/75 Casopis je broj 184 iz 1975 godine. To je bas ovaj sa slike. Ovaj primerak ima dodatak koji je pokazan na slici. Stanje: -naslovna strana je presavijana u gornjem desnom uglu pa otud one bele linije. -na naslovnoj strani se vide dve rupe koje prolaze kroz ceo casopis. Te rupe uglavnom nisu preko teksta a tamo gde mozda jesu ne uticu bitno na upotrebljivost teksta. -dodatak je ostecen jer jedna od one dve famozne rupe prolaze kroz njega ali to ne utice na upotrebljivost dodatka. Probajte da vidite na slici. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom i postom (tiskovina ili vrednosno pismo sa otkupom). -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

Najpre bi trebalo razjasniti naslov. Zašto ’nakaze i bogalji’, uz dodatak kiborga, a ne druga, politički korektnija oznaka, poput ’invalida’, ’hendikepiranih’, ’nesposobnih’, čak ’onesposobljenih’? Razlozi za to proističu iz pristrasne pozicije priređivača: bivajući i sam invalidno telo, odlučio sam se za pogrdne, neprimerene termine ’nakaza’ i ’bogalj’ (kiborg zasad nije pogrdan, mada je ambivalentan), zbog toga što oni ističu različitost oštećenog, nesposobnog, hendikepiranog tela, istovremeno ga politizuju i stvaraju nelagodu pri korišćenju takvih termina. Naposletku, pompeznije i privlačnije zvuče, pretvaraju nekadašnje reklamne uzvike sa vašara nakaza u strategiju otpora, dok naglašavaju invalidima dobro poznato osećanje zurenja i istovremene privlačnosti i odbojnosti oštećenog, izuzetnog tela. Sadržaj: - Lenard Dejvis - „Bogalji uzvraćaju udarac: Uspon studija invaliditeta“ - Homer - Hefestova radionica, Ilijada, XVIII pevanje - Krivonogi Tersit vređa Agamemnona, Ilijada, II pevanje - Vilijam Ebenštajn - „Ka arhetipskoj psihologiji invalidnosti zasnovanoj na mitu o Hefestu“ - Biblija - Kako je Jakov postao hrom i dobio ime Izrael, Prva Mojsijeva, glava 32 - „U koga bi bila mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosi hljeb Boga svojega“, Treća Mojsijeva, glava 21 - Isus Hristos isceljuje bogalja u Vitezdu, Jovan, glava 5 - Saul M. Olian - „Invalidnost u jevrejskoj Bibliji“ - Sveti Avgustin - „Adamovi potomci“ (odlomak iz Države Božje) - Anri-Žak Stiker - „Sistem(i) dobročinstva“ - Poglavlje iz knjige „Istorija invaliditeta“ - Mišel de Montenj - „O bogaljima“ (odlomak iz eseja) - Šeron L. Snajder - „Bezbroj oblika: Invalidna figura u umetničkoj tradiciji“ - Lord Gordon Bajron - „Izobražen preobražen“ (odlomak iz drame The Deformed Transformed) - Fridrih Niče - „O iskupljenju“ (odlomak iz Tako je govorio Zaratustra) - Rozmeri Garland Tompson - „Američki vašar nakaza, 1835-1940“ - Edgar Allan Poe - „Skočižabac“ (odlomak iz pripovetke) - Ivan Velisavljević - „Teatar bogalja: Invalidno telo u dramama Beketa i Bernharda“ - Thomas Bernhard - „Uzrok“ (odlomak iz romana) - Karen Kadora - „Feministički kiberpank“ - Dajan M. Nelson - „Fantomski udovi i nevidljive ruke: Tela, proteze i identifikacije kasnog kapitalizma“ ______________________________________ GRADAC br.182: NEOBIČNA TELA Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 110 cm Mek povez, ćirilica. Ilustrovano crno-belim fotografijama

ukoričeni časopisi dosta dobari kompletan

rvi broj Rizoma donosi temat o savremenoj američkoj poeziji, koji je priredio novosadski pesnik Stevan Bradić. Autori/ke zastupljeni u ovom tematu po prvi put su prevedeni na srpski jezik, a to znači i prvi put uvedeni u našu kulturu (sa izuzetkom Luiz Glik). Ovaj temat predstavlja celovit blok tekstova, koji su međusobno povezani, sa pratećim prevodima eseja i intervjua, koji ih dopunjavaju, bili oni pesnički ili teorijski i društveni. Zastupljeni glasovi su manje ili više prepoznatljivi u samoj SAD i predstavljaju različite poetike, kao i različite zajednice, što je dakako bitan faktor u savremenom američkom pesništvu. U tematu je zastupljena poezija sledećih autora i autorki: Luiz Glik, Ričarda Sajkena, Terensa Hejsa, En Bojer, Danijela Borzuckog, Ade Limon, Patriše Lokvud, Tao Lina, Tomi Pikoa i Aditi Maćado. Temat sadrži i eseje Dženifer Ešton, o savremenoj američkoj pesničkoj sceni i Danijela Morisa, o pesništvu Luiz Glik, kao i mnoge druge priloge posvećene američkom društvu i kulturi (intervjui, članci, prikazi itd). Žanr: časopis Priređivač: Stevan Bradić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 152 Pismo: latinica Povez: mek Format: 20x13

Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti, a koje je priredio novosadski pesnik i aktivista Siniša Tucić. Temat je podeljen na tri celine. U prvoj se nalaze devet teorijskih tekstova eminentih predavača na programima Studija invalidnosti širom sveta: Toma Šekspira, Šeli Trejmen, Tobina Sibersa, Teodora Mladenova, Simi Linton, Majkla Dejvidsona, G. Tomasa Kouzera, Dejvida Mičela i Šeron Snajder. Dtruga celina obuhvata tekstove domaćih autora i autorki: Milese Milinković, Ivana Velisavljevića, Jelene Zagorac i Tanje Đurić. Treći deo temata donosi književne priloge, poeziju i prozu osoba sa invaliditetom ili onemogućavanih osoba koji u svojim književnim ostvarenjima tematizuju invaliditet: pesnički ciklus Kenija Frisa američkog pesnika i teoretičara invalidnosti, poezija američke pesnikinje i performeke Šeril Meri Vejd, poezija Marije Mace Obrovački, prozni zapisi Marije Vrebalov Đorđević i jedna pesma Siniše Tucića. Žanr: časopis Priređivač: Siniša Tucić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 155 Pismo: latinica Povez: mek Format: 30 cm

Hrvatsko izdanje. Iz licne kolekcije.

Izdavač Glas srpski Meki povez 120 stranica M4

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.