Prekrasan roman o dve sestre i o njihovom emocionalnom putovanju kroz ljubav, odanost i veliku tugu. One su Amerikanke kineskog porekla. Iako su sestre, veoma su različite: Miranda, starija, odgovornija, uvek zaštitnički nastrojena, i Lusija, svojeglava, nepredvidiva, osetljiva i toliko impulsivna da svojim postupcima svima oko sebe uvek uzrokuje velike životne promene. Nakon venčanja Lusijino ponašanje počinje da se menja. Ona leti visoko, sve dok se, neizbežno, ne surva na zemlju. Uprkos nastojanju svog supruga da joj pomogne, ona protiv svoje volje biva hospitalizovana. Da bi pomogla sestri, Miranda napušta udoban život u Švajcarskoj, ali njena požrtvovanost neće biti dovoljna ako Lusija sama ne odluči da bude spasena. Vezu između sestara ispunjenu ljubavlju i odanošću ni okean nije mogao da naruši – ali šta je to što je može prekinuti? Sve je ovde divno je potraga mlade žene za ispunjenjem i za životom koji nije sputan bolešću. Nezaboravna, veoma dirljiva priča o tome kako se žrtvujemo za nekog koga istinski volimo i o tome kada briga o nama samima mora da prevlada sve ostalo.

O knjizi: „Ovaj roman je nešto najbliže stvarnom učešću u smelim patrolama širom besputne severne Afrike u Drugom svetskom ratu.“ Bookmarks Magazine Jesen 1942. – severnoafrička pustinja. Nacisti su pregazili Evropu, a feldmaršal Ervin Romel i njegov Afrički korpus potukli su britansku Osmu armiju i hrle prema dragocenim naftnim poljima Bliskog istoka. Ako tenkovi Pustinjske Lisice osvoje te izvore, Hitler će imati dovoljno goriva za uspešnu ofanzivu protiv Crvene armije. Britanska vlada sve nade polaže u smeli plan: poslaće malu, vrhunski obučenu ekipu komandosa, Pustinjsku grupu za daleka dejstva, u nepijateljsku pozdinu da ubije Romela. Ispričana iz ugla mladog tenkovskog oficira i zamenika komandira patrole Lorensa Čapmana, ova izvanredna pripovest vrvi od istorijskih pojedinosti u kojima će uživati ljubitelji ratnih priča, ali ujedno govori i o ratnom drugarstvu, bliskoj vezi kakva može nastati samo u krajnjoj opasnosti i velikim naporima, o sazrevanju, odgovornosti i viteštvu. „Posle pet romana o ratovima u starom veku Presfild je s lakoćom udahnuo novi život vrhunskom trileru smeštenom u Drugi svetski rat. On majstorski suprotstavlja lične i istorijske trenutke, verno opisuje bitke, usredsređeno i jasno vodi čitaoca kroz uspehe, neuspehe i konačni susret oči u oči s Romelom, koji uprkos svima poznatom ishodu nije ništa manje uzbudljiv.“ Publishers Weekly „Ako ne znate mnogo o Pustinjskoj grupi za daleka dejstva, ovaj moćni roman zasnovan na temeljnom istraživanju to će promeniti. Presfild je i u ovoj knjizi stvorio napetost, izuzetne prizore borbi i snažne likove zbog kojih su njegove knjige toliko omiljene. [...] Romelov duh kao preteći tamni oblak lebdi nad čitavom pripovesti, a nemilosrdna pustinja i sama postaje lik.“ Bookmarks Magazine

odlično očuvana sa posvetom / POTPIS autora

Contents: - Caught in the Organ Draft (1972) - {Now+n,Now-n} (1972) - Some Notes on the Pre-dynastic Epoch (1973) - In the Group (1973) - Caliban (1971) - Many Mansions (1973) - Good News from the Vatican (1971) - Push No More (1972) - The Mutant Season - When We Went to See the End of the World (1972) - What We Learned from this Morning`s Newspaper (1972) - In Entropy`s Jaws (1971) - The Wind and the Rain (1973) CORONET BOOKS 1977. 204 str. odlično očuvana

Najpre bi trebalo razjasniti naslov. Zašto ’nakaze i bogalji’, uz dodatak kiborga, a ne druga, politički korektnija oznaka, poput ’invalida’, ’hendikepiranih’, ’nesposobnih’, čak ’onesposobljenih’? Razlozi za to proističu iz pristrasne pozicije priređivača: bivajući i sam invalidno telo, odlučio sam se za pogrdne, neprimerene termine ’nakaza’ i ’bogalj’ (kiborg zasad nije pogrdan, mada je ambivalentan), zbog toga što oni ističu različitost oštećenog, nesposobnog, hendikepiranog tela, istovremeno ga politizuju i stvaraju nelagodu pri korišćenju takvih termina. Naposletku, pompeznije i privlačnije zvuče, pretvaraju nekadašnje reklamne uzvike sa vašara nakaza u strategiju otpora, dok naglašavaju invalidima dobro poznato osećanje zurenja i istovremene privlačnosti i odbojnosti oštećenog, izuzetnog tela. Sadržaj: - Lenard Dejvis - „Bogalji uzvraćaju udarac: Uspon studija invaliditeta“ - Homer - Hefestova radionica, Ilijada, XVIII pevanje - Krivonogi Tersit vređa Agamemnona, Ilijada, II pevanje - Vilijam Ebenštajn - „Ka arhetipskoj psihologiji invalidnosti zasnovanoj na mitu o Hefestu“ - Biblija - Kako je Jakov postao hrom i dobio ime Izrael, Prva Mojsijeva, glava 32 - „U koga bi bila mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosi hljeb Boga svojega“, Treća Mojsijeva, glava 21 - Isus Hristos isceljuje bogalja u Vitezdu, Jovan, glava 5 - Saul M. Olian - „Invalidnost u jevrejskoj Bibliji“ - Sveti Avgustin - „Adamovi potomci“ (odlomak iz Države Božje) - Anri-Žak Stiker - „Sistem(i) dobročinstva“ - Poglavlje iz knjige „Istorija invaliditeta“ - Mišel de Montenj - „O bogaljima“ (odlomak iz eseja) - Šeron L. Snajder - „Bezbroj oblika: Invalidna figura u umetničkoj tradiciji“ - Lord Gordon Bajron - „Izobražen preobražen“ (odlomak iz drame The Deformed Transformed) - Fridrih Niče - „O iskupljenju“ (odlomak iz Tako je govorio Zaratustra) - Rozmeri Garland Tompson - „Američki vašar nakaza, 1835-1940“ - Edgar Allan Poe - „Skočižabac“ (odlomak iz pripovetke) - Ivan Velisavljević - „Teatar bogalja: Invalidno telo u dramama Beketa i Bernharda“ - Thomas Bernhard - „Uzrok“ (odlomak iz romana) - Karen Kadora - „Feministički kiberpank“ - Dajan M. Nelson - „Fantomski udovi i nevidljive ruke: Tela, proteze i identifikacije kasnog kapitalizma“ ______________________________________ GRADAC br.182: NEOBIČNA TELA Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 110 cm Mek povez, ćirilica. Ilustrovano crno-belim fotografijama

ukoričeni časopisi dosta dobari kompletan

rvi broj Rizoma donosi temat o savremenoj američkoj poeziji, koji je priredio novosadski pesnik Stevan Bradić. Autori/ke zastupljeni u ovom tematu po prvi put su prevedeni na srpski jezik, a to znači i prvi put uvedeni u našu kulturu (sa izuzetkom Luiz Glik). Ovaj temat predstavlja celovit blok tekstova, koji su međusobno povezani, sa pratećim prevodima eseja i intervjua, koji ih dopunjavaju, bili oni pesnički ili teorijski i društveni. Zastupljeni glasovi su manje ili više prepoznatljivi u samoj SAD i predstavljaju različite poetike, kao i različite zajednice, što je dakako bitan faktor u savremenom američkom pesništvu. U tematu je zastupljena poezija sledećih autora i autorki: Luiz Glik, Ričarda Sajkena, Terensa Hejsa, En Bojer, Danijela Borzuckog, Ade Limon, Patriše Lokvud, Tao Lina, Tomi Pikoa i Aditi Maćado. Temat sadrži i eseje Dženifer Ešton, o savremenoj američkoj pesničkoj sceni i Danijela Morisa, o pesništvu Luiz Glik, kao i mnoge druge priloge posvećene američkom društvu i kulturi (intervjui, članci, prikazi itd). Žanr: časopis Priređivač: Stevan Bradić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 152 Pismo: latinica Povez: mek Format: 20x13

Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti, a koje je priredio novosadski pesnik i aktivista Siniša Tucić. Temat je podeljen na tri celine. U prvoj se nalaze devet teorijskih tekstova eminentih predavača na programima Studija invalidnosti širom sveta: Toma Šekspira, Šeli Trejmen, Tobina Sibersa, Teodora Mladenova, Simi Linton, Majkla Dejvidsona, G. Tomasa Kouzera, Dejvida Mičela i Šeron Snajder. Dtruga celina obuhvata tekstove domaćih autora i autorki: Milese Milinković, Ivana Velisavljevića, Jelene Zagorac i Tanje Đurić. Treći deo temata donosi književne priloge, poeziju i prozu osoba sa invaliditetom ili onemogućavanih osoba koji u svojim književnim ostvarenjima tematizuju invaliditet: pesnički ciklus Kenija Frisa američkog pesnika i teoretičara invalidnosti, poezija američke pesnikinje i performeke Šeril Meri Vejd, poezija Marije Mace Obrovački, prozni zapisi Marije Vrebalov Đorđević i jedna pesma Siniše Tucića. Žanr: časopis Priređivač: Siniša Tucić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 155 Pismo: latinica Povez: mek Format: 30 cm

Hrvatsko izdanje. Iz licne kolekcije.

Meki povez 290 stranica M4

Meki povez 212 stranica M4

Tvrdi povez sa zaštitnim omotom 174 stranice M4

Izdavač Draganić Meki povez 157 stranica M4

Izdavač Glas srpski Meki povez 120 stranica M4

Izdavač Otokar Keršovani Tvrdi povez 317 stranica M4

Izdavač Futura Meki povez 104 stranice M4

Izdavač Beogradski krug Meki povez 138 stranica M4

Moj život - Isadora Duncan moj zivot Isidora Dankan Znanje, Zagreb, 1969. godina -Tvrd povez sa omotom, 325 strana. - unutasnjost je u redu ,nema saranja po knjizi ,a zaštitni omot ima malo salotejpa po ivicama korica ,fali mali ćošak omota ,,oko pola cm ,na gornjem hrbatu ,vidi se na 1 slici Isidora Dankan MOJ ŽIVOT 1877. 1927. Izadora Dankan (engl. Isadora Duncan; San Francisko, 27. maj 1877 — Nica, 14. septembar 1927) je bila američka plesačica. Rođena je kao Andžela Izadora Dankan (engl. Angela Isadora Duncan), mnogi je smatraju majkom modernog plesa. Iako nikada nije bila popularna u SAD, zabavljala je publiku širom Evrope. Godine 1900, preselila se u Pariz. Jedno vreme je bila udata za ruskog pisca Sergeja Aleksandroviča Jesenjina. Umrla je tragično, kada joj se tokom vožnje u „Bugatiju“ dugi crveni šal upleo u točak vozila i ugušio je. O njenom životu snimljen je film „Izadora“, 1968. godine, u režiji Karela Rajša, sa Vanesom Redgrejv u glavnoj ulozi. ani život Rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1877. godine kao najmlađe dete svojih roditelja. Izadora [1] je imala dva brata i sestru. Sestra Elizabet Dankan je takođe bila plesačica. Njen brat Augustin Dankan je bio poznati režiser. Najstariji brat Rejmond Dankan je bio poznati filozof, pesnik i umetnik. Roditelji Isidore Dankan su se razveli dok je ona bila još beba.[2] Napustila je školu zbog siromaštva i počela da daje časove plesa drugoj deci. Ples i škola plesa Napustila je San Francisko i selila se od Čikaga do Nju Jorka. Našla je privremen posao u Augustin Daly`s teatru. Preselila se u London 1898. godine posle smrti njenog oca zajedno sa porodicom. Tamo pleše u salonima visoke klase. 1900. godine se seli u Pariz sa bratom i majkom. 1902. godine se upoznaje sa umetnicom Loi Fuler koja joj kasnije sponzoriše koncerte u Evropi. U tom periodu je upoznala filozofa Ničea i dobila ideju da počne svoj filozofski pravac u plesu. Počinje da pleše uz klasičnu muziku što izaziva čuđenje kod publike. Tokom turneja, Izadora je stvorila svoj stil u plesu koji je fokusiran na prirodno kretanje tela umesto stroge tehnike baleta. Taj njen stil je postao vrlo popularan, te je i sama ona postala vrlo popularna u Evropi. Otvorila je školu za mlade devojke željne plesa. Prva takva škola je nastala U Grenvaldu u Nemačkoj. U to gradu je osnovala plesnu grupu Izadore[3] u kojoj su bile šest mladih devojčica. Njihov prvi nastup je bio 1905. godine. Kasnije ih ona usvaja i one dobijaju prezime Dankan. Kasnije otvara i plesnu školu u Francuskoj ali se zatvara zbog Prvog svetskog rata. Odlazi nekoliko puta u SAD zbog turneja ali nikada više ne živi tamo. Privatni život Izadora je bila feministkinja, biseksualka i komunistkinja. 1906. godine dobija ćerku sa Gordonom Krejgom. 1909. godine dobija sina sa jednim francuskim Jevrejinom. Oba deteta su joj stradala u saobraćajnoj nesreći. 1921. godine odlazi u Rusiju i tamo upoznaje Sergeja Jesenjina za koga se udaje 1922. godine[4]. Taj brak ne traje dugo zbog mentalne bolesti Sergeja Jesenjina. Posle druge godine rastanka se Jesenjin ubija. Izadora doživljava krah svoje plesne škole kada SSSR odlučuje da je ne finansira više. Ona se pritom odaje alkoholu. 1927. godine ona piše biografiju nazvanu Moj život[5]. Septembra te iste godine se ugušila šalom kada se upleo u točkove automobila u kojem se vozila. ( u sobi ,mali beli ormaric ,car)

BAJADE - Anegdote o Nikoli Pašiću/ у перо их похватао Никац од Ровина ; humor, satira, parodija Београд : Про Бел маркетинг, 1996 , Fizički opis 104 стр. : илустр. ; 23 cm Тираж 1000 Реч две о овој књижици / М. Љ.: стр. 5 Фототипско изд.: Београд : Балкан, 1924. Пашић, Никола, 1845-1926 -- У анегдотама -- Nikola Pašić -- Kraljevina Srbija -- Kraljevina Jugoslavija Očuvanost 4.

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

NORVEŠKA ŠUMA - Haruki Murakami GEOPOETIKA Beograd 2015. mek povez, 336 strana knjiga je vrlo dobro očuvana

SOFIJIN SVET - Justejn Gorder GEOPOETIKA Beograd 2002. mek povez, 511 strana knjiga je dobro očuvana

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; (Predgovor pročitan i ima više rečenica podvučenih hemijskom olovkom);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme - 383 strane);

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Primjeri čojstva i junaštva; Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi - fragmenti; Život i običaji Arbanasa - fragmenti; Nešto o Bratonožićima; Iz intimne prepiske);